Fasada

[Urwald]

Fasada predstavlja lice/spoljašnjost jedne građevine. Ovde se tiče onoga što prezentujemo spolja tj. drugim ljudima da vide.
Verovatno se dosta vas susrelo sa situacijama da neko ispoljava lepo/dobro spolja, a da kroz neko vreme saznate da se iznutra raspada ...

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?
Kako dugotrajno održavanje lažne slike utiče na mentalno zdravlje?
Kako društvene norme i očekivanja utiču na potrebu za stvaranjem fasade?
Da li ljudi uopšte mogu prepoznati kada neko „glumi“ stabilnost?

 

[ChristopherWalken]

Fasada predstavlja lice/spoljašnjost jedne građevine. Ovde se tiče onoga što prezentujemo spolja tj. drugim ljudima da vide.
Verovatno se dosta vas susrelo sa situacijama da neko ispoljava lepo/dobro spolja, a da kroz neko vreme saznate da se iznutra raspada ...

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?
Kako dugotrajno održavanje lažne slike utiče na mentalno zdravlje?
Kako društvene norme i očekivanja utiču na potrebu za stvaranjem fasade?
Da li ljudi uopšte mogu prepoznati kada neko „glumi“ stabilnost?

Zato što, u suštini, nikoga nije briga. Kakav god problem da imaš. A i velika većina te neće razumeti bez obzira koliko se brinuli o bili zainteresovani. Ljudi svakako nisu ni dužni da slušaju nečije probleme.

Isto kao i prosipanje po pitanju toga i kukanje i prevrtanje.

Ne utiču mnogo. Kao što rekoh, nikoga i nije briga.

Ne znam. Verujem, kako ko

 

[Red]

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?

Jer je šugav osećaj kad neko pogrešan vidi da si slab i ranjiv. Nekako se to povezuje sa jadnim. A tebi (ne bukvalno tebi) samo još to treba.

Kako dugotrajno održavanje lažne slike utiče na mentalno zdravlje?

Utiče fizički najpre, nemir, bol u želucu, glavi, grudima. A mentalno izgubiš osmeh, nadu i volju, pa se smeješ usnama, jer nemaš kome da kažeš, a retko koga je i briga.

Da li ljudi uopšte mogu prepoznati kada neko „glumi“ stabilnost?

Mogu ako se zagledaju, ako su dovoljno empatični ili imaju jako izraženu intuiciju.

 

[Urwald]

Zato što, u suštini, nikoga nije briga. Kakav god problem da imaš. A i velika većina te neće razumeti bez obzira koliko se brinuli o bili zainteresovani.

Ima istine, a i kontam na ovo da baš ta velika većina ima i sopstvene probleme koje rešava ili gleda da ih stavi pod tepih?

Ljudi svakako nisu ni dužni da slušaju nečije probleme.

I to je tačno ...
No, možda ovde grešim no imam neki utisak da ako neko ima neki problem jedino što može da uradi (ili bar najčešće uradi) jeste da kuka o tome kod nekog. Ne nužno da traži pomoć oko rešavanja problema, već više da to nešto izbaci iz sebe?
Više puta mi se desilo da posle posete kafani ljudi počnu da izbacuju svašta nešto iz sebe što ranije nisu, valjda jer ih alkohol prodrma u nekoj meri pa više ne moraju da drže tu neku fasadu?

 

[Urwald]

Jer je šugav osećaj kad neko pogrešan vidi da si slab i ranjiv. Nekako se to povezuje sa jadnim. A tebi (ne bukvalno tebi) samo još to treba.

Kontam da ovo važi za najveći deo populacije, možda je veća sklonost žena za ovo - tipa da ih ovakvih razloga ostaju u nesrećnim brakovima? Jer značajan deo populacije najviše voli da šikanira one slabije i nemoćnije?

Utiče fizički najpre, nemir, bol u želucu, glavi, grudima. A mentalno izgubiš osmeh, nadu i volju, pa se smeješ usnama, jer nemaš kome da kažeš, a retko koga je i briga.

Mislim da je ekstremno retko da baš nikome ne možeš da kažeš? Sećam se nekog svog perioda kada sam imao 20ak god da sam uglavnom po kafanama išao tako i pričao sa nepoznatim ljudima i zaista se često desilo da izbacujemo iz sebe tako neke stvari, valjda baš iz razloga što se verovatno nikada nećemo sresti?
A i danas nekog sam mišljenja da gotovo svako ako se potrudi može naći 5 ljudi sa kojima može da deli mučne stvari a da ga ovi ne napadaju i ne šikaniraju?
Ono nekada će se svakako desiti da se opečemo, na i to je iskustvo za nauk

Mogu ako se zagledaju, ako su dovoljno empatični ili imaju jako izraženu intuiciju.

Koliko je takvih?

 

[Skafander]

Danas se nešto ne osećam loše.

 

[Red]

Kontam da ovo važi za najveći deo populacije, možda je veća sklonost žena za ovo - tipa da ih ovakvih razloga ostaju u nesrećnim brakovima? Jer značajan deo populacije najviše voli da šikanira one slabije i nemoćnije?

Brak je jedna sasvim druga dimenzija. Kako tačno znaš da si nesrećan, možda je to maximum, samo ne znaš, možda nikad i ne bi bio srećniji, možda bi bilo još gore da nisi tu. Čovek je proklet, uvek bi nešto treće, nešto što nema i tamo negde je bolje.

Mislim da je ekstremno retko da baš nikome ne možeš da kažeš?

Različiti smo, neko može da se vrti oko jednog problema ili situacije ko u kružnom toku i danima, nedeljama, da bude pod tim utiskom, da krene, pa se vrati, pa opet, pa nazad, pa napred. A neko preseče i ode dalje. I čemu onda priča kad se nećemo shvatiti?

Koliko je takvih?

Ima, ali malo. A dodatno što takvi pokupe ko sunđer u sebe sve što čuju, vide, osete... Pa se čitav dan pitaju šta li je kasirki, pa je tako zamišljena. A češće su još i nesrećni jer nemaju oko sebe nikog poput sebe, pa osećaju da su sami sa svojom i tuđim mukama. Teškoe.

 

[Zelena milja]

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?

Zato što je to nešto lično. Ljudi vole da slušaju o tuđim problemima, mozak se tako teši i stvara se privid nadmoćnosti. Ne kod svakog ali kod dobrog dela ljudi da. Prisutna je i znatiželja.

S druge strane, naiđu momenti kada čovek " pukne " i oseti potrebu da sve izbaci iz sebe. Izgovori reči koje bolje da je zadržao u sebi. Jer niko ne može nikome pomoći, jedino sami sebi ako pronađemo način. Nagomilane tuge i emocije otežavaju pronalazak rešenja. Pa se dese ispadi zbog kojih se posle kajemo.

Verovatno se dosta vas susrelo sa situacijama da neko ispoljava lepo/dobro spolja, a da kroz neko vreme saznate da se iznutra raspada ...

Prepoznam takve ljude. Po pogledu, rečima, pa čak i ćutanju. Razumem ih. Pustim ih. Neki se sami otvore, neki nose mrak u sebi, znajući da je to nešto samo njihovo.

U suštini, fasada je odbrambeni mehanizam od ljudi. Zaštita.

 

[Džudi S]

Slažem se sa svim dosadašnjim komentarima. Dodala bih samo da ta fasada, maska sreće kako je zovem, pomaže ukoliko želimo da budemo autoriteti, na profesionalnom planu.

Spomenula sam poslovne odnose jer sam radila sa građanima. Sve probleme i lična osećanja morala sam da ostavim kod kuće. Niko ne voli tužne, neraspoložene ljude. A teško je sakriti prava osećanja.

Zaplakala sam samo jednom na poslu, kada je tadašnja šefovica izgovorila reči koje je do tada potiskivala. Bio je to pravi mobing, i sreća je što je "govor " održala pred kolegama i koleginicama. na početku radnog vremena.

Zbog ovakvih i sličnih međuljudskih odnosa nosi se maska, a ispod fasade se pojavljuje naše pravo ja.

 

[Boja bez imena]

Ne znam da li je fasada to kada nemamo običaj da se otvaramo pred drugima, ne jer ne želimo već nismo navikli - previše toga smo kroz život i u životu izneli sami, sami sebi bili podrška i sami sebi davali "vetar u leđa"...jer nije imao ko drugi.
Mislim da se u takvim slučajevima ljudi naviknu da ne dele sa drugima, čak ni najbližima, kako se osećaju.
Taloži se sve u sebi, što naravno nije ni u kom slučaju dobro, pa onda u nekom trenutku mora doći do "pucanja".
Uglavnom ne pred nekim, već sami sa sobom.
"Sastavljanje" nakon toga duže traje, jer previše toga ima.
Pored toga, mislim da ova vrsta ljudi ima osećaj da bi opteretila druge, za koje ionako zna da imaju dovoljno svojih problema.
Nije rešenje, nije ni dobro...ali, eto, navika je.

 

[Zelena milja]

Ne znam da li je fasada to kada nemamo običaj da se otvaramo pred drugima, ne jer ne želimo već nismo navikli - previše toga smo kroz život i u životu izneli sami, sami sebi bili podrška i sami sebi davali "vetar u leđa"...jer nije imao ko drugi.
Mislim da se u takvim slučajevima ljudi naviknu da ne dele sa drugima, čak ni najbližima, kako se osećaju.
Taloži se sve u sebi, što naravno nije ni u kom slučaju dobro, pa onda u nekom trenutku mora doći do "pucanja".
Uglavnom ne pred nekim, već sami sa sobom.
"Sastavljanje" nakon toga duže traje, jer previše toga ima.
Pored toga, mislim da ova vrsta ljudi ima osećaj da bi opteretila druge, za koje ionako zna da imaju dovoljno svojih problema.
Nije rešenje, nije ni dobro...ali, eto, navika je.

Smatram da jeste, na neki način. Znati da nema ko da te sasluša, razume, često koči pokazivanje emocija. S vremena na vreme se javlja potreba ali zgasne, naučena da će naleteti na zid.

Strah od opterećivanja drugih takođe igra veliku ulogu.

 

[a bre Milun]

Fasada predstavlja lice/spoljašnjost jedne građevine. Ovde se tiče onoga što prezentujemo spolja tj. drugim ljudima da vide.
Verovatno se dosta vas susrelo sa situacijama da neko ispoljava lepo/dobro spolja, a da kroz neko vreme saznate da se iznutra raspada ...

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?
Kako dugotrajno održavanje lažne slike utiče na mentalno zdravlje?
Kako društvene norme i očekivanja utiču na potrebu za stvaranjem fasade?
Da li ljudi uopšte mogu prepoznati kada neko „glumi“ stabilnost?

ako zanemarimo ove omalterisane, nasminkane, pripremljene da pred tobom prikazu luce suprotno od onog kakvo je, PRIRODNO LICE GOVORI VEOMA PRECIZNO O KARAKTERU OSOBE. Nisu u pitanju opticki elementi vec energija koja zraci iz lica pa nam se neka osoba sa velikim nosom, niskim celom, krivim ustima moze i te kako prikazati kao veoma simpaticna i pozitivna.........sto je zasluga aure koja nevidljivo uoblicava lice te osobe.

 

[Stojkov Menidjer]

ako zanemarimo ove omalterisane, nasminkane, pripremljene da pred tobom prikazu luce suprotno od onog kakvo je, PRIRODNO LICE GOVORI VEOMA PRECIZNO O KARAKTERU OSOBE. Nisu u pitanju opticki elementi vec energija koja zraci iz lica pa nam se neka osoba sa velikim nosom, niskim celom, krivim ustima moze i te kako prikazati kao veoma simpaticna i pozitivna.........sto je zasluga aure koja nevidljivo uoblicava lice te osobe.

Primer lica: visokoanalitična osoba

• Četvrtasto lice (široka vilica, ravno čelo):
  • Karakter: Stabilne, praktične i realne osobe.
  • Osobine: Analitičan um, odlučnost, ponekad konzervativnost i sklonost komandovanju.
  • Pristup životu: Prizemni su i odlični u donošenju odluka.

 

[bird again]

Još jedna tema o forsiranju sreće?
Nema fasade.
Pokaži i slobodno reci ako si tužan. Nisi dobar glumac, sreću nećeš odglumiti, a sebi ćeš učiniti medvedju uslugu zavaravanjem i sakrivanjem.
Suočavanje je rešenje u svakoj situaciji.

 

[Džudi S]

Pokaži i slobodno reci ako si tužan. Nisi dobar glumac, sreću nećeš odglumiti, a sebi ćeš učiniti medvedju uslugu zavaravanjem i sakrivanjem.
Suočavanje je rešenje u svakoj situaciji.

U potpunosti te razumem, ali se pitam, da li sam mogla da počnem da plačem na svom radnom mestu? Radila sam sa ljudima, nepoznatim. Sa građanima. Sa predstavnicima svih političkih stranaka koji su, pre izbora, dolazili da traže potvrde o biračkom pravu za svoje kandidate.

Kako bi žena lišena poslovne sposobnosti mogla da protumači moje suze, a donela je dokumenta u kojima stoji da je agresivna?

Uporno je tražila da je upišem u birački spisak, a nisam mogla zbog tadašnjih zakona.

Doživela sam i neprijatnosti u toku rada na tom poslu. Neću da idem u detalje.

Potiskivala sam svoja osećanja na poslu i malo kod kuće. Tek ponekad bih majci rekla da se osećam tužno. Nisam želela da brine.

 

[Zelena milja]

Još jedna tema o forsiranju sreće?

Tema nije o forsiranju sreće.

Suočavanje je rešenje u svakoj situaciji.

Sa problemima se uglavnom suočavamo sami, odnosno sa emocijama koje izazivaju u nama. Ako smo npr. tužni, nećemo ići i svima pričati o tome, ako smo ljuti, nećemo se svađati sa svima.

Temu sam shvatila kao neopterećivanje drugih svojim ličnim stvarima, ne glumljenje sreće.

 

[bird again]

U potpunosti te razumem, ali se pitam, da li sam mogla da počnem da plačem na svom radnom mestu?

Ne. Ostati profesionalan, pribran na poslu.
Bar tako bi trebalo, ali…zašto da ne drugačije?

Da su se te suze desile, zar bi to bilo za osudu? Pokazati da si živo biće, sa pravom na osećanja, da si empatična osoba, ne profi robot koji završava odredjeni posao od-do?

 

[bird again]

Temu sam shvatila kao neopterećivanje drugih svojim ličnim stvarima, ne glumljenje sreće.

Ja sam je shvatila drugačije, očigledno.

Zašto ljudi imaju potrebu da kriju svoje pravo unutrašnje stanje?
Kako dugotrajno održavanje lažne slike utiče na mentalno zdravlje?
Kako društvene norme i očekivanja utiču na potrebu za stvaranjem fasade?
Da li ljudi uopšte mogu prepoznati kada neko „glumi“ stabilnost?

U prvoj rečenici krijemo unutrašnje stanje.
U drugoj zaključujemo da šaljemo lažnu sliku.
U narednoj i sledećoj glumimo stabilnost i stvaramo fasadu.

Postavlja se pitanje zašto to radimo.
Da bi pokazali da smo srećni, da bi sakrili svoje drugačije osećanje - odatle moj zaključak o temi.

Moj je akcenat bio na pokazivanju pravog i jedinog sebe, što i jeste moj moto i stil koji živim.

 

[a bre Milun]

Primer lica: visokoanalitična osoba

Pogledajte prilog 1885045

• Četvrtasto lice (široka vilica, ravno čelo):
  • Karakter: Stabilne, praktične i realne osobe.
  • Osobine: Analitičan um, odlučnost, ponekad konzervativnost i sklonost komandovanju.
  • Pristup životu: Prizemni su i odlični u donošenju odluka.

eto vidis............da se oma zaljubis u ovaku.