Falsifikati iz istorije

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
36.444
Jako ima puno falsifikata u istoriji...

Falsifikat: Irski Amerikanci su robovali u Americi i prema njima se postupalo gore od porobljenih crnaca Nacionalni protesti protiv policijske brutalnosti usred globalne pandemije naveli su mnoge Amerikance da se suoče sa istorijom rasizma i nejednakosti u zemlji. Trenutak je ponovo izazvao lažni istorijski mit "Prvi robovi isporučeni u američke kolonije 1619. godine bili su 100 bijele dece iz Irske", stoji u grafikonu od 21. maja koji je podijeljen preko 5.000 puta na Facebooku. "Irska trgovina robljem započela je kada je James II prodao 30.000 irskih zatvorenika kao robove Novom svijetu", napisala je Facebook stranica Defending the Heritage. „Irska je brzo postala najveći izvor ljudske stoke za engleske trgovce. Većina prvih robova Novog svijeta bili su belci. ”

Irski sluge nasuprot afričkim robovima Od presudne je važnosti da su se sluge po zakonu smatrali ljudskim bićima. Afrički robovi viđeni su kao vlasništvo, a ne kao ljudi; Afrikanci su rasni kao crnci kako bi učvrstili ovaj porobljeni status kao stalni, nasledni i opravdani u prirodnom poretku.
Mit o belim robovima koji se šalju na Karibe ili u Sjevernu Ameriku također ima dugu istoriju u irskom nacionalizmu. Rani irski nacionalisti koristili su prisilnu Englesku deportaciju Iraca na Karibe kao okupljanje krajem 19. i početkom 20. veka.
Irsko ropsko ropstvo bilo je istorijsko zlodelo u kojem su hiljade Iraca bile izložene nepravednim uslovima u brutalnom kolonijalnom društvu. Situacija je bila daleko gora za afričke robove koji nisu dobili nikakva prava prema zakonu i zbog toga su tretirani s istorijski neviđenim nivoom brutalnosti. Istoricari se slažu da su dve situacije, iako usko povezane, različite i da se ne mogu usporediti.
Status crnih robova i irskih slugu u Americi dve razlicite stvari.
154442900_106827624791255_4595925816107774033_n.jpg

Breaker Boys, 1910, Lewis Hine. Fotografija dece koja rade u industriji uglja s početka 20. veka u Pittstonu, Pennsylvania.
Breaker_Boys_1.jpg

Ista Hinesova fotografija koja je falsifikovana kao irski robovi

1-ykD13vyoRxi_BYM4_pLqLQ.jpeg

Irish slaves myth​

https://en.wikipedia.org/wiki/Irish_slaves_myth

Fact check: The Irish were indentured servants, not slaves​

https://www.usatoday.com/story/news...re-indentured-servants-not-slaves/3198590001/
 
Jako ima puno falsifikata u istoriji...

Falsifikat: Irski Amerikanci su robovali u Americi i prema njima se postupalo gore od porobljenih crnaca Nacionalni protesti protiv policijske brutalnosti usred globalne pandemije naveli su mnoge Amerikance da se suoče sa istorijom rasizma i nejednakosti u zemlji. Trenutak je ponovo izazvao lažni istorijski mit "Prvi robovi isporučeni u američke kolonije 1619. godine bili su 100 bijele dece iz Irske", stoji u grafikonu od 21. maja koji je podijeljen preko 5.000 puta na Facebooku. "Irska trgovina robljem započela je kada je James II prodao 30.000 irskih zatvorenika kao robove Novom svijetu", napisala je Facebook stranica Defending the Heritage. „Irska je brzo postala najveći izvor ljudske stoke za engleske trgovce. Većina prvih robova Novog svijeta bili su belci. ”

Irski sluge nasuprot afričkim robovima Od presudne je važnosti da su se sluge po zakonu smatrali ljudskim bićima. Afrički robovi viđeni su kao vlasništvo, a ne kao ljudi; Afrikanci su rasni kao crnci kako bi učvrstili ovaj porobljeni status kao stalni, nasledni i opravdani u prirodnom poretku.
Mit o belim robovima koji se šalju na Karibe ili u Sjevernu Ameriku također ima dugu istoriju u irskom nacionalizmu. Rani irski nacionalisti koristili su prisilnu Englesku deportaciju Iraca na Karibe kao okupljanje krajem 19. i početkom 20. veka.
Irsko ropsko ropstvo bilo je istorijsko zlodelo u kojem su hiljade Iraca bile izložene nepravednim uslovima u brutalnom kolonijalnom društvu. Situacija je bila daleko gora za afričke robove koji nisu dobili nikakva prava prema zakonu i zbog toga su tretirani s istorijski neviđenim nivoom brutalnosti. Istoricari se slažu da su dve situacije, iako usko povezane, različite i da se ne mogu usporediti.
Status crnih robova i irskih slugu u Americi dve razlicite stvari.
Pogledajte prilog 981540
Breaker Boys, 1910, Lewis Hine. Fotografija dece koja rade u industriji uglja s početka 20. veka u Pittstonu, Pennsylvania.
Pogledajte prilog 981541
Ista Hinesova fotografija koja je falsifikovana kao irski robovi

Pogledajte prilog 981542

Irish slaves myth​

https://en.wikipedia.org/wiki/Irish_slaves_myth

Fact check: The Irish were indentured servants, not slaves​

https://www.usatoday.com/story/news...re-indentured-servants-not-slaves/3198590001/
Ameri su Irce smatrali ciganima i tako kao nizu rasu maltretirali
 
Jako ima puno falsifikata u istoriji...

Falsifikat: Irski Amerikanci su robovali u Americi i prema njima se postupalo gore od porobljenih crnaca Nacionalni protesti protiv policijske brutalnosti usred globalne pandemije naveli su mnoge Amerikance da se suoče sa istorijom rasizma i nejednakosti u zemlji. Trenutak je ponovo izazvao lažni istorijski mit "Prvi robovi isporučeni u američke kolonije 1619. godine bili su 100 bijele dece iz Irske", stoji u grafikonu od 21. maja koji je podijeljen preko 5.000 puta na Facebooku. "Irska trgovina robljem započela je kada je James II prodao 30.000 irskih zatvorenika kao robove Novom svijetu", napisala je Facebook stranica Defending the Heritage. „Irska je brzo postala najveći izvor ljudske stoke za engleske trgovce. Većina prvih robova Novog svijeta bili su belci. ”

Irski sluge nasuprot afričkim robovima Od presudne je važnosti da su se sluge po zakonu smatrali ljudskim bićima. Afrički robovi viđeni su kao vlasništvo, a ne kao ljudi; Afrikanci su rasni kao crnci kako bi učvrstili ovaj porobljeni status kao stalni, nasledni i opravdani u prirodnom poretku.
Mit o belim robovima koji se šalju na Karibe ili u Sjevernu Ameriku također ima dugu istoriju u irskom nacionalizmu. Rani irski nacionalisti koristili su prisilnu Englesku deportaciju Iraca na Karibe kao okupljanje krajem 19. i početkom 20. veka.
Irsko ropsko ropstvo bilo je istorijsko zlodelo u kojem su hiljade Iraca bile izložene nepravednim uslovima u brutalnom kolonijalnom društvu. Situacija je bila daleko gora za afričke robove koji nisu dobili nikakva prava prema zakonu i zbog toga su tretirani s istorijski neviđenim nivoom brutalnosti. Istoricari se slažu da su dve situacije, iako usko povezane, različite i da se ne mogu usporediti.
Status crnih robova i irskih slugu u Americi dve razlicite stvari.
Pogledajte prilog 981540
Breaker Boys, 1910, Lewis Hine. Fotografija dece koja rade u industriji uglja s početka 20. veka u Pittstonu, Pennsylvania.
Pogledajte prilog 981541
Ista Hinesova fotografija koja je falsifikovana kao irski robovi

Pogledajte prilog 981542

Irish slaves myth​

https://en.wikipedia.org/wiki/Irish_slaves_myth

Fact check: The Irish were indentured servants, not slaves​

https://www.usatoday.com/story/news...re-indentured-servants-not-slaves/3198590001/
Ovo na slici nisu čak ni belci.
 
Ko je uništio Aleksandrijsku biblioteku?

Uništavanje biblioteke Sudbina biblioteke je tragična. Uništavan je nekoliko puta sa više različitih strana. Cezarovo uništenje 48 Vjeruje se da je Cezarova vojska 47. godine prije Krista uništila glavni dio, onaj u Muzeju.
Kršćansko uništenje 391. godine Ubrzo nakon što je kršćanstvo postalo državna religija Rimskog Carstva 387. godine, car Teodozije I 391. godine naredio je uništavanje svih poganskih hramova. Tada su kršćani, predvođeni aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, spalili Aleksandrijsku biblioteku. [3]
Muslimansko uništenje 642. godine Kada je muslimanska vojska osvojila Aleksandriju 642. godine nakon što je porazila bizantsku vojsku u bitci za Heliopolis, zapovjednik je upitao kalifa Omara šta da radi s bibliotekom, odnosno s knjigama. On je dao poznati odgovor: "Oni su ili suprotni Kur'anu, što znači da su jeres, ili se slažu s tim, što znači da su suvišni."
https://sr.wikipedia.org/wiki/Александријска_библиотека


Falsifikat : Julije Cezar i halif Omer unistili Aleksadrijsku Biblioteku


  • Julije Cezar
U toku Cezarove potjere za Ptolomejom, naredio je vojnicima da zapale brodove u aleksandrijskoj luci, što su i učinili – flota je u potpunosti izgorjela. Međutim, vatra se proširila i na dio grada, nakon čega je izgorjela Aleksandrijska biblioteka. Cezar je u svojim zapisima spomenuo spaljivanje flote, ali ne i to da je izgorjela Aleksandrijska biblioteka.

Naravno, sasvim razumljivo je da niko u svojim zapisima ne bi spomenuo vlastite barbarske pohode, kulturocid, pa tako ni Cezar, no, ako je uništenje Aleksandrijske biblioteke doista njegovo djelo, onda bi zasigurno postojali barem drugi, sporedni zapisi iz tog vremena, ali ih nema.

  • Muslimani, po naredbi halife Omera
Ono što je za nas najbitnije je optužba da su Aleksandrijsku biblioteku uništili i do temelja spalili muslimani 640. godine, navodno po naređenju halife Omera.

Legenda kaže:

Nakon što je muslimanska vojska osvojila Aleksandriju, poslije pobjede nad bizantijskom vojskom u bici kod Heliopolisa, vojskovođa Amr b. al-As je upitao halifu Omera šta da rade sa bibliotekom, tj. sa knjigama, na što mu je halifa odgovorio:

“One su ili u suprotnosti sa Kur’anom, što znači da su jeres, ili se slažu sa njim što opet znači da su suvišne”.

Što je bio halifin znak da se Aleksandrijska biblioteka do temelja razori.

U biblioteci je bilo toliko rukopisa, da je bilo potrebno šest mjeseci da se sve spali. Knjige i rukopisi su iznijeti iz biblioteke i korišteni su kao gorivo za mnoga kupatila u gradu.

Međutim, ne postoji nijedan validan historijski argument niti dokument da se sve ovo doista i dogodilo i to, po naredbi halife Omera.

Naime, ova priča prvi put se pojavila u spisima sirijskog biskupa Gregorija Bar Hebrausa (umro 1286. godine), čije arapsko ime je bilo Ebul-Feradž. Prema tvrdnjama Ludolfa von Krehla, bio je jevrejski preobraćenik na kršćanstvo, obzirom da njegovo prezime Bar Hebraus u prevodu znači „sin Jevreja“.

U zapisima Bar Hebrausa, navodno Ivan iz Aleksandrije pripovijeda o halifinoj naredbi da se Aleksandrijska biblioteka uništi, kao i živopisnim opisima šestomjesečnog spaljivanja rukopisa.

Gregorije Bar Hebraus je u zapisu naveo priču, no, bez ikakvih referenci niti navoda gdje, od koga je čuo ili u kojem djelu je pročitao. Štaviše, ovo njegovo kazivanje o halifi Omeru nije uvršteno ni u originalno izdanje njegove historije, već se nalazi samo u prevodu na arapski, koji je biskup Bar Hebraus sam načinio.
 
Mislio sam na konkretne dokumente, ali kad već pominješ Ivan Tomko Mrnavić u jeste hrvatski povjesničar.
Pa dobro, ali nešto smo bili pričali o Bašćanskoj ploči, krstionici (ne)hrvatskog vladara Višeslava i kvalitetu Pacta Convente. Te priče nisu nikad nisu dovedene do kraja pre svega zbog inertnosti naših istoričara i snage nadgradnje koja je štiti ali po meni su to materijali čiju bi autentičnost rebalo ozbiljno proveriti. Anonimni hrvatski istoričar je tu tek kap u moru
 
Falsifikat - Ултиматум цара Николаја II савезницима
Никола Пашић je 15. јануара 1916. упутио писмо руском цару Николају II тражећи помоћ. Руски цар је обавестио краља Велике Британије и председника Треће француске републике да ако српска војска не буде спасена, Русија раскида савез са њима и повлачи се из рата.[10] Након интервенције руског цара, Французи су послали бродове и помоћ Србима, а Италија је дозволила да војска уђе у Валону.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Руска_помоћ_Србији_у_Првом_светском_рату

Među istoričarima je popularna i priča da je poslednji ruski car toliko voleo malu balkansku zemlju da je telegramom zapretio Britancima da će se povući iz Prvog svetskog rata.
Ultimatum je glasio - povlačenje, ako se ne pomogne Srbima koji su se povlačili preko Albanije.
„Ta apokritična priča o telegramu Britancima nije tačna", objašnjava Marković.
„Osim što telegram nikada nije ponađen, takav tekst ne bi bio u duhu tadašnje diplomatske vojne prepiske".

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-44859478
 
Pa dobro, ali nešto smo bili pričali o Bašćanskoj ploči, krstionici (ne)hrvatskog vladara Višeslava i kvalitetu Pacta Convente. Te priče nisu nikad nisu dovedene do kraja pre svega zbog inertnosti naših istoričara i snage nadgradnje koja je štiti ali po meni su to materijali čiju bi autentičnost rebalo ozbiljno proveriti. Anonimni hrvatski istoričar je tu tek kap u moru

Da nisi nešto pomešao...koliko je meni poznato apsolutno niko živ ne tvrdi da je krstionica kneza Višeslava falsifikat.
 
Ne krstionica, nego njeno pripisivanje hrvatskom vladaru

U Hrvatskoj je mejnstrim da nije postojao nikakav hrvatski knez kojem je ta krstionica pripadala. Ne neki anonimni istoričar, već svi pišu o tome, uključujući i u medijima.

"Kako natpis i okolnosti nalaza ne dopuštaju da se krstionica poveže s Hrvatskom, nema temelja tvrdnji da je Višeslav bio hrvatski knez, kao što se često može naći u starijoj historiografiji."
https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64862

Profesor iz Zadra: Hrvatski knez Višeslav nikad nije postojao
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=07&nav_id=1280603

RUŠIMO HRVATSKE MITOVE Tko je stvarno bio knez Višeslav i ima li uopće veze s Hrvatima?
https://www.index.hr/vijesti/clanak...av-i-ima-li-uopce-veze-s-hrvatima/986557.aspx

Puno istoričara umetnosti i arheologa je pisalo o tome. To za hrvatsku istoriografiju i sr. društvene grane uopšte nije sporno pitanje više. Prof. Danijel Džino njega i iskonstruisanog hrvtskog kneza u svojim delima uopšte više ni ne pominje. Dakle, nigde nije reč o anonimnim hrv. istoričarima.

Što se tiče srpske strane, sem kontroverznog Đorđa Jankovića, krstionicom se bavio sa filološke strane Aleksandar Loma, a sa arheološke Marko Aleksić. Nedavno je objavio i knjigu u kojoj se trudi da decidno dokaže da je to srpski kulturni objekat, a u svim srpskim medijima je o svojim nalazima javno govorio (fotografisane strane iz njegove knjige imaš ovde). Postoji naučna rasprava dvojice istoričara (Filip Obradović i Marko Atlagić) čiji je doslovno naslov Višeslav je srpski knez, a ne hrvatski, a da je Višeslavova krstionica sastavni deo srpskog kulturnog nasleđa prihvatio je i Srđan Pirivatrić, te ušlo i u zvanične srpske školske udžbenike iz istorije. Višeslavova krstionica je i predmet diskusije u srpskim naučnim krugovima; Aleksandar Uzelac je primera radi prihvatio da je Aleksić nesporno dokazao da krstionica nikada uopšte nije napuštala Veneciju, da nema veze sa Ninom i da je svako povezivanje sa Hrvatima NDHzijski mit, iako poziva na oprez u slučaju decidnih tvrdnji da je to baš Porfirogenitov srpski vladalac. O krstionici piše i Aleksandar Andrić.

Pravo je pitanje na šta si onda ti mislio i da nisi možda jednostavno ispao iz toka, ne prateći koja je situacija po pitanju ovog istorijskog problema? :)
 
Poslednja izmena:
Pa dobro, ali nešto smo bili pričali o Bašćanskoj ploči, krstionici (ne)hrvatskog vladara Višeslava i kvalitetu Pacta Convente. Te priče nisu nikad nisu dovedene do kraja pre svega zbog inertnosti naših istoričara i snage nadgradnje koja je štiti ali po meni su to materijali čiju bi autentičnost rebalo ozbiljno proveriti. Anonimni hrvatski istoričar je tu tek kap u moru

Za krstionica kneza Višeslava sam ti već bio odgovorio; za ovo drugo nisam jednom ne znam na šta misliš.

Na internetu jesam jesam primećivao tako neke popularne izjave da bi Baščanska ploča trebalo da je nekakav falsifikat; ni na šta ozbiljnije nisam naišao. Postoji samo tvrdnja jednog arheologa da je pošto je pronašao da je crkva mlađa to nešto mlađe, dakle tipa oko 1300. godine, ali ne mora značiti da je delić sa natpisom od tada jerbo je on izgleda od starijih slojeva koji su bili iskorišćeni i u novijoj crkvi. Ništa o nekakvim nebulozama ss interneta da je to nekakav falsifikat iz XIX st, pa ni XVI st. kako neki izgleda da zamišljaju da su nastali Hrvati.

Pravo je pitanje, zašto ti uopšte smatraš da bi Srbi nešto posebno trebalo da se interesuju za Baščansku ploču?

Komentari vezano za Baščansku ploču mi ne deluje kao posledica nekih ozbiljnih opservacija, već više za predrasude. U prevodu, hrvatski je kulturni spomenik i pošto ima veze sa Hrvatima, onda mora da je falsifikat, jerbo je sve hrvatsko falsifikat, pa tako onda mora biti i ovo. :D Naravno, ukoliko nije reč o onim fabulu da su Hrvatska i Hrvati izmišljeni u XVI st. (jedan je forumaš počeo nedavno zagovarati i XVII stoleće, čak) u kojem slučaju, naravno, nije vredno komentarisati ništa dalje sem da je reč o teorijama zavere...
 
Poslednja izmena:
Nisam nameravao odgovarati na tvoje poruke no čini mi se da si raspoložen za raspravu a ja ne volim da bežim od megdana.:D

U vezi Višeslavove krstionice čudi me da si uzeo minoran stav u hrvatskoj istoriografiji i pokušao ga dokazati na ovaj način. Ako postaviš pitanje na Guglu dobićeš relevantnije radove i stavove hrvatskih povjesničara od ovih što si ih ti naveo. U hrvatskoj historiografiji postoji osnovni spor između stava Mirjane Sokol i Nikole jakšića gde je nastala pomenuta krstionica i samim tim koliko je osnovana veza Hrvatske sa tim artefaktom. Dzino čak nije ni profesor na nekom hrvatskom univerzitetu pa stvarno ne znam na čemu se temelji negovo mesto u tvojoj argumentaciji. Na krstarici smo imali temu o pomenutoj krstionici pa možeš da ju potražiš, mislim da bi ti koristila da osvežiš pamćenje

U vezi Bašćanske ploče takođe postoji tema na Krstarici i dobro smo pretresli moguće razloge o sumnji u izvornost i orginalnost pomenutog spomenika, od propadanja materijala na kojem je uklesana do sumnjivih slovnih rešenja. pretpostavljam da si i to zaboravio, pogotovo pošto je temu postavio Mrkalj ali siguran sam da ćeš pomenutu temu potražiti

Sve te materijalne dokaze na kojima je zasnovana hrvatska istorija treba prihvatiti sa sumnjom posebnu uzimajući u obzir idolopoklonički odnos prema sopstvenoj istoriji
 
Nisam nameravao odgovarati na tvoje poruke no čini mi se da si raspoložen za raspravu a ja ne volim da bežim od megdana.:D

U vezi Višeslavove krstionice čudi me da si uzeo minoran stav u hrvatskoj istoriografiji i pokušao ga dokazati na ovaj način. Ako postaviš pitanje na Guglu dobićeš relevantnije radove i stavove hrvatskih povjesničara od ovih što si ih ti naveo. U hrvatskoj historiografiji postoji osnovni spor između stava Mirjane Sokol i Nikole jakšića gde je nastala pomenuta krstionica i samim tim koliko je osnovana veza Hrvatske sa tim artefaktom. Dzino čak nije ni profesor na nekom hrvatskom univerzitetu pa stvarno ne znam na čemu se temelji negovo mesto u tvojoj argumentaciji. Na krstarici smo imali temu o pomenutoj krstionici pa možeš da ju potražiš, mislim da bi ti koristila da osvežiš pamćenje

U vezi Bašćanske ploče takođe postoji tema na Krstarici i dobro smo pretresli moguće razloge o sumnji u izvornost i orginalnost pomenutog spomenika, od propadanja materijala na kojem je uklesana do sumnjivih slovnih rešenja. pretpostavljam da si i to zaboravio, pogotovo pošto je temu postavio Mrkalj ali siguran sam da ćeš pomenutu temu potražiti

Sve te materijalne dokaze na kojima je zasnovana hrvatska istorija treba prihvatiti sa sumnjom posebnu uzimajući u obzir idolopoklonički odnos prema sopstvenoj istoriji

Pre svega, mislim da se tvoja kritika ticala Srba, a ja sam ti pokazao od medija preko svakojake literature to školskih udžbenika. A što se tiče Hrvata, ima ih dosta sem Jakšića. Postavio sam link ka jednom radu, tu je i Ravančić. Čuo sam i Nevena Budaka kako govori na TV da je Franjo Rački iskonstruisao nekakvog Višeslava između Muncimira i Tomislava, iako za to ne postoje potvrde. Tako piše i u svim svojim knjigama koje obrađuju taj period hrvatske povesti (kasno IX i rano X st.).

Što se tiče tog nečeg što je Mrkalj postavio, nisam zaboravio, nego verovatno uopšte ne znam. I ne verujem da bi uopšte trebalo da znam; pratio sam njegovu diskusiju o Višeslavovoj krstionici trebalo mi je 30 sekundi da proverim kako su oni sve notorne gluposti. Tipa, on je koristio fotografiju prilično loše rezolucije i na osnovu toga tvrdio da je natpis urezan nakon što je nastalo oštećenje, iako svako može uvećati i videti kolika je to neopevana glupost. :roll: Tako da, da pristiš, a i na osnovu drugog iskustva, ne verujem da je tu išta pametno rečeno u vezi Baščanske ploče, pa ne bih baš pretraživao, jer me uopšte ni ne interesuje šta je on postavljao. Pre bih rekao da tu ima neke patologije kao koja se mogla videti na primeru krstionice kneza Višeslava; opsesivna mržnja prema Hrvatima do te mere da, ono, ako je i spomenik možda naš, važno je barem da ga Hrvati ne mogu imati nikako, tako da je bolje da ga proglasimo nekakvim falsifikatom nego prisvojimo za element srpskog kulturnog nasleđa, jerbo jerbo je jedini cilj nauditi Hrvatima, na nebitno makar i na svoju štetu.

I ostaje neodgovorno pitanje zašto misliš da bi srpske naučnike to trebalo više interesovati nego bilo koje drugo strano pitanje. Od kakvog je značaja Baščanska ploča za srpsku istoriju i kulturu, da možemo govoriti da je Srbi zapostavljaju, a posebno da aspekta da bi trebalo na bude nekakav, tobože, falsifikat?
 
Na temi Ko je bio Josip Broz Tito je objavljen falisifikat
Stranica 276 post 5881
https://forum.krstarica.com/threads/ko-je-bio-josip-broz-tito.276148/page-276
IMG_6473.png

Obaratite paznju na poslednju recenicu. koja se odnosi na Maroko
Da je Jugoslavija imala manje slobode u Maroku, sto je falsifikat i to jako glup

Primer o slobodama zena u Maroku , zene tek izjednacene sa muskracima 2004, . To je dovoljno koliko je Maroko bio daleko iza SFRJ po pitanju sloboda, a da se ne prica o drugim cinjenicama.
Adopted by Parliament in 2004, it puts men and women in this predominantly Muslim country on an equal footing in regard to marriage, children, and divorce. It sets the minimum marriage age for women at 18 (though Layadi noted that it’s often disregarded); and enforces sharing of property between married couples
Usvojen od strane Parlamenta 2004. godine, njime se muškarci i žene u ovoj većinski muslimanskoj zemlji izjednačavaju u pogledu braka, dece i razvoda. Određuje minimalnu doba za udaju za žene na 18 godina (iako je Layadi primijetio da se to često zanemaruje); i provodi dijeljenje imovine između bračnih parova
https://newsletter.macmillan.yale.edu/newsletter/fall-2009/democracy-islam-and-womens-rights-morocco
 
Слободан Милошевић је одржао говор пред толико и толико људи на Газиместану.
У питању је лаж.
Људи на Газиместану се нису окупили да слушају Слобу. Окупили су се ради прославе годишњице косовске битке, а Милошевић је то злоупотребио.
Напад на Југославију се никада није звао "Милосдрни анђео". Постојалo je више других назива као "Операција савезничка сила", "Операција племенити наковањ" и други.
На жалост у медијима је превладао израз који се никада није користио.
 
Ameri su Irce smatrali ciganima i tako kao nizu rasu maltretirali
I to najsurovije: Irci su bili daleko najsiromašniji od svih imigranata (u Irskoj se tada bukvalno gladovalo) i pristajali su na najniže nadnice i najteže uslove samo da bi preživeli: to je klase radnika druge i treće generacije imigranata bilo percipirano kao njihovo namerno ubijanje cene rada i istiskivanje “starosedelaca” pa je o njima izmišljano sve i svašta, progonjeni su, zlostavljani…
 
Слободан Милошевић је одржао говор пред толико и толико људи на Газиместану.
У питању је лаж.
Људи на Газиместану се нису окупили да слушају Слобу. Окупили су се ради прославе годишњице косовске битке, а Милошевић је то злоупотребио.
Напад на Југославију се никада није звао "Милосдрни анђео". Постојалo je више других назива као "Операција савезничка сила", "Операција племенити наковањ" и други.
На жалост у медијима је превладао израз који се никада није користио.
Što se tiče milosrđa i anđela u pitanju je naziv vežbe/simulacije u kojoj je razrađivan scenario napada na Srbiju.
 

Back
Top