ono kad internet exxxpertista i krstaricin vidovnjak bolje zna sve o fotografiji od coveka koji je na fotki
fotke je dobio na poklon ex tzv partizan od samog stojanovica koji mu je i rekao da je fotka nastala "na granici" , ako on nije rekao na kojoj granici zasto bi neko izmisljao da zna koja je tacno granica ???
na netu postoji tvrdnja da je u pitanjju granica kraljevine i italije u visini rijeke ("na sušaku") i da su vojnici cije se kape vide upravo italijanski ,
sto ima smisla .
"Koja logika da ''nacisti'' pozdravljaju spanske borce protiv kojih su se borili u Spaniji ?"
logika je exxxpeetisto za nista , nikad i nigde ta sto su tzv komunisti i nemci u tom momentu (maj 1941) vec dve godine u savezu ,
to je znas ono kad su se bruder molotov i her ribentrop bratski zagrlili i izljubili u ime pocetka novog prijateljstva
САЧУВАНЕ ФОТОГРАФИЈЕ КОЈЕ НЕДВОСМИСЛЕНО ДОКАЗУЈУ САРАДЊУ КОМУНИСТА И ФАШИСТА!!!
Комунисти су систематски уништавали своје фотографије са Немцима и усташама, али ипак их је сачувано довољно да би се видело шта се дешавало…
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Мада су у Други светски рат ушли као немачки савезници, и мада су и касније повремено сарађивали са Немцима и усташама, комунисти су у свакој прилици говорили о “сарадњи четника са окупаторима“. Њихова верзија историје није исправљена до наших дана, барем не како би требало. На пример, све рубрике типа “догодило се на данашњи дан“, сваког 1. септембра говоре о нападу Немачке на Пољску, заборављајући да је истог месеца Пољску напао и Совјетски Савез, тј. да је то била заједничка нацистичко-комунистичка агресија. Ни једна историјска књига у Србији није објавила фотографије са срдачног сусрета Вермахта и Црвене армије после сламања Пољске. Том приликом је одржана заједничка војна парада, а и касније, све до немачког вероломног напада 22. јуна 1941, фото апарати су бележили загрљаје насмејаних Немаца и Совјета.
Захваљујући руским пријатељима, јер је ово у Русији одавно опште позната ствар, овом приликом доносимо серију фотографија припадника Вермахта и Црвене армије, а истовремено и још неколико група снимака, чије објављивање је у социјалистичкој Југославији такође било строго забрањено.
Прву од поменутих група чине четири снимка остала иза комунисте Александра Стојановића “Шпанца“ из села Островица код Ниша. Поред Пеке Дапчевића, Косте Нађа, Ивана Гошњака, Вељка Ковачевића, Роберта Доманија и његових других познатијих другова, Стојановић је био један од “шпанских бораца“ који су се после пораза у Шпанији спасили бекством у Француску. Као сумњиве и опасне типове, Французи су их похапсили, а до преокрета долази када су Немци 1940. године окупирали “Пету републику“. Тада нацисти ослобађају из затвора своје савезнике комунисте. Све “шпанске борце“ са југословенских простора, њих око 150, сместили су у логор “Грас“, где су их припремали за нову мисију. Потреба за том мисијом указала се после окупације Краљевине Југославије априла 1941. године. Немци су овом приликом применили искуство из сламања царске Русије 1917. године. Пошто су лоше стајали на Источном фронту, тада су позвали у помоћ пету колону, тј. руске комунисте. Преко Финске, са огромним свотама новца, убацили су у Русију Лењина и његове другове. Остатак приче је познат, али се мање зна да су истоврмено Американци, мада су били руски савезници, преко Канаде послали у Русију Лава Троцког…
Тако су Немци већ маја 1941. довели у Југославију поменутих 150 “шпанских бораца“, како би на тај начин везали руке српском покрету отпора, чије организовање су већ уочили. Приликом преласка југословенске границе, нацисти су поздравили комунисте својим поздравом – испруженом руком.
Занимљиво је да је нешто после немачког логора “Грас“, у Канади основан британски логор “Икс“, који је такође окупљао избегле “шпанске борце“ са југословенских простора. У то време, пролећа 1941, Британци су на располагању имали много више југословенских војника и официра у Египту, него комуниста у Канади, али су се ипак определили за потоње, са којима су планирали да “запале“ Југославију. Толико о њиховом савезништву!