Fabrike aviona u kraljevini Jugoslaviji

Предратне фабрике авиона у Србији





Србија (Југославија) има традицију авио индустрије насталу почетком XX века, а у својој историји има осам произвођача авиона, произвођаче моторa за авионе и мноштво произвођача опреме за авионе.

Овде ћу дати листу предузећа са територије Србије која су радила или још раде у авио-индустрији.

Једна од првих компанија која је произвела авион на данашњој територији Србије је компанија Ивана Сарића из Суботице, тадашња Аустроугарска. Сарић је произвео свој први авион 1910. године и на њему полетео 16. октобра те исте године. То је један од првих успешних летова у Европи и свету. О Ивану Сарићу мало се зна изван оквира наше земље.


Предузећа која су радила у авио индустрији:


РОГОЖАРСКИ АД

Прва Српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски АД, основана је 1923., и радила је под тим именом све до завршетка Другог светског рата када је интегрисана са ИКАРУС-ом и Змајем.

Први послови ове фабрике су били сервисирање и поправка авиона из Првог светског рата, као и израда крила дрвене конструкције за Мали Брандербург. Рогожарски пре овога има столарску производњу; па и искуство у изради дрвених конструкција што му је омогућило ову производњу. Убрзо после тога почела је производња авиона сопствене конструкцији те производња по страним лиценцама. Најпознатији производи ове фабрике су; мали Бранденбург, Физир ФН, Сим 14, Р-100, Хуррицане Мк , као и ИК 3 инжињера Сивчева и Зрнића који је произведен пред други светски рат. Дизајн ИК 3, врло успешна концепција , те стабилност и управљивост , овог ловца нискокрилца, учиниле су га популарним код тадашњих пилота ловаца. Почело је опремање ескадрила РВ апаратима типа ИК 3 , припремљена је и варијанта са знатно снажнијим моторем што би га учинило супериорним у односу на ловце тог времена. Рат је све прекинуо.

Компанија Рогожарски је за свог постојања произвела 286 авиона, налазила се у Кнез Даниловој Улици број 25, где се данас налази фабрика ИКЛ.


ИКАРУС АД

ИКАРУС АД, творница аеро и хдроплана, Шумадијска 12, Нови Сад, основана је 1923. а фабрика у Земуну са сопственим аеродромом за испитивање авиона подигнута је1927 године. У Земунској фабрици су произвођени авиона домаће конструкције и апарати по страним лиценцама. Добро познати авиони произведени у ИКАРУС-у су: Потез 15, Хаwкер Фурy, Бристол Бленхеим, ИК-2 Оркан.

После рата 1946, ЗМАЈ и РОГОЗАРСКИ су интегрисани са ИКАРУС-ом ; тако је настала национална фабрика за производњу авиона тадашње Југославије где су произвођени; С-49 ловац, Тип 213 и Тип 522 који су служили за обуку пилота, Тип 214, и Тип 452 са два млазна мотора.

ИКАРУС је произвео укупно 475 авиона до 1962, када је и прекинута производња за авио индустрију. Производни процес је пребачен у БиХ где је формирана нова компанија са именом „СОКО” која је радила успешно све до избијања грађанског рата 1990 године.

Фабрика ИКАРУС се налазила у Земуну - Авијатичарски пут 19, између улице Палмира Тољатија и хотела „Југославија”.


ЗМАЈ

Фабрика аероплана и хидроавиона ,,ЗМАЈ’’ је производила авионе и хидравионе-амфибије које је дизајирао тим Петровићи - Штерић. Змај је основан 1927 у Земуну био је трећа фабрика авиона у Србији. На почетку су се производили авиони по француској лиценци, да би 1932 фабрика почела са сопственом производњом. Авиони који су произвођени у Змају су; Деwоитине, Физир, ФП-2, Хаwкер Фурy, Хаwкер Хуррицане, и путнички Спартан по спецификацијама АЕРОПУТ-а. У Змајевој фабрици је произведено 359 авиона до 1946, када је фабрика преорјентисана на производњу пољопривредних машина. Фабрика је била лоцирана у Земуну у Карађорђевој улици бр. 18. ћошак Карађорђеве и улице Ђуре Ђаковића.


ИНДУСТРИЈА АЕРОПЛАНСКИХ МОТОРА АД

Основана 1927 као мешовита компанија са 50% страног капитала са производном халом у Раковици. Фабрика је национализована 1936. када је и почела са производњом авионских мотора по лиценци; Јупитер (Гноме-Рхоне), К-7, К-9 и К-14.

У овој фабрици је по лиценци произведен и први камион „ПРАГА” 1940. године.

После Другог светског рата је преименована у Индустрија Мотора Раковица - ИМР, где је део погона и даље наставио да производи моторе за авио индустрију.


ФАБРИКА АВИОНСКИХ МОТОРА С.ВЛАЈКОВИЋ и СИН

Столарска компанија Светозара Влајковића почела је са производњом авиона 1925 године, правила је Брегует XИВ, као и авионских мотора Wалтер НЗ. Налазила се у Позоришној улици 63 (данашња Француска улица).


ТЕЛЕОПТИК АД

Прва Српска фабрика телефона, оптике и прецизне механике;основана је1922 у Београду у Француској улици 61. да би 1928 почела да производи и авионске инструменте. На почетку се радило по страним лиценцама да би од 1935 године фабрика почела да ради и са сопственим производима. Фабрика је пресељена у Земун 1940 година где се и данас налази.

1985 године Телеоптик је подељен на две , где је новоформирана фабрика почела да ради под именом „ТЕЛЕОПТИК ЖИРОСКОПИ”, а од 1989 постала је посебно предузеће независно од матичне компаније.

Фабрика и даље послује под истим именом, линија производа је повећана, ради се опрема и инструменти за авионе. Фабрика се налазу у Земуну у улици Цара Душана 139-141.


НЕСТОР АД

Фабрика је основана 1938. у Београду, производила је инструменте за домаће произвођаче авиона и за војну индустрију. Фабрика се налазила у Краља Александра 312.

После рата фабрика је национализован и припојена ПРЕЦИЗНОЈ МЕХАНИЦИ.


МИКРОН

Погон за оптику и прецизну механику који је основан 1931. у Београду производио је инструменте за авионе. Фабрика је радила на тестирању и подешавању авиона и оптичких инструмената.

После рата 1947 године погон је прикључен фабрици ТЕСЛА.

Микрон је био лоциран у улици Краља Александра 94, преко пута данашњег Електротехничког факултета.


ЈАСЕНИЦА АД

Прва фабрика у Србији која је производила свећице по лиценци. Бавила се и поправком авионских мотора ЛОРЕН. Производне хале су биле у Смедеревској Паланци.


УТВА ДД

Основана је у Земуну 1937 као фабрика за производњу једрилица. Премештена у Панчево 1939/1940 године где је почела да ради на одржавању авиона за тренинг; Буцкер.

После рата, 1948 године, фабрика је почела са производњом авиона; Тројка, Тип 212, Тип 213, Утва-65, Утва-66, Утва-75, а данас производи авион за обуку пилота ,,ЛАСТА’’ домће конструкције; производи делове за Орла и Г4 Супер Галеб , као и делове и опрему за стране партнере. У фабрици је произведено око 900 авиона.

Фабрика је интегрисана у мају 1996. са Фабриком алатних машин „ЛОЛА” из Железника.

Налази се у Панчеву, Јабучки пут бб.


ФАБРИКА ПАДОБРАНА КНЕБЛ И ДИТРИХ

Фабрика је основана 1923 у Инђији као „Фабрика за летачку опрему, падобране и летачка одела”.

Била је први произвођач падобрана у Србији, кренуло се са лиценцом америчке компаније „ИРWИН”, а касније је произвођен падобрана „СПАС”, који је патентиран у сарадњи са партнером компаније; Мирославом Дитрихом. Од 1930. године до Другог светског рата фабрика је произвела око 2500 разних падобрана а после рата је национализована и преименована у „ФРАЊО КЛУЗ”.


ДРЖАВНА ФАБРИКА АВИОНА Краљево

Септембра 1926. на Дивљем пољу код Краљева отпочела је изградња војног завода за израду и поправуку авиона металне конструкције, за што су коришћена средства и машине добијене од Немачке на име репарације за штете учињене у Србији за време Првог светског рата. Јуна 1927. склопљен је уговор са познатим француским произвођачем авиона Лујом Брегеом, коме је уступљена нова фабрика са свом опремом, уз обавезу да у њој организује производњу 425 тада чувених лаких бомбардера и извиђача металне конструкције бреге19 и обучи домаћи технички и производни кадар за самосталну израду ових авиона .

Првих 75 авион израђено је у потпуности у Француској и само је склапање извршено у Краљеву, а затим је постепено повећаван проценат делова и опреме прозиведене у Југославији, тако да је од треће серије из 1929. од 125-тог авиона произведена у потпуности у Краљеву уз кооперацију са Икарусом и неким другим домаћим фирмама, а делом од домаћих сировина. У ове авионе је уграђивано више типова редних и звездастих мотора међу којима Хиспано, Лорен и Јупитер у распону од 420 до 680 КС. Последња серија од 50 авиона бреге19-8 која је имала нова крила заобљеног облика, сматрана је резервом и остала је недовршена све до 1937. када су у Икарусу на ове авионе уграђени мотори рајт-циклон од 778 КС. Прерада је била дело домаћих конструктора које је предводио инжењер Зрнић . По окончању производње бреге19 , фабрику је почетком 1933. преузео Ваздухопловно технички завод , који је наставио са израдом резервних делова и вршио ревизију и поправку испоручених авиона који су постали окосница борбених ескадрила РВ краљевине Југославије.

Када је у оквиру програма модернизације војног ваздухопловства од Немачке 1938. купљена лиценца за производњу двомоторних бомбардера Дорније ДО-17 , у које су по захтеву наших стручњака уграђивани мотори Гном рон К-14 од 860 КС произведени у фабрици у Раковици. Производња ових авиона је првобитно била поверена Аеропланској радионици Ваздухопловно техничког завода . Показало се убрзо да замршени војни административни прописи спутавају производњу ових тада врло модерних и сложених бомбардера, па је излаз нађен у формирању посебне Државне фабрике авиона, као аутономног државног предузећа које је пословало на индустријско-комерцијаној основи. Ова фабрика почела је да ради од маја 1939. и у погонима где су раније израђивани Брегејци, организовала је производњу прве серије од 36 ДО-17 Кб . Првих 16 бомбардера било је спремно за испоруку већ половином 1940., а цела серија је испоручена крајем 1940.

Познато је да авиони нису наоружавани нити потпуно опремани у Краљеву, то је накнадно рађено тек после прегледа Дорнијерових контролора. Тако су наши авиони имали боље карактеристике и опрему од Немачких. Отпочела је израда друге серије од 40 ДО-17 , тако да је у фабрици био готов део склопова у тренутку напада на Југославију. Наша војска минирала је у априлу 1941. године фабрику и онеспособила је за производњу. Непријатељ је успео да укључи фабрику у своју ратну производњу у минималном обиму. Октобра 1941. када су партизанске јединице опколиле Краљево и када су Немци уплашивши се масовног устанка у граду, стрељали грађане Краљева и околине, убијено је преко 470 радника и службеника фабрике авиона. Оскудни машински парк преостао по минирању фабрике је развучен, а као су главна постројења и хале озбиљно оштећени , после рата производња авиона у Краљеву није обнављана.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Предратне фабрике авиона у Србији





Србија (Југославија) има традицију авио индустрије насталу почетком XX века, а у својој историји има осам произвођача авиона, произвођаче моторa за авионе и мноштво произвођача опреме за авионе.

Овде ћу дати листу предузећа са територије Србије која су радила или још раде у авио-индустрији.

Једна од првих компанија која је произвела авион на данашњој територији Србије је компанија Ивана Сарића из Суботице, тадашња Аустроугарска. Сарић је произвео свој први авион 1910. године и на њему полетео 16. октобра те исте године. То је један од првих успешних летова у Европи и свету. О Ивану Сарићу мало се зна изван оквира наше земље.


Предузећа која су радила у авио индустрији:


РОГОЖАРСКИ АД

Прва Српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски АД, основана је 1923., и радила је под тим именом све до завршетка Другог светског рата када је интегрисана са ИКАРУС-ом и Змајем.

Први послови ове фабрике су били сервисирање и поправка авиона из Првог светског рата, као и израда крила дрвене конструкције за Мали Брандербург. Рогожарски пре овога има столарску производњу; па и искуство у изради дрвених конструкција што му је омогућило ову производњу. Убрзо после тога почела је производња авиона сопствене конструкцији те производња по страним лиценцама. Најпознатији производи ове фабрике су; мали Бранденбург, Физир ФН, Сим 14, Р-100, Хуррицане Мк , као и ИК 3 инжињера Сивчева и Зрнића који је произведен пред други светски рат. Дизајн ИК 3, врло успешна концепција , те стабилност и управљивост , овог ловца нискокрилца, учиниле су га популарним код тадашњих пилота ловаца. Почело је опремање ескадрила РВ апаратима типа ИК 3 , припремљена је и варијанта са знатно снажнијим моторем што би га учинило супериорним у односу на ловце тог времена. Рат је све прекинуо.

Компанија Рогожарски је за свог постојања произвела 286 авиона, налазила се у Кнез Даниловој Улици број 25, где се данас налази фабрика ИКЛ.


ИКАРУС АД

ИКАРУС АД, творница аеро и хдроплана, Шумадијска 12, Нови Сад, основана је 1923. а фабрика у Земуну са сопственим аеродромом за испитивање авиона подигнута је1927 године. У Земунској фабрици су произвођени авиона домаће конструкције и апарати по страним лиценцама. Добро познати авиони произведени у ИКАРУС-у су: Потез 15, Хаwкер Фурy, Бристол Бленхеим, ИК-2 Оркан.

После рата 1946, ЗМАЈ и РОГОЗАРСКИ су интегрисани са ИКАРУС-ом ; тако је настала национална фабрика за производњу авиона тадашње Југославије где су произвођени; С-49 ловац, Тип 213 и Тип 522 који су служили за обуку пилота, Тип 214, и Тип 452 са два млазна мотора.

ИКАРУС је произвео укупно 475 авиона до 1962, када је и прекинута производња за авио индустрију. Производни процес је пребачен у БиХ где је формирана нова компанија са именом „СОКО” која је радила успешно све до избијања грађанског рата 1990 године.

Фабрика ИКАРУС се налазила у Земуну - Авијатичарски пут 19, између улице Палмира Тољатија и хотела „Југославија”.


ЗМАЈ

Фабрика аероплана и хидроавиона ,,ЗМАЈ’’ је производила авионе и хидравионе-амфибије које је дизајирао тим Петровићи - Штерић. Змај је основан 1927 у Земуну био је трећа фабрика авиона у Србији. На почетку су се производили авиони по француској лиценци, да би 1932 фабрика почела са сопственом производњом. Авиони који су произвођени у Змају су; Деwоитине, Физир, ФП-2, Хаwкер Фурy, Хаwкер Хуррицане, и путнички Спартан по спецификацијама АЕРОПУТ-а. У Змајевој фабрици је произведено 359 авиона до 1946, када је фабрика преорјентисана на производњу пољопривредних машина. Фабрика је била лоцирана у Земуну у Карађорђевој улици бр. 18. ћошак Карађорђеве и улице Ђуре Ђаковића.


ИНДУСТРИЈА АЕРОПЛАНСКИХ МОТОРА АД

Основана 1927 као мешовита компанија са 50% страног капитала са производном халом у Раковици. Фабрика је национализована 1936. када је и почела са производњом авионских мотора по лиценци; Јупитер (Гноме-Рхоне), К-7, К-9 и К-14.

У овој фабрици је по лиценци произведен и први камион „ПРАГА” 1940. године.

После Другог светског рата је преименована у Индустрија Мотора Раковица - ИМР, где је део погона и даље наставио да производи моторе за авио индустрију.


ФАБРИКА АВИОНСКИХ МОТОРА С.ВЛАЈКОВИЋ и СИН

Столарска компанија Светозара Влајковића почела је са производњом авиона 1925 године, правила је Брегует XИВ, као и авионских мотора Wалтер НЗ. Налазила се у Позоришној улици 63 (данашња Француска улица).


ТЕЛЕОПТИК АД

Прва Српска фабрика телефона, оптике и прецизне механике;основана је1922 у Београду у Француској улици 61. да би 1928 почела да производи и авионске инструменте. На почетку се радило по страним лиценцама да би од 1935 године фабрика почела да ради и са сопственим производима. Фабрика је пресељена у Земун 1940 година где се и данас налази.

1985 године Телеоптик је подељен на две , где је новоформирана фабрика почела да ради под именом „ТЕЛЕОПТИК ЖИРОСКОПИ”, а од 1989 постала је посебно предузеће независно од матичне компаније.

Фабрика и даље послује под истим именом, линија производа је повећана, ради се опрема и инструменти за авионе. Фабрика се налазу у Земуну у улици Цара Душана 139-141.


НЕСТОР АД

Фабрика је основана 1938. у Београду, производила је инструменте за домаће произвођаче авиона и за војну индустрију. Фабрика се налазила у Краља Александра 312.

После рата фабрика је национализован и припојена ПРЕЦИЗНОЈ МЕХАНИЦИ.


МИКРОН

Погон за оптику и прецизну механику који је основан 1931. у Београду производио је инструменте за авионе. Фабрика је радила на тестирању и подешавању авиона и оптичких инструмената.

После рата 1947 године погон је прикључен фабрици ТЕСЛА.

Микрон је био лоциран у улици Краља Александра 94, преко пута данашњег Електротехничког факултета.


ЈАСЕНИЦА АД

Прва фабрика у Србији која је производила свећице по лиценци. Бавила се и поправком авионских мотора ЛОРЕН. Производне хале су биле у Смедеревској Паланци.


УТВА ДД

Основана је у Земуну 1937 као фабрика за производњу једрилица. Премештена у Панчево 1939/1940 године где је почела да ради на одржавању авиона за тренинг; Буцкер.

После рата, 1948 године, фабрика је почела са производњом авиона; Тројка, Тип 212, Тип 213, Утва-65, Утва-66, Утва-75, а данас производи авион за обуку пилота ,,ЛАСТА’’ домће конструкције; производи делове за Орла и Г4 Супер Галеб , као и делове и опрему за стране партнере. У фабрици је произведено око 900 авиона.

Фабрика је интегрисана у мају 1996. са Фабриком алатних машин „ЛОЛА” из Железника.

Налази се у Панчеву, Јабучки пут бб.


ФАБРИКА ПАДОБРАНА КНЕБЛ И ДИТРИХ

Фабрика је основана 1923 у Инђији као „Фабрика за летачку опрему, падобране и летачка одела”.

Била је први произвођач падобрана у Србији, кренуло се са лиценцом америчке компаније „ИРWИН”, а касније је произвођен падобрана „СПАС”, који је патентиран у сарадњи са партнером компаније; Мирославом Дитрихом. Од 1930. године до Другог светског рата фабрика је произвела око 2500 разних падобрана а после рата је национализована и преименована у „ФРАЊО КЛУЗ”.


ДРЖАВНА ФАБРИКА АВИОНА Краљево

Септембра 1926. на Дивљем пољу код Краљева отпочела је изградња војног завода за израду и поправуку авиона металне конструкције, за што су коришћена средства и машине добијене од Немачке на име репарације за штете учињене у Србији за време Првог светског рата. Јуна 1927. склопљен је уговор са познатим француским произвођачем авиона Лујом Брегеом, коме је уступљена нова фабрика са свом опремом, уз обавезу да у њој организује производњу 425 тада чувених лаких бомбардера и извиђача металне конструкције бреге19 и обучи домаћи технички и производни кадар за самосталну израду ових авиона .

Првих 75 авион израђено је у потпуности у Француској и само је склапање извршено у Краљеву, а затим је постепено повећаван проценат делова и опреме прозиведене у Југославији, тако да је од треће серије из 1929. од 125-тог авиона произведена у потпуности у Краљеву уз кооперацију са Икарусом и неким другим домаћим фирмама, а делом од домаћих сировина. У ове авионе је уграђивано више типова редних и звездастих мотора међу којима Хиспано, Лорен и Јупитер у распону од 420 до 680 КС. Последња серија од 50 авиона бреге19-8 која је имала нова крила заобљеног облика, сматрана је резервом и остала је недовршена све до 1937. када су у Икарусу на ове авионе уграђени мотори рајт-циклон од 778 КС. Прерада је била дело домаћих конструктора које је предводио инжењер Зрнић . По окончању производње бреге19 , фабрику је почетком 1933. преузео Ваздухопловно технички завод , који је наставио са израдом резервних делова и вршио ревизију и поправку испоручених авиона који су постали окосница борбених ескадрила РВ краљевине Југославије.

Када је у оквиру програма модернизације војног ваздухопловства од Немачке 1938. купљена лиценца за производњу двомоторних бомбардера Дорније ДО-17 , у које су по захтеву наших стручњака уграђивани мотори Гном рон К-14 од 860 КС произведени у фабрици у Раковици. Производња ових авиона је првобитно била поверена Аеропланској радионици Ваздухопловно техничког завода . Показало се убрзо да замршени војни административни прописи спутавају производњу ових тада врло модерних и сложених бомбардера, па је излаз нађен у формирању посебне Државне фабрике авиона, као аутономног државног предузећа које је пословало на индустријско-комерцијаној основи. Ова фабрика почела је да ради од маја 1939. и у погонима где су раније израђивани Брегејци, организовала је производњу прве серије од 36 ДО-17 Кб . Првих 16 бомбардера било је спремно за испоруку већ половином 1940., а цела серија је испоручена крајем 1940.

Познато је да авиони нису наоружавани нити потпуно опремани у Краљеву, то је накнадно рађено тек после прегледа Дорнијерових контролора. Тако су наши авиони имали боље карактеристике и опрему од Немачких. Отпочела је израда друге серије од 40 ДО-17 , тако да је у фабрици био готов део склопова у тренутку напада на Југославију. Наша војска минирала је у априлу 1941. године фабрику и онеспособила је за производњу. Непријатељ је успео да укључи фабрику у своју ратну производњу у минималном обиму. Октобра 1941. када су партизанске јединице опколиле Краљево и када су Немци уплашивши се масовног устанка у граду, стрељали грађане Краљева и околине, убијено је преко 470 радника и службеника фабрике авиона. Оскудни машински парк преостао по минирању фабрике је развучен, а као су главна постројења и хале озбиљно оштећени , после рата производња авиона у Краљеву није обнављана.

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/22741-предратне-фабрике-авиона-у-србији/
Znas li broj fabrika u Nemačkoj u tom periodu npr 1920-1930ih?
 

Back
Top