- Poruka
- 61.081
Prijatno nam 
Jel nas iko pitao?
Evropa od juče jede i brašno od kućnog cvrčka
Dominantan stav potrošača u Evropi jeste da ne žele da konzumiraju insekte – i to u bilo kom obliku
Od juče na evropskom tržištu i zvanično može da se prodaje prah, odnosno brašno od „kućnih cvrčaka”, a lista proizvoda u kojima je dozvoljeno da se ono nađe praktično je nepregledna.
U ograničenim količinama može da se upotrebljava u proizvodnji: hleba, peciva, keksa, žitarica, zamrznutih pica i drugih testenina. Dozvoljen je i u začinima, pivu, instant supama, zamenama za meso, sosevima, proizvodima od prerađenog krompira, jelima od mahunarki i povrća, konditorskim proizvodima...
O uvođenju visokoproteinskog brašna na bazi insekata u ishranu Evropljana priča se već dugo. Na osnovu mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) prah od kućnih cvrčaka (Acheta domesticus) je bezbedan, a uvršten je u takozvanu novu hranu, početkom januara ove godine.
Tako je vijetnamska kompanija „Cricket One Co” dobila zeleno svetlo da ga, za sada jedina, prodaje na tržištu EU u narednih pet godina.
Prženi cvrčci, navodno, imaju ukus orašastih plodova, najviše lešnika, ali i semenki suncokreta. Stručnjaci tvrde da su bogati gvožđem, aminokiselinama i sadrže više od 60 grama proteina na sto grama.
Informacija da će hrana moći da bude obogaćena ovom vrstom proteina, a da to praktično nećemo ni znati, izaziva burne reakcije u javnosti i na društvenim mrežama. Dominantan stav potrošača u Evropi jeste da ne žele da konzumiraju insekte – i to u bilo kom obliku.
Stručnjaci u Litvaniji, recimo, smatraju da su strahovi građana neosnovani, jer je proizvodnja ovog brašna i dalje skupa i da je pitanje koliko će ono zaista biti u masovnoj upotrebi.
Iz Nacionalne službe za hranu i veterinu u Litvaniji izjavili su za medije da se cvrčci i drugi insekti tretiraju kao nova hrana u EU, podležu strožim zahtevima i postoje jasna ograničenja koliko se praha može dodati drugom proizvodu.
– Kod nekih ljudi proteini insekata mogu izazvati alergijske reakcije. Za alergične na rakove, mekušce ili grinje, ove informacije će biti dostupne na etiketi proizvoda i biće jasno vidljive – napominju stručnjaci.
Nisu izostale ni reakcije onih koji se ne slažu sa ovakvom politikom Brisela.
– Jedite insekte ako želite egzotične stvari, ali loše je da ih promovišete kao održivu ishranu i alternativu našoj – rekli su u Filijera Italija, udruženju koje promoviše italijansku poljoprivredu i proizvodnju.
U Briselu su ranije rekli da Organizacija za hranu i poljoprivredu navodi insekte kao hranljiv i zdrav izvor ishrane sa visokim sadržajem masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala. Već čine značajan deo dnevne ishrane stotina miliona ljudi širom sveta, napominju, pa mogu biti alternativni izvor proteina koji bi olakšao prelazak na održiviji sistem ishrane u Evropi.
Jel nas iko pitao? Evropa od juče jede i brašno od kućnog cvrčka
Dominantan stav potrošača u Evropi jeste da ne žele da konzumiraju insekte – i to u bilo kom obliku
Od juče na evropskom tržištu i zvanično može da se prodaje prah, odnosno brašno od „kućnih cvrčaka”, a lista proizvoda u kojima je dozvoljeno da se ono nađe praktično je nepregledna.
U ograničenim količinama može da se upotrebljava u proizvodnji: hleba, peciva, keksa, žitarica, zamrznutih pica i drugih testenina. Dozvoljen je i u začinima, pivu, instant supama, zamenama za meso, sosevima, proizvodima od prerađenog krompira, jelima od mahunarki i povrća, konditorskim proizvodima...
O uvođenju visokoproteinskog brašna na bazi insekata u ishranu Evropljana priča se već dugo. Na osnovu mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) prah od kućnih cvrčaka (Acheta domesticus) je bezbedan, a uvršten je u takozvanu novu hranu, početkom januara ove godine.
Tako je vijetnamska kompanija „Cricket One Co” dobila zeleno svetlo da ga, za sada jedina, prodaje na tržištu EU u narednih pet godina.
Prženi cvrčci, navodno, imaju ukus orašastih plodova, najviše lešnika, ali i semenki suncokreta. Stručnjaci tvrde da su bogati gvožđem, aminokiselinama i sadrže više od 60 grama proteina na sto grama.
Informacija da će hrana moći da bude obogaćena ovom vrstom proteina, a da to praktično nećemo ni znati, izaziva burne reakcije u javnosti i na društvenim mrežama. Dominantan stav potrošača u Evropi jeste da ne žele da konzumiraju insekte – i to u bilo kom obliku.
Stručnjaci u Litvaniji, recimo, smatraju da su strahovi građana neosnovani, jer je proizvodnja ovog brašna i dalje skupa i da je pitanje koliko će ono zaista biti u masovnoj upotrebi.
Iz Nacionalne službe za hranu i veterinu u Litvaniji izjavili su za medije da se cvrčci i drugi insekti tretiraju kao nova hrana u EU, podležu strožim zahtevima i postoje jasna ograničenja koliko se praha može dodati drugom proizvodu.
– Kod nekih ljudi proteini insekata mogu izazvati alergijske reakcije. Za alergične na rakove, mekušce ili grinje, ove informacije će biti dostupne na etiketi proizvoda i biće jasno vidljive – napominju stručnjaci.
Nisu izostale ni reakcije onih koji se ne slažu sa ovakvom politikom Brisela.
– Jedite insekte ako želite egzotične stvari, ali loše je da ih promovišete kao održivu ishranu i alternativu našoj – rekli su u Filijera Italija, udruženju koje promoviše italijansku poljoprivredu i proizvodnju.
U Briselu su ranije rekli da Organizacija za hranu i poljoprivredu navodi insekte kao hranljiv i zdrav izvor ishrane sa visokim sadržajem masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala. Već čine značajan deo dnevne ishrane stotina miliona ljudi širom sveta, napominju, pa mogu biti alternativni izvor proteina koji bi olakšao prelazak na održiviji sistem ishrane u Evropi.
