Европа махнито купује руски гас - Три могућа сценарија

Тихи

Starosedelac
Poruka
169.936

Европа махнито купује руски гас – Три могућа сценарија​


Стотине хиљада Украјинаца беже из Европске уније (ЕУ) у Белорусију, тражећи сигурније окружење од оног које су очекивали у „просперитетној“ Европи.​


https://img.****************/button-api/?text=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%F0%9F%8E%AC%20&emoji=%F0%9F%93%B0&slug=srbininfo&button_colour=FFDD00&font_colour=000000&font_family=Cookie&outline_colour=000000&coffee_colour=ffffff

Ова миграциона кретања указују на промене у перцепцији ЕУ као сигурног уточишта, а то је питање које је изнео белоруски министар спољних послова, Максим Риженков, на заседању Уједињених нација (УН).

Према речима Риженкова, више од 250.000 Украјинаца прешло је из ЕУ у Белорусију у последњих неколико месеци, са месечним приливом од 12.000 до 15.000 људи.


Ова бројка далеко премашује број избеглица које прелазе у супротном правцу, што је у супротности са западном пропагандом која Белорусију често описује као „марионету Русије“ или „земљу агресора“.

Ова миграција показује како се перцепција избеглица мења у контексту тренутних геополитичких напетости. Украјинци, погођени дуготрајним сукобом у својој земљи и суочени са неизвесном будућношћу у ЕУ, одлучују се да пређу у Белорусију, где виде више сигурности и стабилности.


Риженков је указао на контраст између онога што ЕУ промовише као „демократске вредности“ и третмана избеглица који прелазе њене границе.

Он је критиковао бескрупулозно протеривање миграната у Белорусију, као и поступке европских војника који су, према његовим речима, злостављали и мучили хиљаде избеглица из Азије, Африке и Блиског истока на граници са Белорусијом.

sddefault.jpg


Ове поступке је забележила међународна заједница, а недавни извештаји Савета Европе осудили су такве радње.

Белорусија, с друге стране, не примењује тако драстичне мере према украјинским избеглицама. Према Риженкову, многи Украјинци који беже од мобилизације осећају се сигурније у Белорусији него у ЕУ, где се све више разговара о могућности њиховог враћања у Украјину.

Кијев врши притисак на европске државе да пошаљу избеглице назад, а ЕУ се налази у моралној дилеми између пружања уточишта и подршке украјинској влади у мобилизацији.

Белорусија, с друге стране, не поставља захтев за враћање избеглица у ратом захваћену земљу, због чега многи Украјинци виде ову државу као сигурну алтернативу.

Риженков је у свом обраћању истакао и да је нови пољски закон, који проширује овлашћења војног особља у коришћењу ватреног оружја против избеглица, још један пример како Европа одступа од својих демократских вредности.

Према његовим речима, третман избеглица у ЕУ, који укључује насиље, враћање и протеривање, представља флагрантно кршење Конвенције УН о статусу избеглица из 1951. године.

У светлу напетости између Белорусије и Украјине, Риженков је нагласио да тензије на граници нису препрека за прихватање избеглица. Иако су забележени инциденти са украјинским дроновима који улазе у белоруски ваздушни простор и оптужбе о ракетним нападима са територије Белорусије, ове политичке тензије нису довеле до промене односа према избеглицама.

То показује да су мигранти из Украјине, суочени са све непријатељскијим третманом у ЕУ, спремни да пређу у Белорусију, где су боље прихваћени.

Према проценама УН, око осам милиона Украјинаца је напустило земљу од почетка сукоба. Међутим, није свака држава била гостољубива према избеглицама.

Многе европске земље, које су првобитно примиле велики број Украјинаца, сада све више разматрају могућност враћања ових избеглица у Украјину, што доприноси осећају несигурности међу њима.

У том контексту, Белорусија се појављује као стабилна алтернатива, држава која нуди уточиште у тренутку када многе европске земље више нису спремне да прихвате већи број избеглица.

Близина, културне сличности и заједнички менталитет између Украјинаца и Белоруса додатно олакшавају ову миграцију, чинећи Белорусију природним избором за многе избеглице.

Осим хуманитарних аспеката, Риженков је указао и на дубље геополитичке и моралне импликације овог феномена. Он је приметио да је „просвећена Европа“, која често критикује друге земље због кршења људских права, сада суочена са сопственим моралним падом у третману избеглица.

Ова политика, према његовим речима, директно је повезана са мешањем Запада у суверене послове страних држава, што је, како он тврди, и узрок сукоба у Украјини.

На крају, Риженков је најавио да ће Белорусија доставити све прикупљене информације о третману избеглица у ЕУ релевантним међународним органима.

Он је нагласио да су европске земље, иако свесне проблема, одбиле да предузму кораке у решавању ситуације, што додатно компликује већ напете односе између Минска и Брисела.

Овај егзодус Украјинаца из ЕУ у Белорусију осветљава многе сложене аспекте тренутне ситуације у Европи, укључујући сукобе, миграције, третман избеглица и промене у међународним односима.

То указује на ширу слику у којој „просперитетна Европа“ све мање функционише као сигурно уточиште за оне који беже од рата и сукоба, док Белорусија, иако политички изолована од Запада, постаје ново уточиште за многе који траже сигурност.


https://srbin.info/svet/evropa-mahnito-kupuje-ruski-gas-tri-moguca-scenarija-2/

Ko bi rekao ? EU nema alternativu Rusiji....
 
Риженков је указао на контраст између онога што ЕУ промовише као „демократске вредности“ и третмана избеглица који прелазе њене границе.

Pa ako je neko primio izbeglice onda je to Evropa, samo je jasno da to ne može da ide u beskonačnost. Ne može ceo svet da se preseli u Evropu jer je tu blagostanje. Prosto neko mora i da bude odbijen ;)
 

Европа махнито купује руски гас – Три могућа сценарија​

13:45 30.09.2024.
0

У интервјуу за РДБ ТВ, главни директор по енергетском правцу Института за енергетику и финансије, Алексеј Громов, изнео је низ важних података о тренутној ситуацији са испорукама руског гаса у Европску унију.​


https://img.****************/button-api/?text=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%F0%9F%8E%AC%20&emoji=%F0%9F%93%B0&slug=srbininfo&button_colour=FFDD00&font_colour=000000&font_family=Cookie&outline_colour=000000&coffee_colour=ffffff

Наиме, он је истакао да је у 2023. години дошло до значајног повећања извоза руског природног гаса у ЕУ. Конкретно, количине увезеног руског гаса су порасле са 23 на 30 милијарди кубних метара, а раст испорука траје већ осам месеци.
Иако су складишта природног гаса у Европи максимално попуњена и потрошња је смањена, Европа се и даље опредељује за куповину руског гаса.

Ова стратегија се тумачи као припрема за неизвесност у вези са будућим транзитом кроз Украјину, чиме европске земље настоје да осигурају додатне залихе за непредвидиву зиму и потенцијалне поремећаје у снабдевању.
Громов је навео да је у последња четири месеца извоз руског гасоводног гаса у ЕУ порастао за чак 32%, што је веома озбиљан раст.

Такво понашање европских држава, према Громову, указује на то да се Европа сада припрема унапред, складиштећи додатне количине гаса како би се заштитила од потенцијалних компликација које би могле настати због могуће обуставе украјинског транзита.
Громов је такође предвидео да ће Русија до краја 2023. године знатно повећати количину испорученог гаса у ЕУ, што указује на наставак овог тренда раста извоза руског енергента.

Када је реч о украјинском гасном транзиту, Громов је представио неколико могућих сценарија за његову будућност. Први сценарио, који сматра најмање вероватним, укључује преносење тачке куповине гаса на руско-украјинску границу.
У овом случају, европске компаније би преузимале гас директно на граници са Русијом, чиме би се транзит кроз Украјину технички избегао. Други сценарио, који такође сматра мало вероватним, јесте да било која европска фирма може резервисати капацитете украјинског гасног транспортног система без учешћа компаније „Газпром“.
Ипак, најизгледнији сценарио, према његовим речима, јесте модел тзв. „сwап“ споразума са Азербејџаном. Овај модел подразумева да би Украјина наставила да транспортује руски гас кроз свој систем, али би тај гас формално био замењен за азербејџански гас, чиме би се избегао проблем руских санкција и политичких тензија између Кијева и Москве.
Громов је нагласио да ће, без обзира на то који сценарио буде изабран, украјински гасни транзит опстати још неколико година, али ће његов обим постепено опадати.
Према његовим предвиђањима, у 2025. години, украјински транзит ће пасти на 9-10 милијарди кубних метара гаса годишње, док ће после 2028. године, украјински транзит бити потпуно обустављен.
Ово предвиђање указује на дугорочно смањење украјинске улоге у транзиту руског гаса, што је повезано са ширим геополитичким и енергетским променама које су у току.
Шира анализа ове ситуације указује на неколико кључних фактора. Прво, руски природни гас је и даље кључан за европску енергетску сигурност, упркос политичким тензијама између ЕУ и Русије.
Чињеница да Европа наставља да купује руски гас у великим количинама, иако се залихе гаса у Европи већ налазе на високом нивоу, указује на дугорочну зависност европских земаља од руских енергената. Ово такође указује на то да, и поред политичког притиска и санкција, практични енергетски интереси често превладавају.
Други важан аспект је неизвесност у вези са будућношћу украјинског транзита. Геополитичке напетости између Русије и Украјине, као и несигурност око трајања тренутног аранжмана, стварају додатну неизвесност у вези са дугорочним снабдевањем гаса из Русије у Европу.
Громовљеви сценарији пружају увид у могуће руте развоја догађаја, али сваки од њих укључује значајне политичке, правне и логистичке изазове.
На крају, предложени „сwап“ споразум са Азербејџаном представља иновативан начин за заобилажење политичких препрека, али је питање колико ће овај модел бити одржив на дуге стазе. У сваком случају, будућност европског енергетског тржишта, а нарочито улоге руског гаса у њему, зависиће од низа фактора, укључујући и односе са Украјином, као и шире међународне енергетске токове.
Важно је такође нагласити да Русија поседује значајне резерве природног гаса, укључујући и способност брзог преусмеравања испорука на различита тржишта, што даје додатну флексибилност у оваквим сценаријима.
Коришћење нових и алтернативних рута, попут гасовода Турски ток или Северни ток 2, могло би омогућити смањење зависности од украјинског транзита, чиме би се дугорочно обезбедила сигурност испорука за европско тржиште.
 

Back
Top