Pre nego sto ti dam moj - kratak - odgovor, primeticu da i dalje potpuno ignorises geoloske cinjenice koje sam ti pomenuo, i nemas odgovor na probleme sa tvojim vidjenjem starosti sveta.
Ako je vec materija – kondenzovana energija, zasto onda ne pretpostaviti (kao sto su to stari ucinili) da je energija postojala kao sto postoji magla, i da se onda pocela skupljati u zvezde i planete (kondenzovati).
Uostalom, koje su tvoje primedbe na ovakav model?
Sem sto ima smisla. Za razliku od Big Benga?
Energija je nakon Velikog Praska ispunjavala prostor u vidu necega sto mozes zamisliti kao "maglu", ako ti trebaju takve metafore.
Verovanje da Sunce nekom privlacnom silom deluje na planete terajuci ih da se okrecu oko njega je logicno, sve dok ne pocnes da razmisljas o tome kolika bi ta sila morala da bude da bi savladala inerciju pojedinih planeta.
Recimo, kolika je inercija Jupitera, a kolika bi onda takva sila bila na rastojanju na kom je Zemlja.
Ovo je neznanje tolike dubine da ne znam kako da odgovorim na njega. Verovatno ni ne treba. Ako ikada budes zeleo da znas istinu, izvedi osnovne eksperimente koje su izvodili jos Galilej i Njutn. Imas opis u svakom srednjoskolskom udzbeniku fizike.
Do tada, veruj da su svi ljudi na svetu osim tebe budale, niko ti to ne moze zabraniti.
U starim tekstovima pise da je Zemlja nastala u kosmickom sudaru satelita planete X sa planetom koja je nekada postojala na orbiti gde je sada asteroidni pojas.
Niti to pise u starim tekstovima, niti se to desilo. Opet, nivo neznanja potreban da se veruje u ovako nesto je...gigantskog nivoa.
(Opet, isti problem kao i sa dokazima o evoluciji. Verujes na rec Velsu, ne verujes svim biolozima nista. Mada, ovo je jos gore: verujes na rec ludaku Sitcinu i njegovim danasnjim sledbenicima, a ignorises jednostavne stvari koje mozes sam da proveris doslovno uz pomoc stapa i kanapa.)
Kada na jednom mestu, u idealnim uslovima, imas sve delove, trebalo bi da se oni lako spoje u zivot, zar ne?
Prvo, ne, ne ocekujemo da se sastavni delovi celije lako sklope u celiju.
Drugo, osnovni problem je sto niko ne zna uslove nastanka zivota. Tako da cela prica o "idealnim uslovima" nema veze sa zivotom.
Kao sto je logicno ocekivati da ce se od gomile guma, amortizera, sedista, lima, … sam od sebe sklopiti automobil?
Automobili ne proizvode nove, malo drugacije automobile spontanim hemijskim ili biohemijskim procesima. Ziva bica proizvode potomstvo koje nije identicno prethodnim generacijama.
Automobili se ne sastoje od delova koji se samoorganizuju. Celije se sastoje od stotina delova koji se samoorganizuju u funkcionalne celine.
I dok vas covek stalno pita za KORISNE ANATOMSKE mutacije koje vode ka nastanku nove vrste, vi uporno navodite mikropromene na pripadnicima iste vrste – duzi kljun kod neke vrste ptica, duze noge kod neke vrste zaba, duze ovo, krace ono,…
Pa sta se time dobija?
Postepene promene koje vode do promene od jedne vrste u drugu.
Dao sam ti sliku prelaza iz sape u kopito. Svaki korak je samo "duze ovo, krace ono". Posle dvadeset koraka, nema vise sape, ali ima kopito. Tako se odvija evolucija.
Dakle, kako ste dobili NOVE vrste zivih bica, pocevsi od vec postojecih?
Mozete li da navedete sled mutacija kojim od obicnog sisara moze da se dobije slepi mis?
Nije uopste bitan fosilni zapis, samo me interesuje teorijski postupak (pri tom u svakom trenutku dobijeni organizam mora biti funkcionalan).
Naravno da mozemo. U slucaju sismisa nemamo fosile, tako da ne znamo sigurno, ali mozemo da napravimo teoretsku seriju.
Pocinjes od male insektivore koje zivi na drvecu.
Prvo imas mutaciju kojom koza postaje povezana od sake ruke do kuka, i izmedju prstiju (ovo je podvrsta ceste vrste mutacija, koja se dogadja relativno cesto - nekoliko slucajeva je zabelezeno i kod ljudi). Sirenje ovog koznog pseudo-krila je pozitivna mutacija u ovom slucaju, posto omogucava duze skokove sa jednog drveta na drugo.
Sledi niz malih mutacija kojima se izduzuju prsti na prednjim udovima.
Paralelan niz malih mutacija vodi do dubljeg grudnog kosa, i ojacanja grudnih misica.
(sve ove mutacije, nakon prve, su istog reda koje vidis kod pasa)
Nakon deset do dvadeset hiljada generacija, imas prvog sismisa (onakvog kakve vidimo u fosilnom zapisu).
Prvi sismisi nisu imali eholokaciju. Slede misevi koji su imali veoma losu eholokaciju, pa korak-po korak razvoj slusnog aparata. Opisacu ti ovaj niz mutacija (ovde imamo i fosile) ako pogledas i pokazes mi da si shvatio slican niz mutacija u toku nastanka sisara, za koga sam ti okacio slike ovde.
