U realizaciji svojih obaveza NSA i Sajber komanda sarađuju sa agencijama DARPA i IARPA. Procenjujući buduću upotrebu domaćih obaveštajnih podataka, prikupljenih, pre svega, „prizmom“ i ostalim sistemima, američka Agencija za obaveštajna istraživačke projekte i aktivnosti (IARPA – The Intelligence Advanced Research Projects Activity) još je od 2006. godine dobijala više zadataka da unapredi tehničke i tehnološke mogućnosti za delovanje obaveštajne zajednice...
- - - - - - - - - -
``Reč je o „visokorizičnim, tajnim programima“ razvijenim radi unapređenja tehničkih mogućnosti sistema za presretanje obaveštajnih podataka u brojnim komunikacionim sistemima (za obaveštajno operativni rad), kao i za analitičke poslove. IARPA finansira istraživačke projekte koji, početkom 2013. godine, trenutno razmatraju nove načine (uz pomoć veštačke inteligencije) za obradu i analizu ubrzanog rasta prikupljenih podataka iz „domaćih” izvora. Jedan od njih je i „Aladin program“ koji ima zadatak da „izvuče“ obaveštajne podatke iz obimnog video-materijala, koji su korisnici postavili na internet. Drugi je program nazvan „Babilon“ (Babel Program), što je, u stvari, projekat aktivne tehnologije za prepoznavanje govora, koji treba da obezbedi analitičarima mogućnost za pretragu i efikasno procesiranje ogromne količine snimljenog govora (audio-materijala), kao i prepoznavanje praćenih pojedinaca putem rekognitacije glasa. Treći je program za ubrzanu rekognitaciju nepoznatih subjekata na osnovu biometričkih podataka. Razvijen je i program za „Otkrivanje i širenje znanja“ KDD (Knowledge Discovery and Dissemination Program [32] ). On obuhvata „kritičko sagledavanje dosadašnjih istraživačkih programa u nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu“ (Los Alamos National Laboratory, New Mexico), a koji se odnose na postdoktorske studije o istraživanjima u oblasti obaveštajno-operativne i analitičke problematike. Zadatak tih studija je da, pomoću algoritama veštačke inteligencije, unaprede poglede koji omogućavaju dublje razumevanje globalnih bezbednosnih zbivanja i upozorenja, Cilj je da se, u realnom vremenu, omogući razumevanje prave prirode sajber opasnosti. Drugi deo studijskih radova treba da omogući klasifikaciju i sertifikaciju prikupljenih podataka, odnosno projekata koji mogu da provere tačnost i iskoristivost podataka nakon obaveštajnih analiza. Treći pravac istraživanja odnosi se na mogućnosti praćenja terorista.``
- - - - - - - - - -
``Program za analize i odgovor na pretnje
Sa aspekta sagledavanja specifičnosti „prizme” najznačajnija aplikacija je deo koji se odnosi na „program za analize i odgovor na pretnje“. Čelnici IARPA zahtevaju od naučnika da razviju napredne analitičke algoritme koji mogu efikasno, iz posrednih informacija, uparivanjem činjenica iz više baza podataka, da izvlače zaključke za potrebe obaveštajne zajednice. Na osnovu tih zaključaka i verovatnoće predviđanja zbivanja, u „virtuelnim centrima fuzije“ [33] analitičari bi proveravali odgovarajuće obaveštajne scenarije. U studiji „Smernice fuzion centrima za razradu i razmenu informacija i obaveštajnih podataka za novu eru“ (Fusion Center Guidelines, Developing and Sharing Information and Intelligence in a New Era), američkog ministarstva pravde, iz 2012. godine, kaže se da je fuzioni centar efektivan i efikasan mehanizam za razmenu informacija i obaveštajnih podataka, koji omogućuje maksimalno uspešno korišćenje obaveštajnih resursa u borbi protiv kriminala i terorizma, na osnovu analize podataka iz različitih izvora (pri čemu se jasno podrazumeva i sajber ratovanje). Pored toga, centri za fuziju podataka jesu kanali za planiranje delovanja nacionalnog krivičnog zakonodavstva u odnosu na terorističku populaciju, kao i instrukcije za administratore koji prate i unapređuju razvoj obaveštajnog sistema.
Detaljnije analize i uvid u aktivnosti agencije IARPA odveo bi nas do projekata za otkrivanje i utvrđivanje socio-kulturnog sadržaja u jeziku (Scil program), što predstavlja nove algoritme, tehnike i tehnologije koje služe da se otkriju društvene aktivnosti određenih grupacija ljudi i karakteristike članova grupe (koji se druže u diskusionim forumima, onlajn komentarima, sekcijama, društvenim medijima i sl.) ispitujući jezik koji se koristi u vezi sa prihvatljivim društvenim i kulturnim normama.``
- - - - - - - - - -
``Kada je u pitanju delatnost agencije IARPA koja se odnosi na usavršavanje programa „prizma” dolazimo do „Sveta živih simulacija“ (SWS – Sentient World Simulation), koji je deo šireg projekta „Sintetičko okruženje za analize i simulacije” (Synthetic Environment for Analysis and Simulations) [34] . Kao što je zacrtano konceptom za primenu simulacionih programa u oružanim snagama SAD, u obaveštajnim strukturama formirani su centri za fuziju i simulaciju podataka. Primena simulacionog koncepta u sajber ratovanju otvorila je brojne mogućnosti, pre svega da se situacija u mrežama može simulirati i predviđati tokovi razvoja različitih trendova u sajber prostoru. Pored SWS postoje i drugi složeni simulacioni programi. S druge strane, kao što je pomenuto, laboratorije za simulaciju omogućuju da se testira sajber oružje pre nego što se upotrebi. Tako je urađeno sa virusom „staksnet“, pre upotrebe u pokušaju onesposobljavanja iračkog nuklearnog centra u Natancu.
Podaci dobijeni mapiranjem mreže, monitoring sadržaja preko „prizme“ i ostalih potprograma, iz logova prikupljenih od administratora, a koji su dobijeni skeniranjem tehničkih karakteristika mreže i njenog funkcionisanja, omogućuje da se virtuelnim programima simulira kompletna situacija u virtuelnom mrežnom okruženju. Međutim, čelnike NSA i Sajber komande interesuje i stvarnost, događaji u realnom svakodnevnom svetu, politika, ekonomija, odbrambene strategije i savremeni borbeni sistemi. Sve to se dobija iz brojnih izvora obaveštajnog prikupljanja podataka, ko što su ljudski (HUMINT) i tehnički (TECHINT), GEOINT, MASINT, OSINT, SIGINT, CYBINT, FININT, prikupljanje podataka iz otvorenih izvora, štampe, medija (Open-Source Collection and Exploitation) i drugi [35]. Nužno je uočavati razlike i između vojne, diplomatske, ekonomske, političke i policijske obaveštajne delatnosti. Bitno je imati u vidu da je obaveštajna delatnost, uključujući operativno prikupljanje podataka i analitiku, multidisciplinarna oblast, kao i to da je centralizovana. Dakle, preko prikupljenih informacija i analiza baza podataka mogu se ustanoviti modeli ponašanja ljudi u različitim delovima sveta, kretanja privrede, politički odnosi, tendencije društvenog razvoja, kulturološki aspekti života i celokupna lepeza socijalnih i psiholoških kategorija stanovništva.``
- - - - - - - - - -
``U razumevanju celine sajber ratovanja nužno je imati u vidu da programi agencije IARPA imaju svrhu i cilj da dopune obaveštajne indikatore sveukupnog ponašanja ljudi tokom korišćenja mreže ili pojedinačnih računarskih uređaja koji su povezani na internet, identifikuje indikatore ponašanja u onlajn virtuelniom svetu i, poput praćenja umreženih igrača u multiplejer igrama, omogući spoznaju podataka koji se odnose na stvarne karakteristike sveta u kojem korisnik interneta živi. Atributi interesovanja su pol, uzrast, ekonomski status, nivo obrazovanja, zanimanje, ideologije ili pogled na svet, kao i fizičko-geografske lokacije. Za sajber ratovanje veliku ulogu ima i povezanost programa „prizma“ sa nevladinim organizacijama, političkim strankama, školama i fakultetima, istraživačkim i naučnim institucijama širom sveta, medijskim kućama i drugim strukturama, što je priča za sebe, ali još neistražena.``
- - - - - - - - - -
``Međutim, ostao je neistražen još jedan aspekt primene „prizminih“ analiza i verovatnoće ostvarivanja različitih predviđanja za primenu u domenu sajber ratovanja (mrežno-centričnih dejstava). Taj aspekt izučavaju mnogi naučnici, istraživači i analitičari. Saznanja ukazuju na složenost primene tehnologija i preplitanje tehnika i metoda prikupljanja podataka, različitu metodologiju analize, probleme uočavanja najznačajnijih fenomena koji se pojavljuju u sajber prostoru, kao i na mogućnosti sprečavanja korišćenja određenih vrsta sajber oružja.
Najverovatnija pretpostavka je da se sve aktivnosti „prizme“ u sajber prostoru kreću oko nekoliko bitnih problema. To su, pre svega, maskiranje obaveštajno-operativnih delatnosti NSA, sprovođenih preko programa „prizma“ i drugih sličnih programa. Kako je objavljeno, fizičko (pravno) pokriće za maskiranje bio je sudski akt FISA [36], odnosno skup protivterorističkih propisa na federalnom i drugim nivoima. S tog aspekta ne bi bilo iznenađenje da odjednom američko rukovodstvo saopšti da je „prizma“ ugašena (kao što je to urađeno sa programom TIA). Tako bi se umirio deo iritirane domaće i strane javnosti. To je moguće s obzirom na to da postoje brojni alternativni programi, kojima bi se ta delatnost nesmetano nastavila``
