Quantcast

Evolucija Lige šampiona – "Nema prvaka Srbije? Hvala mnogo"

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.523
Иако мало дужи, јако занимљив текст о Лиги Шампиона, каква је била некада, каква је данас и шта се може десити ускоро



---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Više evropskog fudbala dobro je za samu igru", rekao je jednom prilikom Andrea Anjeli, predsednik italijanskog Juventusa.

Najvažnija sporedna stvar na svetu drastično je počela da se menja krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada su vlasnici, tzv. fudbalski radnici i mediji počeli da uviđaju da od nje i te kako može dobro da se zaradi.
1581411598436.png

Ključna godina bila je 1992, kada su osnovana, odnosno rekonstruisana, dva takmičenja, koja do dana današnjeg okupljaju na stotine miliona ljudi širom sveta – Premijer liga i Liga šampiona.

Tridesetogodišnjica je sve bliža, tako da je ovo pravo vreme da se osvrnemo na to kako je sve počelo, ali i da pokušamo da shvatimo u kom pravcu će se razvijati ova igra u budućnosti.

1581411614015.png


Za početak, vratićemo se u osamdesete godine 20. veka, u Englesku, kolevku fudbala. Ovu zemlju tih godina potresao je problem sa huliganizmom, ali i problemi sa infrastrukturom, terenima i stadionima, koji su bili u fazi raspada.

Selekcija Gordog albiona 1984. godine nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, što je dovelo do toga da najveća kontinentalna televizijska mreža BBC prenosi samo dva meča sa završnog turnira.

Interesovanje za fudbal je bilo mizerno, ali niz promena koje će uskoro usledili zauvek su promenili evropski fudbal.

Tih godina u problemu nije bio samo reprezentativni, već i klupski fudbal na starom kontinentu.

Kup evropskih šampiona, osnovan 1955, imao je jedan zastareli sistem takmičenja.

Grupne faze nije bilo, već se odmah pristupalo nokaut fazi, tako da je broj evropskih utakmica bio minimalan, a mogućnost susretanja velikana u ranoj fazi velika.

Upravo se tako nešto u sezoni 1987/88. i dogodilo. Već u septembru žreb je spojio Real Madrid, najveći klub svih vremena i Napoli, koji je predvodio Dijego Maradona, možda i najbolji igrač ikada.

Uzbuđenje se svelo samo dve utakmice dva velikana. Madriđani su prošli (2:0, 1:1), a ljubitelji fudbala ostali uskraćeni još velikih evropskih utakmica.

Upravo je ovaj duel italijanskom medijskom magnatu Silviju Berluskoniju poslužio kao signal da bi nešto pod hitno trebalo da se promeni.

Berluskoni, vlasnik prve italijanskke privatne televizije "Kanal 5", a od 1986. godine i vlasnik Milana, odlučio je da preoblikuje evropski fudbal.

Berluskoni je bio jedan od prvih, koji je ovu igru shvatio kao robu, koja, ako se pravilno upakuje, može biti zaista unosna i isplativa.

U intervjuu koji je dao za World Soccer, on je tadašnji Kup evropskih šampiona opisao kao "istorijski anahronizam" i ocenio ga kao "ekonomsku glupost", pošto bi klub poput Milana mogao biti eliminisan već u prvom krugu.

"To nije moderno razmišljanje", rekao je Berluskoni.

Svetsko prvenstvo 1990. godine u Italiji Berluskoniju je samo pomoglo da za svoju ideju dobije legitimitet.

Neatraktivan i ziheraški fudbal, sa najmanjim prosekom golova po utakmici u istoriji Mundijala (2,21) bili su jasan pokazatelj i svetskoj kući fudbala (FIFA) da nešto treba da se menja.

Primera radi, pravilo "ofsajda u korist napadača", ali i uvođenje novog bodovanja u mnogim evropskim ligama, kojim bi se ohrabrila ofanzivna igra (3 poena za pobedu), značajno su poboljšali igru, stvarajući veći užitak i spektakl, kako igračima, tako i gledaocima.

Uporedno sa preoblikovanjem fudbala na kontinentu, išla je i revolucija na Ostrvu, u Engleskoj.

Tadašnja velika petorka (Arsenal, Mančester junajted, Liverpul, Everton i Totenhem), uvidela je da bi sa finansijske strane mnogo bolje prošli ukoliko bi bili autonomni u odnosu na Fudbalsku asocijaciju (FA) u pogledu prodaje TV prava i sponzorstava.

Najjači argument za stvaranje nove, kakvu danas poznajemo, Premijer lige bio je da bi sa dodatnim prihodom, engleski klubovi mogli da budu znatno konkurentniji najvećim timovima Evrope.

Kao što se domaća liga u Engleskoj promenila, na tim talasima, na drugoj strani, bio je Silvio Berluskoni, koji je marketinšku agenciju "Saatchi and Saatchi" da dizajniraju "Evropsku televizijsku ligu", čineći svoje namere poprilično transparentnim.

Komisiju je predvodio Alek Flin, koji je ubrzo predstavio "Nacrt za fudbal u 10 tačaka", predlažući uvođenje Evropske superlige.

On je u razgovoru za Independent rekao da je "napravio ono što je Berluskoni želeo, a ne ono što je nužno fudbalu potrebno".

Ovu ideju podržali su i drugi klubovi u Evropi, poput Glazgov Rendžersa.

"Domaća liga je bila plafon. U Evropi biste mogli da budete eliminisani več posle prve runde. Svi timovi naše veličine pokrenuli su diskusiju, kako dalje? Možemo li biti deo evropskog fudbala, koji bi nam garantovao šest utakmica, od kojih su tri kod kuće? Tako je počelo“, priseća se tadašnji generalni sekretar škotskog velikana Kempbel Ogilvi.

Dok su Flin i Berluskoni lobirali u UEFA da razmotri njihov plan Superlige, koju bi činilo 18 najvećih klubova na starom kontinentu, Ogilvi se zalagao za nešto umerenije takmičenje – grupna faza – finale.

Plašeći se pobune koja je bila u Premijer ligi, UEFA je na vanrednom kongresu 1991. godine, iz trećeg pokušaja, usvojila ideju ovog Škota.

Takmičenje je trebalo da startuje u sezoni 1992/1993, ostavljajući evropskoj kući fudbala dovoljno vremena da izgradi imidž novog takmičenja, a u pomoć se uključile mnoge marketinške agencije, koje su pokušavale da naprave proizvod koji se može prodati i koji bi mogao da donese nagrade učesnicima.

Novo takmičenje pod nazivom Liga šampiona uskoro je dobilo i svoju himnu, baziranu na Hendlovoj kompoziciji "Zadok the Priest", boju (crno-plavo i belo-srebrno), te "Starball" logo.

Reorganizovano elitno takmičenje počinjalo je sa dve runde, iz koje bi se osam najboljih ekipa plasiralo u grupnu fazu, a potom bi pobednici grupa igrali meč za titulu.

Prvo finale odigrali su Milan i Olimpik Marsej, a "ušati" trofej pripao je Francuzima, koji su samo dve godine ranije bili poraženi u Bariju od Crvene zvezde.

Berluskoni je tugovao, a evropska štampa klicala Ligi šampiona, u kojem igraju samo elitni klubovi, predstavljajući ga kao takmičenje za "velike momke".

Tekst jednog britanskog novinara koji u svom članku postavlja pitanje "Nema više prvaka Srbije?", a zatim odgovara "Hvala vam mnogo", jasno je ukazivao da eksces poput Crvene zvezde i Steaue u modernom fudbalu više neće biti moguć.

Vodećim evropskim klubovima bilo je potrebno oko tri decenije da shvate ograničenja koja im je postavljao stari Kupe evropskih šampiona.

Istorija je ciklična i kako se približava 30. rođendan Lige šampiona, UEFA se ponovo suočava sa pitanjem kako da svoje članove učini srećnim.

Ovoga puta ovo nije pitanje komerijalnog potencijala fudbala, već reakcije na to da neki previše znaju.

Premijer liga je postala praktično kulturni fenomen, stvorivši neujednačeno igralište u evropskom fudbalu. Njihov proizvod, pažljivo razrađen i jako zaštićen, postao je nenadmašan u svetskim razmerama.

Aktuelni ugovor Premijer lige, koji se tiče u TV prava, daleko je najveći u svetskom fudbalu, čime je svim svojim klubovima, maltene, bez obzira na plasman, dao finansijsku moć o kojoj većina evropskih timova može samo da sanja.

Poslednja istraživanja kažu da šest od deset najbogatijih klubova na svetu dolazi iz Engleske.

Čak i onima sa dna tabele, tzv. fenjerašima, Premijer liga nudi unosne ugovore. Primera radi, Brajton je finansijski jači od Benfike, koja je osvojila pet od poslednjih šest prvenstava Portugala, ili, Vest Hem npr. vredi više od Napolija.

Ova prednost ostrvskih u odnosu na klubove sa kontinenta je postala toliko velika da je nova promena evropskog fudbala sve izglednija.

Upitan za perspektivu pan-Evropske lige, francuski trener Arsen Venger kaže: "Desiće se brzo, jer je to način da se drugi klubovi bore protiv Premijer lige. Sigurno ćete imati evropsku ligu tokom vikenda. Domaća prvenstva će se igrati utorkom i sredom. Mislim da je to sledeći korak koji ćemo videti".

Interesantno, ponovo nove promen zagovara Italijan. Umesto Berluskonija, koji se fokusirao na trećeligaša Moncu, njegovu ulogu je preuzeo predsednik Juventusa Andrea Anjeli, ali i prvi čovek Udruženja evropskih klubova.

On je predložio nedavno i novo takmičenje opisano kao "sistem panevropske lige sa kontinuitetom i mogućnošću da raste iznutra".

Britanski "Telegraf" je objavio da njegovi planovi uključuju grupnu fazu koja sadrži četiri grupe od osam timova, što garantuje najmanje 14 utakmica za svaki klub.

Svrha? Više utakmica između najboljih timova učiniće TV prava znatno većim. Kontinentalna konkurencija se proširuje nauštrb domaćeg fudbala.

Igra se od Berluskonijevih osamdesetih promenila, to je činjenica. Međutim, promene koje je on forsirao više su se ticale vanfudbalske aktivnosti.

To je sada roba koja se može kupiti, posedovati i prodavati. Evropski klubovi razumeju da elitno kontinentalno takmičenje nudi šansu da se bolje plasiraju na tržištu, realizuju svoj komercijalni potencijal i prošire svoje brendove na druga tržišta.

Ili kao što Andrea Anjeli kaže: "Više evropskog fudbala je dobro za igru".

https://www.b92.net/sport/teme/tomic.php?yyyy=2020&mm=02&nav_id=1652487
 
Poruka
3.363
....
Tekst jednog britanskog novinara koji u svom članku postavlja pitanje "Nema više prvaka Srbije?", a zatim odgovara "Hvala vam mnogo", jasno je ukazivao da eksces poput Crvene zvezde i Steaue u modernom fudbalu više neće biti moguć....
Ja čak mislim da su i samo takmičenje izmislili da bi precrtali uspeh CZ, i srbskog fudbala. Kao idemo izpočetka, jovo nanovo...
...
Kad god u nekom sportu Srbi ili Rusi odnose prevagu, oni sve promene, pobrišu i sve kao izpočetka.
Primeri:
Uličan košarka za Srbiju, i npr dizanje tegova za SSSR, tj Rusiju.
...
Ako se gleda kg za kg, sovjetski rekordi, tj ruski, iz 1980-ih su i dalje nepobedjeni! Što će reći da Rusi imaju daleko bolje biologe i hemičare nego SAD.
.....
Da smo pametni, mi bi svu ovu lošu priču o nama iskoristili na svoju korist, ne da joj opovrgavamo, već naprotiv da napravimo od toga pare.
Jer i loša propaganda je bolja nego nikakva! kao npr "dosadne" zemlje poput Portugalije ili Belgije?
 

Petar_Petrovic

Iskusan
Poruka
6.474
Ja čak mislim da su i samo takmičenje izmislili da bi precrtali uspeh CZ, i srbskog fudbala. Kao idemo izpočetka, jovo nanovo...
...
Kad god u nekom sportu Srbi ili Rusi odnose prevagu, oni sve promene, pobrišu i sve kao izpočetka.
Primeri:
Uličan košarka za Srbiju, i npr dizanje tegova za SSSR, tj Rusiju.
...
Ako se gleda kg za kg, sovjetski rekordi, tj ruski, iz 1980-ih su i dalje nepobedjeni! Što će reći da Rusi imaju daleko bolje biologe i hemičare nego SAD.
.....
Da smo pametni, mi bi svu ovu lošu priču o nama iskoristili na svoju korist, ne da joj opovrgavamo, već naprotiv da napravimo od toga pare.
Jer i loša propaganda je bolja nego nikakva! kao npr "dosadne" zemlje poput Portugalije ili Belgije?
Lose mislis.
 

stugots

Čovek
Poruka
24.637
Upitan za perspektivu pan-Evropske lige, francuski trener Arsen Venger kaže: "Desiće se brzo, jer je to način da se drugi klubovi bore protiv Premijer lige. Sigurno ćete imati evropsku ligu tokom vikenda. Domaća prvenstva će se igrati utorkom i sredom. Mislim da je to sledeći korak koji ćemo videti".

Interesantno, ponovo nove promen zagovara Italijan. Umesto Berluskonija, koji se fokusirao na trećeligaša Moncu, njegovu ulogu je preuzeo predsednik Juventusa Andrea Anjeli, ali i prvi čovek Udruženja evropskih klubova.

On je predložio nedavno i novo takmičenje opisano kao "sistem panevropske lige sa kontinuitetom i mogućnošću da raste iznutra".

Britanski "Telegraf" je objavio da njegovi planovi uključuju grupnu fazu koja sadrži četiri grupe od osam timova, što garantuje najmanje 14 utakmica za svaki klub.

Svrha? Više utakmica između najboljih timova učiniće TV prava znatno većim. Kontinentalna konkurencija se proširuje nauštrb domaćeg fudbala.
Ideja o toj evroprskoj "Superligi" je stara tipa 20 godina. Ta Vengerova izjava je od pre 10 godina. Prošle godine se počelo opet razmišjati o tome, ali prvi put u samoj Uefi, tj. bar su tako izvestili mediji, da se od 2024. planira reforma Lige Šamiona, kad se navršava sledeći trogodišnji tv ciklus. Niko ništa iz Uefe zvanično o tome nije saopštio niti uopšte priznao da se o tome priča, naprotiv, čak ni vodeći ljudi ovih najjačih klubova.

Niko ne zna šta će biti, za sad taj predlog koliko vidim mnogo jaku opoziciju, nacionalne lige i fudbalski savezi se protive i generalno javnost. Nemci su već najavili da će blokirati bilo kakav pokušaj uspostavljanja takve Superlige pod okriljem Uefe.

A inače, glede Premijer lige i njenih tv ugovora, koji omogućavaju devetocifrene zarade klubovima... to je tako prepumpan mehur, nastao isključivo višegodišnjom ludačkom konkurencijom Skaja i BT-ja u nameri da nadmaše jedan drugog, koji je dugoročno teško održiv, jer je došlo do toga da su počeli da gube pare. Oni su za 8 godina utrostručili cenu tv prava Premijer lige. A ceo njihov model poslovanja se zasniva na pretplatama i jednostavno nemaju dovoljan broj pretplatnika da opravdaju tolika ulaganja. To su skapirali prošle godine, pa su za sledeći trogodišnji ugovor kao platili manje, dobili "popust" od Premijer lige oko 10-15%, pa su čak omogućili korisnicima obostrani pristup, pretplatnik BT-ija može da gleda Skaj i obrnuto... što je ranije bilo nezamislivo koliki su bili konkurenti, čak su bili i na sudu oko distribuije međusobnih kanala.

Mada opet, možda je mehur održiv, sad je Amazon ušao u igru sa ovim njihovim Prajmom, kupili 20 utakmica koje će da prenose na lajv strimu, a Bezos bukvalno ima najviše para na planeti.
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
28.635
Elitizam,komercijala i hard-core profesionalizam je nešto što će se desiti, tj odavno se desilo a sada ostaje da se oslobode tog privida koji kao drži "duh igre" pa u LŠ mogu da uđu i slabo platežne ekipe čisto pro forme.
Zvezda i Steaua incident? Možda pre trideset i kusur godina, trenutno je incident kada Porto uzme ili Benfika i Ajax doguraju daleko :lol: . Svet fudbala se bukvalno vrti između PL, La lige uz dodatak Juventusa,PSG-a i Bajerna. Sve ostalo je incident praktično i samo je pitanje vremena kada će prestati da se pretvaraju i formirati svoju ligu tj i zvanično skinuti UEFA s vrata i njihove limite. To je budućnost fudbala u Evropi...jednostavno svi to znaju. UEFA će se ili prikloniti ili će je pregaziti kao ULEB FIBA-u pa još gore od toga jer su cifre basnoslovne u igri.
 

stugots

Čovek
Poruka
24.637
Mada opet, možda je mehur održiv, sad je Amazon ušao u igru sa ovim njihovim Prajmom, kupili 20 utakmica koje će da prenose na lajv strimu, a Bezos bukvalno ima najviše para na planeti.
Konto ove priče o mehuru Premijer lige... dakle, zahvaljujući digitalnoj budućnosti i konzumiranja sadržaja putem striming servisa, Nik Heris sa Sporting Intelidžensa u saradnji sa jednim od mojih omiljenih yt kanala Tifo Football, kaže da mehur možda ne samo da je održiv, nego potencijalno, u nekoj budućnosti, tek može da se napumpa do neslućenih razmera, do toga da svaki klub Premijer lige zaradi i MILIJARDU evra godišnje.

 

Sotir zvani djubre

Elita
Moderator
Poruka
21.294
Иако мало дужи, јако занимљив текст о Лиги Шампиона, каква је била некада, каква је данас и шта се може десити ускоро



---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Više evropskog fudbala dobro je za samu igru", rekao je jednom prilikom Andrea Anjeli, predsednik italijanskog Juventusa.

Najvažnija sporedna stvar na svetu drastično je počela da se menja krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada su vlasnici, tzv. fudbalski radnici i mediji počeli da uviđaju da od nje i te kako može dobro da se zaradi.
Pogledajte prilog 648332
Ključna godina bila je 1992, kada su osnovana, odnosno rekonstruisana, dva takmičenja, koja do dana današnjeg okupljaju na stotine miliona ljudi širom sveta – Premijer liga i Liga šampiona.

Tridesetogodišnjica je sve bliža, tako da je ovo pravo vreme da se osvrnemo na to kako je sve počelo, ali i da pokušamo da shvatimo u kom pravcu će se razvijati ova igra u budućnosti.

Pogledajte prilog 648334

Za početak, vratićemo se u osamdesete godine 20. veka, u Englesku, kolevku fudbala. Ovu zemlju tih godina potresao je problem sa huliganizmom, ali i problemi sa infrastrukturom, terenima i stadionima, koji su bili u fazi raspada.

Selekcija Gordog albiona 1984. godine nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, što je dovelo do toga da najveća kontinentalna televizijska mreža BBC prenosi samo dva meča sa završnog turnira.

Interesovanje za fudbal je bilo mizerno, ali niz promena koje će uskoro usledili zauvek su promenili evropski fudbal.

Tih godina u problemu nije bio samo reprezentativni, već i klupski fudbal na starom kontinentu.

Kup evropskih šampiona, osnovan 1955, imao je jedan zastareli sistem takmičenja.

Grupne faze nije bilo, već se odmah pristupalo nokaut fazi, tako da je broj evropskih utakmica bio minimalan, a mogućnost susretanja velikana u ranoj fazi velika.

Upravo se tako nešto u sezoni 1987/88. i dogodilo. Već u septembru žreb je spojio Real Madrid, najveći klub svih vremena i Napoli, koji je predvodio Dijego Maradona, možda i najbolji igrač ikada.

Uzbuđenje se svelo samo dve utakmice dva velikana. Madriđani su prošli (2:0, 1:1), a ljubitelji fudbala ostali uskraćeni još velikih evropskih utakmica.

Upravo je ovaj duel italijanskom medijskom magnatu Silviju Berluskoniju poslužio kao signal da bi nešto pod hitno trebalo da se promeni.

Berluskoni, vlasnik prve italijanskke privatne televizije "Kanal 5", a od 1986. godine i vlasnik Milana, odlučio je da preoblikuje evropski fudbal.

Berluskoni je bio jedan od prvih, koji je ovu igru shvatio kao robu, koja, ako se pravilno upakuje, može biti zaista unosna i isplativa.

U intervjuu koji je dao za World Soccer, on je tadašnji Kup evropskih šampiona opisao kao "istorijski anahronizam" i ocenio ga kao "ekonomsku glupost", pošto bi klub poput Milana mogao biti eliminisan već u prvom krugu.

"To nije moderno razmišljanje", rekao je Berluskoni.

Svetsko prvenstvo 1990. godine u Italiji Berluskoniju je samo pomoglo da za svoju ideju dobije legitimitet.

Neatraktivan i ziheraški fudbal, sa najmanjim prosekom golova po utakmici u istoriji Mundijala (2,21) bili su jasan pokazatelj i svetskoj kući fudbala (FIFA) da nešto treba da se menja.

Primera radi, pravilo "ofsajda u korist napadača", ali i uvođenje novog bodovanja u mnogim evropskim ligama, kojim bi se ohrabrila ofanzivna igra (3 poena za pobedu), značajno su poboljšali igru, stvarajući veći užitak i spektakl, kako igračima, tako i gledaocima.

Uporedno sa preoblikovanjem fudbala na kontinentu, išla je i revolucija na Ostrvu, u Engleskoj.

Tadašnja velika petorka (Arsenal, Mančester junajted, Liverpul, Everton i Totenhem), uvidela je da bi sa finansijske strane mnogo bolje prošli ukoliko bi bili autonomni u odnosu na Fudbalsku asocijaciju (FA) u pogledu prodaje TV prava i sponzorstava.

Najjači argument za stvaranje nove, kakvu danas poznajemo, Premijer lige bio je da bi sa dodatnim prihodom, engleski klubovi mogli da budu znatno konkurentniji najvećim timovima Evrope.

Kao što se domaća liga u Engleskoj promenila, na tim talasima, na drugoj strani, bio je Silvio Berluskoni, koji je marketinšku agenciju "Saatchi and Saatchi" da dizajniraju "Evropsku televizijsku ligu", čineći svoje namere poprilično transparentnim.

Komisiju je predvodio Alek Flin, koji je ubrzo predstavio "Nacrt za fudbal u 10 tačaka", predlažući uvođenje Evropske superlige.

On je u razgovoru za Independent rekao da je "napravio ono što je Berluskoni želeo, a ne ono što je nužno fudbalu potrebno".

Ovu ideju podržali su i drugi klubovi u Evropi, poput Glazgov Rendžersa.

"Domaća liga je bila plafon. U Evropi biste mogli da budete eliminisani več posle prve runde. Svi timovi naše veličine pokrenuli su diskusiju, kako dalje? Možemo li biti deo evropskog fudbala, koji bi nam garantovao šest utakmica, od kojih su tri kod kuće? Tako je počelo“, priseća se tadašnji generalni sekretar škotskog velikana Kempbel Ogilvi.

Dok su Flin i Berluskoni lobirali u UEFA da razmotri njihov plan Superlige, koju bi činilo 18 najvećih klubova na starom kontinentu, Ogilvi se zalagao za nešto umerenije takmičenje – grupna faza – finale.

Plašeći se pobune koja je bila u Premijer ligi, UEFA je na vanrednom kongresu 1991. godine, iz trećeg pokušaja, usvojila ideju ovog Škota.

Takmičenje je trebalo da startuje u sezoni 1992/1993, ostavljajući evropskoj kući fudbala dovoljno vremena da izgradi imidž novog takmičenja, a u pomoć se uključile mnoge marketinške agencije, koje su pokušavale da naprave proizvod koji se može prodati i koji bi mogao da donese nagrade učesnicima.

Novo takmičenje pod nazivom Liga šampiona uskoro je dobilo i svoju himnu, baziranu na Hendlovoj kompoziciji "Zadok the Priest", boju (crno-plavo i belo-srebrno), te "Starball" logo.

Reorganizovano elitno takmičenje počinjalo je sa dve runde, iz koje bi se osam najboljih ekipa plasiralo u grupnu fazu, a potom bi pobednici grupa igrali meč za titulu.

Prvo finale odigrali su Milan i Olimpik Marsej, a "ušati" trofej pripao je Francuzima, koji su samo dve godine ranije bili poraženi u Bariju od Crvene zvezde.

Berluskoni je tugovao, a evropska štampa klicala Ligi šampiona, u kojem igraju samo elitni klubovi, predstavljajući ga kao takmičenje za "velike momke".

Tekst jednog britanskog novinara koji u svom članku postavlja pitanje "Nema više prvaka Srbije?", a zatim odgovara "Hvala vam mnogo", jasno je ukazivao da eksces poput Crvene zvezde i Steaue u modernom fudbalu više neće biti moguć.

Vodećim evropskim klubovima bilo je potrebno oko tri decenije da shvate ograničenja koja im je postavljao stari Kupe evropskih šampiona.

Istorija je ciklična i kako se približava 30. rođendan Lige šampiona, UEFA se ponovo suočava sa pitanjem kako da svoje članove učini srećnim.

Ovoga puta ovo nije pitanje komerijalnog potencijala fudbala, već reakcije na to da neki previše znaju.

Premijer liga je postala praktično kulturni fenomen, stvorivši neujednačeno igralište u evropskom fudbalu. Njihov proizvod, pažljivo razrađen i jako zaštićen, postao je nenadmašan u svetskim razmerama.

Aktuelni ugovor Premijer lige, koji se tiče u TV prava, daleko je najveći u svetskom fudbalu, čime je svim svojim klubovima, maltene, bez obzira na plasman, dao finansijsku moć o kojoj većina evropskih timova može samo da sanja.

Poslednja istraživanja kažu da šest od deset najbogatijih klubova na svetu dolazi iz Engleske.

Čak i onima sa dna tabele, tzv. fenjerašima, Premijer liga nudi unosne ugovore. Primera radi, Brajton je finansijski jači od Benfike, koja je osvojila pet od poslednjih šest prvenstava Portugala, ili, Vest Hem npr. vredi više od Napolija.

Ova prednost ostrvskih u odnosu na klubove sa kontinenta je postala toliko velika da je nova promena evropskog fudbala sve izglednija.

Upitan za perspektivu pan-Evropske lige, francuski trener Arsen Venger kaže: "Desiće se brzo, jer je to način da se drugi klubovi bore protiv Premijer lige. Sigurno ćete imati evropsku ligu tokom vikenda. Domaća prvenstva će se igrati utorkom i sredom. Mislim da je to sledeći korak koji ćemo videti".

Interesantno, ponovo nove promen zagovara Italijan. Umesto Berluskonija, koji se fokusirao na trećeligaša Moncu, njegovu ulogu je preuzeo predsednik Juventusa Andrea Anjeli, ali i prvi čovek Udruženja evropskih klubova.

On je predložio nedavno i novo takmičenje opisano kao "sistem panevropske lige sa kontinuitetom i mogućnošću da raste iznutra".

Britanski "Telegraf" je objavio da njegovi planovi uključuju grupnu fazu koja sadrži četiri grupe od osam timova, što garantuje najmanje 14 utakmica za svaki klub.

Svrha? Više utakmica između najboljih timova učiniće TV prava znatno većim. Kontinentalna konkurencija se proširuje nauštrb domaćeg fudbala.

Igra se od Berluskonijevih osamdesetih promenila, to je činjenica. Međutim, promene koje je on forsirao više su se ticale vanfudbalske aktivnosti.

To je sada roba koja se može kupiti, posedovati i prodavati. Evropski klubovi razumeju da elitno kontinentalno takmičenje nudi šansu da se bolje plasiraju na tržištu, realizuju svoj komercijalni potencijal i prošire svoje brendove na druga tržišta.

Ili kao što Andrea Anjeli kaže: "Više evropskog fudbala je dobro za igru".

https://www.b92.net/sport/teme/tomic.php?yyyy=2020&mm=02&nav_id=1652487
U tekstu ima greska.. Finale izmedju Milana i Olimpika nije prvo finale Lige Sampiona. Godinu pre toga, 1992. je Barselona osvojila titulu prvaka i to je bila prva Liga Sampiona.. Inace Zvezdi je te godine za dlaku izmakao plasman u finale, a vec je bila aktuelni sampion... I tada se isto igrao sistem sa po dve grupe od osam ukupno, kao i godinu kasnije..
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
28.635
U tekstu ima greska.. Finale izmedju Milana i Olimpika nije prvo finale Lige Sampiona. Godinu pre toga, 1992. je Barselona osvojila titulu prvaka i to je bila prva Liga Sampiona.. Inace Zvezdi je te godine za dlaku izmakao plasman u finale, a vec je bila aktuelni sampion... I tada se isto igrao sistem sa po dve grupe od osam ukupno, kao i godinu kasnije..
Nije to greška. To je i dalje bio KEŠ 91/92 samo malo drugačije organizovan,prvi put su grupe napravljene. LŠ je zvanično krenula sledeće kao što su rekli.
 

GrdobanS

Iskusan
Poruka
6.474
Poddela na bogate i siromasne je sve veca i veca. Ova sezona Lige sampiona je prva bez ijednog tima van ''Liga petice''. Mada verovatno smitonjini sledbenici sa potforuma ''Politika'' u tome vide neki napredak i razvoj, u amerikanizaciji evropskog fudbala.... :roll: :roll:

Inace, izvisice SVAKO ispod 15. mesta, ne samo Srbija:

https://kassiesa.home.xs4all.nl/bert/uefa/data/method5/crank2021.html
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.