Evolucija ili kreacija?

[Ateista5]

Значи, сав живи свет на земљи је једна иста врста?

Kad nemaš šta da napišeš onda nemoj ništa ni da pišeš. Ustvari izbegavaš da daš odgovor na pitanje koje sam ti postavio.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Управо тако.

Онда је проблем само у претпоставци да у том примеру мора доћи до специјације.

Али да се мало вратимо уназад, да не крећемо од диносауруса већ од много једноставнијих јединки уз претпоставку да је све ишло како се претпоставља, па да укључимо и пракопно, то би некако водило томе да се живот није синтетизовао само на једнм месту и само једном, већ више пута на различитим местима у истом облику. Сваки даљи утицај би водио до изумирања неприлагођених али би такође водио и према унификацији врсте, боље речено праврсте.

Не нужно, иако сасвим могуће.
Могао је настати само једном и даље се разгранати у мноштво врсти, а могао је настати и на више различитих локација под условом да су на свим локацијама предуслови били исти тј. одговарајући за настанак истог облика живота на свим локацијама.

 

[R.Reventlov]

и даље се разгранати у мноштво врсти

Ако је услов за промену спољни фактор и прилагођавање, онда су ти услови били врло слични за све јединке неке праврсте. Осим ако нису биле физички одвојене и под дејством другачијих услова.
Рецимо, ако су поједине врсте изашле из воде, зашто то нису урадиле све врсте? Јер, ако су услови у води били поремећени ( у небитно ком интервалу) онда би то решење изласка на копно такође пповукло за собом последицу да је део врсте који је остао у води био захваћен условима и елиминисан као неприлагодљив?

Kad nemaš šta da napišeš onda nemoj ništa ni da pišeš. Ustvari izbegavaš da daš odgovor na pitanje koje sam ti postavio.

Нећу више. Лаку ноћ.

 

[ves.bole]

Ne nastaju više vrsta već nova vrsta. Navedi mi dve vrste (jedna nastala od druge) koje imaju potpuno drugačije osobine (pa još suprotne).

Gubiš se neuki, gubiš se polako ali sigurno, sve više i više...
To bi ti trebalo da navedeš, ti tvrdiš da od neke vrste može evolucijom da nastane druga, sasvim različita vrsta.
On može da ti navede milion primera za prilagođavanje odn. adaptaciju, prirodnu selekciju ili slično.
Ti ne možeš da navedeš jedan jedini primer da je iz jedne vrste nastala druga, potpuno različita.

To je kao da staviš dvokolicu i mlazni avion jedno pored drugog i kažeš: -E, iz ovoga je vremenom nastalo ovo.
A kad te neko pita kako i zašto, kako je to iz dvokolice postao mlazni avion, ti kažeš: -E, pa to već ne znam i ne
umem da objasnim, ali sam pročitao na internetu...

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Ако је услов за промену спољни фактор и прилагођавање, онда су ти услови били врло слични за све јединке неке праврсте. Осим ако нису биле физички одвојене и под дејством другачијих услова.

Тако је.

Рецимо, ако су поједине врсте изашле из воде, зашто то нису урадиле све врсте? Јер, ако су услови у води били поремећени ( у небитно ком интервалу) онда би то решење изласка на копно такође пповукло за собом последицу да је део врсте који је остао у води био захваћен условима и елиминисан као неприлагодљив?

Јер су поједине врсте биле боље прилагодљиве за живот у води, а поједине за живот на копну.

Ti ne možeš da navedeš jedan jedini primer da je iz jedne vrste nastala druga, potpuno različita.

То је зато што ниједна нова врста која се формира није потпуно различита од врсте из које се формира. Једини услов које је неопходно испунити за дефиницију нове врсте је некомпатибилност за парење, односно немогућност размножавања и размене генетског материјала између два дела популације. Писао сам пре пар недеља о томе и навео један пример:

Каибаб веверица је пример специјације у свом почетном стадијуму. Потиче од Аберт веверице, чија се популација географски поделила, након чега је један део популације развио другачије карактеристике и постао репродуктивно некомпатибилан са другим делом популације, тј. више нису могле међусобно да се паре, размењују гене и произведу плодно потомство - специјација.

Јако је мала разлика између новонастале Каибаб веверице и њеног директног претка, Аберт веверице. Али, у суштини, ради се о две различите врсте.

 

[gost 422686]

Ајде мало прати ток дискусије уместо што само гледаш да нешто извучеш из контекста и око тога полемишеш без икакве потребе.
Абиогенеза је хипотеза (претпоставка) и израз ,,хипотетички" је сасвим оправдано и прикладно употребљен у контексту минималних услова које је (према хипотези) потребно испунити. Експеримент о којем је било речи је испунио само део минималних услова за настанак живота и зато абиогенеза још увек није доказана, али је експериментом доказано, по први пут, да јесте могуће формирати органске молекуле од неорганских компоненти.


Ако сам добро разумео, суштина проблема у овом примеру је то да врста само линеарно еволуира, тј. не долази до раздвајања (специјације) на две или више врсти?


Јесте прилично велики напредак у истраживању и први прави доказ, свакако велики и значајан, али само за то да се неки од важних ,,градивних блокова" биолошких протеина могу синтетизовати коришћењем једноставних почетних материјала. Протеини јесу органски молекули, једноставнији од ћелија, али сами по себи нису формално „живи“ у било ком смислу те речи. Заиста жива материја у правом смислу (ћелија), састојала би се од тих протеина. Милер-Јуријев експеримент је показао да је могуће симулирањем пребиотичких услова добити само неке од потребних, не и све потребне протеине за формирање живе ћелије. Зато абиогенеза још увек није доказана.

Hipotetički znali pretpostavka, a ne dokaz. Dakle, imamo veru.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Hipotetički znali pretpostavka da je tako bilo, a ne lvrst dokaz. Dakle, imamo veru.

Шта ти хоћеш од мене у ствари, где сам написао да је хипотеза чврст доказ? Ако немаш ништа смислено и корисно да ми кажеш, немој уопште да ми се обраћаш, смараш и само тражиш разлог за терање контре и препирање.

 

[gost 422686]

Evolucija je činjenica. U svetu koji nas okružuje se neprestano događaju promene u živim organizmima: nastanak i nestanak gena, promene u strukturi i količini genetskih informacija, i efekti koje takve promene imaju na sve aspekte života. Te promene se neprestano šire kroz populacije, što proizvodi sporu ali neizbežnu promenu sastava i izgleda svih vrsta na licu Zemlje. U sledeća tri poglavlja ovog teksta, objasnićemo detalje ovih promena, i šta one znače za živa bića na Zemlji.

https://teorijaevolucije.com/uvod_u_evoluciju/

A da li je zaista tako?

Abiogeneza​

Iz ovih osnova, kristalizovala se nova osnova mogućeg nastanka života. Po ovoj ideju, život se formirao u tri koraka.

1. Osnova
2, Moguć
3. Po ovoj ideji

Ne znamo kako su se svi ovi delovi povezali u prvu ćeliju, kako su te prve ćelije tačno izgledale, i kako su tačno funkcionisale (recimo, kako su funkcionisali prvi sistemi deljenja, koji je bio protok energije,

Mnogo toga je još uvek nepoznanica na polju abiogeneze, i malo je verovatno da ćemo naći odgovore u neposrednoj budućnosti. Nauci je potrebno vreme da proizvede rešenje za bilo kakav problem, a ovo je jedan od najvećih problema koji danas postoje. Takođe postoje razni dodatni faktori koje nismo obradili u ovom tekstu. Recimo, postoji nekoliko alternativnih modela koji prilaze problemu na potpuno drugačiji način, iz pozicije u kojoj se metabolički sistemi razvijaju pre genetskih. Moguće je da će odgovori doći iz jedne od ovih alternativa.

Dakle, nema dokaza, kažete da je evolucija činjenica. Ovo je oborilo evoluciju. Idemo dalje.

Evolucija čeveka

Promene su toliko glatke da postoji određena doza neslaganja među naučnicima u vezi sa tim da li su kasniji primerci i dalje deo vrste Homo ergaster, ili je reč o ranim primercima vrste Homo erectus. Dobar primer ove kontroverze je jedan od najkompletnijih fosila ergastera, “Dečak iz Turkane” (na slici), koga neki svrstavaju u ergastere, a neki u erektuse.

Nslaganje među naucčnicima samo na ovo, polju znači da nešto ozbiljno nije u redu sa ovom teorijo, Previše je nagađanja, a to nije nauka! Idemo dalje.


Pre otprilike 400.000 godina, erektus je napravio poslednji veliki skok, savladavši upotrebu vatre.

Datiranje je jako važno i ono mora biti precizno i ne sme da sadrži nagađanje tipa otprilike. Zato onda nije nauka več samo teoretisanje.

Potrebno je još analize i još dodatnih uzoraka da bi se ustanovilo tačno o čemu se radi. Ali za sada, najverovatnija hipoteza izgleda ovako: jedna grupa arhaičnih hominina, možda ranih erektusa, se naselila na ovo izolovano ostrvo. Na tom ostrvu su živeli desetinama hiljada godina, polako evoluirajući u novu podvrstu veoma niskog stasa. Ta podvrsta je uspela da preživi u izolaciji do pre ~13,000 godina, kada je pritisak modernog ljudskog stanovništva konačno doveo do njenog izumiranja.

1. Potrebno je još analiza
2.Najverovatnija hipoteza
3. Možda ranih erektusa

https://teorijaevolucije.com/evolucija_coveka/

Eto toliko o tome koli je evolucija činjenica. A i cela teorija evolucije u tom stilu možda, ne znamo, pretpostavljamo. mi verujemo. To nije nauka i nemojte mi to nametati kao nauku. To je teorija bez dokaza.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Evolucija je činjenica. U svetu koji nas okružuje se neprestano događaju promene u živim organizmima: nastanak i nestanak gena, promene u strukturi i količini genetskih informacija, i efekti koje takve promene imaju na sve aspekte života. Te promene se neprestano šire kroz populacije, što proizvodi sporu ali neizbežnu promenu sastava i izgleda svih vrsta na licu Zemlje. U sledeća tri poglavlja ovog teksta, objasnićemo detalje ovih promena, i šta one znače za živa bića na Zemlji.

https://teorijaevolucije.com/uvod_u_evoluciju/

A da li je zaista tako?

Abiogeneza​

Iz ovih osnova, kristalizovala se nova osnova mogućeg nastanka života. Po ovoj ideju, život se formirao u tri koraka.

1. Osnova
2, Moguć
3. Po ovoj ideji

Ne znamo kako su se svi ovi delovi povezali u prvu ćeliju, kako su te prve ćelije tačno izgledale, i kako su tačno funkcionisale (recimo, kako su funkcionisali prvi sistemi deljenja, koji je bio protok energije,

Mnogo toga je još uvek nepoznanica na polju abiogeneze, i malo je verovatno da ćemo naći odgovore u neposrednoj budućnosti. Nauci je potrebno vreme da proizvede rešenje za bilo kakav problem, a ovo je jedan od najvećih problema koji danas postoje. Takođe postoje razni dodatni faktori koje nismo obradili u ovom tekstu. Recimo, postoji nekoliko alternativnih modela koji prilaze problemu na potpuno drugačiji način, iz pozicije u kojoj se metabolički sistemi razvijaju pre genetskih. Moguće je da će odgovori doći iz jedne od ovih alternativa.

Dakle, nema dokaza, kažete da je evolucija činjenica. Ovo je oborilo evoluciju. Idemo dalje.

Шта ти овде покушаваш, да недостатком доказа о абиогенези обориш еволуцију?
Пре свега, еволуција је биолошки процес; промена карактеристика врсте кроз смену генерација и ослања се на процес природне селекције, и како и сам текст који си пренео са тог сајта каже - чињеница, а теорија еволуције је, како и само име каже - теорија, којом се објашњава биолошки процес. Можеш се бавити обарањем теорије, а не обарањем самог биолошког процеса.
Осим тога, абиогенеза је хипотеза која са еволуцијом и теоријом еволуције нема никакве везе, и то што нема доказа за абиогенезу, значи да је абиогенеза и даље недоказана, а на саму теорију еволуције то ни на који начин не утиче.
Не владаш ни најосновнијом терминологијом ни логиком.

Evolucija čeveka

Promene su toliko glatke da postoji određena doza neslaganja među naučnicima u vezi sa tim da li su kasniji primerci i dalje deo vrste Homo ergaster, ili je reč o ranim primercima vrste Homo erectus. Dobar primer ove kontroverze je jedan od najkompletnijih fosila ergastera, “Dečak iz Turkane” (na slici), koga neki svrstavaju u ergastere, a neki u erektuse.

Nslaganje među naucčnicima samo na ovo, polju znači da nešto ozbiljno nije u redu sa ovom teorijo, Previše je nagađanja, a to nije nauka! Idemo dalje.

,,Одређена доза неслагања" око класификације неколико примерака фосила за тебе значи ,,да нешто озбиљно није у реду са теоријом" (класификација фосила ни на који начин не утиче на саму теорију), и на основу тога ти закључујеш да ,,то није наука". Које ,,то"? Наука је знање, биологија је наука о животу, а ово о чему ти причаш нико не назива науком, па нема ни смисла наглашавати да то није наука.
Још један показатељ да са логиком ниси у пријатељским односима.

Pre otprilike 400.000 godina, erektus je napravio poslednji veliki skok, savladavši upotrebu vatre.

Datiranje je jako važno i ono mora biti precizno i ne sme da sadrži nagađanje tipa otprilike. Zato onda nije nauka več samo teoretisanje.

Чиме ћеш прецизно датирати догађај од пре милион или пола милиона година и шта тачно значи за тебе израз ,,прецизно"? Различите технике датирања дају резултате који се донекле међусобно разликују и истраживања јасно напомињу да постоје одступања. Шта би ти, да ти неко одреди тачну годину радиокарбонским датирањем? Постављаш критеријуме који са науком и садашњим технолошким достигнућима немају ама баш никакве везе и имаш потпуно нереална очекивања. Да имамо способност прецизног датирања с одступањем од годину дана, ти би овде писао како се мора знати прецизно ког месеца или дана у месецу се неки догађај одиграо, иначе за тебе то није наука. Као да теби наука дугује задовољавање некаквих произвољно одређених критеријума.

Potrebno je još analize i još dodatnih uzoraka da bi se ustanovilo tačno o čemu se radi. Ali za sada, najverovatnija hipoteza izgleda ovako: jedna grupa arhaičnih hominina, možda ranih erektusa, se naselila na ovo izolovano ostrvo. Na tom ostrvu su živeli desetinama hiljada godina, polako evoluirajući u novu podvrstu veoma niskog stasa. Ta podvrsta je uspela da preživi u izolaciji do pre ~13,000 godina, kada je pritisak modernog ljudskog stanovništva konačno doveo do njenog izumiranja.

1. Potrebno je još analiza
2.Najverovatnija hipoteza
3. Možda ranih erektusa

https://teorijaevolucije.com/evolucija_coveka/

Овај део текста се конкретно односи само на homo floresiensis и питање његовог порекла и животног тока, а ти си га извукао из контекста и овде полемишеш са ауторовим запажањима да нема довољно доказа и да је потребно још анализа за прецизне закључке.

Eto toliko o tome koli je evolucija činjenica. A i cela teorija evolucije u tom stilu možda, ne znamo, pretpostavljamo. mi verujemo. To nije nauka i nemojte mi to nametati kao nauku. To je teorija bez dokaza.

Нико теби ништа не намеће, ти си овде својевољно. Нико те не присиљава да верујеш у своје фантазије о томе шта јесте, а шта није наука. Слободан си као птица на грани да мислиш шта хоћеш и да понављаш своје испразне фразе без икакве тежине до миле воље.

 

[Ateista1]

Ајде мало прати ток дискусије уместо што само гледаш да нешто извучеш из контекста и око тога полемишеш без икакве потребе.
Абиогенеза је хипотеза (претпоставка) и израз ,,хипотетички" је сасвим оправдано и прикладно употребљен у контексту минималних услова које је (према хипотези) потребно испунити. Експеримент о којем је било речи је испунио само део минималних услова за настанак живота и зато абиогенеза још увек није доказана, али је експериментом доказано, по први пут, да јесте могуће формирати органске молекуле од неорганских компоненти.


Ако сам добро разумео, суштина проблема у овом примеру је то да врста само линеарно еволуира, тј. не долази до раздвајања (специјације) на две или више врсти?


Јесте прилично велики напредак у истраживању и први прави доказ, свакако велики и значајан, али само за то да се неки од важних ,,градивних блокова" биолошких протеина могу синтетизовати коришћењем једноставних почетних материјала. Протеини јесу органски молекули, једноставнији од ћелија, али сами по себи нису формално „живи“ у било ком смислу те речи. Заиста жива материја у правом смислу (ћелија), састојала би се од тих протеина. Милер-Јуријев експеримент је показао да је могуће симулирањем пребиотичких услова добити само неке од потребних, не и све потребне протеине за формирање живе ћелије. Зато абиогенеза још увек није доказана.

Dobro da, ali to je zato što ne možemo da u potpunosti simuliramo uslove od pre 4,52 milijarde godina, ali svakako to je to otprilike.

 

[gost 422686]

Шта ти овде покушаваш, да недостатком доказа о абиогенези обориш еволуцију?
Пре свега, еволуција је биолошки процес; промена карактеристика врсте кроз смену генерација и ослања се на процес природне селекције, и како и сам текст који си пренео са тог сајта каже - чињеница, а теорија еволуције је, како и само име каже - теорија, којом се објашњава биолошки процес. Можеш се бавити обарањем теорије, а не обарањем самог биолошког процеса.
Осим тога, абиогенеза је хипотеза која са еволуцијом и теоријом еволуције нема никакве везе, и то што нема доказа за абиогенезу, значи да је абиогенеза и даље недоказана, а на саму теорију еволуције то ни на који начин не утиче.
Не владаш ни најосновнијом терминологијом ни логиком.


,,Одређена доза неслагања" око класификације неколико примерака фосила за тебе значи ,,да нешто озбиљно није у реду са теоријом" (класификација фосила ни на који начин не утиче на саму теорију), и на основу тога ти закључујеш да ,,то није наука". Које ,,то"? Наука је знање, биологија је наука о животу, а ово о чему ти причаш нико не назива науком, па нема ни смисла наглашавати да то није наука.
Још један показатељ да са логиком ниси у пријатељским односима.


Чиме ћеш прецизно датирати догађај од пре милион или пола милиона година и шта тачно значи за тебе израз ,,прецизно"? Различите технике датирања дају резултате који се донекле међусобно разликују и истраживања јасно напомињу да постоје одступања. Шта би ти, да ти неко одреди тачну годину радиокарбонским датирањем? Постављаш критеријуме који са науком и садашњим технолошким достигнућима немају ама баш никакве везе и имаш потпуно нереална очекивања. Да имамо способност прецизног датирања с одступањем од годину дана, ти би овде писао како се мора знати прецизно ког месеца или дана у месецу се неки догађај одиграо, иначе за тебе то није наука. Као да теби наука дугује задовољавање некаквих произвољно одређених критеријума.


Овај део текста се конкретно односи само на homo floresiensis и питање његовог порекла и животног тока, а ти си га извукао из контекста и овде полемишеш са ауторовим запажањима да нема довољно доказа и да је потребно још анализа за прецизне закључке.


Нико теби ништа не намеће, ти си овде својевољно. Нико те не присиљава да верујеш у своје фантазије о томе шта јесте, а шта није наука. Слободан си као птица на грани да мислиш шта хоћеш и да понављаш своје испразне фразе без икакве тежине до миле воље.
.

Čim za nešto nema dokaza to nije nauka već špekulacija. Nauka mora da ima jasne dokaze.
Da i u potpunosti sam razbio evoluciju na školskim primerima.
Čim ti ovoliko histerišeš znači da sam u pravu, jer sam ti uništio teoriju.

 

[gost 422686]

Dobro da, ali to je zato što ne možemo da u potpunosti simuliramo uslove od pre 4,52 milijarde godina, ali svakako to je to otprilike.

Ali u to verujete. Dakle vernici ste.

 

[gost 422686]

Gubiš se neuki, gubiš se polako ali sigurno, sve više i više...
To bi ti trebalo da navedeš, ti tvrdiš da od neke vrste može evolucijom da nastane druga, sasvim različita vrsta.
On može da ti navede milion primera za prilagođavanje odn. adaptaciju, prirodnu selekciju ili slično.
Ti ne možeš da navedeš jedan jedini primer da je iz jedne vrste nastala druga, potpuno različita.

To je kao da staviš dvokolicu i mlazni avion jedno pored drugog i kažeš: -E, iz ovoga je vremenom nastalo ovo.
A kad te neko pita kako i zašto, kako je to iz dvokolice postao mlazni avion, ti kažeš: -E, pa to već ne znam i ne
umem da objasnim, ali sam pročitao na internetu...

Na to se i svodi evolucija mi verujemo da je tako, ali ne umemo da objasnimo.

Dakle, ako se za nešto tvrdi da je staro deset hiljada godina, može se reći “to je staro 10Ka.” Određeni fosil, recimo stromatolit, star 3200 miliona godina, može biti označen kao fosil starosti 3200Ma, ili 3.2Ba. Radi jednostavnosti, ovu konvenciju ćemo koristiti u ostatku ovog teksta.

1. Imamo rečenicu AKO. Dakle, špeklulacija umesto dokaza.

Ako je ova interpretacija tačna, shema nasleđa bi izgledala ovako:

Opet AKO je ova šema tačna.

Imali smo osnovnu ideju da se od dinosaurusa (ili, moguće, srodnih arhosaurusa) odvojila grupa vrsta, među kojima su bili i Arheopteriks, i preci modernih ptica.

IMALI SMO OSNOVNU IDEJU. Dakle ideja, a ne dokaz.

Pošto mi ne možemo da kontrolišemo koja će biti starost fosila koje nađemo, mi uvek moramo očekivati da će u okviru relativno kratkih vremenskih perioda njihova starost biti “zamućena.”

Nemogućnost kontrole starosti fosila, Opet špekulisanje bez dakaza.

https://teorijaevolucije.com/pf1/

I cela ta TE je špekulisanje. Počne kao lepa priča i onda na kraju puf i sve padne u vodu.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Imamo rečenicu AKO.

Је ли то проширена или непроширена реченица? Која реч је субјекат, а која предикат?

Pošto mi ne možemo da kontrolišemo koja će biti starost fosila koje nađemo, mi uvek moramo očekivati da će u okviru relativno kratkih vremenskih perioda njihova starost biti “zamućena.”

Nemogućnost kontrole starosti fosila, Opet špekulisanje bez dakaza.

Па, ти ни српски не разумеш у довољној мери, није ни чудо што ти је логика непознаница.
Ко може да утиче на старост ичега, јесмо ли ми чаробњаци? Застанеш ли бар 2 секунде да размислиш о томе што читаш пре него што одвалиш овакву неку бесмислицу?


Сваки фосил има своју старост и на то се не може утицати никако, као што ја не могу да утичем ни на своју старост ни на ичију.

Жељно ишчекујем да видим шта ћеш следеће да смислиш у својој опседнутости извлачењем реченица из контекста.

 

[R.Reventlov]

Јер су поједине врсте биле боље прилагодљиве за живот у води, а поједине за живот на копну.

То је опција у којој су врсте већ биле раслојене у води. Поента вица је да су се раслојиле у води под неким другим утицајем па ту имамо исто питање само још мало уназад, све до момента кад је живот направио прво раздвајање због услова. А то нас некако враћа на питање зашто се врста подели на две гране под утицајем истих услова. Зашто они који могу да се прилагоде не преживе а они који не могу изумру?
Чини ми се да све време овде иде прича о техници стварања врста а верски аспект (јер смо на пдф религија) управо потенцира оно "зашто?".

 

[Kažu "strani plaćenik"]

То је опција у којој су врсте већ биле раслојене у води.

Па, да. Такав си пример задао, који подразумева више од једне врсте:

Рецимо, ако су поједине врсте изашле из воде, зашто то нису урадиле све врсте?

Поента вица је да су се раслојиле у води под неким другим утицајем па ту имамо исто питање само још мало уназад, све до момента кад је живот направио прво раздвајање због услова. А то нас некако враћа на питање зашто се врста подели на две гране под утицајем истих услова. Зашто они који могу да се прилагоде не преживе а они који не могу изумру?

Због полиплоидности. Јединке које имају више од једног пара хромозома (полиплоидне), могу се потпуно репродуктивно изоловати од остатка популације иако међу њима нема географске поделе, и временом оформити нову врсту.

Чини ми се да све време овде иде прича о техници стварања врста а верски аспект (јер смо на пдф религија) управо потенцира оно "зашто?".

То је питање на које се увек може свести свака дискусија, а на које наука још увек нема, а можда никад и неће имати одговор. Искрено речено, не могу да замислим ни којим методама би се уопште и могло доћи до одговора на то питање.

 

[ves.bole]

Је ли то проширена или непроширена реченица? Која реч је субјекат, а која предикат?

Vidim da si se opet fokusirao na ono bitno u teoriji evolucije.
Pobijaš njegove tvrdnje ubitačnim argumentima.

Па, ти ни српски не разумеш у довољној мери, није ни чудо што ти је логика непознаница.
Ко може да утиче на старост ичега, јесмо ли ми чаробњаци?

Niko.
Zato je čovek lepo napisao "moramo očekivati da..."

Сваки фосил има своју старост и на то се не може утицати никако, као што ја не могу да утичем ни на своју старост ни на ичију.

Niko nije ni tvrdio suprotno, ne razumem tvoje nerazumevanje očiglednog.

 

[R.Reventlov]

Због полиплоидности. Јединке које имају више од једног пара хромозома (полиплоидне), могу се потпуно репродуктивно изоловати од остатка популације иако међу њима нема географске поделе, и временом оформити нову врсту.

Е, то сам управо питао.
Дакле, без утицаја спољних услова долази до промене која раздваја врсте.
Пази сад...зашто? (шалим се)

Из претраге о изразу полиплоидности углавном сам добио неке текстове који не наводе узроке који доводе до тог раслојавања врсте које је могуће али није никакво правило. Често се спомиње случајност и могућност.

Осим тога, ако идемо корак уназад (један по један), шта је условило полиплоидност? Који услов је довео до те корисне особине?

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Vidim da si se opet fokusirao na ono bitno u teoriji evolucije.

Оно битно је добро размотрено и објашњено, и у његовом случају игнорисано и категорички отписано због умишљености и у очигледном недостатку капацитета да разуме то што је објашњено. Нема сврхе уопште објашњавати му ишта кад он све већ зна, нарочито оно о чему у животу није прочитао свеукупно 3 текста, иако још увек кубури са основама правописа и граматике, што се чак нимало ни не стиди да покаже.

Pobijaš njegove tvrdnje ubitačnim argumentima.

Ништа ја не побијам од његових тврдњи, већ само указујем на то да су безвредне и бесмислене. Погледај само шта он пише и како резонује: аха, имамо ,,ако", дакле шпекулација уместо доказа.
Шта тачно ту има за побити ако твдња није ни правилно постављена? Из погрешне премисе извучен погрешан закључак, а све то на основу једне речи истргнуте из контекста.

Niko.
Zato je čovek lepo napisao "moramo očekivati da..."

Није то он написао, већ цитирао из текста са тог сајта који је навео, и као по обичају, извукао из ширег контекста:

Сад ти пресуди сам где су логика и смисао у његовој изјави да је немогућност контроле старости фосила=шпекулација без доказа.

Niko nije ni tvrdio suprotno, ne razumem tvoje nerazumevanje očiglednog.

Тврдио је он, очигледно због истргавања једне реченице из интегралног текста, те накарадног тумачења исте.

 

[ves.bole]

Сад ти пресуди сам где су логика и смисао у његовој изјави да је немогућност контроле старости фосила=шпекулација без доказа.

Mrzi me da se vraćam unazad, ali jednostavno ne verujem da je to tvrdio baš tako ili barem uzimao u obzir.
Izuzev ako iz jedne vrste ne nastaje druga u roku od 2 sata, normalno je da dolazi do preklapanja (zamućenosti),
nema tu ništa sporno za bilo koga, pristalicu ili protivnika.
Meni je sporan smisao i pravac razvoja, a ne adaptacija ili prirodna selekcija.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Е, то сам управо питао.
Дакле, без утицаја спољних услова долази до промене која раздваја врсте.
Пази сад...зашто? (шалим се)

Из претраге о изразу полиплоидности углавном сам добио неке текстове који не наводе узроке који доводе до тог раслојавања врсте које је могуће али није никакво правило. Често се спомиње случајност и могућност.

Осим тога, ако идемо корак уназад (један по један), шта је условило полиплоидност? Који услов је довео до те корисне особине?

То је резултат грешке (додуше ретке) при митози или мејози (деоби ћелије), приликом које долази до удвостручавања гарнитуре хромозома код обеју новонасталих ћелија.

 

[gost 422686]

Је ли то проширена или непроширена реченица? Која реч је субјекат, а која предикат?


Па, ти ни српски не разумеш у довољној мери, није ни чудо што ти је логика непознаница.
Ко може да утиче на старост ичега, јесмо ли ми чаробњаци? Застанеш ли бар 2 секунде да размислиш о томе што читаш пре него што одвалиш овакву неку бесмислицу?


Сваки фосил има своју старост и на то се не може утицати никако, као што ја не могу да утичем ни на своју старост ни на ичију.

Жељно ишчекујем да видим шта ћеш следеће да смислиш у својој опседнутости извлачењем реченица из контекста.

Naravno da ćeš ti kao fanatični vernik da negiraš sve ono što jedna osoba zdravog razuma primeti i zaključi. Ti si evolucionista taliban.

Tačno da svaki fosil ima svoju starost, ali mi ljudi ne možemo da odredimo tu starost.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Tačno da svaki fosil ima svoju starost, ali mi ljudi ne možemo da odredimo tu starost.

Бар признај кад погрешиш, ништа не кошта.
Део текста који си цитирао не говори о немогућности да се утврди старост фосила, него о немогућности да се утиче на то колико ће бити стар фосил који се открије.

 

[gost 422686]

Бар признај кад погрешиш, ништа не кошта.
Део текста који си цитирао не говори о немогућности да се утврди старост фосила, него о немогућности да се утиче на то колико ће бити стар фосил који се открије.

Uvek priznam kada pogrešim, ali ovde nisam pogrešio već sam primetio.
Nije šija nego vrat.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Uvek priznam kada pogrešim, ali ovde nisam pogrešio već sam primetio.
Nije šija nego vrat.

И даље не разумеш. Не говори се о томе да није могуће утврдити старост фосила нпр. радиометричким датирањем (јер је могуће, наравно), већ о томе да није могуће утицати на то хоће ли бити откривен фосил из палеозоика, мезозоика или кенозоика (јер је тако нешто немогуће).