EURO 2024 - Profili reprezentacija

Smarti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
32.832
Profili reprezentacija koje učestvuju na EP u fudbalu 2024

Profili su napravljeni na sportske.net pa ih samo postavljam ovde radi diskusije

-----------------------

Da ti čiča kaže, “Ne otpisuj Nemce”​


1718269766787.png


NEMAČKA



Učešća (1972-2020)



Rezultati na EP



Titule 1972. 1980. 1996.



Vicešampioni 1976. 1992. 2008.



PROFIL



Sa Nemačkom uvek morate da računate, i svako ko tvrdi drugačije i otpisuje domaćina ne zna baš puno o igri, ali i nemačkom mentatiletu. Jesu imali turbulentni period, Hansi Flik je postao prvi selektor "Pancera" koji je smenjen, zamenio ga je nekadašnji "Vunderkind" Naglesman koji se nije proslavio u Bajernu. Samo, ovo je drugačija vrsta posla, mnogi tvrde da će čovek koji je postao senzacija u Hofenhajmu i Lajpcigu imati priliku da primeni ono u čemu je najjači, taktičke inovacije.



Šta to znači?



Pre svega, da kroz mešanje karata uklopi mlade lavove poput Haverca, Musijale i Virca. Oni jesu u osetljivom trenutku karijere, mentor im je nađen u vidu povratnika Tonija Krosa koji će sa Gindoganom činiti tandem i u sredini, ali i svlačionici. Javnost očekuje da će to skinuti pritisak sa mladih igrača, ali i pomoći im da prerastu neke dečije bolesti jer vremena nema puno.



Nemci nisu igrali takmičarske mečeve, kao domaćini su imali direktan plasman, a verovatno ste primetili posrtanja tokom prethodnih 18 meseci. To je i Flika koštalo pozicije, sada su se stabilizovali, traže čarobnu formulu, kako bi spojili veterane i početnike i premostili taj generacijski jaz.



Odlični Kimih će na neki način "glumiti" Filipa Lama, ako poredimo generaciju od pre decenije koja se popela na krov sveta, preživeli poput Nojera i Milera će ponuditi neku sponu sa boljim vremenima.



Nemačka ima problem u špicu, nema velikih imena, Miler nije klasičan napadač, Fulkrug je u tranzicionoj godini posle prelaska u veliki klub, Verner nije rođeni golgeter. Previše je igrača koji su podrška napadu, premalo onih koji mogu da garantuju golove iz meča u meč. Neko će reći da se mnogo traži od Nemačke, da njihovi vezni igrači mogu da ponesu taj ofanzivni teret, da to nije najvažnije. Moguće, ali u tesnim mečevima, u nokaut fazi, kada odlučuju detalji, takvi fudbaleri su dragoceni. Prema Nagelsmanovoj viziji, ukoliko se bude držao 4-2-3-1, napad bi trebalo da predvodi Haverc, iza njega su Sane, Virc i Musiala, dva pivota Gindogan i Kros, Ta i Ridiger su štoperi, Kimih je univerzalac, ali će kao u Bajernu igrati uz desnu aut liniju. Levo bi verovatno novo lice Maks Mitelštad trebalo da dobije prednost u odnosu na iskusnijeg Gosensa. Na klupi ćemo verovatno videti poznata lica, poput Humela, Zulea, Paskala Grosa iz Brajtona, Gorecke, Branda i golmana Barse Ter-Štegena koji je rezerva neprikosnovenom Nojeru.



ISTORIJAT



Najbolje je da kažemo ovako, Nemačka je više puta igrala finale, nego što ga nije igrala. I to ukazuje na kontinuitet. I kada nisu bili najbolji, kao u doba vladavine "tiki-take", bili su tu negde. Generacija iz sedamdesetih je pokorila Belgiju, mnogi tvrde da je šampionski tim predvođen Gerdom Milerom iz 1972. bio najbolja reprezentacija ikada na šampionatima Evrope. Imali su i par slomova u utakmicama u kojima su bili favoriti u finalu, 1976. protiv Čehoslovaka i 1992. protiv Danaca. Česima (ne i Slovacima) su se osvetili dvadesetk godina kasnije. Taj trijumf iz 1996. je i poslednji i najslađi, upravo jer su u polufinalu na penale eliminisali Englesku u atmosferi mržnje, tabloidnog huškanja i pritiska.



PROGNOZA



Naravno, grupa im je "domaćinska", ne samo da će proći već bi mogli da čuvaju snagu u uvodnim mečevima. Ono što hrabri je tradicija, tačnije nemački "reset" ili "boot" kako oni kažu. Kada god ne budu na očekivanom nivou (što je retko), Nemci uzvrate. Sećate se verovatno Mundijala iz 2002. kada su nipodaštavani, pa su igrali finale. Na prošlom EP Nemačka je u grupi završila kao druga, što ih je odvelo na realno kvalitetniju Englesku. Ali, tada su bili u grupi smrti sa Portugalom i Francuskom, sada u konkurenciji Škota, Mađara i Švajcaraca svakako računaju sa lakšom stazom, možda i lakšim rivalom u osmini finala. "Elf" može do završnice, ali po nama slabiji su od Francuza i Engleza, negde su u drugom redu, sa Španijom i Belgijom, neko će ubrojiti u tu "kvalitativnu grupu" i Portugal.
 

Škotska - Ispadanje u grupnoj fazi suđeno?​


1718269808440.png


ŠKOTSKA



Učešća 1992. 1996. 2020. Godine



Najbolji rezultat: Grupna faza



Kao i većini reprezentacija iz, može se reći trećeg evropskog šešira, Škotima je proširenje završnog turnira, odnosno povećanje broja učesnika donelo povratak na veliku scenu. Sećamo se kako su nas ražalostili u baražu za prethodno EP i onda se zadovoljili učestvovanjem i remijem bez golova protiv najvećeg rivala, Engleske. Izgubili su mečeve u Glazgovu od Češke i Hrvatske i završili takmičenje u grupnoj fazi.



Ali, ova Škotska je mnogo bolje delovala u kvalifikacijama, zaređali su sa pobedama i potpuno neočekivano se bez problema plasirali u završnicu iza Španaca koje su dobili na "Hempdenu".



Ovi "Tartan Bojsi" imaju ozbiljnog čoveka na klupi, bio je pomoćnik Murinju, radio i kao sedna ruka u Vest Hemu, Liverpulu i VIli. Vrlo popularan među igračima, nije imao previše uspeha u samostalnom radu, ali je Škote preporodio. Sa Klarkom su otišli na prošlo EP, igrali u baražu za Mundijal (ispali od Ukrajine), ušli u grupu A u Ligi nacija i sada opet idu u završnicu šampionata Starog Kontinenta.



Nije da imaju posebno kvalitetan tim, tu je naravno kapiten Robertson, kao i MekTominaj i još nekolikog igrača poput Tirnija, MekGina koji su bili na visokom nivou u PL. No, kada pogledate opcije u napadu poput Lindona Dajksa ili Če Adamsa koji su sada u Čempionšipu jasno je da Škotska leti iznad projektovanih visina.



Od njih možete očekivati standardno, veliku borbu, disciplinovanu igru, insistiranje na duelu, duge lopte. Klark je uglavnom kroz kvalifikacije forsirao

3-5-2 koja omogućava bekovima poput Robertsona na jednoj, Hikija ili Nejtana Patersona na drugoj strani da patroliraju duž aut linija i obezbede centaršuteve za pre svih Dajksa, klasičnog napadača sa ostrva. Tirnija, bivšeg igrača Arsenala koji je sada u Primeri i može da igra levo, Klark je fino uklopio u levu stranu štoperske linije. Vezisti su čvrsti, odlični u markiranju i rušenju protivničke kreacije. Ima u Klarku dosta "murinjovštine" u pozitivnom smislu, ume Škotska da bude cinična, da sitnim prekršajima secka igru, demonstrirali su to u pomenutoj pobedi protiv Španije koja je donela euforiju i silnu veru u tim.



Nekada ironična, ali i opora javnost u Škotskoj je često umela da nipodaštava tim, ali se u ovoj deceniji to promenilo. Imaju mnogo više vere, nisu samo "Hrabro srce", ima tu i određenog kvaliteta. Možda ne da naprave neki veliki rezultat, ali Škoti nisu slučajno na šampionatu i bolji su nego pre tri godine.



ISTORIJA



Ovaj vek nije definitivno škotski, nema ih gotovo nikada na velikim takmičenjima gotovo nikada. Ako izuzmemo prošlo prvenstvo, oni se od 1996. nisu pojavili nigde. Zlatne godine su bile kraj sedamdesetih, mnogi su pre šampionat sveta 1978. tvrdili da je Škotska jedan od favorita za titulu prvaka sveta. Stvoren je strašan hajp, što i ne čudi, Liverpul je dominirao u to vreme, a igrači poput Dalgliša, Sunesa, Džoa Džordana, Arčija Gemila su drmali Engleskom i Evropom.



Ali, završilo se u suzama, izgubili su od Perua koji su potcenili i čak ih nisu ni skautirali. Snagu su demonstrirali u pobedi protiv Holanđana, ali je već bilo kasno pošto su prethodno remizirali sa Iranom. Na kraju su se poniženi vratili posle prvog kruga i mada su ostaci te generacije igrali i 1982. i 1986, pa oni najiskusniji i devedesete godine, sve se završilo brzo u grupnoj fazi. Posle je usledio crni period u ovom veku, a osim fantastičnih i uvek dobro raspoloženih navijača ovaj nacionalni tim nije imao puno da ponudi fudbalskom svetu. Mediji su ironično komentartisali da je škotski fudbal sveo na karneval na tribinama i cirkus na terenu.



Kako rekosmo, sada imaju više vere, tim je zaslužio hvalospeve posle ovih kvalifikacija.



PROGNOZA



Škotska nikada nije prošla grupnu fazu na osam Mundijala u prošlom veku (poslednji put su igrali pre više od četvrt veka), a nisu prošli ni grupu na tri učešča u završnici EP. Jasno je, eventualni prolazak bi bio istorijski vredan rezultat. Šanse su im, kako rekosmo, veće nego pre tri godine, iako su tada dva meča igrali u Glazgovu. Klarkov tim je porastao, slabiji su mnogo od Nemaca, verovatno i Švajcaraca, ali mogu da se nose sa Mađarima. Četiri boda bi donela narednu fazu, to je sigurno, za njih bi ključan meč mogao da bude u poslednjem kolu protiv Mađarske. Škotska otvara prvenstvo protiv domaćina, gore ne može, ali sa druge strane, tu zaista nemaju šta da izgube. Biće, po nama, treći ili četvrti, imaju tradiciju razočaranja kada se nešto očekuje, pa smo od toga pošli u prognozi. Pred prošlo prvenstvo svi su ih otpisali pre nego što je i počelo i bili u pravu. Sada je situacija ipak drugačija, nada postoji...
 

Mađarska - "Konjica" više nije laka, čeka nas teški "katanac"​


1718269867741.png


MAĐARSKA



Učešća na EP (1964. 1972. 2016. i 2020.)



Najbolji plasman: Polufinala 1964. i 1972. godine





Da, Mađari su nekada bili fudbalska velesila, ali da se ne vraćamo na "Laku Konjicu" izgubljeno finale u Bernu i slično. U novijoj istoriji severne komšije se nisu baš snašle, radi se o selekciji koja je od 1972. kada su poslednji ostaci velikih dana doneli polufinale igrala još na dva EP, ova poslednja. Naravno, delom je to posledica činjenice da je povećan broj ekipa pa su igrali gotovo svi (osim Srbije), ali i ulaganja u akademije u ovom veku.



Njihova novija istorija je vezana za Italijane, što je i logično jer, ne znamo da li ste ovo znali, ali Mađari najviše vole italijanski fudbal. Čak i u vremenu kada je globalizam doneo PL kao premijerni produkt, Serija A se pažljivo prati među Ugarima.



Zbog toga ne treba da čudi što je relativno nepoznati italijanski stručnjak, Marko Rosi dobio poverenje pre šest godina, ali i činjenice da je iz redova trećeligaša Kavetea kao trener preuzeo nekada slavi armijski Honved iz Budimpešte. Zamenio je vremešnog Belgijanca Lekensa pre šest godina, mnogi su smatrali da je to bio iznuđen potez, mediji su tražili veće ime, ali je Rosi odveo Mađare na EP 2020. I mada su takmičenje završili u grupi, nije bilo realno da u konkurenciji Nemačke, Francuske i Španije očekuju nešto. Remizirali su i sa Nemcima i sa Francuzima, ali se bez pobede nije moglo u top 16. Preživeo je italijanski trener i neodlazak na Mundijal (tu su zaboravili kada su poslednji put igrali) ali su se plasirali u "A" grupu Liga Nacija. Tu su zabeležene neverovatne pobede nad Englezima i Nemcima, pa su ostali među evropskim kremom. Nikada posle Puškaša "Zeleni" nisu bili ovako dobri, ne mislimo na kvalitet igrača, već na rezultate.



Pre nego što ih potcenite, nas su tukli u ovoj deceniji gde su nas videli, mi to tumačimo kao slabosti Srbije, ali Mađarska ume da eksploatiše svoje vrline. Već dugi niz godina (ko je rekao Dardai i legendarni golman Kiralji) njihovi najbolji igrači uspevaju da se snađu u Bundesligi, i sada su golman Gulaši, Atila Salai, Roland Salai, Orban u najjačem nemačkom rangu.



Svojevremeno su su oslanjali na "plejboja" Balaša Džudžaka, sada je na posteru ove reprezentacije Soboslai iz Liverpula koji je i kapiten. U PL igra i naš Kerkez, ali i izostanak nekih igrača, svedoci smo u kvalifikacijama nije promenio namere ovog tima.



Oni su pokretljivi, dosadni u svojoj defanzivi, disciplinovani, taktiku 3-5-2 će te teško isterati iz italijanskog trenera. Doduše, kada napadaju, Mađari mogu da se transformišu u 3-4-3, ali uglavnom imaju manji posed, napadači puno rade u defanzivi. Direktni fudbal Rosija rezultira podrazumeva da protiv slabijih timova kada pokušavaju da dominiraju ostave dosta prostora što ume da bude problem. Pitanje je naravno da li, kako im se često zamera igrači koji su vodonoše u svojim klubovima mogu da podnesu moranje i glavne role. Ali, to može da se postavi i na drugi način, ako manje igraju odmorniji su što je veoma važno na turnirskim takmičenjima.



ISTORIJA



Kada su bili najbolji EP se nisu igrala. Posle je veći deo tima završio u egzilu, tačnije najveće zvezde kao Puškaš, Kočiš, Cibor...



Oni koji su ostali su još jedno vreme visoko nosili zastavu, ali poslednji ostaci mađarskog stila viđeni su u polufinalima 1964. i osam godina kasnije kada je generacija velikog Florijana Alberta i kapitena Benea takođe igrala na završnom turniru, među četiri ekipe. Kasnije su usledile crne decenije, hajlajtsi su bila ona ponižavanja u duelima sa SR Jugoslavijom u baražu za Mundijal. Dugo su komšije postile, a prvi plodovi studioznog rada sa mlađim kategorijama, odlaska najboljih u jače lige (pomogao je pasoš EU), viđeni su plasmanom na EURO 2016. Bio je to prvi odlazak na veliko takmičenje posle tri decenije. Zoltan Gera, pomenuti Džudžak, Kiralji, Lang, naš Nemanja Nikoluć, Nemet, Adam Salai su prošli Norvežane duplom pobedom i završili u Francuskoj. Grupa je bila slaba, u leđa su gledali Severnoj Irskoj i Rumuniji, pa je to otvorilo vrata plej-ofa.



I pokazali su da nisu bez razloga ponovo na velikoj sceni. Sećate se verovatno sjajnih utakmica protiv Austrije i Portugala, prolaska u osminu finala gde ih je potopila Belgija. Poker u mreži Kiraljija, ali tri gola su primili u poslednjih desetak minuta. Niko im nije zamerio, imali su odličan šampionat.



PROGNOZA



Mađari će se boriti za drugo mesto u grupi, ili eventualno treće sa Škotima. Neće odustati od svoje igre, biće teško i Švajcarskoj protiv Rosijeve ekipe, Nemaca u svetlu odličnih rezultata protiv "Pancera" ne treba da se plaše. Javnost je par meseca pred šampionat bila prilično optimistična, veruju da mogu, makar kao trećeplasirani u narednu rundu. Nova osmina finala, kao pre osam godina bi bila uspeh. Na kraju krajeva, za razliku od rivala u Engleskoj, sada su imali mnogo više sreće na žrebu. Teško je proceniti, iskusniji su od Škota na velikim takmičenjima, sa Švajcarcima će verovatno probati da održe početni rezultat. Četiri boda bi sigurno donela drugu fazu, dva teško (pretpostavka da izgube od Nemačke). Ne možemo baš da gledamo u kristalnu kuglu, ali u ovoj konkurenciji, Mađari po nama imaju više šansi od Škota.
 

Dobro je, nismo u grupi za Švajcarskom!​


1718269947284.png


ŠVAJCARSKA



Rezultati na EP



Učešća (1996. 2004. 2008. 2016. 2020.)


Četvrtfinale 2020.
Osmina finala 2016.







Dobro je da nisu sa nama u grupi, to je prvo što se mora reći za Švajcarce. Oni izgledaju kao vintage team na FIFA, sa dvojicom nepristojnih, ali sjajnih fudbalera, Džakom i Šaćirijem koji su rekorderi po broju nastupa za nacionalni tim. Polovina tima su "senatori", tu je dalje Roberto Rodrigez, golman Somer, Šar, Vidmer, Remo Frojler, neće se mnogo dvoumiti Murat Jakin ako ga pitate u koga ima najveće poverenje.



Kada ne pobeđuje Srbiju, Švajcarska igra tvrdo, izrazito su takmičarski tim, sa par talentovanih igrača, zavise od Šaćirija, ali on nekako u nacionalnom timu izgleda bolje nego u klubovima i godine mu ne mogu ništa. Pep im je "izmislio" Akanđija na neki način, on će biti novi lider odbrane sa Šarom koga opterećuju povrede.



Ako pogledate nastupe Švajcaraca u kvalifikacijama, surovo su pragmatični, radi se o ekipi koja nikada ne igra ispod nivoa, odnosno ne propušta šansu da pobedi slabije timove.



Nisu slučajno "Časovničari" igrali na osam od devet poslednjih velikih takmičenja (računamo i Mundijale), na poslednja dva EP su prošli grupu, na prošlom igrali četvrtfinale.



Nisu blistali u kvalifikacijama, ispred njih su neočekivano bili Rumuni, ali nije dovođena u pitanje druga pozicija, izgubili su samo jedan meč. Kako rekosmo, svi žele da ih izbegnu, mnogo je bilo pogrešnih procena kada je u pitanju snaga tima (i sami smo se obrukali recimo u Kataru uz prognozu da je Srbija, za razliku od 2018. bolji tim). Nije, videlo se jasno, ma koliko teško bilo da priznamo.



Najveća snaga tima je verovatno iskusna odbrana, Jakin nije puno menjao u odnosu na vreme recimo Vlade Petkovića, čvrsti su, pokretljivi u odbrani, bekovi su i posle opraštanja Lihštajnera neumorni i pokrivaju veliki deo terena. Tim može da igra baš u jakom ritmu, taktički su veoma disciplinovani, to je prva misao kada pričate o "Nati" (tako zovu svoj nacionalni tim). Zavise od inspiracije Šaćirija, napadači su na prvi pogled prosečni ili solidni, Haris Seferović ranije i Brel Embolo u poslednjih nekoliko godina nisu postali ono što se očekivalo. Ali, manje je to važno, jer vidite insistiraju na jakom napadaču koji će se izboriti sa dugom loptom kada nemaju rešenje, ali i iskoristiti brojne centaršuteve. Švajcarska je dala samo tri gola u grupi na prošlom EP, ali su onda igrali 3:3 sa Francuskom i ispali od Španaca na penale.



Dali su tek četiri gola u Kataru u grupnoj fazi, ali opet su prošli bez problema. Od Brazila su jedna izgubili, "Selesao" zaustavili u Rusiji. I ono što je zastrašujuće, to su uglavnom isti igrači koji traju dugo vremena.



ISTORIJA



Oni definitivno nisu zemlja fudbala, ali poseduju odlike nemačke škole, kombinovano sa smislom za igru naturalizovanih fudbalera koji su igru videli kao šansu za beg iz siromaštva. Od 2008. kada su se plasirali kao domaćini, samo 2012. nisu bili na EP, a dugi nizu neuspeha u profesionalnom fudbalu prekinuli su devedesetih kada se ona generacija u kojoj je najpoznatiji bio Dortmundov Stefan Šapuiza plasirala na Mundijal. Mnogi fudbaleri iz tog vremena Gajger, Suter, Sforca, Furnije ostali su u fudbalu, neki kao treneri, većina kao rukovodioci i oni su utrli taj put. Kao i svemu, ova nacija fudbalu pristupa studiozno, liga je loša, ali stvaraju igrače za jača takmičenja.



Kako rekosmo 15 godina redovnog igranja u završnicama nisu ni slučajne, niti splet okolnosti. Postavljen je sistem koji može da donese ili ne donese rezultat, ali ne odstupaju. Ako ste nekada gledali švajcarske ekipe u mlađim kategorijama, trka, mnogo duela, par talentovanih igrača sa prostora bivše Jugoslavije, snažni potomci Afrikanaca koji donose žestinu, voljni momenat je izražen. I svakom mogu da pariraju...



PROGNOZA



Možda nemaju dovoljno pluća da igraju kao ranije, ali na vagi procene, pretežu kontinuitet, iskustvo, odlično snalaženje pod pritiskom, igranje na 1:0, to je omiljeno za ovu generaciju koja će možda sići sa scene u Nemačkoj, mada se nama čini da će Šaćiri i Džaka igrati zauvek i da će nas progoniti i u narednim kvalifikacijama. Od Škota i Mađara imaju veći kvalitet, slabiji su od Nemaca, ali nas ne bi čudilo da sa domaćinom remiziraju, da pobede preostale rivale u grupi. Uostalom, Švajcarska od "Elfa" nije izgubila od 2008. od poslednja tri meča dva su remizirali, jedan dobili i uvek ima golova, jer Nemci nametnu jurnjavu. Možda taj derbi grupe A i ne bude posebno značajan, ako komšije dobiju Škote i Mađare.
 

Varijacije na temu ili neka druga Španija?​


1718269984498.png


ŠPANIJA



Učešća (1964. 1980. 1984.1988 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020.)



Najveći uspesi: Prvaci 1964. 2008. 2012. Finale 1984.





Španski "Belle Epoque" (pogledajte taj film Fernanda Truebe, njegov brat mlađi brat David je upoznao Pepa i Bijelsu, ostalo je istorija) davno je završen. Velika generacija koja je osvojila dve evropske titule je sišla sa trona, doneli su i svetsku krunu, ali sada to deluje kao davna prošlost. Ovaj tim je stigao do polufinala prošlog EP, i sada je u krugu favorita, ali ne zaboravimo da je "Crvena Furija" ispala od Maroka u Kataru, a da su u grupi uspeli da izgube od Japana.



Ovaj tim je na neki način miks preživelih tipa Morate, Laporta, Hesusa Navasa, Asensija, Karvahala, već etabliranih igrača poput Ruiza, Rodrija, Ojarzabala, ali i Nika Vilijamsa i mladih nada poput Sanseta, Olma, Jamala, Kubarsija, Baene...



Šarena ekipa, uvek opasna, ali iskreno, daleko od nekadašnje slave. Španija je u kvalifikacijama izgubila od Škota, ali su dobili ostalih sedam mečeva. Nije baš da su rivali bili moćni, osim "Tartan Bojsa" u grupi su bili Norvežani, Gruzija i Kipar.



Selektor De la Fuente koji je prošao čitav put u mlađim selekcijama trenirajući čak tri omladinske generacije će svakako ukoliko ostane na klupi nastaviti da podmlađuje ekipu, sa njim su recimo Merino i Ozarbajal bili prvaci Evrope u konkurenciji reprezentacija do 19 godina. Ovaj nekadašnji igrač Bilbaoa, ali i trener Alaveša forsira posed, ali se razlikuje od prethodnika, ipak Španija igra direktniji fudbal, nema "lažnih devetki", "pritajenog tigra, skrivenog zmaja", kako volimo da kažemo i svih relikta tiki-take.



Drugim rečima, mnogo se više koriste bokovi, više je centaršuteva što znači da se mora sa klasičnim napadačem, verovatno Moratom, mada je tu i Hozelu kao i još jedan iskusni ofazivac Đerar Moreno. Svi dobro igraju glavom, rade za ekipu, pa je ipak selektor napravio otklon od prethodnika, brže Španci pokušavaju da stignu do gola. Posed jeste ostao nešto čemu se teži, ali ovaj tim ume da prepusti sredinu rivalu i da se povuče svom golmanu "u krilo". Primaju više golova nego obično, ali i daju više, sećate se i verovatno vremena kada je Del Boskeova Španija dobijala sa 1:0, umela baš da davi protivnika i umrtvi igru....



ISTORIJA



Španija ima tri titule, ona iz 1964. je mnogo puta opisana, taj tim je iskoristio sve prednosti, i one van terena pa se dokopao krune, predvođen Luisom Suarezom iz Intera, u to vreme najboljim evropskim fudbaleroma. Generacija iz 1984. je igrala finale, neočekivano, Španci su eliminisali i Nemačku, ali su poklekli od domaćina Francuza. Taj tim je bio slabiji nego što rezultat pokazuje, a zlatna generacija je sa "Kornjačom" Aragonesom niotkuda stigla do titule prvaka Evrope i otvorila najsjajnije poglavlje "Furije". Odigrali su strašan turnir, izbacili Italijane na penale, uništili Ruse i onda slavili protiv Nemačke. Četiri godine kasnije odbranili su krunu u velikom stilu, mnogi kažu da je taj Del Boskeov tim u finalu pokerom protiv "Azura" pokazao da je najbolji ikada u evropskom fudbalu, ali im konkuriše Nemačka iz 1972. godine. Na prošlom prvenstvu Španija iako je grupnu fazu igrala kod kuće, nije blistala, prošli su sa pet bodova, izbacili u onom legendanrom meču Hrvate, pa Švajcarce na penale, i onda takođe izgubili od Italijana na penale. I to treće mesto je bolje od kvaliteta igre.



PROGNOZA



Moramo da računamo sa Španijom, u to nema nikakve sumnje. U grupi B sa Hrvatima i Italijanima bi trebalo da prođu, tu je i Albanija, mada neće biti lako. Bitno je da se dokopaju osmine finala, makar i kao treći, posle je sve otvoreno. Oni spadaju u drugi red favorita, ne bi bilo toliko iznenađenje da ponove rezultat sa prošlog šampionata i plasiraju se u polufinale, to zavisi i od žreba, Španija ume da igra na rezultat, mada, kako rekosmo, ovaj tim je nešto drugaćiji, možda im nedostaje i iskustva i cinizma protiv najboljih timova.
 

Italija - “Restlovi” šampionskog tima?​


1718270040153.png


ITALIJA



Učešća (1969. 1980. 1988. 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020.)



Najveći uspesi: Šampioni 1968. 2020. Finala 2000. 2012.







Italijani su odneli pehar iz Engleske, sprečili ga da se vrati kući i pokazali da je sve moguće. Taj tim "Azura" koji su propustili dva poslednja prvenstva sveta je iznenadio sve, utišao kritičare kod kuće i sa novim timom, bez zvezda dokopao se neočekivano titule. Mnogi veruju da je ovo najveći uspeh italijanskog fudbala u istoriji, veći i od svetske titule 1982. i 2006. jer je ekipa bila slabija. Ipak je to preterano, tačno da je Manćio odveo na taj šampionat novu ekipu, da je standard "Kalća" daleko ispod nekadašnjih visina, ali niko slučajno ne osvoji titulu.



Samo, pokazalo se ponovo da limita ima, ostali su na peronu za Katar, selektor se pokupio kada je stigla ponuda iz Saudi Arabije, pa je slobodni Lućano Spaleti nakon "Skudeta" sa Napolitancima preuzeo klupu.



On je ipak drugačiji trener od Manćinija, mada daleko od toga da su "Azuri" i sa prethodnim selektorom bili baš dosadni. Spaleti će u Nemaćku dovesti ekipu koja ume da napadne, ali i tim od solidnih igrača bez izrazitih zvezda. Malo ih je u glavnim ulogama u svojim timovima, čak retko ko ima dobru sezonu, ako izuzmemo Interovu štopersku liniju, pre svih Bastonija, pa i Aćerbija, možda i Darmijan i Dimarko dobiju svoje uloge. Ali, Imobile više ne daje golove, Kjeza nikako da bude onaj od pre povrede, Zaniolo igra u Vili, ali ni on se nije razvio prema očekivanju, nema potrebe da nabrajamo, ali Tonali je suspendovan, nema više Kjelinija i Bonućija, taj defanzivni blok je primio dosta golova u poslednjih godinu dana. Ali, "Azuri" mogu i da budu efikasni.



Spaleti je jasno probao prvo da prekopira 4-3-3 iz Napulja u nacionalni tim, ali poslednji mečevi tokom proleća pokazuju da traži novu formaciju sa tri štopera. Tačnije da bi mogao da uklopi pomenute Interove defanzivce u sistem u kome funkcionišu kod Simonea Inzagija, On traži balans, neće biti čudno ako bude menjao formaciju tokom meča, ima neke univerzalne fudbalere, pogotovo napred, pomenuti Kjeza, ali i Raspadori, pa i Zaniolo mogu da se snađu u različitim formacijama.



Ono što brine je klasični napadač, Spaleti i dalje veruje u Imobilea, samo veteran ima problem i sa povredama, Skamaka sada dobija šansu u Atalanti, ali je njega boravak u PL unazadio. Potreban mu je razbijač, ako bude igrao i 3-5-2, ali i u

4-3-3, laka konjica napred teško da može da bude rešenje. Stiče se nekako utisak da Italija teško može da parira najjačim timovima Evrope tako što će se nadigravati, kvalitet za tako nešto nemaju.



ISTORIJAT



Italija je do prošlog šampionata lošije prolazila na prvenstvima Evrope nego na Mundijalima, pogotovo u prošlom veku. Osvojili su onaj domaći turnir protiv Jugoslavije 1968. kombinacijom pritiska i prevare, odnosno sudijskih usluga. Na sledeća dva nisu otišli, kao domaćini ponovo 1980. nisu napravili ništa značajno, a ni generacija svetskih prvaka iz Španije nije uspela da izbori plasman u Francusku dve godine kasnije. Ako izuzmemo polufinale iz 1988. ni ostale generacije do prelaza vekova se nisu proslavile. Onda su ih sekunde delile od titule 2000. kada su zlatnim golom izgubili od Francuza već dobijeni meč. Rezultati su bili zanemarljivi do 2012. I tada im nisu davane velike šanse, ali su predvođeni defanzivnim blokom Juventusa stigli do finala, tu ih je rasturila španska zlatna generacija.



Italija je nepredvidiva na velikim takmičenjima, važi pravilo da ne blistaju u grupi, da se muče, ali to je sada već fraza. Ono što jeste tačno je da kada se igra nokaut faza umeju da prevaziđu sebe. Nije ni istina da garantovano pobeđuju na penale, tu gube kao i svi ostali. Na prošlom šampionatu jesu na penale dobili i polufinale i finale, ali bilo je turnira u istoriji kada su ispadali na isti način.



"Azuri" verovatno bolje podnose pritisak od većine drugih, umeju i sa Englezima i sa Nemcima, to je već istorijska činjenica, ali umeju i da padnu od slabijih timova.



PROGNOZA



Neće odbraniti titulu, to je sigurno. Jednostavno, ima makar tri ili četiri jače ekipe, da, neko će reći da je tako bilo i pre tri leta. Samo, Italija mora da mnogo toga promeni, za svoj sistem Spaleti nema dovoljno kvaliteta, ne zaboravite i da je standard odbrane, uz sve pohvale Interovim igračima ipak slabiji. Nisu rešena još neka pitanja u napadu, kao što smo rekli, Italija ima problem i sa kreativnošću. Mogu da iznenade, ali da dobiju dva ili tri jača tima na putu do krune? Baš neverovatan scenario, grupa nije laka, verovatno će proći, ako budu u top dva, kostur za osminu finala je povoljan, ali to nikada ne možete da znate. Četvrtfinale je realan domet, možda se odmota i za top četiri, ali to je to. Da, rizikujemo da ispadnemo smešni ako Italija napravi novu senzaciju, ali nemamo neko veliko mišljenje o ovoj reprezentaciji.
 

Hrvatska - Luka neuništivi!​


1718270094794.png


HRVATSKA



Učešća (1996. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020.)



Najbolji rezultati: Četvrtfinale 1996. 2008.





Hrvati imaju Luku Modrića, a onda je sve moguće. Šalimo se naravno, ali najbolji balkanski fudbaler svih vremena i dalje predvodi "Kockaste" ili "Vatrene" kako hoćete. Menjaju se saigrači, opraštaju se legende, ali Luka je i dalje tu.



Naše komšije su izvršile smenu generacija još posle Mundijala u Rusiji, ali su i dalje jedna od boljih reprezentacija Evrope i "dark horse" svakog velikog takmičenja. Radi se o timu koji ima jasnu fizionomiju dosta iskustva, tu je i dalje Vifa, ali i Kovačić, Brozović, golman Livaković, Kramarić, ali stižu i drugi. Dinamo je izbacivao igrače kao na traci, Gvardiol je najskuplji defanzivac sveta, Lovro Majer je završio u Nemačkoj, Bruno Petković je opasan, Pjaca se vratio u nekadašnju formu. Ima i povreda, Dalić će čekati izveštaj do kraja, ali Perišić bi mnogo značio. Grupa je teška, slična onoj iz 2012. ali tada je Hrvatska možda i nepravedno ispala posle nesrećnog poraza od Španije. I "Crvena furija" i "Azuri" su bili bolji nego danas. Bila je bolja i Hrvatska, samo kod njih postoji i dalje kult reprezentacije i na velikim takmičenjima se to jasno vidi. Od osamostaljenja oni su tim sa prostora bivše Jugoslavije koji nije često bio najkvalitetniji ali ima ubedljivo najbolje rezultate. Dalić je već dugo tu, došao je neočekivano, ostao, mnogi ga osporavaju, ali njegova reprezentacija postiže strašne rezultate.



Mnogi su verovali da je hrvatsko finale iz Rusije labuđi pev, ali četiri godine kasnije igrali su polufinale Mundijala. Uvek iskoči neki novi junak. Na evropskim prvenstvima prolaze slabije, no ni to ne mora ništa da znači.



Igraju tvrdo pozadi, štoperi su visoki, jaki u duelu, kreacija je poverena Modriću, napadači mnogo rade, pokrivaju. Njihovi kritičari kažu da su imali dosta sreće, neverovatan je podatak da su na dva poslednja Mundijala samo jednom dobili u regularnom delu nokaut faze, samo znate, sreća se zaslužuje.



Dalić igra u 4-3-3 što je često 4-5-1, ali i u 4-2-3-1 sa duplim blokom. Sada su mlađi igrači u odbrani mobilniji nego recimo pre nekoliko godina što je razumljivo, a uspešno je inkorporirao nova lica kao Šutala i Sosu, mada je prvi od dvojice Ajaksovaca povređen. Ako imate Modrića, Brozovića i Kovačića, to je između 300 i 400 mečeva za reprezentaciju na najvišem nivou, to recimo Španci i Italijani nemaju.



ISTORIJAT



Hrvati su se pojavili 1996. dobili mnogo aplauza, stigli do četvrtfinala, to je bio preludij za treće mesto na Mundijalu. Mi smo ih 2000. ostavili kod kuće, ali im je verovatno najteže pala eliminacija na turniru 2008. kada ih je razočara Semih Šenturk u poslednjem minutu produžetka. Kako rekosmo 2012. su igrali dobro, izvisili u jakoj grupi, Možda je šansa propuštena i 2016. kada su tukli Španiju u grupi i onda odigrali kukavički protiv Portugala, izgubili u užasnom meču u produžetku od budućih prvaka Evrope koji do tada nisu pokazali ništa.



Pre tri godine, Hrvatska je kao vicešampion sveta očekivala više, ali nisu igrali dobro ni u grupi, u onom ludom meču su stigli dva gola minusa protiv Španij u osmini finala i ispali na produžetke, bilo je 5:3. To je onda umnogome odredilo percepciju mnogih pred Katar, ali Hrvati su igrali polufinale.



PROGNOZA



Po nama, oni mogu i do prvog, ali i trećeg mesta u grupi. Ne verujemo da je Italija bolja, mada se mnogi neće složiti, mogu i da igraju sa Španijom. Minimum minimuma je da prođu u osminu finala, a posle, to je Hrvatska. Remi, pa penali, ili minimalna pobeda, ne valja ih otpisivati. Ima tu dosta sveže krvi, uz malopre pomenuti kult ili kako god hoćete to da nazovete, i ovoga puta mogu daleko. A mogu i da ispadnu u osmini finala, ipak su tata-mate za Mundijale.
 

Albanija, važno je učestvovati!​

1718270153203.png


ALBANIJA



Učešća: 2016.



Najbolji rezultat: Grupna faza





Albanci i fudbal, to je do pada komunizma, pa i posle toga bio nesklad. Mi smo na svojoj koži osetili kako je to kada se fudbal koristi za stvari koje nemaju nikakve veze sa igrom, ali ipak beogradski skandal je omogućio Albancima u neku ruku da prvi put u istoriji izbore plasman na veliko takmičenje, 2016. godine.



Za razliku od tadašnjih vremena, najvažnija je promena smera nacionalne selekcije, od Italijana i Hrvata su se okrenuli Južnoamerikancu. Naime, sa strancima na klupi počeli su u ovom veku kada je Dosena 2002. seo na klupu, njegovi zemljaci De Bjasi, Edi Reja i Panući su takođe trenirali crveno-crne "Orlove". Hrvati Oto Barić, Kovačić, Josip Kuže su dobijali šansu, od 2023. vodi ih Silvinjo. Njegov pomoćnik je Pablo Zabaleta koga nije potrebno posebno predstavljati.



Albanija je prošla grupu u kojoj su bili Česi, Poljaci, Moldavija i Farani. Izgubili su samo jednom, primili tek četiri gola i generalno igrali veoma konstantno u celom ciklusu. U Tirani su delili lekcije, ali su odoleli recimo u Pragu.



Silvinjo je koristio uobičajeni koktel igrača od kojih je većina igrala, ili igra u Italiji. Odbrana je pouzdana, Strakoša je u PL, ispred njega je bedem sa etabliranim imenima kao što su kapiten Đimšiti, njegov zamenik Hisaj, Kumbula, Ismaili. Ovo je klasična radnička ekipa, puno trče, iskusni napadači Sokol Čikaleši i Uzuni iz Granade, uz Broju koji se oporavlja od povrede i tek traži formu u kojoj je eksplodirao u Engleskoj nemaju mnogo prilika za gol, ali su borbeni i imaju visok nivo realizacije.



Silvinjo nije drastično promenio tim kada je preuzeo od Reje. Kažu da je mnogo dobio analitičkim pristupom, angažovao je specijalistu Italijana Rosija, a uz Zabaletu, u stručnom štabu je još jedan Latinoamerikanac, Doriva koga se sećate kao igrača.



Selektor ima strašnu igračku karijeru u Arsenalu, Barsi, Sitiju, živi u Evropi, prihvatio je kako kaže osnovne postulate pristupa. Rad na pronalaženju igrača se isplatio, iskopao je recimo Alijija, levog beka koji je igrao za mlade švajcarske selekcije svojevremeno, inače je bio zaboravljen u Rumuniji.



Albanci su solidna, kako rekosmo trkačka ekipa, izuzetan timski duh, kvalitet im nedostaje, ali sam plasman je ogroman uspeh.



ISTORIJAT



Zanimljivo da je Albanija igrala osminu finala drugog EP. Samo i to je bila politika, Grci su odbili da igraju sa komšijama, pa su se "Orlovi" plasirali u drugu rundu gde ih je lako eliminisala amaterska Danska. Oni su u kvalifikacijama za šampionat četiri godine kasnije u Italiji uzeli jedan bod, ali Zapadnoj Nemačkoj što je "Elf" skupo platio neodlaskom na završni turnir. Koliko je fudbal bio bitan Enveru Hodži i komunistima neka posvedoči činjenica da sedamdesetih nisu ni igrali kvalifikacije, i da jesu, ne bi puno toga učinili.



Sa vremena na vreme bi Albanci nekoga iznenadili, ali eto do 2016. nisu bili ni blizu. Tada su šokirali Portugal u Lisabonu, dron je završio posao u Beogradu pa su otišli u Francusku.



Nisu se obrukali, izgubili su od Švajcarske i Francuske, ali su kući odneli pobedu protiv Rumuna (prvu protiv ove selekcije od 1947. godine). Nije bilo dovoljno da se kao trećeplasirani nađu u top 16, ali kako rekosmo, samo učešće je doživljeno kao uspeh.



PROGNOZA



Osam godina kasnije, Albanija je ponovo na velikom takmičenju, grupa je još teža nego u Francuskoj, Italijani, Španci i Hrvati. Jasno da im niko ne daje neke šanse, svaki bod bi bio ogroman uspeh. Praznik će biti meč sa Italijom, njihovim fudbalskim uzorima, tamo je igrali najviše reprezentativaca, kako rekosmo čak četvorica selektora od 2002. su bili sa Apenina. Silvinjo nije igrao u Seriji A, ali govori jezik što je bilo veoma bitno kada je stigao u Tiranu. Sve u svemu, Albanija će popunjavati broj, ko od njih bude izgubio bod ili eventualno tri, biće u nevolji u grupi B. Ne vidimo kako bi Silvinjovi "Orlovi" mogli da prođu dalje čak i da naprave jedno iznenađenje.
 

Engleska - Hoće li se vratiti kući?​


1718270202333.png


ENGLESKA

Učešća (1968. 1980. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2012. 2016. 2020)

Najveći uspesi: Finale 2020. Polufinala 1968. 1996.

Dilema je oko pehara, ako uopšte postoji. Jer, Englezi će se u nekom trenutku vratiti iz Nemačke, imaju šanse da dugo ostanu na turniru, ali da li i da konačno slave?

Mnogi smatraju da kada nisu osvojili evropsku krunu pre tri godine na Vembliju, neće nikada. Ali, to je pojednostavljeno gledanje na stvari, pođimo od toga da je pritisak manji, preko činjenice, što nekada nije bio slučaj, da nova generacija Gordog Albiona ima velike uloge u svojim klubovima.

Sautgejt ima strašan roster, ali je važnije da to u većini slučajeva nisu vodonoše, odnosno da se radi o igračima naviklim da budu u prvom planu. Griliš, Foden, Belingem, Rajs, Medison, Kol Palmer, Entoni Gordon su dali novi impuls timu i savršeno se uklopili uz one starije, pre svih kapitena Kejna.

O engleskim kvalitetima bismo mogli do sutra, oni uz Francusku po imenima imaju najjači tim na šampionatu Evrope, sa te strane Sautgejtove muke su slatke, ovakvu dubinu nikada "Lavovi" nisu imali ni na jednom velikom takmičenju u poslednjih nekoliko decenija.

Taktički su bolji od nekih prethodnika, pogotovo onih generacija sa početka veka koje su sanjale velike snove i bivale razočarane svake dve godine. Svaka ekipa ima svoje slabosti, javnost upire prstom u Džordana Pikforda, ali podsetimo da on uvek bolje brani na reprezentativnom nivou. Bilo je takođe problema sa povredama štopera, ali to je već traženje dlake u jajetu jer i tu je izbor ogroman, plus Sautgejt je znao da sakrije mane svojih defanzivaca. Kapiten Henderson je lider na sredini, u smislu mentaliteta, ali bukvalno svi igrači veznog reda su kvalitetniji od njega. Ima svoju ulogu, ali ne bi bilo čudo da se selektor odluči za neka nova rešenja.

Kejn je konstanta, Sterling igra mnogo slabije nego pre tri godine, ali su tu ne samo iskusni Boven i Votkins, već i Toni koji je propustio jesen. Doduše, uvek je taj drugi špic, pogotovo kada dolazi iz uslovno rečeno manjeg kluba problem, pre svega zbog sumnjičavosti medija i tradicionalnog lova na veštice.

Sautgejt može da prilagođava igru svakom protivniku, u Kataru je Engleska držala dosta dugo Francuze u šahu, nedostajalo im je možda iskustva, ali pre su se uplašili pobede. U sličnoj situaciji naučili su, takve stvari se neće ponoviti. Engleski selektor je tradicionalista, ako nastavi da veruje "senatorima", igra sa trojicom pozadi je fino rešenje, Kajl Voker je igrač više u ofanzivi, a brzinom može da pokrije i širok prostor koji nastaje kada ekipa napada. Dupli pivot u sredini podrazumeva da se nađe kombinacija sa Rajsom, ako je Henderson u timu to je defanzivnije, ali sa Belingemom koji bi igrao povučenije nego u Realu to deluje kao strašan bedem. Spisak ofanzivaca u vezi je da se uplašiš, već smo pomenuli neke igrače, dosta njih mogu da pokriju razne pozicije. U pobedi protiv Italijana od 3:1 prošle godine, Sautgejt je iskoristio 4-2-3-1 gde je pokazao da i dalje veruje Kalvinu Filipsu, on i Rajs u tom slučaju čuvaju leđa Belingemu koji je "desetka".

Igrači na bokovima individualnim kvalitetom prave prednost, tu su pomenuti igrači Sitija, ali i Rašford koji je odličan u defanzivi u ovoj formaciji ogromna prednost. Ako se Kejn povlači na 9.5 Belingem koristi "vajld-kard" koji ima od selektora i upravo je on katalizator napada. Strašni Realov klinac je pao u drugom delu sezone, ali do šampionata ima dovoljno vremena.

Kada igraju protiv pasivnijih i slabijih reprezentacija, Engleska se lako "presvičuje" na 4-4-2, onda recimo Trent-Aleksander Arnold kampuje na protivničkoj polovini, ispada jedan pivot, Rajs je dovoljan da patrolira ispred Stonesa i verovatno Megvajera.

Sve ovo smo naveli samo da vidite koliki je raspon opcija Engleske.

ISTORIJAT

Kada su evropska prvenstva u pitanju, kao i sva velika takmičenja, mnogo očekivanja i malo rezultata. Kako smo i rekli, redovno bi bivali razočarani u trenucima kada se činilo da mogu do završnice. Menjale su se generacije, klubovi su dominirali u Evropi u drugoj polovini sedamdesetih i do Hejsela, ali to stvara pogrešnu predstavu, jer su osnova velikog Liverpula tog vremena bili Škoti i Irci.

Engleska je propustila prvo EP, na drugo se nije plasirala, u prvom pokušaju je stigla do završnog turnira i izgubila u čuvenom meču u Firenci od Jugoslavije.

Usledio je novi sušan period, nisu se proslavili ni 1980. godine, u Francuskoj se nisu pojavili, kasnije jedini bolji rezultata je polufinale i bolan poraz kada su 1996. na penale u polufinalu eliminisani od Nemaca. I vremena dominacije PL nisu donela nikakav pomak u rezultatskom smislu, u Portugalu i 2012. su ispadali na penale u osmini finala (2008. ih Meklaren nije ni odveo na završni turnir). Bruku smo videli 2016. kada su uspeli da ispadnu od Islanda.

U tom smislu prošli šampionat je jedini na kome su igrali baš značajnu ulogu, pokazali najviše, ali i stali, neočekivano u finalu. Engleski fudbal retko kada uspeva da se prilagodi, mnogo je poraza bilo kao preslikano, periodi dominacije, sulude greške, neobjašnjivi kiksevi, mentalno nisu bili spremni.

Sautgejt tvrdi da je u odnosu na period od pre tri godine tim napredovao baš u tom smislu da su sada svesni kvaliteta i da novu šansu neće propustiti.

PROGNOZA

Ako Engleska bude ponovo imala prilike da se odmeri sa Francuzima, definitivno ima šansu. Ali, fudbal ne funkcioniše tako, retko kada dva najbolja tima stignu do samog kraja. Grupa nije preteška, niti Srbija i Danska, pogotovo ne Slovenija mogu u bilo čemu da se mere sa Engleskom. A i da naiđu na teže iskušenje, imaju toliko dobrih igrača i zamene za većinu mesta u timu da ni umor posle duge i iscrpljujuće sezone u Engleskoj nije faktor. Biće dovoljno vremena da se osveže.

Mnogo faktora će uticati, mnogo detalja, ali bogatiji su za iskustvo na dva velika takmičenja gde su igrali dobar fudbal, pogotovo na prošlom EP. Tim je zreo, da li za ultimativni uspeh, titulu prvaka Evrope, videćemo.

Tek istorija ne pamti ovako dobru Englesku, čak ni sa svim bajkama iz 1966. godine.
 

Srbija - Šta bude biće…​


1718270257036.png


Neka loženje počne.

To bi mogao da bude naslov i valjda ne postoji neko ko prati reprezentaciju ko nije oprezan pred šampionat. Kada je prethodno prvenstvo, ono svetsko u Kataru u pitanju, optimizam je bio veći, jer je u kvalifikacijama naš tim igrao sjajno.

Sada nema euforije, grupa je bila takva da čak ni "Orlovi" sa svojim tradicionalnim brljotinama nisu mogli da se ne plasiraju, ali daleko od toga da su bilo koga impresionirali.

Pokazali smo mnogo boljki, vratile su se neke stare navike, nema više kohezije iako će to igrači i selektor demantovati.

Videli smo mučenje u većem broju utakmica u kvalifikacijama, na to su se nadovezali neuspesi u prijateljskim utakmicama, mada je tu utisak uvek ispred rezultata. Ekipu su pratile i nevolje, ali to ne može da se koristi kao alibi, i ostali timovi imaju problema sa povredama.

Ono što na papiru izgleda kao skup odličnih pojedinaca, kada Srbija i reprezentacije čijih je država bila deo nekako prečesto se ispostavi kao zabluda. Čini se da su "Orlovi" nasledili najviše loših stvari od nekadašnjih Jugoslovena, naviku da budu loši kada se najviše očekuje, trzavice i obraćanje pažnje na stvari koje su okolo fudbala, ne na terenu. Sa tim u vezi, ova ekipa ipak nema takav "bočni" upliv za razliku od nekih ranijih, ali ne možemo da bude preveliki optimisti ako se setimo mečeva sa Mađarima pa i Bugarima. Protiv timova kao što je Bugarska, Crna Gora, Litvanija individualni kvalitet može da odluči, što će reći dosta je i Mitar, ali takvih na prvenstvu nema. Nije to ni Slovenija koju bezrazložno potcenjujemo.

Dragan Stojković je ostao pri nekim principima koji su radili pred Katar, ali ne i tokom turnira. Fudbal ne poznaje univerzalnu formulu uspeha, da nije tako ne bi ni bio toliko popularan.

Naš selektor je prešao za relativno kratko vreme od aklamacije i obožavanja do sumnje i kritika, poziva da podnese ostavku. Delom je do našeg mentaliteta, ali i delom do njegovog odbijanja da se menja. Nakon loših partija u kvalifikacijama, ali i proverama tokom proleća, rekao je da će problemi biti rešeni i da nas čeka lepše lice tima.

Da, on može da se pozove na to da je prvi selektor koji je odveo Srbiju na EP, ali ne može da pobegne od činjenice da je grupa bila u najbolju ruku prosečna i da smo završili kao drugi.

Treba očekivati da selektor ostane pri ideji da igra sa trojicom u poslednjoj liniji i to opet ne deluje kao problem kada vidite Pavlovića, Blekija Milenkovića, Veljkovića. Ono što je činjenica koju često prećutkujemo je da oni igraju slabije poslednjih par godina nego u svojim timovima.

Složićemo se svi da ovakva tri golmana nismo imali nikada, Rajković pravi čuda u Španiji, Vanja je odličan u Seriji A, Đorđe Petrović otkrovenje u Čelsiju. Samo, i zapamtite ovo u danima koji slede, ako vam je golman najveća uzdanica u odbrani, onda ste u nevolji.

Solidno smo pokriveni i na spoljnim pozicijama sa Kostićem i Živkovićem koji su prepuni iskustva, kao primarnim "ving-bekovima", u veznom red Lukić, Ilić, Maksimović nude stabilnost, mada nemamo mnogo kreativnosti van Tadića koji bi u nekom idealnom rasporedu igrao u "rupi" iza Vlahovića i Mitrovića. Ali, zamislite da izađemo protiv Engleza tako ofanzivno? Jednostavno, neće se desiti. Mitrović je tačka oslonca, trenutno je povređen, ali kada se oporavi prva je opcija. Vlahović je u mnogo boljoj formi nego pred Katar i to je plus. Dva dobra igrača uvek mogu zajedno, to je lažna dilema, samo selektor ipak naginje ka 3-5-1-1, ili sa druge strane, ako proba sa četvoricom u poslednjoj liniji, igrao bi sa duplim pivotom (ne smatramo da Srbija može da odgovori takvim zahtevima igre). Milinković-Savić je uvek rebus kada igra za reprezentaciju, on pruža slabe partije nego u klubu.

Možda vam se čini da smo previše pesimistični, nije to, nego imamo mnogo iskustva. Imali smo i znatno jače timove u doba SR Jugoslavije, nikada nismo napravili ništa. Doduše, ti timovi su imali veći ego, i manjak autoriteta selektora, ali sada nemamo ljude koji sami prave prevagu. Možda je i to spas, previše smo u prošlosti zavisili od improvizacije, trenutka, "vica" u igri kako su to govorili strani treneri. Hajde za promenu da budemo prizemni i skromni, da damo sve što možemo, pa kako bude. Jer, to je jedini recept, sve ostalo je samo precenjivanje i nezrelost.

ISTORIJA

Obuhvatićemo istoriju zajedničke države Srbije i Crne Gore, od kada su "Orlovi" na sceni, ovo je prvi plasman u završnicu EP. kao SR Jugoslavija, prvi pokušaj je bio uspešan i niko nije mogao da pretpostavi da će biti i jedini takav. Krnja Jugoslavija je u grupi otišla ispred Hrvata zahvaljujući onom čuvenom remiju u Zagrebu. Otišli smo, ispostavilo se, bolje da nismo. Prošli smo grupu, ali nismo pobedili Sloveniju, izgubili smo preokretom od Španaca, savladali smo nakon majstorske partije sadašnjeg selektora Norvešku, to nam je donelo prolaz. Tu smo se obrukali protiv Holandije, naš poslednji meč na EP.

Kasnije su se imena država menjala, SCG je 2004. u kvalifikacijama ostala iza Italije, ali i Velsa, da se ne vraćamo na bolne azerbejdžanske uspomene, tada smo pali najniže, tim pre što nije bio samo fudbal u pitanju.

Četiri godine kasnije nastupili smo kao Srbija, prvi put. I iako su stvari delovale obećavajuće na početku sa pobedama kod kuće (Žigić je srušio i Belgiju i Azere), ostavili smo kosti u Kazahstanu, nismo pobedili ni Finsku, ni Jermeniju, Belgija nam se revanširala u Briselu i na kraju nismo otišli u Švajcarsku i Austriju.

Ali, zato smo četiri godine kasnije bili baš optimistični nakon Mundijala u Africi, mada su kvalifikacije počele sukobom koji je tinjao između selektora Antića i predsednika Karadžića, "Đenova" je bila nova politička igra u pozadini, Pižon Petrović je završio kvalifikacije, nismo dobili Sloveniju, pa je umesto Srbije u baraž otišla Estonija. Nismo sigurni da li je to veći blam ili poraz od Azerbejdžana.

Verovali smo da možemo u Francusku 2016. godine, Siniša Mihajlović je podmladio tim, videli smo navodno svetlo na kraju tunela, desio se "dron", Albanija, nismo dobili Jermene, nismo ni imali šansu. I tada smo uspeli nemoguće da ne odemo ni kada je otišao gotovo svako.

Nadu smo vratili plasmanom u Rusiju, ali post-generacija je pala protiv Škota u baražu, kada niko to nije očekivao. Prethodno u grupi, naša "bestia nera" Ukrajina i Portugal su nas ostavili u predvorju. Liga nacija nam je omogućila "repesaž" odnosno popravni, ali učinili smo da "Tartan Bojsi" odu na veliko takmičenje potpuno neočekivano i zasluženo.

I eto sada, pogledao nas je žreba, plasirali smo se i to je već preduslov za velike snove.

PROGNOZA

Nismo realni, ni objektivni. U grupi C Engleska je apsolutni favorit, Danci su bolja ekipa, prema mišljenju većine od Srbije. Nije samo prijateljski meč, možda nije i uopšte merilo. Preslišali su nas na "Parkenu", mada kako rekosmo, to nije reper. Ipak, Danci su dugo zajedno, imaju više iskustva na velikim takmičenjima, igrali su polufinale pre tri godine, retko u poslednjih deset godina (u Kataru je to bio slučaj) ne prolaze grupnu fazu.

Od Srbije se očekuje da ode dalje, da makar osvojimo četiri boda, to bi u nekom sledu okolnosti moglo da garantuje prolaz sa trećeg mesta. Što će reći dežurni matematičari, "pobedimo Slovence, odigramo nerešeno sa Danskom, a protiv Engleza šta uradimo".

Ono čega se plašimo je otvaranje protiv Engleza. Obično na velikim takmičenjima kada izgubimo prvi meč ne umemo da odgovorimo, fatalistički smo raspoloženi, nema veze sa kvalitetom rivala. već našim "katastrofičnim" mentalitetom. Nije to naravno pravilo, ali skloni smo i da se precenjujemo, ali i potcenjujemo kada stvari ne krenu onako kako se nadamo.

Nepredvidivi jesmo, ali se to ipak više odnosi kada smo favoriti. Nema razloga da bilo koga olako shvatamo. Ako prođemo kao treći recimo, to verovatno garantuje teškog rivala u drugoj fazi, mada ne mora da znači, ako recimo ukrstimo sa grupom F, a tamo ne bude prvi Portugal (nisu oni bauk, bez obzira na sve). Ako budemo drugi, onda idemo po mnogima na Nemačku, odnosno pobednika grupe A. Reći će neko kroz šalu, "Ma bolje Nemci nego da Švajcarska osvoji grupu pa da igramo sa njima". Ili možda nije šala?

No, da ne idemo tako daleko, treba proći. Posle pritiska nema...
 

Danci - Kontinuitet kao opomena!​

1718270309834.png


DANSKA:

Učešća (1964. 1984. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2012. 2020.)

Najveći uspesi (Šampioni 1992. Polufinala 1964. 2020.)

Od kada je "Dinamit" zapalio Evropu u prvoj polovini osamdesetih, Danska i EP je priča koja se prenosi sa kolena na koleno. Iako do početka devedesetih nisu imali profesionalnu ligu, Danci su se pojavili prvo 1964. na završnom turniru, pa su igrali polufinale dvadeset godina kasnije.

Ali, o tome u delu o istorijskim postignućima, sadašnji tim je u fokusu Srbije kao glavni protivnik za drugo mesto i direktan plasman bez gledanja tabele sa trećeplasiranim timovima.

Kako rekosmo pre dve godine su nas lagano dobili u prijateljskom meču, imaju iskusnu ekipu i daju im se veće šanse da budu uz bok Englezima nego Srbiji.

Selektor Hjulmand je na klupi od 2020. kada su u pitanju treneri, kod ove reprezentacije je kontinuitet najvažniji. Nemac Pjontek, pa Meler-Nilsen, pre svih Morten Olsen (Olsenova "banda" sa početka veka), Norvežanin Hareide i sada Hjulmand su sastavili 5+ godina. Tu nema nikakve misterije, retko menjaju, nije povezano sa rezultatima, ne menjaju planove, vrlo su studiozni i rezultat toga su tek četiri propuštena velika takmičenja za 40 godina. Drugim rečima, Danci su uvek tu.

Ima talentovanovih igrača i onih manje talentovanih, ali standard je davno uspostavljen. Njihovi timovi naginju skandinavskom stilu, ili bolje rečeno Englezima, ali to je stvar prošlosti, jer ni "Gordi Albion" nije više isti. Danci su se menjali kroz faze, više insistirali na igri, ali neke stvari ostaju nepromenjen. Čvrsti štoperi, sjajni u duelu, prelaz ka nekim prošlim vremenima je neuništivi kapiten Kjae, ali i Vestegard, Andersen iz Palasa, pa i Kristensen koji je nešto jači na lopti, ili voli tako da misli.

I dalje je Eriksen "mozar" tima, ostatak veznog reka je manje više trkački. Danska će uvek ponuditi kombinacije brze igre, nametanja duela, krilni igrači su brzi, meta centaršuteva je naravno Hojlund, Dolberg je sada u Belgiji, on je mnogo više obećavao u Ajaksu. Jonas Vind je odigrao na momente odličnu sezonu u Bundesligi, on recimo može sjajno da se uklopi sa Hojlundom.

Selektor Hjulmand je napravio odlično Nordsjeland, gde je proveo veći deo trenerske karijere. Danci igraju često sa trojicom pozadi, pokušavaju da kontrolišu pas, nema preskakanja igre, 3-4-3 omogućava da grade iz poslednje linije, imaju recimo veoma visok procenat kompletiranog pasa. Ne žure, Dilejni i Hojberg iako generalno posmatrano slabiji na lopti od Eriksena, umeju da iznenade potezom. Grupa nije bila teška, jurili su se sa Slovenijom, napravili najveći kiks u Kazahstanu, ali kada je bilo moranje, to su relativno lako rešili.

ISTORIJAT

O EP 1992. mnogo je napisano i ispričano, heroji iz 1992. koji su otišli umesto eliminisane Srbije (zbog sankcija) se često negativnim tonovima opisuju u našim medijima. Ali, oni su samo prihvatili poziv i napravili čudo. Takođe, često se prenose bajke kako njihov najbolji igrač Mihael Laudrup nije na takav način želeo da se pojavi na prvenstvu. Nije to u pitanju, razlog je prozaičniji, zvezda Barse je odbio da igra jer nije želeo da otkaže odmor, mada postoji i priča da je bio u sukobu sa selektorom Melerom-Nilsenom. Danci su bili toliko ubeđeni da dolaze na izlet, da su svi rezervisali odmor nakon grupne faze, jasno, bili su srećni da ga otkažu. Pisaćemo o tome za vreme prvenstva, priča zaslužuje posebno poglavlje.

Manje je poznata činjenica da je Danska 1964. igrala u završnici, u polufinalu. Njihovi najbolji igrači su tada igrali u domaćoj amaterskoj ligi, ali su u kvalifikacijama izbacili Maltu, Albaniju i onda Luksemburg u baražu u trećoj utakmici. Naravno, bili su lak plen za Sovjete u polufinalu, a izgubili su od Mađara i za treće mesto.

U novije vreme, strašna generacija iz 1984. sa Arnesenom, Elkjerom Larsenom, Lerbijem, Olsenom, mladim Molbijem je igrala polufinale, a posle senzacionalnog trijumfa iz 1992. Danci su igrali nokaut fazu 2004. i polufinale na prošlom šampionatu. Ujedinjeni posle onoga što se dogodilo Eriksenu i motivisani do neba imali su fantastičan turnir posle mučenja u grupi. Rasturili su Velšane, izbacili Čehe i posle velike borbe pali na "Vembliju" nakon produžetaka protiv domaćina Engleza.

Bilo je i prvenstava kada su razočarali. Mada u Nemačkoj 1988. iako su imali dobar tim nije bilo realno da se vrate posle startnog poraza od Španaca, u grupi su bili domaćin i Italijani, pa su turnir završili bez bodova. Tu je opadanje "Dinamita" počelo, ali su četiri godina kasnije osvojili pomenutu titulu. Kada su branili titulu nova generacija je odigrala solidno, ali nije prošla, kao ni četiri godine kasnije u Belgiji i Holandiji gde je grupa za njih bila prejaka, sa Holanđanima, Francuzima i opasnim Česima. U Portugalu su uspeli da prođu grupu, sećate se kontroverznog remija od 2:2 sa Šveđanima koji je eliminisao Italijane i za koji nas niko neće ubediti da nije namešten. Nisu dugo potrajali, već u prvoj nokaut rundi su ih Česi odučili od fudbala.

Na prvenstvu 2012. Danska je bila u grupi smrti, ali su tukli vicešampione sveta Holanđane, izgubili od Portugala i Nemaca i otišli kući.

No, kako rekosmo od osamdesetih su gotovo uvek tu. Igrali smo sa njima u kvalifikacijama za EP 2016. dobili su nas lako u oba meča. Iz tog tima i dalje igraju Kjaer, Eriksen, Šmajhel, Jusuf Polsen. Kod nas su Mitrović, rezervni golman Rajković, Đuričić, Kostić, Maksimović, ali oni su bili tek poletarci.

PROGNOZA

Voleli bismo da grešimo, ali Danska bi mogla da stigne i dalje od druge faze. Iskusni su, imaju generaciju koja je mnogo iskusnija na velikim takmičenjima od naše u smislu igranja nokaut mečeva. Umeju i da se brane, mada generalno njihova brzina i bokovi predstavljaju veliku snagu. Kjaer i Eriksen su već veterani, biologija čini svoje, ali su iskusni i vode nepogrešivo ekipu, selektori na terenu.

Dosta je tu vrednih igrača koji već dugo u klubovima igraju na visokom nivou, a možda ih i potcenjujemo. Recimo Dilejni, Skov, Skov-Olsen, Jusuf Polsen, odlični ofanzivni bek Mjele…

Standardni su, generalno imaju bolje sezone nego naši fudbaleri, mada nisu tako zvučna imena, pa ni u tako jakim ligama. Ali, sa druge strane, ume i Danska da razočara, da se muči, pogotovo ako im se odseku bokovi.

Dobri jesu, ali se sa njima može igrati, u to nema nikakve sumnje.
 

Slovenija - Samo probajte da ih potcenite…​


1718270379645.png


Vraćaju nam se Slovenci i to za Srbiju nije nikako dobra vest. Ma koliko se "Fantje" predstavljali kao skroman tim za koji je veliki uspeh sama činjenica da su nakon gotovo 15 godina na velikom takmičenju sigurno da će probati nekoga da iznenade.

Opekli smo se protiv njih na jedinom učešću SR Jugoslavije na EP na prelazu vekova i još smo bili zadovoljni jer smo se vratili posle 0:3. Slovenija na dva svetska i jednom evropskom prvenstvu nikada nije prošla grupu, ali su 2010. uzeli bod Amerikancima i tukli Alžir. Oni uvek igraju nadahnuto na velikim takmičenjima, čak i kada su izgubili u Japanu i Koreji tri meča, to je više bila posledica pada u nastavku i nekih poremećenih odnosa u timu više nego kvaliteta.

Srbija je imala i od kada igramo bez Crnogoraca dosta nevolja sa Slovencima, ostavili su nas bez baraža za EP 2012. Mada smo ih ubedljivo pobedili pre par godina u Ligi nacija, ni 2:0 u Stožicama nam nije bilo dovoljno da sačuvamo pobedu u Ljubljani u pomenutom takmičenju.

"Zeleni" su prošli grupu bez problema, zajedno sa Dancima, mada su stvari bile izjednačene u većem delu, i mada su Finci pretili, na kraju je tim iskusnog Matjaža Keka dobio ključne mečeve protiv Severnih Iraca, Finske i Kazahstana i overio direktan plasman.

Prvi strelac u kvalifikacijama je otkrovenje, Benjamin Šeško koji je iz Salcburga stigao u redove "velikog brata" Lajpciga. Ovaj mladi napadač je dao pet golova i on je najpoznatiji uz naravno golmana Oblaka iz Atletika. Podmlađivanje tima su preživeli Jasmin Kurtić koji privodi kraju igračke dane u Seriji B, Šporar i Verbič (obojicau PAO) Zajc...

Za razliku od nekih ranijih generacija manje igrača je u Seriji A, mada su tu Lovrić i Bijol iz Udinezea. Keke je od 2018. na klupi, prošao je nekoliko kvalifikacionih ciklusa, sečate ga se iz Rijeke gde je prekinuo dominaciju Dinama. On je vodio u prvom mandatu Slovence od 2007. pune četiri godine. Važi za trenera koji insistira na disciplini u igri, direktnom fudbalu, čvrstoj defanzivi. Slovenija igra povučeno protiv jačih timova, svi napadači su odgovorni u fazi bez lopte, mnogo se kreću, pritiskaju protivnički tim. Videćete Slovence i protiv Srbije, prepustiće nam sredinu i čekati grešku I Šeško, ali i Žan Celar na koga treba obratiti pažnju su vrlo agresivni. Vezni red je takođe pokretljiv, ali šanse stvaraju iz prekida, ima par dobrih izvođača, no ključ je defanziva, primaju manje od gola po meču. Možda je i do kvaliteta rivala, nije baš da su Finska, Kazahstan, Severna Irska i naravno San Marino neko merilo, ali su odoleli kod kuće protiv Danaca. Oni su u tom meču dopustili samo dva šuta u okvir gola, nije baš da je favorit sa kojim će eto biti u grupi testirao Oblaka. Recept će za sva tri meča u grupi biti isti, da unervoze rivala, sačekaju prekid ili kontranapad da se izbore za šansu. Šeško je pokretljiv za svoju konstituciju, to je prvo što upada u oči.

ISTORIJA

Kako smo rekli, na jedino prvenstvu Evrope na kome su igraliu završnici, uzeli su dva boda, protiv nas i Norvežana, ali nije bilo dovoljno. Lider te generacije bio je ubedljivo najbolji strelac Zahović, kasnije će njegov sukob sa selektorom biti koban za Kataneca.

Uz nekadašnjeg igrača Partizana Zahovića, još par nekadašnjih "crno-belih" Milanič i Džoni Novak bili su članovi tog tima, kao i Zvezdin Milenko Aćimović. To je i najbolja generacija u istoriji slovenačke igre, dve godine kasnije prošli su kvalifikacije za Mundijal, ispred Jugoslavije, kroz baraž sa Rumunima. Matjaž Kek ih je preko Rusa i baraža odveo na afrički Mundijal. To je novi tim sa napadačem Novakovićem, Birsom, Cezarom, fantastičnim golmanom "Sarmom" Handanovićem, Jokićem, mladim Timom Matavžem. Tesno su izgubili od Engleza, četiri boda iz preostalih mečeva sa Amerikom i Alžirom nisu bili dovoljni. Slovenija od tada nije bila na velikim takmičenjima, vraćao se Katanec na mesto selektora, ali nije uspeo da ih odvede na EP 2016. kada su igrali baraž protiv Ukrajine.

Kekov povratak i par neuspešnib kampanja eto okončani su plasmanom na novi šampionat Evrope, drugi po redu.

Neočekivano ili ne? Grupa nije bila prejaka, ali su Fincima davane veće šanse, ipak Slovenija je razuverila mnoge.

PROGNOZA

Kada se pogleda sastav tima Slovenija je najslabija ekipa u grupi, ali mučili su svojevremeno Engleze, za Srbiju nikada nisu lak zadatak, ostali su neporaženi protiv Danaca u Ljubljani. Svakoga mogu da namuče, ali bilo bi iznenađenje da bilo koga pobede. Drugim rečima teško da mogu da računaju, da i ako budu treći, bez najmanje četiri boda da prođu dalje što bi bio najbolji rezultat u istoriji.

Nisu fudbalska zemlja, ali su kao i u svemu drugom ozbiljni, radni, daju sve od sebe, srčanost im je osobina, mada je bilo perioda i u ovim kvalifikacijama kada su pokazivali naivnost. Kek je premazan svim bojama, njegova karijera traje baš dugo, ostavio je veliki trag gde god je radio. I kao igrač i kao trener u Mariboru je osvajao titule, ima veliki autoritet kod igrača i jedan je od najznačajnijih trenera u istoriji slovenačkog fudbala.
 

Poljska - Ista priča kao i obično?​

1718270413799.png


Eto nama opet Poljaka. Starih i dobrih, neko će reći, mi bismo im pripisali epitet prosečnih. "Beli Orlovi" su redovni u završnicama evropskih šampionata još od 2008. ali samo su u Francuskoj pre osam godina prošli grupu.

Ne svodi se sve naravno na Levandovskog iako je on ubedljivo najveća zvezda ekipe, ali tim uvek ima iste boljke. Previše su kruti, radnički nastrojeni, nedostaje im kreativnost na sredini. Uz sve komplimente za Zjelinskog, on ipak nije plejmejker i to se vidi u svakom trenutku.

Poljska je prošla kvalifikacije kroz iglene uši, odnosno nakon baraža, protiv Velšana su prošli na penale, prethodno su pregazili Estoniju, mada je to bilo i očekivano. Fernando Santos koji je sa Portugalom osvojio EP je rano platio ceh u kvalifikacijama nakon posrtanja protiv Čeha, Moldavije i Albanije. Iako je bilo još par kikseva, naslednik iskusnog Portugalca, Mihal Probierž (dobio šansu kao selektor mladih u nedostatku rešenja) ih je nekako doveo do baraža i na kraju do završnice.

Poljska ima Levandovskog, Milik je trenutno povređen, ali biće sigurno deo tima, "Arekovo" iskustvo je neprocenjivo, iako je u Juventusu osuđen da bude Vlahovićev dubler. Kada smo kod Juventusa, Šćešnji je jedan od najboljih golmana u Evropi već duže vreme, ako Poljska izađe iz grupe, to može da bude velika prednost u nokaut fazi. Nemaju mnogo toga novog da ponude, neka lica su baš "Amarkord" poput Kamila Grosickog koji je član nacionalnog tima od 2008. Naravno povukao se Kuba Blaščikovski još jedna legenda, nema više ni Kriškovijaka. Odbrana je sastavljena mahom od sličnih igrača, jakih u duelu, dobrih u skoku, ali sporih, neke igrače poput Berešinskog i Salomona znate iz Serije A, dosta Poljaka je igralo i igra u Italiji. Romin Zalevski bi trebalo da bude osveženje, ali ni on nije klasa, makar ne još...

Poljaci su pasivni u napadu, često igraju u 5-3-2, Levandovski je uvek opasan, ali ima malo lopti, to je stalni problem. Ni novi selektor nije puno toga promenio, i dalje se sve vrti oko Levandovskog, prekid je glavno oružje u ofanzivi, samo nema više ni Glika koji je umeo da donese prevagu u tom segmentu.

ISTORIJAT

Poljska zlatna generacija, ona sa Dejnom, Latom i kasnije Zibijem Bonjekom je igrala dva polufinala Mundijala za osam godina, ali zanimljivo da se nikada nisu dokopali završnice EP, čak ni kada je sa četiri tima broj učesnika dupliran.

U to vreme Poljaci su imali strašan tim, ali su 1980. ostali iza Holanđana koje su tukli kod kuće, no skupo ih je koštao bod u dva meča protiv Istočnih Nemaca.

Četiri godine ta generacija je već bila na izdisaju, a na plasman su čekali do 2008. Tada su čak osvojili kvalifikacionu grupu ispred Portugala i Srbije, ali su osvojili samo bod na turniru. Četiri godine kasnije su sa Ukrajincima zajednički organizovali šampionat, uzeli bod protiv Rusa i Grka, poraz od Češke ih je eliminisao, iako im je grupa baš bila laka

Iskorak je napravljen u Francuskoj, prošli su grupu sa sedam bodova, čak uspeli da ostanu neporaženi protiv svoje noćne more Nemaca, prošli Švajcarce na penale i onda ispali od Portugalaca na isti način. Samo, Poljska je i tada igrala predvidivo, bez mnogo inspiracije, ko se seća zna se da je to bila anti-propaganda fudbala.

Pre tri godine u Engleskoj remizirali su sa Špancima, izgubili od Slovaka i Šveđana i vratili se kući, još jedno razočaranje nakon lošeg Mundijala u Rusiji. U Kataru su za promenu prošli grupu, a i ovde bi osmina finala bila uspeh.

PROGNOZA

Dosadni i predvidivi, Poljaci će ciljati meč protiv Austrije, mada bi mogli možda da odigraju i tvrd meč sa Holandijom. Oni često bolje izgledaju kada se brane protiv jačih ekipa, jer onda imaju i više prostora, a i uspevaju da sakriju mane, to je stara priča. Jer, često zaustave favorite, ali padnu u duelima u kojima ih proglase za favorite. Nije ni slučajno što su gubili od Slovaka, Japanaca, Šveđana na velikim takmičenjima...

Mogu da naprave neko iznenađenje u grupi, ali ovo je baš prosečan tim...
 

Austrija - Ragnik promenio principe, Alabu i Marka nije!​

1718270448197.png


AUSTRIJA

Učešća (2008. 2016. 2020.)

Najveći uspeh: Osmina finala 2020.

Austrijanci su od 2008. kada su i organizovali šampionat sa Švajcarcima (to je bio jedini način da učestvuju, tvrdio je tadašnji predsednik saveza) prošli dug put. Ali, sa povećanjem broja učesnika, nisu propustili šansu da se pojave na poslednja dva prvenstva.

Nekada "Vundertim", posle toga parije evropskog fudbala, stižu u susednu Nemačku nakon kvalifikacija u kojima su bili sigurni, Belgija je prejaka, ali su lako stigli do drugog mesta.

Na klupi je nekada prokaženi menadžer Junajteda, iskusni Ralf Ragnik. On je stigao pre dve godine, ugovor mu je nakon plasman u Nemačku automatski produžen. Obećao je atraktivan, napadački fudbal, podmlađivanje tim, nešto je ispunio, nešto ne, Austrija je zabeležila nekoliko trijumfa, kao onaj protiv Nemaca ili Hrvata u Ligi Nacija, odoleli su protiv Belgije u gostima u kvalifikacijama. Pomaka ima, ova selekcija je prošla grupu na prošlom šampionatu, sada je cilj isti, mada im šanse ne izgledaju baš sjajno.

Ragnik će se osloniti na jednog od dva najbolja igrača Austrije u novijoj istoriji, Marka Arnautovića, u odsustvu Alabe.

Ali, šta je sa ostalima?

Tu je naravno Sabicer iz Dortmunda koji je ranije često potcenjivan, iako se radi o strašnom igraču. Jasno je da su Austrijanci orjentisani ka Bundesligi, pogotovo ih ima u Lajpcigu, što nije čudno zbog veza sa Salcburgom. Stefan Lajner je već pet godina u Gladbahu, Grilič se srodio sa Hofenhajmom, Lajmer je u Bajernu, Kalajdžić u Ajntrahtu posle neuspešne epizode u PL.

Ragnik ohrabruje bekove da krenu napred, rano napadnu loptu, budu agresivni, "rašire teren", kako bi vezisti imali više prostora u završnici. Mešao je u kvalifikacijama formacije, zavisi od rivala, ali Austrija pokušava da igra modera fudbal. Kao i svi nemački trener, Saksonac polazi od jakog presinga kao osnove. I štoperi umeju da izađu visoko, pa su Austrijanci ranjivi iz kontranapada. Naravno da protiv Francuza i Holanđana neće baš insistirati na tome da napadnu rivala duboko na protivničkoj polovini.

ISTORIJAT

Austrija se, kako rekosmo dokopala završnice kao domaćin, bez kvalifikacijama, ali te 2008. bili su ikebana. Remizirali su sa Poljacima, to je generacija Vastića, Ivanšica, Štrancla, sećate se verovatno i Arsenalovog rezervog golmana Maningera, srčani bez kvaliteta.

Osam godina kasnije, bod protiv Portugala je sve što su uradili, poraženi su od komšija Mađara i Islanda. Tada su već Alaba i Arnautović bili lideri tima, kao i Dragović, Fuks, veteran Janko, Junuzović koji je trebalo da bude organizator igre, pružili su manje od očekivanog.

Najveći uspeh je Austrija napravila na prošlom prvenstvu i to su konture sadašnjeg tima, bili su drugi u grupi, tukli Ukrajinu i Severne Makedonce, Italija ih je srušila tek u produžetku u osmini finala. Iz tog tima nedostaje kapiten Baumgartlinger i par manje važnih igrača, što pokazuje da kod Austrijanaca postoji kontinuitet.

PROGNOZA

Austrija je jača i iskusnija nego pre tri godine, ali je i grupa jača. Ipak, po nama deluju bolje od Poljaka, eventualna pobeda i eventualno da iznenade Holanđane donosi osminu finala. Ragnik je za razliku od prethodnika Fode pro-aktivniji trener, jedan od tvoraca nove nemačke škole, odlično je pripremio tim fizički kako bi odgovorio zahtevima njegovog pristupa.

Alaba je povređen, Arnautović rezerva u Interu, ali biće odmorniji. Čini nam se, na prvi pogled da Austrija nije bez šanse protiv Holanđana, nemaju takav individualni kvalitet, ali timski su jači. Ako je suditi po napisima u medijima, atmosfera je dobra, za neke je ovo kraj reprezentativne karijere, možda poslednja šansa. I pored ne baš lakog žreba, Austrijanci se nadaju da mogu da ponove uspeh sa prošlog šampionata.
 

Da li su Francuzi najjači evropski tim, u ovom trenutku?​


1718270483658.png


FRANCUSKA

Učešća (1984. 1992. 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020.)

Najveći uspesi: Titule 1984. 2000. finale 2016. polufinale 1996.

Mnogi će se složiti na prvu, sastav igrača je zastrašujući, Dešamp je konstanta već 12 godina, pokriveni su na svim pozicijama, ovo je Mbapeova reprezentacija, za razliku od kluba, ovde je okružen prijateljima.

Često je problem sa "Petlovima" bio to što nemaju klasičnog napadača, prvu svetsku titulu su osvojili sa Givaršem u napadu, njega se danas malo ko seća. Sada Olivije Žiru, verovatno najpotcenjeniji napadač u svetskom fudbalu predvodi napad, svi vezni igrači su itekako sposobni da budu strelci. Grizman je stvarni lider u smislu prisustva u ključnim trenucima, on je uvek davao najviše u nacionalnom timu i rešavao kada ostala oružja zakažu. Odbrana sa braćom Ernandez, Pavarom, Salibom, igra u velikim klubovima, umeju da pogreše, ali sa ovako potentnim napadom Francuzi uvek mogu da daju gol više od rivala.

Dešamp je osvojio svetsku titulu, igrao jedno finale EP, stalno se priča da odlazi i ostavlja mesto nekadašnjem saigraču Zidanu, ali od toga nema ništa. Selektor je i kao fudbaler, iako ga je svojevremeno Kantona nazvao "nosačem vode" bio serijski pobednik, osvojio je sve sa Marsejom, Juventusom i Francuskom. Kao selektor uspeo je da zadobije poštovanje raznih generacija, amortizuje sujete što je večiti galski problem i pronađe prave uloge za svoje igrače. Akteri su se menjali, on i njegov metod rada opstajali.

Francuska može da igra u više formacija, ali je Dešamp tradicionalista, obično igra sa klasičnom četvorkom pozadi, duplim pivotom gde je Juventusov Rabio, iako često osporavan dragocen, bilo da su mu partner Čuameni ili Kamavinga. Oni čuvaju leđa i Grizmanu i bočnim igračima, sigurni su na lopti, jaki u duelu. Svetski vicešampioni se lako transformišu u 2-2-4 kada napadaju, jer se bekovi lako prikjučuju, kako funkcionišu Mbape i Dembele videli smo u Pari Sen Žermenu. Žiru je omiljen zbog mogućnosti da zadrži loptu, uključi druge u igru, šeta između linija, cepa rivalsku odbranu i otvara prostor. A kada prostora ima, spoljni igrači su ubitačni.

Jasno, postoje varijacije na temu, ali ako je išta sigurno u fudbalu je to da Francuska u ovom veku uvek ima više klase od rivala, neverovatan izbor igrača.

Da li su neranjiv? Niko nije, o tome ćemo više u prognozi.

ISTORIJAT

Često se ljudi ljute i čude kada primetimo da Francuska nije fudbalska zemlja. U smislu strasti, pokrivenosti igre, praćenja, oni su daleko od Engleza, Nemaca, Španaca i Italijana. Ali, njihove akademije su standardizovane fabrike visoke klase od devedesetih, mada je i ranije Platinijeva generacija osvojila Evropu kao domaćin 1984. posle toga Francuska je nakon one eliminacije od Bugara u trci za Mundijal 1994. dotakla dno, ali se vratila, osvojila titulu 2000. godine, igrala finale i možda i neočekivano izgubila od Portugala kao domaćin.

Ipak, očekivali su više pre tri godine, pogotovo što su kao svetski prvaci stigli na prvenstvo. Osvojili su tešku grupu sa Nemcima i Portugalom, ali i naleteli na švajcarsku minu u osmini finala. To ispadanje u Kopenhagenu je žestoko zabolelo, otvorilo niz pitanja, Pričalo se da je povratak Benzeme otvorio Pandorinu kutiju da je Grizman bio protiv, Mbape isforsirao Karimovo pozivanje u nacionalni tim posle pet godina, na kraju se završilo u suzama. Tada je napravljen ne tako dubok rez, ali je Dešamp našao mesta, makar na klupi za novu generaciju klinaca koji obećavaju. Igrali su finale, iskusniji su, imaju nove golmane, Ljoris i Mandanda su prošlost, Varan takođe, Benzema se oprostio od ozbiljnog fudbala i kada se sve sabere, smena generacija je u dva ciklusa izvršena bezbolno. Jasno, to nije posebno teško napraviti kada kvalitet stiže u šleperima.

PROGNOZA

Dakle, neranjivi nisu, pogotovo u odbrani. Ako ste gledali Francusku u poslednjih par godina od katarskog finala, primaju mnogo više golova, izgubili su od Nemačke prijateljski meč, remizirali sa Grcima u kvalifikacijama, Čile im je dva puta zatresao mrežu. To ne mora ništa da znači, ali nismo baš veliki ljubitelji Upamekana i Salibe u tandemu, mada može zvučati kao traženje dlake u jajetu. Grupa nije teška, Holanđane koji su glavni konkurenti su tukli par puta u kvalifikacijama, generalno pod Dešampom Gali lako izlaze na kraj sa "Narandžastima". Nema dileme, prvi su favorit prvenstva Evrope...
 

Holandija - Povratak principima!​


1718270580742.png


HOLANDIJA

Učešća (1976. 1980. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2020)

Najveći uspesi: Titula 1988. polufinala 1976. 2000. 2004.

Sa Holandijom nikada ne znate, slatka jeza ih prođe kada pomisle da se šampionat održava kod nevoljenog suseda Nemaca, to je za njih neprijateljska teritorija iz prošlosti, ali i mesto najvećeg uspeha, titule iz 1988.

Ni tada im niko nije davao šanse, i tada je PSV bio bolji od Ajaksa, i tada je jedan Blind, tata Dani bio u timu i tada je Ronald Kuman bio deo priče. Ali, takve paralele mogu se naći i za neke druge reprezentacije i možda mogu da posluže sujevernima u argumentaciji stava da Holandija može do samog kraja.

Mi smo neverne Tome u tom pogledu, ova generacija "Oranja" deluje ipak slabije od Francuza i Engleza, po nama i od Nemaca i Španaca. Ronald Kuman je nakon turbulentnog perioda u "svojoj" Barsi dobio novu šansu, njegov drugi boravak na klupi selektora (bio je i asistent u nacionalnom timu po završetku fudbalske karijere). Jasno da ne može da ponudi ništa novo, niti bi se usudio da menja "narandžaste" postulate igre, kod Holanđana je često pitanje kvaliteta. Njega ima, ali to je ipak slabije od najvećih timova kontinenta, iako su tu i Van Dajk i De Liht, solidni vezisti i večni Depaj u konkurenciji sa Gakpom, Malenom i razbijačem Vutom Veghorstom. Ima tu i još kvalitetnih, pre svega ofanzivaca, samo to nije ni prineti klasi onih najboljih.

Možda grešimo, ali porazi Holanđana u evropskim derbijima, pre svega od Francuza kojima su gledali u leđa pokazuju taj jaz u kvalitetu. Ostale timove su dobili, ali Grci, Republika Irska i Gibraltar ne znače ništa u evropskom fudbalu u ovom trenutku.

Kuman za razliku od svog prethodnika (i ne baš dobrog prijatelja) Van Gala igra tradicionalnije, sa jasnim otklonom od često kritikovane 3-5-2 ili 5-3-2. On će forsirati standardnih 4-3-3, biti agresivniji u presingu na protivničkoj polovini, to je bila prva poruka kada se vratio na klupu.

I dalje nije nestao problem sa golmanom, pokušavao je u prvim mečevima mandata da promeša karte sa nekim mlađim igračima. Ali, na kraju se ispostavilo da levo Blind nema konkurenciju, da je Damfris nekako najstandardniji i da Memfis Depaj ipak donosi više u napadu, iako nije standardan. Dakle, proverene snage, ali bez povređenih De Jonga i Kopmejnersa i uz dosta novih sumnji na tim pozicijama u vezi. Mnogo je otvorenih pitanja sa kojima Holanđani stižu u susedstvo.

ISTORIJA

Prva generacija koja se pojavila na velikom takmičenju bila je ona iz sedamdesetih. Vicešampioni sveta su ipak završili kao treći posle neočekivanog poraza po biblijskoj kiši u Zagrebu od ujedinjenjih Čeha i Slovaka.

U Italiji kada je prvi put bilo osam ekipa su ispali u grupi, a pomenuli smo najveći uspeh sa letećim Milanovim Holanđanima Van Bastenom, Gulitom i Rajkardom, kao i propovednikom totalnog fudbala selektorom Mihelsom 1988. Tukli su Lobanovskog i Sovjete u finalu, ali ta generacija nije igrala više nijedno finale.

One kasnije od Van Galovih beba su se posvađale 1996. u Engleskoj, nisu stigle dalje od penala u polufinalu na domaćem terenu protiv Italijana. Sva učešća u nađem veku, nisu bila impresivna, igrali su polufinale i 2004. a od tada na tri prvenstva najbolji plasman je top 8.

Na prošlom su u slaboj grupi dobili sva tri meča, ali ih je Češka nokautirala u Budimpešti. Korak napred u odnosu na to bi bio uspeh.

PROGNOZA

Holandija će verovatno izaći iz grupe bez problema, nemamo baš visoko mišljenje o Poljacima, čini se da su "Lale" individualno daleko ispred i Austrije i da bi to trebalo da bude dovoljno. Ali, Kumanov tim je po nama jednodimenzionalan, sa jasnim problemom nedostatka alternativa za pojedine igrače, pomenutim nerešenim pitanjima u veznom redu i prosečnim golmanima što nije nov problem.

I sa mnogo talentovanijim generacijama nisu bili blizu, suviše je to lutanja da bi napravili nešto baš značajno. Verujemo da je četvrtfinale najveći domet za ovu generaciju.
 

Belgija - Novi selektor, da li to znači lek za stare boljke?​


1718270856201.png


BELGIJA

Učešća (1972. 1980. 1984. 2000. 2016. 2020.)

Najveći uspesi: Polufinale 1972. Finale 1980.

Piše: Boris Jovanović

Nova Belgija?

Teško je reći, dani Boba Martineza su završeni, na klupi je nemački Italijan, kako mu i prezime kaže Domeniko Tedesko, rešio je uspešno kvalifikacije i ima ugovor do kraja turnira.

Šta se promenilo dolaskom novog selektora?

On ima zadatak da napravi novu "zlatnu generaciju", posle silnih razočaranja "Crvenih đavola" koja su kulminirala lošim turnirom u Kataru. Tim koji je predvodio Eden Azar je ostao nedorečen, na papiru jedan od najboljih i najskupljih na svetu, ali uvek im je nedostajao neki korak da dođu do samog kraja.

Nije ni čudo da je Martinez smenjen, Tedesko je kao predstavnik nemačke škole fudbala, doneo princip agresivnosti, pokretljivosti, presinga, nije bez razloga trenirao Lajpcig i deo je nove generacije nemačkih trenera koja je bez igranja profesionalnog fudbala sela na prestižne klupe.

Novi selektor forsira 4-3-3, ali to je samo formacija koja se lako menja u 4-4-2 kada se polivalentni Karasko spusti na svoju polovinu u trenutku kada protivnik dobije loptu.

Nema više Azara, Alderveireldea, Minjolea koji je bio rezervni golman, Vertongen je preživeo kao i Menije i mlađi Kastanj. Ali nova lica u odbrani su Teate, Debast iz Anderlehta, Onana iz Evertona u vezi, Lukebakio iz Sevilje i Bajakoko iz PSV. Naravno ne možete bez De Brujnea i kapitena Lukakua, nove zvezde su Openda i Doku, tu je i Trosar, Tilemans i De Ketelar.

Na papiru, Belgijanci koji čekaju da se oporavi golman Kurtoa imaju i dalje moćan tim, možda sa manje iskustva, ali više poleta.

U grupi su bili sigurni, šest pobeda i dva remija za prvo mesto, ako računamo i kvalifikacije za prošli šampionat u poslednja dva evropska ciklusa Belgija ima 16 pobeda u 18 mečeva i neporaženi su. Samo, to nikada nije merilo, oni su svakako mnogo kvalitetniji od rivala iz drugog i trećeg šešira, problem prethodne generacije su bili mečevi u kojima su protiv velikih fudbalskih nacija i pored kvaliteta patili od kompleksa inferiornosti.

Podsetimo se da su ih izbacili Italijani sa prošlog EP, u Kataru su imali košmaran turniru i u grupi ostali iza Maroka i Hrvatske. Nisu imali ni sreće u poslednjem meču kada im je bila potrebna pobeda protiv Hrvata, ali niko ne veruje da bi stigli daleko i da su prošli u nokaut fazu.

ISTORIJAT

Belgija ima veoma bogatu tradiciju igranja na šampionatima Evrope, 1972. su se našli u završnici, bila je to generacija Van Himsta i Doksa, okosnicu su činili igrači Anderlehta i Standarda, nisu mogli preko moćne Nemačke do finala. Osam godina kasnije, Gi Tajs je u Italiju doveo neverovatan tim sa Pfafom, Kulemansom, Van Merom, Van de Elston, izbacili su u grupi Engleze, Italijane i Špance, u finalu imali šansu protiv Zapadne Nemačke, čini se i bolji tim, ali odlučio je gol Hrubeša.

Taj tim je stasao četiri godine kasnije, u neverovatnom meču su izgubili od Danaca i ostali bez polufinala.

Ako pratite reprezentativni fudbal znate da je devedesetih nastupila suša, pojavili su se na EP kao domaćini 2000. nisu puno pokazali, a tek generacija Azara i ostalih je pre 15-tak godina zakoračila na scenu. I dok smo posle Mundijala u Brazilu svi bili sigurni da Belgiju čeka zlatno doba, oni nikada nisu napravili ništa značajno. Kako rekosmo, izgubili su od Italijana na prošlom šampionatu, a 2016. ih je iznenadio Vels u četvrtfinalu kada su mnogi očekivali finale sa komšijama Francuzima.

PROGNOZA

Možda sada, kada pritisak nije toliko veliki Belgija može da bude iznenađenje šampionata? Teško je ipak videti da stignu do same završnice, grupa nije teška, tu bi mogli da se sačuvaju, ali isto smo pričali i pisali pred Mundijal u Kataru. Svakako da tim ima kvalitet, ostalo je tu dosta strašnih igrača, plus klinci koji dolaze su već na internacionalnoj sceni skupili dosta iskustva igrajući za velike klubove.

Sa druge strane, možda Tedesko ima više hrabrosti, možda tim bude raznovrsniji nego pod Martinezom koji, činilo se, nikada nije imao "plan B" kada stvari ne krenu prema očekivanju.

Belgija će svakako biti drugačija, da li i bolja, ne usuđujemo se da prognoziramo, mada bi trebalo da najmanje ponove rezultat sa dva poslednja prvenstva i plasiraju se u top 8.
 

Slovačka - Italijanski šmek!​

1718270894400.png


SLOVAČKA

Učešća (2016. 2020.)

Najveći uspeh: Osmina finala 2016.

Piše: Boris Jovanović

Slovaci se vraćaju na EP, za promenu nema Hamšika, rekordera po broju nastupa i golova. Ovo je treće prvenstvo Evrope u nizu za "Sokolove", koji su 2016. prošli grupu.

Na klupi poznato lice, Italijan Frančesko Kalcona koji je tokom sezone seo na klupu Napolija. Ovaj Italijan je dugo radio kao pomoćnik, Spaletiju, Di Frančesku ranije Sari, i gotovo je neverovatno da mu je prvi samostalni posao selektorski. On je prvi stranac selektor u istoriji ove zemlje, tačnije drugi posle Pavela Hapala koji je "stranac" mada to uzmite uslovno, rođen je u zajedničkoj državi.

Kalcona je odveo Slovake u Nemačku iz grupe u kojoj su dominirali Portugalci sa svih 10 pobeda. Slovačka je rutinirala ostale, poput Luksemburga, Bosanaca, Islanda i Lihtenštajna, bili su vrlo sigurni, sem jednog remija sa Luksemburgom dobili sve ostale mečeve i bolji skor imaju na strani!

Od stare garde preživeli su kapiten Pekarik, Juraj Kucka, napadač Mak, Lobotka, Duda, Đomber, nova imena su Suslov iz Verone, Obert iz Kaljarija, videćemo hoće li voditi klinca Sauera iz Fejenorda, najmlađeg debitanta u istoriji Slovačke. Naravno, najpoznatiji je štoper Škrinjar koji je sada u PSŽ gde muku muči sa povredo,

Slovaci su promenili stil pod uticajem selektora koji je kao i učitelj Sari, ali i Di Frančesko propovednik agresivnog, pro-aktivnog fudbala. To je 4-3-3, neumorno pritiskaju rivala, imaju strašan timski duh, ekipa je bez zvezda, preslikan nekadašnji Sarijev Empoli recimo.

"Sokolovi" su borbena ekipa, umeju da budu grubi, ko ih bude potcenio, opeći će se. Imaju iskustva, kada smo rekli da Hamšik nije tu, jeste, ali u ulozi tim menadžera. Dosta je igrača već nastupalo na EP, iz tima koji je 2016. prošao grupu su sedmorica, to je kapital za ovaj šampionat.

ISTORIJAT

Slovačka je 2010. protiv tada prvaka sveta Italijana servirala senzaciju na svom prvom velikom takmičenju afričkom Mundijalu, a šest godina kasnije osnova tog tima, samo mnogo iskusnija, je prošla grupu uz Velšane i Engleze. Kao trećeplasirani, naleteli su na Nemce i to je bio kraj. Na prošlom šamponatu, Slovaci su tukli Poljake, izgubili od Španije i Švedske i završili takmičenje. Ipak nisu razočarali, slomio ih je tesni poraz od "Vikinga" iz penala.

Ako se gleda doba zajedničke države sa Česima, imaju čime da se podiče. Iako ljudi generalno veruju da su Česi bili jači u tom partnerstvu, fudbalski, u tituli prvaka Evrope iz 1976. osnova su bili igrači iz Slovana, a polovina tima činili su Slovaci.

Tradicija je tu, iako imaju slabu ligu, dosta njihovih igrača je rano otišlo u Italiju. sada je i selektor sa Apenina, pa možemo da kažemo da ima tu nekog "latinskog šmeka".

PROGNOZA

Ne otpisujte Slovake. Na velikim takmičenjima igraju dobro, uvek nekoga pobede, ne bi bilo iznenađenje da to učine i sada. Po nama, mada smo svesni da smo u manjini, bolja su ekipa od Rumuna, imaju veće šanse u tom meču. Videćemo kako će proći sa Ukrajinom koje se ne boje i Kalcona je već rekao da neće odstupiti od svoje igre. To drugim rečima znači da će tim biti agresivan i probati da nametne svoj stil. Imaju ofanzivna oružja, efikasniji su, verovatno i zbog pristupa od nekih ranijih generacija kada se gledalo gotovo uvek uz Hamšika. Veliki uspeh bi bio osmina finala, sve posle toga mini-čudo.
 

Ukrajina - Fudbal kao olakšanje​


1718277409547.png


Ukrajina

Učešća: 2012. 2016. 2020.

Najbolji plasman: Četvrtfinale 2020.

Piše: Boris Jovanović

Ukrajinci su se domogli EP, u trenucima kada njihova zemlja krvari ovo je veliki rezultat i značiće mnogo za napaćeni narod u ratom razorenoj državi. Grupa je bila teška, da nisu igrali na neutralnom terenu možda bi završili ispred Italijana, odlučio je bolji međusobni skor aktuelnog šampiona, pa su Ukrajinci morali u baraž.

Na kraju, pobede protiv Bosanaca i Islanda, i plasman u Nemačku, veliko slavlje, uz gorčinu zbog onoga što se događa kod kuće.

Ukrajina je solidna ekipa koja ume da igra tvrdo, Ševčenka je nasledio nekadašnji saigrač iz Dinama i reprezentacije Rebrov, ali je tim manje više ostao isti. Pridodati su igrači koji su se u međuvremenu afirmisali poslednjih sezona poput Mudrika, odličnog napadača Dovbjuka iz Đirone, Lunjin je u Realu iskoristio povredu Kurtoe, ali tu su i stara lica. Jaremčuk, Zinčenko, Mikolenko, Malinovski, Matvijenko,Jarmolenko, Sidorčuk, Stepanenko, mnogo je to iskustva i utakmica u nogama, da bi ih bilo ko potcenio.

Ovo je tim koji je tvrd, pristup ostaje isti, to je na neki način varijacija nekadašnje sovjetske škole fudbala i fudbalskog patrijarha Lobanovskog. Naime, Ukrajina igra sa četvoricom u liniji, klasičnim zadnjim veznim, pokretljivim manevrom, u kome se spoljni igrači vraćaju duboko u svoju polovinu kako bi stvorili dupli blok.

Uvek je samo jedan napadač, pa je to najčešće 4-1-4-1, starije će neodoljivo podsetiti na Dinamo Kijev iz devedesetih. Naravno, Ševčenko se jednom rađa, ali ko god bude predvodio napad, radiće naporno, aktivno u defanzivi, ali i na stvaranju prostora za igrače iz drugog plana. Srbiji je Ukrajina uvek enigma, tuku nas gde nas vide, upravo zbog taktičke discipline i brze transformacije.

Naravno da kao i sve defanzivne ekipe teže igraju kada se protivnik brani i kada nema puno prostora.

ISTORIJAT

Naravno da su ukrajinski igrači i osamdesetih kada je SSSR igrao finale nosili ovaj nacionalni tim. Lobanovski je bio selektor te 1988. polovina tima bila je iz kijevskog Dinama.

Po osamostaljenju, Ukrajina je platila ceh post-sovjetske tranzicije, čak ni sa okosnicom iz Dinama, čitaj Ševčenkom i ostalima nisu bili u završnici sve dok nisu organizovali završni turnir, 2012. zajedno sa Poljacima. Ševa je bio na zalasku, srušio je Šveđane, Francuska je bila prejaka, a od Engleza su tesno izgubili, imali su svoje prilike, na kraju završili bez plasmana u narednu rundu. Ipak, javnost je bila zadovoljna, to je vreme skoka Šahtjora gde su ipak prevagu u kvalitetu donosili silni Brazilci.

Četiri godine kasnije tim koji je predvodio vremešni kapiten, legendarni Timoščuk se obrukao izgubivši sve tri utakmice u grupi. Na prošlom šampionatu su Ukrajinci stigli do četvrtfinala, najbolji rezultat, iako su uspeli da se probiju sa samo tri boda iz grupe. Ipak tukli su Šveđane u produžetku, u top osam ih je rasturila Engleska.

Čini se da ovo ide kao rezultat i predstava slična onoj sa Mundijala 2006. kada ih je Blohin doveo do četvrtfinala, iako nisu puno pokazali, doduše dobili dva meča u grupi, Švajcarce na penale, posle toga ih je Italija odučila od fudbala. Ili možda grešimo, možda je to ukrajinski način, da tvrdo, bez puno rizika umeju da igraju na rezultat?

PROGNOZA

Grupa je kao stvorena da prođu, Belgijanci su kvalitetniji, Rumuni i Slovaci nisu. Ova "ex sovjetska grupa" može da donese neki iznenađujući rezultat, možda i neko veće iznenađenje, ali bi sa četiri boda Ukrajina mogla dalje. To je minimum koji bi, s obzirom na žreb trebalo da ostvare.

Rebrov je pričao o potrebi da se skrenu misli sa onoga što se događa, ali i odmah po potpisivanju trogodišnjeg ugovora rekao da neće odstupiti od principa na kojima je građen fudbal u ovoj zemlji. Neko u šali reče da Lobanovski doživljava iz generacije u generaciju reinkarnaciju, ima u tome istine.

Po nama, trebalo bi da prođu grupu, posle zavisi od žreba. Ako bismo pretpostavljali što nikada nije pouzdano, kao drugi iz svoje grupe bi ukrštali sa grupom D u kojoj su Holanđani najbliži toj poziciji uz Francuze. No, kako rekosmo, to su samo spekulacije...
 

“Pukovnikov” sin - da li je to Rumunima dovoljno?​


1718285125788.png


Rumunija

Učešća (1984. 1996. 2000. 2008. 2016.)

Najveći uspesi: Četvrtfinale 2000.

Piše: Boris Jovanović

U ovom veku Rumuni se drže oprobane forme, jedno prvenstvo propuste, pa se na sledećem pojave. Njihova reprezentacija je rolerkoster kao i klupski fudbal. Sećate se verovatno vremena od pre 15-tak godina kada su imali ubedljivo najjaču ligu u istočnoj Evropi, kriza je učinila svoje, korupcija takođe, pa se to u neku ruku odrazilo i na nacionalni tim. Sada legende poput Hađija, Mutua i ostalih rade u klubovima i najviše se i pitaju ali nekog većeg pomaka nema, što je šteta, jer baš, za razliku od većine zemalja bivšeg istočnog bloka, baš vole fudbal.

Bilo kako bilo, naši dragi susedi su tu, izborili su plasman direktno i to baš nadmoćno, ispred Švajcaraca.

Rumunija je neporažena prošla kvalifikacije, tukla Švajcarce kod kuće, igrala baš čvrst fudbal, primila samo pet golova, mada ni protivnici nisu bili previše opasni.

Svejedno, odradili su posao na najbolji način, a jasno je da se ne može bez Jordaneskua, makar i ne bio "pukovnik". Naime, na klupi je sin Angela Jordaneskua, verovatno najslavnijeg imena uz Lučeskua u rumunskom fudbalu, kada su treneri u pitanju. "Pukovnik" (dobio je taj čin) je bio trener Steaue kada su osvojili Kup Šampiona, nakon pada komunizma, bio je selektor Rumunije, vodio ih i na Mundijalu u Americi, kasnije radio u Grčkoj, na naftnom istoku, a dva puta se vraćao na kormilo nacionalnog tima gde je i završio karijeru. Bio je i rumunski senator. Sada njegov sin Edvard koji nije uspeo u Steaui kao mlad igrač, ali je sa Klužom kao trener uzeo titulu, na klupi nacionalne selekcije i eto odveo ih je u Nemačku.

Rumuni imaju tim u kome većina igrača nastupa u inostranstvu, ali u manjim klubovima. Najviše ih je u Italiji u manjim klubovima, tu je doskora igrao i štoper Dragušin koji nije dobio pravu šansu u Juventusu, prešao je u Totenhem. Janis Hadži je naravno Georgeov sin, sada je u Alavešu, od iskusnijih preživeli su Alibek i Tanase koji odrađuju verovatno poslednji ugovor u Kataru odnosno Saudi Arabiji.

Zbog manjka kvaliteta Rumuni mogu da se pouzdaju u čvrstu odbranu, dobre štopere, malo kreativnosti bi trebalo da dođe po bokovim, ali generalno tih projektovanih
4-3-3 koje su igrali u ovoj deceniji više izgleda kao 4-5-1.

ISTORIJAT

Prvi put su se pojavili 1984. čak imali neku šansu da na uska vrata naprave veliki rezultat i plasiraju se u polufinale, ali su izgubili poslednju utakmicu od Portugala, a da nisu ni šutnuli na gol. To je manje-više generacija prethodnika Steaue sa Lungom, Bolonjijem, mladim Andoneom, Hađijem...

Naravno devedesete su zlatno doba, 1996. je Rumunija bila na prvenstvu, završila bez bodova, ali su četiri godine kasnije oduševili plasmanom u četvrtfinale. Taj tim sa Hadžijem, Mutuom, Ganeom, Munteanuom, Petreskuom, Đikom Popeskuom, Ilieom (Belodedić je još bio tu) je eliminisao Engleze, ofarbao se u plavo i onda, iako su očekivali mnogo više, izgubio od uzora Italijana.

I to je jedini put da je Rumunija igrala nokaut fazu na EP. Posle toga pojavili su 2008. i 2016. nisu dobili nijednu od šest utakmica, tri poraza i tri remija, mada su 2008. remizirali i sa Italijom i sa Francuskom, tada prvakom i svetskim vicešampionom. Iako su bili jedan od domaćina prošlog EP, tačnije stadion u Bukureštu je bio jedan na kome su se igrale utakmice, Rumuni se nisu plasirali, ispali su u plej-ofu. To je bio veliki udarac za selekciju koja je u ovom veku i bez plasmana na Mundijal.

PROGNOZA

Ne verujemo puno u Rumune, prosto, nemaju kvalitet. Oni mogu da igraju sa Slovačkom i Ukrajinom, da eventualno nekako prođu i kao treći, ali opet, mnogo se neće složiti, ali po nama su Ukrajinci ipak značajno bolji tim. Sam plasman je uspeh, mnogi osporavaju Jordaneskua da je samo tatin sin. Istina pre reprezentacije u klubovima nije imao mnogo uspeha, a poznatiji je po vezi od pre jedno 15-tak godina sa najpopularnijom rumunskom pevačicom, nego po fudbalskim rezultatima. Plasman u top 16 bi bio veliki uspeh.
 

Portugal - Hoće li zaigrati shodno kvalitetu igrača?​


1718300798639.png


PORTUGAL

Učešća (1984. 1996-2020)

Najveći uspesi: Šampioni 2016. finale 2004. polufinala 1984. 2000.

Piše: Boris Jovanović

Portugalci nisu imali problem da se plasiraju na novi evropski šampionat, osmi u nizu, ali malo ko očekuje da ponove istorijsku titulu od pre osam godina, kada su se neočekivano domogli krune.

U kvalifikacijama "Selesao das Kinjaš" je pobedila u svih deset mečeva, Slovaci su bili drugi, ali malo ko smatra da je apsolutna dominacija u grupi J garancija pred Nemačku.

Najveće zamerke su svakako da ovo ostaje privatni tim, neki će reći i talac Kristijana Ronalda koji je dao 10 golova u kvalifikacijama. Jedan od najvećih fudbalera sveta svih vremena ne pomišlja da ustupi mesto u nacionalnom timu, iako se bliži četrdesetoj godini i igra u Saudi Arabiji. Iz ranijih generacija preživeo je i Pepe koji ima 41 godinu, tu su i golman Rui Patrisio, Žoao Mario, Danilo Pereira i nešto mlađi Bruno i Bernardo Silva.

Kvalitet imaju, to nije sporno, vrve od velikih imena, novo lice je na klupi, Bob Martinez koji se nije proslavio sa Belgijancima. Španac je nasledio Fernanda Santoša koji je otišao nakon Mundijala u Kataru. Sam Martinez je loše prošao sa Belgijom na SP, mnoge je iznenadilo što je dobio priliku u Portugalu. Ako se vratimo na ono što se dešavalo dok je vodio Belgiju, nekako je timu falio "personaliti", igrali su loše kada se odlučivalo, mada i pre ovog trenera Belgija je bila poznata po tome što loše reaguje na pritisak.

Martinez se oslonio na staru gardu, mada nova generacija kuca na vrata i lagano preuzima bitne uloge. Po običaju odbrana je okupljena oko Pepea, ali su Diaš, Mendeš i Kanselo u velikim klubovima, o veznom redu da ne govorimo, a uz Ronalda, tu su Leao, Gonsalo Ramos, Žoao Feliks, Žota, zaista impresivan skup ofanzivaca.

Novi selektor je naravno obećao da će Portugal igrati u skladu sa individualnim kvalitetom igrača, da mora da dominira u posedu, to se zameralo Santosu, suviše opreza i odsustvo lepote u situaciji u kojoj tim čini nekoliko fantastičnih igrača. Nekako su bili stegnuti, bez ideje osim da se brane. Pa i na tom prvenstvu koje su osvojili, Portugal je u Francuskoj 2016. često bio u podređenom položaju. Martinez insistira na posedu, građenju iz poslednje linije, probao je sa tri štopera, što bi dalo krila ofanzivnim bekovima, ali i rasteretilo malo Bruna i Fernanda Silvu. Videćemo da li će imati snage da eventualno Ronalda pretvori u džokera što se najavljivalo, mnogi u Portugalu, iako se o tome ne govori glasno, smatraju da bi Ramos iz PSŽ trebalo da predvodi napad.

ISTORIJAT

Portugalci su naravno prisutni još od kada je generacija Figa kročila u seniorski fudbal (oni su bili omladinski prvaci sveta), ali nikada nisu uzeli trofej u seniorskom fudbalu. Najbolniji poraz je pre par decenija na domaćem terenu u finalu protiv Helena, bilo je još kontroverznih neuspeha, recimo onaj protiv Francuza 2000. u pravom ratu u Briselu protiv Francuza. Taj meč rešio je Zidan iz penala zlatnim golom, mnogo je primedbi bilo od strane Portugalaca na suđenje.

I 2012. su igrali u top četiri fazi, stigli još dalje, do penala protiv moćne Španije, poraženi su u Donjecku nakon što su Mutinjo i Alveš promašili sa bele tačke.

Posle senzacionalne titule u Parizu, na prošlom šampionatu su prošli tešku grupu kao treći, naleteli na Belgiju sa svojim sadašnjim selektorom, odlučio je gol Torgana Azara.

Pre pomenute generacije Figa i ostalih, ostaće zapamćena odlična generacija iz 1984. koja je namučila Francusku u legendarnom meču u Marseju. finali pre finala i pala u produžetku.

PROGNOZA

Portugal nikada nije završio takmičenje u grupi na EP, neće ni sada, s obzirom na rivale. Posle toga zavisiće i od žreba, kako smo rekli, imaju ogroman kvalitet, možda ofanzivni pristup novog selektora donese rezultat, ali nemamo puno poverenja u Martineza.

Kada naiđe na jače rivale, Portugal obično ima problem da se nametne, često je u prošlosti nedostatak pravog napadača rušio snove, sada to nije slučaj, ali postavlja se pitanje koliko Ronaldo može. Jasno, ne dovodimo u pitanje njegov legat, no, ako svaka lopta bude išla na njega to je problem. Čak i ako se oslobode njegove senke, ipak je to nova situacija koja nosi izazove, ali i privikavanje. Možda mogu ponovo daleko, ali da se bore za titulu kako najavljuju, baš teško...
 

Češka - Misija osmina finala!​


1718301515926.png


Češka Republika

Učešća (1996-2020.)

Najveći uspesi: Finale 1996. polufinale 2004.

Piše: Boris Jovanović

Česi ne propuštaju evropska prvenstva, od kada su se razdružili sa Slovacima. Imali su velike rezultate, posebno generacija iz devedesetih predvođena Nedvedom i ostalim zvezdama, malo im je nedostajalo u Engleskoj, i kasnije su pružali solidne partije.

Ono što uvek možete očekivati od Češke su solidne partije, organizovana timska igra, dosta fudbalera skrene pažnju na sebe na velikim takmičenjima, njihove škole fudbala rade odlično. Nema tu više igrača svetske klase, ali ono što ih čini najboljim predstavnicima Srednje Evrope je konstantnost. Retko kada padaju ispod svojih standarda.

Završili su izjednačeni sa Albancima, iako su poraženi
u Tirani. Ključ je bila pobeda nad Poljskom, pa je tim na kraju trasirao put ka Nemačkoj pobedom protiv Moldavije. Selektor je dobio posao nedavno, ranije je kratko pre 15-tak godina bio na klupi nacionalnog tima, posle toga je dugo radio na naftnom Istoku.

Inače, plasman je obezbedio Jaroslav Šilhavi koji je bio na udaru javnosti posle prosečnih igara u kvalifikacijama, a šuška se da je bio u sukobu sa nekim igračima. Česima je mnogo nedostajao Ščik iz Leverkuzena koji je dugo bio povređen.

Srž tima čine igrači praških klubova, Slavijina škola je posebno bila produktivna poslednjih nekoliko godina. Od poznatijih internacionalaca tu su Vest Hemov Suček, Barak iz Fiorentine, Hložek koji igra u novom nemačkom prvaku Bajeru sa pomenutim Ščikom, Černi, Čvančara, koji takođe igraju u Bundesligi. Hašek će vratiti neke iskusnije, Cufal, Masopust su igrači koji mogu mnogo da pomognu.

Posle promene selektora, ovaj tim je dobio Norvežane i Jermene u prijateljskim mečevima, ali teško da možemo iz toga da izvučemo neke zaključke. Formacija je
4-2-3-1 i to nije novina, Ščik je željan fudbala, protiv Jermena mu je Hašek pridružio klupskog druga Hložeka u napadu, i Baraka kao polušpica. Odbrana može da igra sa četvoricom, gde Zima i Zeleni imaju dosta utakmica u nogama, Krejči je polivalentan u defanzivi.

Česi su čvrsti u duelu, puno trče, jaki su prilikom prekida, štoperi su opasnost u skoku, tipična njihova škola, to se ne menja.

ISTORIJAT

Kada smo pisali o Slovacima, pomenuli smo onu zajedničku titulu iz Beograda, ta neverovatna generacija je igrala i na EP u Italiji četiri godina kasnije u polufinalu.

Posle raspada države, 1996. ih je Oliver Birof sprečio da se popnu na tron, ostaci te generacije su igrali polufinale 2004. Novi tim sa kapitenom Rosickim, Kadlecom, golmanom Čehom, Plašilom, Barošem na zalasku se 2012. probio iz grupe, a taj uspeh je ponovljen na prošlom prvenstvu. Iz te generacije koju je predvodio sa klupe predvodio pomenuti Šilhavi, ima desetak igrača, pa postoji osnova, odnosno kontinuitet.

Tada su Česi sa četiri boda prošli kao trećeplasirani (ključ je bila pobeda nad Škotima), nokautirali su Holanđane, na kraju ispali od Danaca u dalekom Azerbejdžanu. Imali su svoje šanse, utisak je generalno bio povoljan. Ali, kasnije su neodlazak u Katar i lošija atmosfera poljuljali poverenje u selektora i narušili hemiju u timu.

PROGNOZA

Česi su opasni, po nama imaju čvršću strukturu od Turaka, mogu da igraju sa Portugalom, bolji su od Gruzije. Čini se da je grupa po meri, da bi lako mogli u narednu rundu. Ako budu drugi, iza Portugalaca, ukrštaju sa grupom D u kojoj bi Francuska trebalo da dominira, pa će svakako učiniti sve da se plasiraju kao pobednici svoje grupe što bi omogućilo lakši žreb.

Česi bi trebalo da se nađu u nokaut fazi, mada je teško da će stići baš daleko i da mogu da naprave neko ogromno iznenađenje. Solidan tim, ali daleko od strašne generacije iz druge polovine devedesetih.
 

Back
Top