- Poruka
- 1.014
ЕУ спрема мисију за Косово, Србији нуди бржу кандидатуру
Према документу који је припремила Шведска, признавање независности Косова и Метохије требало би да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла
Јединства ЕУ око Косова није било ни јуче: „црне овце” су Кипар и Румунија, али и друге земље
Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Брисел, 14. децембра – Шефови држава или влада Европске уније су на данашњем састанку на самиту у Бриселу оценили да је време да ЕУ преузме водећу улогу у решавању статуса Косова и Метохије и одлучили да пошаљу мисију из области полиције и правосуђа, али нису успели да постигну јединствен став о правном основу за ту мисију, нити о самом статусу српске покрајине. Истовремено, а у контексту решавања статуса Космета, ЕУ је Србији упутила поруку којом се Београду пружа прилика да „убрзано” потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), те добије статус кандидата за чланство – наравно, под условом да испуни неопходне услове пуне сарадње с Хашким трибуналом. Председавајући Европског савета португалски председник Жозе Сократеш изјавио је да су се шефови држава или влада ЕУ договорили о слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на Косово и Метохију, али да ће о правном основу за то слање бити речи почетком идуће године.
„То је најјаснији сигнал који ЕУ може да пружи да има намеру да преузме улогу о читавом питању будућности Косова”, изјавио је Сократеш на конференцији за новинаре.
Он је додао да се данашњем састанку није говорило о сценарију признавања једностране независности Космета, наглашавајући да „предстоје преговори у Савету безбедности УН”.
Иако су француски председник Никола Саркози и британски министар спољних послова Дејвид Милибанд инсистирали на томе да је на састанку постигнута „пуна сагласност”, више земаља је на састанку показало да се не слажу са ставовима водећих заговорника независности Космета.
Кипар је поновио своје противљење независности Косова и Метохије и слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244, изјавио је по окончању самита кипарски председник Тасос Пападопулос.
„Ми нећемо признати једнострану декларацију независности”, рекао је Пападопулос и додао да питање статуса мора би решено у Савету безбедности УН.
„Ми верујемо да постоји још простора за договор”, нагласио је он.
На питање Танјуга о томе да ли је резолуција 1244 довољан основ за слање мисије ЕУ из области полиције и правосуђа, он је одговорио да „Резолуција 1244 не може да покрива мисију ЕУ” и да једино тело које може да интерпретира ту резолуцију јесте сам Савет безбедности.
Он је додао да су шефови држава данас на самиту донели одлуку о слању мисије ЕУ, али да се нису договорили о правној основи за ту одлуку, већ да ће о томе одлучивати Савет министара ЕУ у фебруару.
„Слање мисије мора да има правну основу”, истакао је Пападопулос.
Он је нагласио да се данас с Кипром сложило „више земаља ЕУ”, али је препустио тим земљама да се саме изјасне.
Ту прилику је искористила Румунија која је јасно истакла да неће признати независности Космета.
„Нећемо признати независност Косова (…) нећемо то учинити, јер имамо озбиљне резерве према начину на који се тај статус може постићи и према могућим последицама које би то оставило на западни Балкан”, истакао је румунски премијер Калин Попеску Таричану.
Више земаља ЕУ које се не убрајају у „традиционалне” противнике независности Космета такође је јуче исказало одређену нелагодност развојем ситуације.
„Пољска би требало да буде резервисана (…) ради се о веома компликованом питању и пре него што донесемо једну тако важну одлуку потребно је да размислимо о свим могућим сценаријима и да избегнемо решења која би довела до сукоба”, изјавио је Станислав Новак, шеф кабинета за политичка питања пољског премијера Доналда Туска.
На питање да ли је такав став Варшаве последица приближавања Москви, Новак је одговорио да Пољској нису потребни додатни проблеми у односима с Русијом.
С друге стране, Танјуг је имао увид у документ који је за данашњи самит шефова држава или влада ЕУ у Бриселу предложио шведски министар спољних послова Карл Билт.
Према њему би признавање независности Косова и Метохије требало да буде „координирано” у сарадњи с Европском унијом, да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла 2008. године.
У документу на осам страна, под називом „Европска стратегија за Косово”, истиче се да би признавање независности Космета требало да зависи од одлука Приштине да усвоји делове плана Мартија Ахтисарија.
„Уколико Косово донесе неопходне одлуке о уставним и одговарајућим институционалним аранжманима из Ахтисаријевог пакета предлога, државе чланице Европске уније би требало да искажу спремност да признају независност Косова” која би, додуше, била ограничена чињеницом да Косово не би могло да постане члан Уједињених нација, ОЕБС-а и Савета Европе све док је Резолуција Савета безбедности УН 1244 на снази”, наглашава се у документу.
„У случају да Косово донесе одговарајуће одлуке, ова критично важна фаза признавања требало би да се догоди у периоду између усвајања на Савету министара ЕУ политичког пакета на предвиђеним основама и 1. априла 2008. године”, истиче се у шведској стратегији.
У документу се истиче да ће „пуно правно признање независне државе Косово тешко бити могуће”.
„С обзиром на то да је статус кво неодржив, морамо да развијемо европску политику која би могла да задовољи основне захтеве независности и суверенитета, у исто време чувајући привид поштовања међународног права”, наводи се у документу у који је на самиту у Бриселу имала увид српска национална агенција.
Шефови држава или влада сложили су се да би Србији требало пружити могућност да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и „убрзано” добије статус кандидата за чланство у ЕУ уколико испуни неопходно услове.
„Морају да се испуне услови са самита из децембра 2006. године”, који говоре о пуној сарадњи Београда с Хашким трибуналом, истакао је Сократеш.
„Мирна и просперитетна Србија која је у потпуности интегрисана у европску породицу народа је важна за стабилност региона. У том погледу, Србија се охрабрује да испуни све неопходне услове да би се Споразум о стабилизацији и придруживању брзо потписао”, истиче се у закључцима.
„С обзиром на значајан институционални капацитет Србије, и позивајући се на закључке из децембра 2006. године, Савет понавља своје уверење да њен пут ка ЕУ, укључујући статус кандидата, може бити убрзан”, закључили су шефови држава на самиту у Бриселу.
Александар Митић
--------------------------------------------------------------------------
Саркози: Србија у ЕУ само ако призна независност
Брисел – Француски председник Никола Саркози изјавио је да су се лидери Европске уније у начелу договорили о слању цивилне мисије на Косово, додајући да се проглашење независности те покрајине „сматра неизбежним”.
Србија може приступити Европској унији само уколико испуни захтеве међународне заједнице и ухапси ратне злочинце и поштује независност Косова, изјавио је Саркози новинарима после самита ЕУ.
Танјуг
--------------------------------------------------------------------------
Самарџић: Лош знак за будућност односа Србије и ЕУ
Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је да би закључак самита ЕУ могао да значи „одређени процес једностраног решења за Косово и Метохију или једностраног прихватања независности, као и давање зеленог светла државама чланицама ЕУ да почну да Покрајину признају као независну државу”. „То је оно чега смо се бојали и због чега смо страховали. Из званичног закључка се види да је Европска унија почела да условљава решење статуса Косова и Метохије са европским интеграцијама Србије”, рекао је Самарџић Танјугу и оценио да би то изазвало тешке последице за регион и Европу, као и за односе Србије и ЕУ.
Самарџић је казао да би „овим потезом ЕУ довела у питање све оно што се градило од октобра 2000. године до данас у односима Србије и ЕУ, а постигло се доста”, подсетивши да је Србија на прагу потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. .„Бојим се да је овим данашњим закључком ЕУ управо то учинила и да је дала један лош знак за будућност односа Уније и Србије”, рекао је Самарџић.
Он је додао и да се у закључцима изричито каже и да би ЕУ преузела улогу у окончавању процеса решавања статуса Косова и Метохије, а у истој реченици додаје да би Србији требало дати могућност убрзаног стицања статуса кандидата. „Другим речима, дата је понуда трговине Србији да за Косово и Метохију прихвати убрзани статус кандидата за ЕУ. Оваква понуда не може се сматрати пристојном, тим пре што је Србија јасно рекла да неће правити никакве дилове и некакве радње које би биле у супротности са њеним уставним поретком и међународним правом”, нагласио је министар Самарџић.
Према његовим речима, Србија чврсто остаје при ставу да се питање Косова и Метохије не сме повезивати ни са каквим другим питањима и да је то кључно питање за њену будућност, па самим тим и за њену европску будућност. „Дакле, Србија у Европску унију може да уђе једино целовита, заједно са Косовом и Метохијом. После овог закључка остаје да се види шта ће урадити Савет безбедности УН, остаје да се процес настави у оквиру те институције и ту још увек постоји одређени маневарски простор”, рекао је Самарџић.
Танјуг
Према документу који је припремила Шведска, признавање независности Косова и Метохије требало би да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла
Јединства ЕУ око Косова није било ни јуче: „црне овце” су Кипар и Румунија, али и друге земље
Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Брисел, 14. децембра – Шефови држава или влада Европске уније су на данашњем састанку на самиту у Бриселу оценили да је време да ЕУ преузме водећу улогу у решавању статуса Косова и Метохије и одлучили да пошаљу мисију из области полиције и правосуђа, али нису успели да постигну јединствен став о правном основу за ту мисију, нити о самом статусу српске покрајине. Истовремено, а у контексту решавања статуса Космета, ЕУ је Србији упутила поруку којом се Београду пружа прилика да „убрзано” потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), те добије статус кандидата за чланство – наравно, под условом да испуни неопходне услове пуне сарадње с Хашким трибуналом. Председавајући Европског савета португалски председник Жозе Сократеш изјавио је да су се шефови држава или влада ЕУ договорили о слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на Косово и Метохију, али да ће о правном основу за то слање бити речи почетком идуће године.
„То је најјаснији сигнал који ЕУ може да пружи да има намеру да преузме улогу о читавом питању будућности Косова”, изјавио је Сократеш на конференцији за новинаре.
Он је додао да се данашњем састанку није говорило о сценарију признавања једностране независности Космета, наглашавајући да „предстоје преговори у Савету безбедности УН”.
Иако су француски председник Никола Саркози и британски министар спољних послова Дејвид Милибанд инсистирали на томе да је на састанку постигнута „пуна сагласност”, више земаља је на састанку показало да се не слажу са ставовима водећих заговорника независности Космета.
Кипар је поновио своје противљење независности Косова и Метохије и слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244, изјавио је по окончању самита кипарски председник Тасос Пападопулос.
„Ми нећемо признати једнострану декларацију независности”, рекао је Пападопулос и додао да питање статуса мора би решено у Савету безбедности УН.
„Ми верујемо да постоји још простора за договор”, нагласио је он.
На питање Танјуга о томе да ли је резолуција 1244 довољан основ за слање мисије ЕУ из области полиције и правосуђа, он је одговорио да „Резолуција 1244 не може да покрива мисију ЕУ” и да једино тело које може да интерпретира ту резолуцију јесте сам Савет безбедности.
Он је додао да су шефови држава данас на самиту донели одлуку о слању мисије ЕУ, али да се нису договорили о правној основи за ту одлуку, већ да ће о томе одлучивати Савет министара ЕУ у фебруару.
„Слање мисије мора да има правну основу”, истакао је Пападопулос.
Он је нагласио да се данас с Кипром сложило „више земаља ЕУ”, али је препустио тим земљама да се саме изјасне.
Ту прилику је искористила Румунија која је јасно истакла да неће признати независности Космета.
„Нећемо признати независност Косова (…) нећемо то учинити, јер имамо озбиљне резерве према начину на који се тај статус може постићи и према могућим последицама које би то оставило на западни Балкан”, истакао је румунски премијер Калин Попеску Таричану.
Више земаља ЕУ које се не убрајају у „традиционалне” противнике независности Космета такође је јуче исказало одређену нелагодност развојем ситуације.
„Пољска би требало да буде резервисана (…) ради се о веома компликованом питању и пре него што донесемо једну тако важну одлуку потребно је да размислимо о свим могућим сценаријима и да избегнемо решења која би довела до сукоба”, изјавио је Станислав Новак, шеф кабинета за политичка питања пољског премијера Доналда Туска.
На питање да ли је такав став Варшаве последица приближавања Москви, Новак је одговорио да Пољској нису потребни додатни проблеми у односима с Русијом.
С друге стране, Танјуг је имао увид у документ који је за данашњи самит шефова држава или влада ЕУ у Бриселу предложио шведски министар спољних послова Карл Билт.
Према њему би признавање независности Косова и Метохије требало да буде „координирано” у сарадњи с Европском унијом, да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла 2008. године.
У документу на осам страна, под називом „Европска стратегија за Косово”, истиче се да би признавање независности Космета требало да зависи од одлука Приштине да усвоји делове плана Мартија Ахтисарија.
„Уколико Косово донесе неопходне одлуке о уставним и одговарајућим институционалним аранжманима из Ахтисаријевог пакета предлога, државе чланице Европске уније би требало да искажу спремност да признају независност Косова” која би, додуше, била ограничена чињеницом да Косово не би могло да постане члан Уједињених нација, ОЕБС-а и Савета Европе све док је Резолуција Савета безбедности УН 1244 на снази”, наглашава се у документу.
„У случају да Косово донесе одговарајуће одлуке, ова критично важна фаза признавања требало би да се догоди у периоду између усвајања на Савету министара ЕУ политичког пакета на предвиђеним основама и 1. априла 2008. године”, истиче се у шведској стратегији.
У документу се истиче да ће „пуно правно признање независне државе Косово тешко бити могуће”.
„С обзиром на то да је статус кво неодржив, морамо да развијемо европску политику која би могла да задовољи основне захтеве независности и суверенитета, у исто време чувајући привид поштовања међународног права”, наводи се у документу у који је на самиту у Бриселу имала увид српска национална агенција.
Шефови држава или влада сложили су се да би Србији требало пружити могућност да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и „убрзано” добије статус кандидата за чланство у ЕУ уколико испуни неопходно услове.
„Морају да се испуне услови са самита из децембра 2006. године”, који говоре о пуној сарадњи Београда с Хашким трибуналом, истакао је Сократеш.
„Мирна и просперитетна Србија која је у потпуности интегрисана у европску породицу народа је важна за стабилност региона. У том погледу, Србија се охрабрује да испуни све неопходне услове да би се Споразум о стабилизацији и придруживању брзо потписао”, истиче се у закључцима.
„С обзиром на значајан институционални капацитет Србије, и позивајући се на закључке из децембра 2006. године, Савет понавља своје уверење да њен пут ка ЕУ, укључујући статус кандидата, може бити убрзан”, закључили су шефови држава на самиту у Бриселу.
Александар Митић
--------------------------------------------------------------------------
Саркози: Србија у ЕУ само ако призна независност
Брисел – Француски председник Никола Саркози изјавио је да су се лидери Европске уније у начелу договорили о слању цивилне мисије на Косово, додајући да се проглашење независности те покрајине „сматра неизбежним”.
Србија може приступити Европској унији само уколико испуни захтеве међународне заједнице и ухапси ратне злочинце и поштује независност Косова, изјавио је Саркози новинарима после самита ЕУ.
Танјуг
--------------------------------------------------------------------------
Самарџић: Лош знак за будућност односа Србије и ЕУ
Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је да би закључак самита ЕУ могао да значи „одређени процес једностраног решења за Косово и Метохију или једностраног прихватања независности, као и давање зеленог светла државама чланицама ЕУ да почну да Покрајину признају као независну државу”. „То је оно чега смо се бојали и због чега смо страховали. Из званичног закључка се види да је Европска унија почела да условљава решење статуса Косова и Метохије са европским интеграцијама Србије”, рекао је Самарџић Танјугу и оценио да би то изазвало тешке последице за регион и Европу, као и за односе Србије и ЕУ.
Самарџић је казао да би „овим потезом ЕУ довела у питање све оно што се градило од октобра 2000. године до данас у односима Србије и ЕУ, а постигло се доста”, подсетивши да је Србија на прагу потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. .„Бојим се да је овим данашњим закључком ЕУ управо то учинила и да је дала један лош знак за будућност односа Уније и Србије”, рекао је Самарџић.
Он је додао и да се у закључцима изричито каже и да би ЕУ преузела улогу у окончавању процеса решавања статуса Косова и Метохије, а у истој реченици додаје да би Србији требало дати могућност убрзаног стицања статуса кандидата. „Другим речима, дата је понуда трговине Србији да за Косово и Метохију прихвати убрзани статус кандидата за ЕУ. Оваква понуда не може се сматрати пристојном, тим пре што је Србија јасно рекла да неће правити никакве дилове и некакве радње које би биле у супротности са њеним уставним поретком и међународним правом”, нагласио је министар Самарџић.
Према његовим речима, Србија чврсто остаје при ставу да се питање Косова и Метохије не сме повезивати ни са каквим другим питањима и да је то кључно питање за њену будућност, па самим тим и за њену европску будућност. „Дакле, Србија у Европску унију може да уђе једино целовита, заједно са Косовом и Метохијом. После овог закључка остаје да се види шта ће урадити Савет безбедности УН, остаје да се процес настави у оквиру те институције и ту још увек постоји одређени маневарски простор”, рекао је Самарџић.
Танјуг
