Материјална штета
Ушће у пламену
Процењена материјална штета током НАТО бомбардовања износи (по процени Југословенске владе) 100 милијарди долара [28] док је Група-17 дала процену од око 30 милијарди долара.[29] Током бомбардовања је уништено много мостова, индустријских постројења, много цивилних објеката, јавних објеката и предузећа, касарни и војних инсталација. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте, рушење Авалског торња,[30] зграде Радио Телевизије Србије[31], петрохемије у Панчеву[32], гађање Жежељевог моста[33], фабрике аутомобила Застава из Крагујевца[34], зграде Генералштаба[35] у самом центру Београда, амбасаде Републике Кине[35] и многе друге цивилне циљеве.[36]
[уреди]Цивилне жртве
Локације на Косову и југу Централне Србије на којима је НАТО авијација користила забрањену муницију са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године
У бомбардовању је погунуло око 2.000 цивила. Највише погинулих било је у нападима на путнички воз код Грделице[37] 12. априла (11), на колону албанских избеглица на Косову[37] 14. априла (75), на зграду РТС-а у Београду 23. априла (16), на Сурдулицу 28. априла (16), на путнички аутобус код места Лужани 1. маја (23), на Ниш касетним бомбама 7. маја (20), и на крају најтежи напад на цивиле, 14. маја на другу колону албанских избеглица крај Призрена, са 87 мртвих.
Напад који је добио највећу медијску пажњу био је напад 8. маја на амбасаду Народне Републике Кине у Београду, који је изазвао велику дипломатску напетост између влада те државе и САД. У том су нападу убијена три кинеска службеника амбасаде. НАТО је ову наводну грешку оправдао „застарелим мапама“.
У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника. [38][39] (види Муниција са осиромашеним уранијумом)
.. idi bre...
