servvsdei
Obećava
- Poruka
- 98
Након 5. Октобра па на овамо, политика сваке власти обавезно је укључивала ЕУ интеграције. У народу је другачије, рекао бих пола-пола, велики број грађана окренут је евроскептицизму због искуства са Западом и Европом 90-их година. Требало би сагледати и добре и лоше аспекте уласка Србије у ЕУ независно од претходних искустава са "европом".
Суштински мото тезе да Србија треба да уђе у Европску унију је да просјечан становник исте више него дупло боље живи од просјечног Србина, има виши степан заштите од свих одблика насиља, много лакше може себе реализовати у различитим областима и има небројено више прилика и могућности у животу, јер живи у простору који му то може омогућити својом величином, разноврсношћу и богатством потреба.
Главни разлози због којих би Србија требала у будућности бити дио "европске породице":
• владавина права и заштита права појединаца
• слободно тржиште роба и услуга, како за појединце тако и за фирме
• развој државне инфраструктуре
• питање државне и националне безбедности
Разлози због којих су ЕУ интеграције лоше по Србију:
• бирократија и централизација управљања из Брисела – непотизам елите
• духовно раслојавање - вјерска нетолеранција традиционалних религија
• морална деградација и стварање вриједности просјека
• скупљи живот за просјечног грађанина
Питање је колико би Србија заиста имала добитка уласком у ЕУ економски гледано. На дну је листе европских економија и дио народа и елите се нада да ће уласком Србије у ЕУ то стање да се поправи. То је чињеница, али само мало и на кратке стазе. Дугорочно, велика Европа има своје државне и регионалне интересе и развијаће даље само оне крајеве који су развијени, оне регије које су им од стратешке важности или пак оне дијелове за које се излобира у Бриселу. Сва је прилика да Србија неће бити ни у једном од тих шешира из којих се вади добитак и главна награда. Ми смо трећи прстен Европе, периферије свега. Данас, фокус Европске уније је на економији и стварању економског система који помаже европском унитаризму, на уштрб европске културе, културе европских нација. Европска унија би требала да буде више децентрализованија са могућности очувања културне јединствености сваке нације. Оснивачи ЕУ су њену мисију видјели на сличан начин на који су мисију Америке доживљавали њени очеви утемељивачи – уједињење великих простора путем слободних приватних тржишта и без бирократске централизације, које унапређује продуктивност и ефикасност на основу економије обима, ширећи простор слободног избора сваког појединца. Најбољи израз овог иницијално либералног карактера америчке уније било је уставно право на сецесију сваке државе, које је брутално укинуто Линколновим агресорским ратом, којим су САД заправо претворене у унитарну државу. Слична унитаристичка револуција се збива и у данашњој Европској унији, само што она тече мирно, постепено и без крви, и што је много обухватнија од америчке. Преокрет се десио након удаљавања Де Гола из Француске политике и доласка француских социјалиста на власт, као и за вријеме владавине Маргарет Тачер када је под утицајем слободнозидарског лобија из Америке дошло до промена у скоро свим политичким структурама партија у Европи. Тада је хришћанска и десна Европа изгубила своју душу, што је очигледно када данас погледате политичку мапу Европе – свуда су снагом новца и бесомучне пропаганде на власти нео, либерално, демократске, социјалистичке и зелене фракције. Чак и у земљама Источне Европе где очекујете националне партије, имате социјалисте на власти.Интеграција не значи нужно брз економски напредак и постизање високог стандарда живота, већ прије плиму бирократске регулације, централизованог одлучивања које кочи слободну конкуренцију и иницијативу људи и намеће вештачке стандарде у разним областима, што све слаби компаративне предности нових чланица.
Шта ви мислите о ЕУ интеграцијама? Које су то добре, а које лоше стране уласка у ЕУ по вама и зашто?
Суштински мото тезе да Србија треба да уђе у Европску унију је да просјечан становник исте више него дупло боље живи од просјечног Србина, има виши степан заштите од свих одблика насиља, много лакше може себе реализовати у различитим областима и има небројено више прилика и могућности у животу, јер живи у простору који му то може омогућити својом величином, разноврсношћу и богатством потреба.
Главни разлози због којих би Србија требала у будућности бити дио "европске породице":
• владавина права и заштита права појединаца
• слободно тржиште роба и услуга, како за појединце тако и за фирме
• развој државне инфраструктуре
• питање државне и националне безбедности
Разлози због којих су ЕУ интеграције лоше по Србију:
• бирократија и централизација управљања из Брисела – непотизам елите
• духовно раслојавање - вјерска нетолеранција традиционалних религија
• морална деградација и стварање вриједности просјека
• скупљи живот за просјечног грађанина
Питање је колико би Србија заиста имала добитка уласком у ЕУ економски гледано. На дну је листе европских економија и дио народа и елите се нада да ће уласком Србије у ЕУ то стање да се поправи. То је чињеница, али само мало и на кратке стазе. Дугорочно, велика Европа има своје државне и регионалне интересе и развијаће даље само оне крајеве који су развијени, оне регије које су им од стратешке важности или пак оне дијелове за које се излобира у Бриселу. Сва је прилика да Србија неће бити ни у једном од тих шешира из којих се вади добитак и главна награда. Ми смо трећи прстен Европе, периферије свега. Данас, фокус Европске уније је на економији и стварању економског система који помаже европском унитаризму, на уштрб европске културе, културе европских нација. Европска унија би требала да буде више децентрализованија са могућности очувања културне јединствености сваке нације. Оснивачи ЕУ су њену мисију видјели на сличан начин на који су мисију Америке доживљавали њени очеви утемељивачи – уједињење великих простора путем слободних приватних тржишта и без бирократске централизације, које унапређује продуктивност и ефикасност на основу економије обима, ширећи простор слободног избора сваког појединца. Најбољи израз овог иницијално либералног карактера америчке уније било је уставно право на сецесију сваке државе, које је брутално укинуто Линколновим агресорским ратом, којим су САД заправо претворене у унитарну државу. Слична унитаристичка револуција се збива и у данашњој Европској унији, само што она тече мирно, постепено и без крви, и што је много обухватнија од америчке. Преокрет се десио након удаљавања Де Гола из Француске политике и доласка француских социјалиста на власт, као и за вријеме владавине Маргарет Тачер када је под утицајем слободнозидарског лобија из Америке дошло до промена у скоро свим политичким структурама партија у Европи. Тада је хришћанска и десна Европа изгубила своју душу, што је очигледно када данас погледате политичку мапу Европе – свуда су снагом новца и бесомучне пропаганде на власти нео, либерално, демократске, социјалистичке и зелене фракције. Чак и у земљама Источне Европе где очекујете националне партије, имате социјалисте на власти.Интеграција не значи нужно брз економски напредак и постизање високог стандарда живота, већ прије плиму бирократске регулације, централизованог одлучивања које кочи слободну конкуренцију и иницијативу људи и намеће вештачке стандарде у разним областима, што све слаби компаративне предности нових чланица.
Шта ви мислите о ЕУ интеграцијама? Које су то добре, а које лоше стране уласка у ЕУ по вама и зашто?
