Etrurska hipoteza

Glas Sauronov

Primećen član
Poruka
674
Етрурска цивилизација је својом загонетношћу одувек привлачила пажњу приповедача. Сваки истраживач наслућује да је истраживањем етрурске цивилизације дошао до извесних одговора на фундаментална питања развоја цивилизација у целини, а посебно у Европи. Етрурци су синтеза извесних принципа доведених до савршенства и емпиријски осмишљених. Сматрало се да је та цивилизација претрпела утицаје оних које су је окруживали, а у ствари је она вршила утицај на духовни и материјални развој суседа. Потом ће је столећима суседи покоравати да коначно преузели њене духовне тековине и представили као своје. Тај трагични исход борбе Етрураца (или Расена, како су сами себе звали) унеће многе забуне и довести у заблуду многе истраживаче њихове историје. Проблем језика и проблем писма. Тај проблем је проистекао из проблема порекла, а проблем порекла из проблема преимућства. Настао је тако зачарани круг који се столећима понављао служећи истини. Многобројне хипотезе падале су у воду и поново се враћале својој рудиментарној идеји конструкције. И историографија је остала на нивоу ad captandum benevolentiam, наносећи несагледиве последице које ће бити узрок многих несрећа. Такозвана словенска хипотеза у приступу и тумачењу историје етрурске цивилизације категорички је одбачена и тиме је било паралисано даље конструктивно истраживање. Расветљења која су уносили Данковски, Леваскје, Тејлор, Колар, Чертков, Трусман и други декларативно су препуштена забораву. Својом студијом Silabirium Etruscum, скренуо сам 1980. пажњу на подунавски извор писмености, који ће убрзо после тога бити систематизован у винчанско писмо, а ово повезано са писмом Пеласта, на које је указивао још Исак Тејлор 1899. Имајући у виду распрострањеност велике пелашке породице народа у Европи и Малој Азији, круг кретања народа у II и I миленијуму пре н.е. добио је на тај начин сасвим супротне, али логички исправне смерове. Тако се не само етрурска већ и остале цивилизације јављају у новом светлу. То детерминисање води нас заједничком извору и сродништву, или експлицитније јединственој породици медитеранских и европских цивилизација.

РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ


ZLATNE PLOČICE IZ PYRGIA
Arheološko otkriće iz 1964. godine

I – Uslovna transkripcija pisma
I ta tmi a i kak deram azva tije čje uniala az treje soječi i az ašječo u tao je bađe u veli u nas zal SLUVENI az tudu sem čuniz tozo v vas tam jer je škaila sve tule RASE nas si avil čudvat te zi ašče ITALE ak nas vjede i ta nišč bjeda šče avil je nia ka gulšč čva nas o je barije vel i junas o ašču ke SLEVAJE ta nai ščasan ti ud u niaz zela se vačal tmi al avil čval ašču gulišč čva snuif

II – Slobodan prevod
I ta tama donese svu bedu neutešnu i nagna na razmišljanje o razaranjima kao da i boginja baci prokletstvo na nas SLOVENE koji su ovde živeli a vi pođoste u bekstvo i napustiste i nas i svu zemlju RAŠANSKU i predaste nas razjarenim ITALIMA celu zemlju i sve nas rasute po ITALIJI u bedi izdate od svojih vođa koji ne pomisliše na svoje naraštaje i sve SLOVENE koji su mogli imati srećnu sudbinunpa neka je hvala tim izdajničkim sinovima

19.10.1986.
 

Back
Top