gost 434892

Veoma poznat
Poruka
12.912
Етногенеза Словена и Срба

Мислим да сам својим истраживањем последњих година можда и зачешљао праг истине о историји и настанку Срба и Словена у генералу и волео бих да своју теорију изнесем на форум. Своја мишљења базирам на генетици, археологији, изворима са Еупедије и многе литературе посвећене индоевропљанима и пра-словенима и надам се да ћу мало осветлити овај део словенске историје о ком нам је једино археологија оставила податке.

Кренућу од појаве јамне степске културе (Yamnaya), делом на територији на којој се данас ратује у Украјини. Јамна култура је била колевка индоевропске цивилизације и два главна предачка хаплоттипа која се јављају у њој: Р1а, и Р1б. Данас је Р1б најзаступљенији међу западним индоевропљанима, а то су Келти, Италици и Германи, а Р1а међу источним индоевропљанима, а то су Балти, Словени, Индијци и Иранци.

Кроз време, јамна култура дели се на два дела која се очигледно сепаратишу, тако да је северна јамна култура обухватала Р1а хаплогрупу, а јужна Р1б хаплогрупу.

Ширење северне јамне културе даље ка западу, на простор средње Европе, територији данашње Пољске, Чешке, резултирало је њеним природним наставком кроз културу жичане робе. Ова археолошка култура је врло битна, јер се претпоставља да је управо у овој култури развијен пра-балтословенски језик и етнос. Главни генетски хаплотип културе је Р1а, и то управо оне субскладе које данас носе Словени и Балти. ДНК нам показује да су Словени и Балти настали од једне популације, тојест, управо оно што је кључно за етногенезу Словена и наше одвајање од Балта а што ће обрадовати и на неки начин "помирити" аутохтонистичку школу са званичном историографијом образложићу касније.

Дакле, ДНК нам недвосмислено показује да је средњо-источноевропска култура жичане робе била култура која је одвојила прабалтословенски језик и етнос на једну страну, а са друге стране, јавља се и уњетичка култура, која представља предачку за итало-келтске народе.

Ширењем културе жичане робе, наши преци наилазе на неке од култура наследница винчанске културе које су се дубоко рашириле по Европи, чије је становништво носило И2 и И1 хаплогрупе, те, у овој цивилизацији дефинитивно настаје мешавина народа предачка за Балте а поготово Словене. Језик креће да се мења, тојест, прабалтословенски језик почиње да трпи јак утицај језика староседеелаца Европе, и тако почиње да се афирмише балтословенски језик.

Занимљиво је додати, да раније поменута уњетичка култура доспева до Скандинавије. Баш ту, и баш тада, по Еупедији, настаје хибридан језик који спаја одлике балтословенских и келтоиталских језика - германски.

Сама анализа германских језика показује мешовитте изгогласе, неке које су карактеристичне за балтословенске језике, а неке које су карактеристичне за италокелтске језике. И сама генетика Германа је мешавина - Р1Б (Келтоиталици) и Р1А (+И1,И2) (Балтословени).

Ова култура се на територији данашње западне Украјине и Молдавије потпуно спаја са Кукутенско-Трипољском културом, каснијом фазом винчанске културе, и ова два етноса се овог пута потпуно срођују један са другим. Словенски језик и народ почиње да се образује као спој балтословенског и језика европслих домородаца, док се Балтски језик формира спајањем Балтословена са прецима данашњих Финаца. То показује и генетика - словенски народ и све словенске археолошке културе од тада баштине Р1а, И2а али и Е1б хаплогрупу, док балтичке баштине Р1а и Н1а. Ту се балтички и словенски језик разилазе.

Словени, дакле, у исто време јесу - и домороци европе, и наследници најстаријих европских култура попут Лепенског Вира, Винче, Старчева, а такође су и индоевропљани. Ове две популације савршено су се стопиле и креирале словенски етнос и језик.

То саживљавање староседелаца и домородаца није се десило са италокелтима, те у западној Европи фреквенције хаплогрупе Р1б иду и до 80%.

Даље, о Србима.

Овде немам никакву литературу на коју бих се позвао, ово је мој лични закључак на основу анализирања типова српских држава, словенских племена, њихових имена, и тога колико се српско име лако ширило на све Словене.

Словен значи "онај који слови". Тако су се словенска племено међусобно називала, јер су говорила истим језиком и разумела су се међусобно, те су себе тако и називали. Поред тог општег имена, имали су племена. Имена тих племена била су најчешће локалног карактера: Пољани, Волиљани, Северјани... Међутим, постојао је један племенски савез који је окупио више полапских словенских племена - Далеминце, Гломаче, Нижиће, неки историчари ту сврставају и Бодриће и још много мањих племена, који су себе крстили Србима.

А шта значи Србин на старословенском? Тренутно највише научника заступа став и идеју да је старословенски облик срб представљао породицу, племе, сабор, собрање, алијансу, савез, браћу... Дакле, некакво збирно, или опште име, које су словенска племена лако прихватала.

Зашто онда нису баш сви Словени били Срби? То је одлично питање.

Словени су, или били под страном влашћу па постали главно становништво стране државе, као Руси (Варјази) или Бугари (Татари), или су имали државе само за своје племе (Бохемиа, Моравска...), или су просто увек били нечији вазали (Хрвати)... Такође, за Хрвате се сматра да њихово име значи "Брђани".

Српски племенски савез, био је малтене једини облик словенске владавине над више словенских племена - и тада су та племена, у једном уређењу, постајала Срби (сабор, собрање, народ, браћа, род, племе...)

Такав тренд се наставља и настанком српске државе на Балкану. При српском ширењу на територије Византије насељене Словенима, ти Словени су врло лако прихватали српско име, те Цар Душан, на пример, није био цар "Срба, Брсјака, Велезгита, Смољана, Струмичана... и Грка") већ цар "Срба и Грка".

Изгледа да се српско име ширило при словенским државама и облицима државности које су, под 1, биле у начелу словенске, и под 2, сачињавале више племема. За то су нам доказ Лужички Срби и њихов племенски савез. То и оправдава значење српског етнонима - сабор, собрање, народ, браћа, род, племе...

Дакле, Србин је нека врста државотворног имена за Словене. Није најтачније рећи да су сви Словени Срби, али верујем, да се српска држава проширила на све територије које су Словени насељавали, што под Византијом, што под Варјазима, што под Бугарима, Францима, Мађарском... Највероватније да би сви прихватили српско име са својим изворним значењем.

Такође, Словени јесу наследници античке Европе, Лепенског Вира, Винче, Старчева, али су такође и Индоевропљани, тојест, Словени су одличан спој суживота два различита етноса, језика, који су се из непознатог разлога потпуно спојили, те тако спојили и језике, културу, генетику, без икаквих разлика која би Винчанце могла одвојити од Индоевропљана.

Крај.
 
Eh a šta je izvorno i gde je izvor?
Čak i neke E V13 vrlo moguće da su došle sa Slovenima u seobi

pa izvorno je ono što je bilo od izvora dunava do ušća dunava eto to je izvorno
pre 25 000 pa do 10 000 pre n.e u Evropi je živela samo i jedino I2/I1 hg
svi ostali su dodjoši, što iz sibirskih stepa što iz levantskih pustinja
odakle si ti došao?
a EV13 je došao samo i jedino iz levanta, prvobitno, i jedan deo je otišao sa nama gore na sever
pre 6000 god pre n.e i vratio se kad se smo se svi vratili ovde
...
iz nekog čudnog razloga I2 i R1a su našli zajednički jezik, i nastali su današnji sloveni
i preneseno i bukvalno...I2 i R1a su uvek živeli u miru, za razliku od naci R1b genocidaša.
 
pa izvorno je ono što je bilo od izvora dunava do ušća dunava eto to je izvorno
pre 25 000 pa do 10 000 pre n.e u Evropi je živela samo i jedino I2/I1 hg
svi ostali su dodjoši, što iz sibirskih stepa što iz levantskih pustinja
odakle si ti došao?
a EV13 je došao samo i jedino iz levanta, prvobitno, i jedan deo je otišao sa nama gore na sever
pre 6000 god pre n.e i vratio se kad se smo se svi vratili ovde
Izvorno je ono od početka a gde je početak, nije I2 i R1a nastala sama sama od sebe nego je mutirala
Ja ne znam odakle sam došao I2 L38 retka hg
Pripoveda se sa severa
 
Poslednja izmena od moderatora:
Дакле, Србин је нека врста државотворног имена за Словене.
да, саборног имена, што доказује првенство и вредност српског имена

то име се надалеко прочуло, распрострело и тамо где Срби нису живели
 
Bliski su i primećeno je da idu zajedno u seobama
I2-M223 је нађена међу даунским узорцима са југа Италије https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrians#Archaeogenetics
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дауни
Ипак чини се да је ова хаплогрупа код данашњих балканских народа више од германских народа (код је могуће највише од Саса), него од Илира.

IMG_20230506_182332.jpg
 
I2-M223 је нађена међу даунским узорцима са југа Италије https://en.wikipedia.org/wiki/Illyrians#Archaeogenetics
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дауни
Ипак чини се да је ова хаплогрупа код данашњих балканских народа више од германских народа (код је могуће највише од Саса), него од Илира.

Pogledajte prilog 1337353
M223 je vecinom najverovatnije od srednjovekovnih Saskih seoba mada ga mozda i od ranije ima. Ja imam "rodjake" od Nemačke do Grčke..
 
У историји, и онда када тражимо помоћ у генетици, свака тежња поједностављивању води на погрешан колосјек. И оваквим уводом у тему имамо једну тежњу поједностављивању и материје и проблематике.
Да би разумјели историјске процесе, када тражимо помоћ у генетици, ослањајући се на хаплогрупе Y-хромосома који се преноси искључиво мушком линијом, у старту је погрешно то посматрати кроз призму хаплогрупа ђутуре, већ сагледавање мора ићи кроз гране, подгране и слојеве тих хаплогрупа. Из разлога што ни данас, а ни у историји немамо нити једну хаплогрупу карактеристичну само за једну породицу народа, и обрнуто, немамо нити једну породицу народа која је ограничена само на једну хаплогрупу.

У моменту када је почело грањање хаплогрупа Р1а и Р1б (а тако је и са осталима) на гране, подгране па чак и слојеве, Келти, Италици и Германи, као и Балти, Словени, Индијци и Иранци нису се ни појавили на историјској позорници, појавиће се хиљаде година касније, у тим временима ти колективитети су имали другачије идентитете у складу већ са околностима које су владале.

Ми данас имамо гране хаплогрупе веома мало заступљене код породица народа којима се у тако поједностављеном доживљају приписују. Рецимо грана Р1а-М417-Л664 је у занемарљивом % заступљена код словенских народа и доста заступљена код германских народа. Са друге стране стране грана Р1б-З2103 је у занемарљиовом % присутна код данашњих народа келтско-италског насљеђа и кудикамо више присутна у Анадолији те на Балкану, углавном се везује за насљеђе неких трачких и хетитских огранака.
Haplogroup-R1b-Z2103.png

Зато је неопходно проблематику сагледавати не преко хаплогрупа збирно, него грана, подграна и слојева тих хаплогрупа. Како написах раздвајање тих грана и подграна бјеше хиљаде година прије него ли су се народи и породице народа које изучавамо уопште појавили.

Опет, гледајући и ту заступљеност грана и подграна хаплогрупа, сходно тестирањима која су све популарнија задњих деценија, ми можемо добити слику блискости, мање или веће дистанце међу народима данашње популације, са нагласком на данашње. Да би добили слику о етнографским кретањима кроз историју неопходно је тестирати значајнији број узорака скелета, ово што је до данас урађено је премало, не ријетко су велика временска раздобља непокривена, од бројних народа који су нестали са историјске позорнице имамо тек неколико а некад нити један тестиран скелет. Доћи ће вријеме када ћемо имати кудикамо релевантнији узорак тестираних скелета и помоћи ће да боље сагледамо миграције које су се дешавале, али то вријеме неће доћи тако брзо.

За сада се морамо ослонити на постојеће изворе, списе и археолошке налазе те кроз дубинску, темељиту критичку анализу тих извора покушати доћи до неких закључака. При томе ваља покушати избјећи робовање заблудама, до којих долази када услијед више могућности изаберемо ону која нам се највише свиђа а некад мало и сами додатно исконструишемо. Рецимо, волимо када се колективитети у компшилуку повежу са нечим у нашем виђењу не баш афирмативним, па ако негдје набасамо да су Хрвати туркијског поријекла имамо обичај прихватити без провјере, или ћемо рецимо Бугаре олако сврстати у Татаре иако ни то "ниђе везе". Није спорно, Татари и неки сродни народи, рецимо Кумани, јесу прокрстарили простором данашње Бугарске, извјесно јесу у неком % улчествовали у етногенези Бугара, али су учествовали у могуће нешто мањем % и у етногенези Срба. Као што су у етногенези свих народа учествовали бројни и не увијек сродни народи.

Када су Словени у питању, прихваћено је да се у историјским грчким и латинским списима појављују од половине VI вијека под именом Склавени, нешто касније у арапским под именом Сакалиби иако су у арапским списима под овим именом некад знали бити обухваћени и неки несловенски народи. Када су Срби у питању, као уосталом и код свих народа овог простора, у раном средњем вијеку подаци су крајње оскуди, Срби се појављују колико сам упознат тек у шест рукописа, Фредегерова (VII v.) и Ајнхардова (IX v.) хроника, те у Х вијеку Ал.-Масудијев рукопис, неппзнатог аутора упамћеног као Теофанов настављач те два рукописа неког Косте. И то је то што се тиче раног средњег вијека.
У развијеном средњем вијеку већ се ствари мијењају, од ХI вијека имамом обиље грађе, бројне грчке списе али од краја ХII вијека и обиље историјске српске грађе и ту можемо склопити добру слику о тим временима.

За рани средњи вијек то је теже, али се ипак може. Ослањајући се на први спи у којем се Срби помињу, Фредегерову хронику, Срби су нација словенског поријекла, или у данашњем поимању, народ словенске породице народа.

У развијеном и позном средњем вијеку, како написах, то је лакше, имамо обиље списа, грађе, на више тема је претресено и титулисање српских средњовјековних владара, већ је исти форумаш отворио тему на којој је то "претресено", Стефан Душан се у попвељама док бјеше краљем обично титулисао "Стефан, по милости Божјој, краљ све српске земље и поморске", када је постао царем обично би се титулисао "Стефан, благовјерни цар Србљем и Грком (а у неким повељама и Буљгаром)".
Код титулисања нисмо имали постављен стандард, ту би зависило у ком времену владари владају, различито је схватање у раном, развијеном и позном средњем вијеку, од позног средњег вијека и посебно модерне епохе, а у латинској титулатури и раније, етничка одредница се потискује у корист територијалне.
Када би се етничка одредница наглашавала, и када се Стефан Душан титулише цар Србима и Грцима, значи да племићку елиту његовог царства или државе чине Срби и Грци.
 
У историји, и онда када тражимо помоћ у генетици, свака тежња поједностављивању води на погрешан колосјек. И оваквим уводом у тему имамо једну тежњу поједностављивању и материје и проблематике.
Да би разумјели историјске процесе, када тражимо помоћ у генетици, ослањајући се на хаплогрупе Y-хромосома који се преноси искључиво мушком линијом, у старту је погрешно то посматрати кроз призму хаплогрупа ђутуре, већ сагледавање мора ићи кроз гране, подгране и слојеве тих хаплогрупа. Из разлога што ни данас, а ни у историји немамо нити једну хаплогрупу карактеристичну само за једну породицу народа, и обрнуто, немамо нити једну породицу народа која је ограничена само на једну хаплогрупу.

У моменту када је почело грањање хаплогрупа Р1а и Р1б (а тако је и са осталима) на гране, подгране па чак и слојеве, Келти, Италици и Германи, као и Балти, Словени, Индијци и Иранци нису се ни појавили на историјској позорници, појавиће се хиљаде година касније, у тим временима ти колективитети су имали другачије идентитете у складу већ са околностима које су владале.

Ми данас имамо гране хаплогрупе веома мало заступљене код породица народа којима се у тако поједностављеном доживљају приписују. Рецимо грана Р1а-М417-Л664 је у занемарљивом % заступљена код словенских народа и доста заступљена код германских народа. Са друге стране стране грана Р1б-З2103 је у занемарљиовом % присутна код данашњих народа келтско-италског насљеђа и кудикамо више присутна у Анадолији те на Балкану, углавном се везује за насљеђе неких трачких и хетитских огранака.
Pogledajte prilog 1337417
Зато је неопходно проблематику сагледавати не преко хаплогрупа збирно, него грана, подграна и слојева тих хаплогрупа. Како написах раздвајање тих грана и подграна бјеше хиљаде година прије него ли су се народи и породице народа које изучавамо уопште појавили.

Опет, гледајући и ту заступљеност грана и подграна хаплогрупа, сходно тестирањима која су све популарнија задњих деценија, ми можемо добити слику блискости, мање или веће дистанце међу народима данашње популације, са нагласком на данашње. Да би добили слику о етнографским кретањима кроз историју неопходно је тестирати значајнији број узорака скелета, ово што је до данас урађено је премало, не ријетко су велика временска раздобља непокривена, од бројних народа који су нестали са историјске позорнице имамо тек неколико а некад нити један тестиран скелет. Доћи ће вријеме када ћемо имати кудикамо релевантнији узорак тестираних скелета и помоћи ће да боље сагледамо миграције које су се дешавале, али то вријеме неће доћи тако брзо.

За сада се морамо ослонити на постојеће изворе, списе и археолошке налазе те кроз дубинску, темељиту критичку анализу тих извора покушати доћи до неких закључака. При томе ваља покушати избјећи робовање заблудама, до којих долази када услијед више могућности изаберемо ону која нам се највише свиђа а некад мало и сами додатно исконструишемо. Рецимо, волимо када се колективитети у компшилуку повежу са нечим у нашем виђењу не баш афирмативним, па ако негдје набасамо да су Хрвати туркијског поријекла имамо обичај прихватити без провјере, или ћемо рецимо Бугаре олако сврстати у Татаре иако ни то "ниђе везе". Није спорно, Татари и неки сродни народи, рецимо Кумани, јесу прокрстарили простором данашње Бугарске, извјесно јесу у неком % улчествовали у етногенези Бугара, али су учествовали у могуће нешто мањем % и у етногенези Срба. Као што су у етногенези свих народа учествовали бројни и не увијек сродни народи.

Када су Словени у питању, прихваћено је да се у историјским грчким и латинским списима појављују од половине VI вијека под именом Склавени, нешто касније у арапским под именом Сакалиби иако су у арапским списима под овим именом некад знали бити обухваћени и неки несловенски народи. Када су Срби у питању, као уосталом и код свих народа овог простора, у раном средњем вијеку подаци су крајње оскуди, Срби се појављују колико сам упознат тек у шест рукописа, Фредегерова (VII v.) и Ајнхардова (IX v.) хроника, те у Х вијеку Ал.-Масудијев рукопис, неппзнатог аутора упамћеног као Теофанов настављач те два рукописа неког Косте. И то је то што се тиче раног средњег вијека.
У развијеном средњем вијеку већ се ствари мијењају, од ХI вијека имамом обиље грађе, бројне грчке списе али од краја ХII вијека и обиље историјске српске грађе и ту можемо склопити добру слику о тим временима.

За рани средњи вијек то је теже, али се ипак може. Ослањајући се на први спи у којем се Срби помињу, Фредегерову хронику, Срби су нација словенског поријекла, или у данашњем поимању, народ словенске породице народа.

У развијеном и позном средњем вијеку, како написах, то је лакше, имамо обиље списа, грађе, на више тема је претресено и титулисање српских средњовјековних владара, већ је исти форумаш отворио тему на којој је то "претресено", Стефан Душан се у попвељама док бјеше краљем обично титулисао "Стефан, по милости Божјој, краљ све српске земље и поморске", када је постао царем обично би се титулисао "Стефан, благовјерни цар Србљем и Грком (а у неким повељама и Буљгаром)".
Код титулисања нисмо имали постављен стандард, ту би зависило у ком времену владари владају, различито је схватање у раном, развијеном и позном средњем вијеку, од позног средњег вијека и посебно модерне епохе, а у латинској титулатури и раније, етничка одредница се потискује у корист територијалне.
Када би се етничка одредница наглашавала, и када се Стефан Душан титулише цар Србима и Грцима, значи да племићку елиту његовог царства или државе чине Срби и Грци.
Да, слажем се за подгране, али морамо знати да су основне хаплогрупе свакако предачке за остале гране. И да су многе подгране настале касније. Ја све ово што сам писао о генетици, извор ми је била Еупедија.

Рећи да је само једна субсклада И2а Словенска је глупост, јер су све те И2а субскладе еволуирале из истог народног корпуса који се спојио са Индоевропљанима. Исто је и са Р1а. Зна се које су субскладе доминантне за индоиранске, а које су овде присутне за време култура које се повезују са балтословенима.
 
Зашто онда нису баш сви Словени били Срби? То је одлично питање.

-------------------

Одговор је веома једноставан , нису сви словени јер су се мешали са туђој крви и тиме рушили своју моћ , генетику и уништавали своје биће .

Стари словенски закон РИТА , закон о роду словена, управо говори о томе , свако ко би легао са туђинцом би био искључен из даљег репродуктивног система словена , тј и мушакрцима и женама, који прекрише закон, се забрањивало да дају свој допринос у рађењу или прављењу деце .То је прсто био закон којег су се придржавали словени јер су веровали да се спајањем тела , спаја и крв и дух и ако се то ради са туђинцем онда ће се дух запрљати ,

Они који су прекршили те законе се нису одстрањивали из заједнице , али једноставно више никада нису могли да рађају или праве децу ..

Е , сад како је дошло до тоталног распада словенског света је велико питање и како је дошло до огромон нарушења закона РИТА
 
Зашто онда нису баш сви Словени били Срби? То је одлично питање.

-------------------

Одговор је веома једноставан , нису сви словени јер су се мешали са туђој крви и тиме рушили своју моћ , генетику и уништавали своје биће .

Стари словенски закон РИТА , закон о роду словена, управо говори о томе , свако ко би легао са туђинцом би био искључен из даљег репродуктивног система словена , тј и мушакрцима и женама, који прекрише закон, се забрањивало да дају свој допринос у рађењу или прављењу деце .То је прсто био закон којег су се придржавали словени јер су веровали да се спајањем тела , спаја и крв и дух и ако се то ради са туђинцем онда ће се дух запрљати ,

Они који су прекршили те законе се нису одстрањивали из заједнице , али једноставно више никада нису могли да рађају или праве децу ..

Е , сад како је дошло до тоталног распада словенског света је велико питање и како је дошло до огромон нарушења закона РИТА
Нисам знао за то. Али како се онда спојише две скроз различите популације И2а+Е1б ѕа Р1а?
 
У историји, и онда када тражимо помоћ у генетици, свака тежња поједностављивању води на погрешан колосјек. И оваквим уводом у тему имамо једну тежњу поједностављивању и материје и проблематике.
Да би разумјели историјске процесе, када тражимо помоћ у генетици, ослањајући се на хаплогрупе Y-хромосома који се преноси искључиво мушком линијом, у старту је погрешно то посматрати кроз призму хаплогрупа ђутуре, већ сагледавање мора ићи кроз гране, подгране и слојеве тих хаплогрупа. Из разлога што ни данас, а ни у историји немамо нити једну хаплогрупу карактеристичну само за једну породицу народа, и обрнуто, немамо нити једну породицу народа која је ограничена само на једну хаплогрупу.

У моменту када је почело грањање хаплогрупа Р1а и Р1б (а тако је и са осталима) на гране, подгране па чак и слојеве, Келти, Италици и Германи, као и Балти, Словени, Индијци и Иранци нису се ни појавили на историјској позорници, појавиће се хиљаде година касније, у тим временима ти колективитети су имали другачије идентитете у складу већ са околностима које су владале.

Ми данас имамо гране хаплогрупе веома мало заступљене код породица народа којима се у тако поједностављеном доживљају приписују. Рецимо грана Р1а-М417-Л664 је у занемарљивом % заступљена код словенских народа и доста заступљена код германских народа. Са друге стране стране грана Р1б-З2103 је у занемарљиовом % присутна код данашњих народа келтско-италског насљеђа и кудикамо више присутна у Анадолији те на Балкану, углавном се везује за насљеђе неких трачких и хетитских огранака.
Pogledajte prilog 1337417
Зато је неопходно проблематику сагледавати не преко хаплогрупа збирно, него грана, подграна и слојева тих хаплогрупа. Како написах раздвајање тих грана и подграна бјеше хиљаде година прије него ли су се народи и породице народа које изучавамо уопште појавили.

Опет, гледајући и ту заступљеност грана и подграна хаплогрупа, сходно тестирањима која су све популарнија задњих деценија, ми можемо добити слику блискости, мање или веће дистанце међу народима данашње популације, са нагласком на данашње. Да би добили слику о етнографским кретањима кроз историју неопходно је тестирати значајнији број узорака скелета, ово што је до данас урађено је премало, не ријетко су велика временска раздобља непокривена, од бројних народа који су нестали са историјске позорнице имамо тек неколико а некад нити један тестиран скелет. Доћи ће вријеме када ћемо имати кудикамо релевантнији узорак тестираних скелета и помоћи ће да боље сагледамо миграције које су се дешавале, али то вријеме неће доћи тако брзо.

За сада се морамо ослонити на постојеће изворе, списе и археолошке налазе те кроз дубинску, темељиту критичку анализу тих извора покушати доћи до неких закључака. При томе ваља покушати избјећи робовање заблудама, до којих долази када услијед више могућности изаберемо ону која нам се највише свиђа а некад мало и сами додатно исконструишемо. Рецимо, волимо када се колективитети у компшилуку повежу са нечим у нашем виђењу не баш афирмативним, па ако негдје набасамо да су Хрвати туркијског поријекла имамо обичај прихватити без провјере, или ћемо рецимо Бугаре олако сврстати у Татаре иако ни то "ниђе везе". Није спорно, Татари и неки сродни народи, рецимо Кумани, јесу прокрстарили простором данашње Бугарске, извјесно јесу у неком % улчествовали у етногенези Бугара, али су учествовали у могуће нешто мањем % и у етногенези Срба. Као што су у етногенези свих народа учествовали бројни и не увијек сродни народи.

Када су Словени у питању, прихваћено је да се у историјским грчким и латинским списима појављују од половине VI вијека под именом Склавени, нешто касније у арапским под именом Сакалиби иако су у арапским списима под овим именом некад знали бити обухваћени и неки несловенски народи. Када су Срби у питању, као уосталом и код свих народа овог простора, у раном средњем вијеку подаци су крајње оскуди, Срби се појављују колико сам упознат тек у шест рукописа, Фредегерова (VII v.) и Ајнхардова (IX v.) хроника, те у Х вијеку Ал.-Масудијев рукопис, неппзнатог аутора упамћеног као Теофанов настављач те два рукописа неког Косте. И то је то што се тиче раног средњег вијека.
У развијеном средњем вијеку већ се ствари мијењају, од ХI вијека имамом обиље грађе, бројне грчке списе али од краја ХII вијека и обиље историјске српске грађе и ту можемо склопити добру слику о тим временима.

За рани средњи вијек то је теже, али се ипак може. Ослањајући се на први спи у којем се Срби помињу, Фредегерову хронику, Срби су нација словенског поријекла, или у данашњем поимању, народ словенске породице народа.

У развијеном и позном средњем вијеку, како написах, то је лакше, имамо обиље списа, грађе, на више тема је претресено и титулисање српских средњовјековних владара, већ је исти форумаш отворио тему на којој је то "претресено", Стефан Душан се у попвељама док бјеше краљем обично титулисао "Стефан, по милости Божјој, краљ све српске земље и поморске", када је постао царем обично би се титулисао "Стефан, благовјерни цар Србљем и Грком (а у неким повељама и Буљгаром)".
Код титулисања нисмо имали постављен стандард, ту би зависило у ком времену владари владају, различито је схватање у раном, развијеном и позном средњем вијеку, од позног средњег вијека и посебно модерне епохе, а у латинској титулатури и раније, етничка одредница се потискује у корист територијалне.
Када би се етничка одредница наглашавала, и када се Стефан Душан титулише цар Србима и Грцима, значи да племићку елиту његовог царства или државе чине Срби и Грци.
Постоје субскладе Р1а које нису данас толико заступљене међу Словенима али не значи да нису биле прабалтословенске. Баш напротив. Сам германски народ и јесте спој балтословена и италокелта уњетичке културе.
 
A ti misliš da ima veza Neandertalac - Kromanjonac? :think:

Volim što sam redak
Neandertalci i Kromanjonci uopšte nemaju isto poreklo, Neandertalac nije pripadao ni istoj podvrsti, a Kromanjonac je evoluirao na drugom mestu dok je Neandertalac slepo crevo evolucije - izumrli su bez naslednika - savremeni čovek nije evoluirao iz Neandertalca - biološki su u pitanju različite podvrste i mogli su da imaju samo hibridno potomstvo, što se dokazano dešavalo, ali nikakve evolucije iz Neandertalca u savremenog čoveka nije bilo.

Ako se samo baci pogled na fosilne ostatke sve postane jasno: Kromanjonac, tj rani savremeni čovek - Homo Sapiens Sapiens i Homo Sapiens Neanderthalensis su nekad veoma rano imali nekog zajedničkog pretka, pa su se Neandertalci odvojili iz populacije iz koje su evoluirali savremeni ljudi, divergirali i najzad izumrli bez naslednika.
 
Poslednja izmena:
Neandertalci i Kromanjonci uopšte nemaju isto poreklo, Neandertalac nije pripadao ni istoj podvrsti, a Kromanjonac je evoluirao na drugom mestu dok je Neandertalac slepo crevo evolucije - izumrli su bez naslednika - savremeni čovek nije evoluirao iz Neandertalca - biološki su u pitanju različite podvrste i mogli su da imaju samo hibridno potomstvo, što se dokazano dešavalo, ali nikakve evolucije iz Neandertalca u savremenog čoveka nije bilo.

Ako se samo baci pogled na fosilne ostatke sve postane jasno: Kromanjonac, tj rani savremeni čovek - Homo Sapiens Sapiens i Homo Sapiens Neanderthalensis su nekad veoma rano imali nekog zajedničkog pretka, pa su se Neandertalci odvojili iz populacije iz koje su evoluirali savremeni ljudi, divergirali i najzad izumrli bez naslednika.
Znam sve ovo naravno šalio sam se malo.
Savremeni evropski čovek nije evoluirao od Neandertalca ali ima neki procenat neandertalske genetike što bi ipak značilo da nisu izumrli, makar mali deo u nama.
Kromanjonci za koje ne može da se kaže da su evoluirali u savremenog čoveka ali toliko pomešao da danas od severne Nemačke do Balkana imaju svoje direktne potomke.

Evo tri dame tri balkanske kromanjonke

bolje-se-roditi-bez-one-stvari-nego-bez-srice-arijana-culina-slika-166355106.jpg
1690520.jpeg
136408_ddabovic-foto-tanjug01-tanjug_iff.jpg
 

Back
Top