Не знам зашто спомињеш да се ико
враћа. Од појаве тог етнонима и његовог ширења пре пар векова до данас, уз истискивање арбанског етнонима, то је једини облик који користе све до данашњег дана, кроз Призренску лигу и од формирања албанске државе 1912. године све до сада. Не знам да ли постоји чак ни уопште идеја да се врати старо име? Управо је тај потез малчице забезекнуо тј. отуђио староарбанашку дијаспору, зато што су им људи у праотаџбини одабрали другачији етноним за националну идентификацију, што би значило да су припадници друге нације и само деле исто порекло. Што се, заправо, у неку руку може и заиста рећи за Арваните, Арбереше и Албанце, заиста.
Како су шта, када и који странци чинили, једно је сасвим друго и подоста сложено питање. О егзонимији уопште нисмо ни говорили.
У њиховом језику, до времена Призренске лиге мислим да је тај етноним код њих већ био у значајној мери потиснут. Од албанске интелигенције не користи га скоро нико више, или бар врло ретко, искључиво као својеврсни архаизам (барем у прадомовини, на подручју Османског царства).
О политичким и прагматичним околностима сам већ писао, говорећи о томе колико се ново име може лако објаснити и повезати свакодневним речима (честе употребе) ради националне еманципације, али и у националистичке сврхе због симболичког везивања са националним симболима (заставом и грбом). Не треба искључити мотиве и политику заинстересованих страна (нпр. Беча и Ватикана) и могући значај
шћиптарског етнонима управо у наведене сврхе. Посебно уколико је потребно премостити и велике етничке и верске разлике ради стварања националне кохезије (нпр. уколико је муслиманском живљу арбанашки етноним, као хришћански, био нешто страно; непријатељско, кауринско).
Иначе, то ме подсети; да су Албанци заиста
народ орла, у овом примерку
Питања и одговора несумњиво би упрво та животиња била уз њих.