Етнички идентитет Торлака и Шопа

Gledston

Aktivan član
Poruka
1.904
Претходна тема коју сам нашао је закључана.

Наишао сам на једну занимљиву докторску дисертацију (доступна овде). Да цитирам стр. 24:

Торлаке као регионалну групу први помиње Вук Караџић у другом издању свог Српског рјечника, објављеног 1852. године. Он каже да је Торлак човјек који
нити говори чисто Српски ни Бугарски. На жалост, он не даје одређење географског распрострањења Торлака. На основу ове дефиниције само можемо претпоставити да се Торлаци налазе негде на подручју сретања етнокултурних утицаја Срба и Бугара.

Дакле, овде наилазимо на тврдњу да се Торлак први пут помиње тек средином 19. века (и то од човека који, бар колико је мени познато, никад није био ни близу јужног пограничног подручја данашње Србије и данашње Бугарске. Не бих да претрпавам пост цитатима, али очито је да је већина интервјуисаних видела себе као нешто друго, тј. да су Шопи и Торлаци увек они други, негде мало даље (слично као и за појам Балкана).

Можда не би било на одмет и подсетити се граница између Васељенске и Српске патријаршије у рано модерно доба:

Screenshot_4.jpg

(Н. Шулетић, "Каталог старешина самоковске епархије (XVI-XVIII век). Прилози Српском биографском речнику Матице српскке", Зборник Матице српске за историју 97 (2018), 32)

Дакле, простор Понишавља пре Сићевачке клисуре је био у саставу Софијске митрополије (у саставу Цариградске архиепископије). Једини могући изузетак је манастир Св. Димитрија код Беле Паланке, који би можда могао бити и у саставу Нишке епархије. Колико сам успео да нађем, Нишавска епархија Цариградске архиепископије је основана 1721. године. Верујем да се може само нагађати зашто ова област није укључена у састав Српске патријаршије?

Углавном, остаје чињеница да (опет, према мом знању) нема помена Шопа и Торлака у рано модерно доба.
 
(Нажалост још не тако чувена) османисткиња Радмила Тричковић ("Торлак", Научни скуп Пиротска буна 1836. године (с посебним освртом на ослободилачки покрет у Пироту и Понишављу од турског освајања до ослобођења 1877/1878), Пирот, 14-16. јун 1996, Пирот 1997), која се бавила и пиротским крајем, изнела је пар занимљивих тврдњи:

- Милан Милићевић није открио откуд зна да се центар области Торлак налази у Пироту, али је тако утемељио убеђење да је Пирот центар Торлака.
- Исти човек је створио лажан утисак да је Торлак ендоним, иако су Јиречек и Славејков показали да је Торлак у ствари погрдан термин.
- Није истина да је брдо Торлак код Београда добило име по скорим насељеницима са простора Понишавља, јер се у пописним дефтерима ово брдо са тим именом јавља још од 1528. године.
- Име торлак се у XVI веку везивало искључиво за дервише, и то дервише мевлевијског тариката. Наиме, тор је у мевлевијској терминологији означавао врсту шала који је млади члан тариката везивао око врата попут омче при одласку у куповину, да би тако тор опомињао на правила реда. Исто тако, персијска реч тор је довела до турског глагола turlamak, што значи сакупљати, ловити. Ту реч је користио и други на Балкану раширен суфијски тарикат, бекташијски тарикат.

Наиме, Пирот је био познат као град са изузетно развијеним суфијским заједницама. Ова појава није изумрла тако лако, па Радмила Тричковић наилази на једног дервиша чибукџију (скупљача пореза на стоку) 1824. године. Радмила Тричковић наводи како је Вуку Караџићу термин торлак у значењу у ком га он описује у својим речницима подметнут.

Шта знам, има смисла...
 
Није ми јасно зашто се најамни хрватски десничари петљају у нешто у шта се не разумеју.
То ваљда по оној да комшији (Србима) цркне крава, са надом да ће њихова матична држава бити жива и здрава.
А да притом не видиш масовну пропаст сопственог народа...

Како се уопште може тврдити да су Шопи и некакви Торлаци Бугари, а да пре тога не понудиш дефиницију, на пример шта је то Шоп, а шта тај неки Торлак ?

Шта је уопште Бугарин на пример, а шта је Влах ? Односно ко су сви ови људи и какви се идентитети крију иза тих назива ?

Занимљиво је да у 19ом веку ни бугарски ни хрватски писци нису стартовали са етничким концептом идентитета.
За хрватске писце је Хрваштина концепт политичког народа, ослоњеног на такозвано "хрватско државно право". Идеја која је у основи украдена од Мађара.
За бугарске писце је Бугарштина пре свега припадност Бугарској егзархији.

Једино је за српске писце народност, односно етничка блискост основ, а не верска припадност или политичка идеологија.
 
Није ми јасно зашто се најамни хрватски десничари петљају у нешто у шта се не разумеју.
То ваљда по оној да комшији (Србима) цркне крава...

Што је "мање" Срба, њима је лакше. Па нису Срби, већ "Власи", "Бугари", "Румуни", "Цинцари", "Македонци", "Грци", "Дукљани"...
 
Šopi ili torski vlasi (Torlaci; uporedi sa Morlaci, morski vlasi) srpsko su pleme. Torovi su planinske staze.

Ne bih imao nista protiv da je tako...ja sam Šop, nacionalno se osecam kao Srbin naravno ali je to dosta diskutabilno...Genetika pokazuje ipak dominantno starosedelacke haplogrupe kod Šopova nego kod ostatka Srba...Ovo sto Han Aco lupa..od njega i ne ocekujem neki smisleniji post.
 
О пореклу Шопа - врло занимљиво!


21:00 - 29:00 лингвистички докази да су Шопи ближи Србима него Бугарима.

Бугари за ЈА кажу АЗ :rotf: , а Шопи ЈА као и остали Срби.

Бугари за ОН кажу ТОИ, а Шопи ОН као и остали Срби.
 
Poslednja izmena:

Back
Top