Gledston
Aktivan član
- Poruka
- 1.904
Претходна тема коју сам нашао је закључана.
Наишао сам на једну занимљиву докторску дисертацију (доступна овде). Да цитирам стр. 24:
Дакле, овде наилазимо на тврдњу да се Торлак први пут помиње тек средином 19. века (и то од човека који, бар колико је мени познато, никад није био ни близу јужног пограничног подручја данашње Србије и данашње Бугарске. Не бих да претрпавам пост цитатима, али очито је да је већина интервјуисаних видела себе као нешто друго, тј. да су Шопи и Торлаци увек они други, негде мало даље (слично као и за појам Балкана).
Можда не би било на одмет и подсетити се граница између Васељенске и Српске патријаршије у рано модерно доба:
(Н. Шулетић, "Каталог старешина самоковске епархије (XVI-XVIII век). Прилози Српском биографском речнику Матице српскке", Зборник Матице српске за историју 97 (2018), 32)
Дакле, простор Понишавља пре Сићевачке клисуре је био у саставу Софијске митрополије (у саставу Цариградске архиепископије). Једини могући изузетак је манастир Св. Димитрија код Беле Паланке, који би можда могао бити и у саставу Нишке епархије. Колико сам успео да нађем, Нишавска епархија Цариградске архиепископије је основана 1721. године. Верујем да се може само нагађати зашто ова област није укључена у састав Српске патријаршије?
Углавном, остаје чињеница да (опет, према мом знању) нема помена Шопа и Торлака у рано модерно доба.
Наишао сам на једну занимљиву докторску дисертацију (доступна овде). Да цитирам стр. 24:
Торлаке као регионалну групу први помиње Вук Караџић у другом издању свог Српског рјечника, објављеног 1852. године. Он каже да је Торлак човјек који
нити говори чисто Српски ни Бугарски. На жалост, он не даје одређење географског распрострањења Торлака. На основу ове дефиниције само можемо претпоставити да се Торлаци налазе негде на подручју сретања етнокултурних утицаја Срба и Бугара.
Дакле, овде наилазимо на тврдњу да се Торлак први пут помиње тек средином 19. века (и то од човека који, бар колико је мени познато, никад није био ни близу јужног пограничног подручја данашње Србије и данашње Бугарске. Не бих да претрпавам пост цитатима, али очито је да је већина интервјуисаних видела себе као нешто друго, тј. да су Шопи и Торлаци увек они други, негде мало даље (слично као и за појам Балкана).
Можда не би било на одмет и подсетити се граница између Васељенске и Српске патријаршије у рано модерно доба:
(Н. Шулетић, "Каталог старешина самоковске епархије (XVI-XVIII век). Прилози Српском биографском речнику Матице српскке", Зборник Матице српске за историју 97 (2018), 32)
Дакле, простор Понишавља пре Сићевачке клисуре је био у саставу Софијске митрополије (у саставу Цариградске архиепископије). Једини могући изузетак је манастир Св. Димитрија код Беле Паланке, који би можда могао бити и у саставу Нишке епархије. Колико сам успео да нађем, Нишавска епархија Цариградске архиепископије је основана 1721. године. Верујем да се може само нагађати зашто ова област није укључена у састав Српске патријаршије?
Углавном, остаје чињеница да (опет, према мом знању) нема помена Шопа и Торлака у рано модерно доба.