Quantcast

Etiopiji potrebna hrana

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Etiopiji potrebna hrana

Etiopijska vlada je zatražila hitno pomoć u hrani na jednom humanitarnom skupu zbog ugroženosti preko šest miliona ljudi



Vlada Etiopije je zatražila hitnu pomoć u hrani za više od šest miliona ljudi koji trpe posledice duge suše i sporadičnih kiša na obradivim površinama u zemlji.
BBC-jev urednik koji prate stanje u tom delu istočne Afrike, kaže da nema sumnje da je dug period bez kiše uticao na prinos ovogodišnje žetve u Etiopiji, ali da za nastalo kritično stanje po stanovnike ima više razloga.

Nastalo stanje je jednim delom posledica politike koja je vođena da bi se poljoprivrednici zadržali na zemlji koju obrađuju, a sva obradiva zemlja u Etiopiji pripada državi i ne može se prodavati.

Zato se mnoga imanja prenose s generacije na generaciju seljaka, i dele se na manje parcele sa svakom novom generacijom.

Tako je nastao veliki broj imanja koja su tako mala i toliko intenzivno korišćena da ne mogu da prehrane ni porodice koje ih obrađuju čak i u godini kada je količina padavina normalna.

Vladina politika kao faktor krize

Vlada Etiopije odbija da dozvoli prodaju zemlje da bi sprečila masovni priliv seljaka u gradove, a trenutno je oko sedamdeset posto od osamdeset miliona stanovnika zemlje nastanjeno u urbanim sredinama.

Takvom politikom vlada želi da spreči masovnu nezaposlenost i nemire koje bi ona mogla da izazove.

Međutim, takva vladina politika nije jedini faktor koji je doprineo krizi zbog koje je vlada zatražila pomoć.

Među ostalim faktorima su: zatvaranje granice sa Eritrejom, što sprečava normalne trgovinske tokove na rogu Afrike - brz rast stanovništva koji je takođe umanjio sposobnost Etiopije da nahrani svoje stanovništvo - i sukobi u više delova zemlje koji su smanjili poljoprivredne prinose.

Ovi faktori zajedno su važni barem koliko i izostanak kiša za objašnjenje nestašice hrane koja vlada u Etiopiji.

Etiopijski zvaničnici su zahtev za pomoć u hrani uputili na jednom sastanku donatora i humanitarnih organizacija, rekavši da nedovoljno hrane trenutno ima šest miliona i dvesta hiljada ljudi - i najavila je sledeću procenu broja ugroženih za novembar.

Strah od rasta broja neuhranjenih

Neki zvaničnici humanitarnih organizacija smatraju da je vladina procena broja ugroženih možda skromnija od stvarnog stanja jer su milioni seljaka već suočeni sa vrlo niskim prinosom kukuruza zbog suše i ranog prestanka padavina.

Svetski program hrane kaže da je za pomoć u hrani potrebno dvesta osamdeset pet miliona dolara u sledećih šest meseci, ali ovu organizaciju najviše brine trenutno nepostojanje bilo kakvog izvora finansiranja programa za hranu namenjenu 'umereno neuhranjenoj' deci.

Reč je o programu čiji je cilj da se spreči da takva deca postanu 'vrlo neuhranjena' jer bi to značilo da im je život doveden u pitanje.
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Zao mi je sto se Etiopija drevna Abisinija nalazi pred ekonomskom krizom i gladi.Abisinija je nekada bila drzava drevnog Krscanstva i oni su imali dosta razvijenu civilizaciju.U Etiopiji ima oko 35% muslimana i volio bih da ostali dio stanovnistva primi Islam i da Saudijska Arabija ucini nesto da nestane gladi u Etiopiji.Etiopija je svjetski problem vec dugo vremena i treba ga rijesiti na pravilan nacin.
Etiopsko Krscanstvo je ortodoksno i oni imaju stare ikone uklesane na kozi.

U Etiopiji definitivno treba da se izvrsi revolucija i narod da se oslobodi stega davanja prinosa drzavi nego da se to uredi po kapitalistickom sistemu i modernom sistemu demokratske drzave.
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Definitvno to je prilika za muslimane da prosire svoj interes misije Islama i da se narod okrene Islamskoj vjeri i da se uspostave konstruktivno dobri odnosi sa Saudijskom Arabijom.

Etiopija u tom slucaju moze biti Islamska drzava i moze biti okrijepljena dobrosusjedskim odnosima sa Dzibutijem i Somalijom.
 

gost 23146

Buduća legenda
Poruka
46.412
Хммм...а куд се деде храна коју они производе?
'' Ekonomija [uredi]

Mapa ekonomskih aktivnosti Etiopije i Eritreje

Etiopija je jedna od najsiromašnijih afričkih zemalja, mnogi Etiopljani zavise od pomoći hranom iz inostranstva. Posle revolucije 1974. etiopska ekonomija je vođena kao socijalistička ekonomija, sa jakom državnom kontrolom i veliki deo ekonomije je prebačen u javni sektor. Od 1991.ekonomija se okrenula prema decentralizaciji i tržišno orijentisanoj ekonomiji. 1993.počela je postepena privatizacija industrije, bankarstva, poljoprivrede i trgovine.

Poljoprivreda čini 41% bruto domaće proizvodnje, 80% izvoza i zapošljava 80% radne snage. Glavni izvozni proizvod je kafa koja čini 65% do 75% etiopske zarade od izvoza. Kafa je kritična za etiopsku ekonomiju, koja je 1999. zaradila 267 miliona dolara od prodaje 105,000 tona kafe. Prema trenutnim procenama kafa čini 10% etiopskog bruto domaćeg proizvoda, i više od 15 miliona ljudi (25% stanovništva) živi od sektora kafe. Etiopija uzgaja sve vrste žitarica, kikiriki, kafu, čaj, cveće, kao i voće i povrće. 2002. Etiopija je izvezla 29,000 tona voća i povrća i 10,000 cveća.

Etiopija je prva zemlja u Africi i među prvih deset na svetu po stočarstvu. Ovaj sektor uključuje 35 miliona goveda, 12 miliona ovaca i 10 miliona koza. Sa 3,3 miliona košnica Etiopija je prva zemlja proizvođač i izvoznik meda i pčelinjeg voska u Africi.

Industrija je na prvom nivou razvoja i čini oko 15% bruto domaćeg proizvoda. Industrija se uglavnom bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda, tekstila, odeće, kožne odeće, cipela, tašni, drvna industrija (Etiopija poseduje 2,5 miliona hektara šume), proizvoda od kaučuka i plastike, hemijskih proizvoda, sastavljanje automobila i karavana.''
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Хммм...а куд се деде храна коју они производе?
'' Ekonomija [uredi]

Mapa ekonomskih aktivnosti Etiopije i Eritreje

Etiopija je jedna od najsiromašnijih afričkih zemalja, mnogi Etiopljani zavise od pomoći hranom iz inostranstva. Posle revolucije 1974. etiopska ekonomija je vođena kao socijalistička ekonomija, sa jakom državnom kontrolom i veliki deo ekonomije je prebačen u javni sektor. Od 1991.ekonomija se okrenula prema decentralizaciji i tržišno orijentisanoj ekonomiji. 1993.počela je postepena privatizacija industrije, bankarstva, poljoprivrede i trgovine.

Poljoprivreda čini 41% bruto domaće proizvodnje, 80% izvoza i zapošljava 80% radne snage. Glavni izvozni proizvod je kafa koja čini 65% do 75% etiopske zarade od izvoza. Kafa je kritična za etiopsku ekonomiju, koja je 1999. zaradila 267 miliona dolara od prodaje 105,000 tona kafe. Prema trenutnim procenama kafa čini 10% etiopskog bruto domaćeg proizvoda, i više od 15 miliona ljudi (25% stanovništva) živi od sektora kafe. Etiopija uzgaja sve vrste žitarica, kikiriki, kafu, čaj, cveće, kao i voće i povrće. 2002. Etiopija je izvezla 29,000 tona voća i povrća i 10,000 cveća.

Etiopija je prva zemlja u Africi i među prvih deset na svetu po stočarstvu. Ovaj sektor uključuje 35 miliona goveda, 12 miliona ovaca i 10 miliona koza. Sa 3,3 miliona košnica Etiopija je prva zemlja proizvođač i izvoznik meda i pčelinjeg voska u Africi.

Industrija je na prvom nivou razvoja i čini oko 15% bruto domaćeg proizvoda. Industrija se uglavnom bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda, tekstila, odeće, kožne odeće, cipela, tašni, drvna industrija (Etiopija poseduje 2,5 miliona hektara šume), proizvoda od kaučuka i plastike, hemijskih proizvoda, sastavljanje automobila i karavana.''
I sta hoces time reci?Da je Etiopija dosta razvijena ili ima potencijala za razvijenom ekonomijom?
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Etiopiji potrebna hrana

Etiopijska vlada je zatražila hitno pomoć u hrani na jednom humanitarnom skupu zbog ugroženosti preko šest miliona ljudi



Vlada Etiopije je zatražila hitnu pomoć u hrani za više od šest miliona ljudi koji trpe posledice duge suše i sporadičnih kiša na obradivim površinama u zemlji.
BBC-jev urednik koji prate stanje u tom delu istočne Afrike, kaže da nema sumnje da je dug period bez kiše uticao na prinos ovogodišnje žetve u Etiopiji, ali da za nastalo kritično stanje po stanovnike ima više razloga.

Nastalo stanje je jednim delom posledica politike koja je vođena da bi se poljoprivrednici zadržali na zemlji koju obrađuju, a sva obradiva zemlja u Etiopiji pripada državi i ne može se prodavati.

Zato se mnoga imanja prenose s generacije na generaciju seljaka, i dele se na manje parcele sa svakom novom generacijom.

Tako je nastao veliki broj imanja koja su tako mala i toliko intenzivno korišćena da ne mogu da prehrane ni porodice koje ih obrađuju čak i u godini kada je količina padavina normalna.

Vladina politika kao faktor krize

Vlada Etiopije odbija da dozvoli prodaju zemlje da bi sprečila masovni priliv seljaka u gradove, a trenutno je oko sedamdeset posto od osamdeset miliona stanovnika zemlje nastanjeno u urbanim sredinama.

Takvom politikom vlada želi da spreči masovnu nezaposlenost i nemire koje bi ona mogla da izazove.

Međutim, takva vladina politika nije jedini faktor koji je doprineo krizi zbog koje je vlada zatražila pomoć.

Među ostalim faktorima su: zatvaranje granice sa Eritrejom, što sprečava normalne trgovinske tokove na rogu Afrike - brz rast stanovništva koji je takođe umanjio sposobnost Etiopije da nahrani svoje stanovništvo - i sukobi u više delova zemlje koji su smanjili poljoprivredne prinose.

Ovi faktori zajedno su važni barem koliko i izostanak kiša za objašnjenje nestašice hrane koja vlada u Etiopiji.

Etiopijski zvaničnici su zahtev za pomoć u hrani uputili na jednom sastanku donatora i humanitarnih organizacija, rekavši da nedovoljno hrane trenutno ima šest miliona i dvesta hiljada ljudi - i najavila je sledeću procenu broja ugroženih za novembar.

Strah od rasta broja neuhranjenih

Neki zvaničnici humanitarnih organizacija smatraju da je vladina procena broja ugroženih možda skromnija od stvarnog stanja jer su milioni seljaka već suočeni sa vrlo niskim prinosom kukuruza zbog suše i ranog prestanka padavina.

Svetski program hrane kaže da je za pomoć u hrani potrebno dvesta osamdeset pet miliona dolara u sledećih šest meseci, ali ovu organizaciju najviše brine trenutno nepostojanje bilo kakvog izvora finansiranja programa za hranu namenjenu 'umereno neuhranjenoj' deci.

Reč je o programu čiji je cilj da se spreči da takva deca postanu 'vrlo neuhranjena' jer bi to značilo da im je život doveden u pitanje.
Bilo bi lepo da pomognemo makar malo braći Pravoslavcima.
 
Poruka
73.597
Glad je pre svega u somalijskim delovima Etiopije, kod brace muslimana

Ali nije u tome problem. Desetoro dece, slabi uslovi za poljoprivredu, rat, komunizam, rat - i sad imas drzavu u kojoj bi barem 50% stanovnistva umrlo za par dana bez neprestane strane pomoci u hrani.

Sanse da im krene na bolje su 0
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Naravno je da se treba pomoci Etiopskom narodu makar u smislu nekih emocija a to su pravoslavlje, Islam i druge emocije kao sto su prva crna rasa sa velikom civilizacijom.Stvar misije je da li neko zeli preci u Islam ili ne.Njima je vec ponudjen Islam i Etipoja kao drzava mora da ucini nesto veliko a to je da uzme veliki kredit kao Srbija od Rusije sto uzima, pa sa kreditom da se ulozi u domace resurse i tako oporavi ekonomija.Sa nule se ne moze poceti jer sve sto rodi u Etiopiji to se i pojede i tako narod gladuje.neko treba dati dugorocni kredit Etiopiji i tako imati svoj ekonomski inters u toj zemlji.
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
to bi bilo isto kao kad bi po Srbiju svi poceli da prave po 10 deteta
a posle trazi pomoc ...
Nije stvar u natalitetu nego u ekonomskom programu Etiopske vlade.Mora se nesto uciniti za taj narod da se definitivno oporavi i da preuzme stvari u svoje ruke.Jel se sjecate da je budzet Bosne i Hercegovine bio 200 eura.Da nije stranih ulaganja i Bosna bi tako gladovala kao i Etiopija.
 

Marijan Lazic

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
319
Zbog tih stvari kontrole oduzimanja rudnih bogatstava ili kradje rude je potrijebno da neko poda Etiopiji kredit i nalozi joj sto treba uciniti da bi se razvila njihova ekonomija.To moze na primjer uciniti Saudijska Arabija i poslati uz to svoje misionare koji bi preveli Krscane u Islam.Poslije toga Saudijska Arabija kontrolise cijeli projekat ekonomije i nema problema oko kradje rudnih bogatstava a Etiopija uz to moze biti interesantna drzava za ulaganja oko otvaranja rudnih centara gdje bi projekat nadgledala drzava i ona drzava koja je dala kredit Etiopiji na primjer Saudijska Arabija.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.