Quantcast

Estetska kontemplacija

Човек у свом опажању и размишљању има посла једино са својом индивидуалном вољом. Воља је та која је у основи сазнања, и која користи свој орган (мозак) као што користи и остале органе попут канџи и очњака, за напад и одбрану. Сваки орган у телу има своју сврху која се своди на испуњење основних импулса индивидуалне воље, а то је самодржање индивидуе, као и продужење врсте.
У исте сврхе индивидуална воља користи и интелект, и то на начин "претходнице извиђача". Интелект је попут рибара са мрежом, која представља простор и време (априорне форме опажања разума), и помоћу те "мреже" он дели недељиву целовиту стварност у издељену шему, план будуће акције тела.
Из овога можемо видети како функционише контемплација када је она у служби индивидуалне воље. Где је свести, ту су и препреке и афектирани организам који покушава да препреку, било које врсте, уклони.

Али постоји један велики изузетак у свему томе када особа сазнаје, али то сазнање није више у служби индивидуалне воље, већ је довољно само себи. Сазнање које не покреће индивидуална воља. У том случају ради се се о естетској контемплацији.

Приликом такве контемплације субјекат, који је до тада "цртао" шеме и планове своје мреже (попут оног рибара), сада нема потребу за тим, а ипак се препушта сазнању. Међутим, шта онда сазнаје такав "чист субјект сазнања?" Одговор је да он сазнаје идеје (у Платоновом смислу) а тај догађај је далеко од сазнања на која смо навикли. Обзиром да идеја још није ушла у principium individuationis (простор и узрочност) самим тим то никако не може бити шема будуће акције већ нешто својеврсно. Осећање идентитета субјекта и објекта. Ништа друго до "квалитативна множина".

То својеврсно осећање јавља се при свакој естетској контемплацији и оно је нешто најближе нашој унутрашњој суштини, а као такво, далеко од патњи индивидуалне воље и од опажајног света, као корелата њеног сазнања.
Човек који је удубљен у контемплацију неког уметничког дела, није више човек, није више индивидуа већ је стопљен са унутрашњим вечитим бићем пра једним.

Uistinu Arhiloh je samo usplamteli čovek što voli i mrzi, samo vizija genija koji više nije Arhiloh, već genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bićem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti, priređuje sebi večito uživanje.

Niče iz Rođenja tragedije.

Тај унутрашњи геније света, наша унутрашња суштина, пробија се на "видело" у овом свету објеката као појава човека који ужива у уметности.

Како доћи до естетске контемплације?
Пошто се она садржи у вишку интелекта, једино је човек у могућности да јој се препусти. Животиње су заробљеници својих индивидуалних воља. Оне немају интелекта "за бацање", не могу да скрену пажњу на нешто што није у интересу њихове воље. Та немогућност је и одлика људи који су толико увучени у мрежу Мајину, да не могу скренути поглед са оног што им њихова воља тражи.

"Ta razlika između čoveka i životinje spolja je izražena razlikom odnosa glave i trupa. U nižih životinja, glava i trup još su posve srasli: kod svih je glava oborena ka zemlji, gde leže objekti volje. Čak i u višim vrstama, glava i trup čine celinu kudikamo više no sto je to slučaj u čoveka čija glava kao da je slobodno postavljena na trup, kao da je njime samo nošena, kao da trupu nije potčinjena. Ovu čovekovu prednost pokazuje na najvišem stupnju, Apolon Belvederski:

Apolon.jpg


Glava boga muza, pogleda uprtog u daljinu, stoji na ramenima tako slobodno da izgleda kao da je sasvim odvojena od tela i kao da više za njega ne mari".

citat: Šopenhauer iz Sveta kao volje i predstave

https://forum.krstarica.com/threads/estetska-kontemplacija.381151/
 
Poslednja izmena:

s.ivancevic

Obećava
Poruka
77
Ovakvi tekstovi me zanimaju,ali su teški i zahtevaju malo više prethodnog znanja.Nastavite da ih objavljujete jer su sigurno čitani.Za sve one koji su željni novog znanja oni su od velike koristi.To što nema komentara ne znači da tekstovi nisu bez čitalaca a još manje da nisu kvalitetni.Ljudi baš ne vole teške teme niti mogu da se upuštaju u dijaloge sa nekima koji to dobro znaju ali mogu da se edukuju.Nastavi te sa pisanje jer imate svoje poštovaoce i čitalačku publiku.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.269
Hvala vam na lepim recima.

Tacno je da neke filozofske teme zahtevaju prethodno znanje i mnogo razmisljanja. Mada sa druge strane, kao sto kaze Bergson :" Nema filozofskog sistema koji traje a da nije bar u nekim svojim delovima ozivljen intuicijom."
Cilj u filozofiji je ,pre svega,doci do te intuicije... "mesta" gde prestaje saznanje i gde dolazimo u dodir sa "izvorom vecnog zivota".. nasom pravom unutrasnjom sustinom. Filozofija nas "vodi za ruku" do tog izvora.
Ako neko moze da izvuce korist iz ovih mojih "filozofskih kontemplacija" i priblizi se tom izvoru, kao i ako usput nauci nesto novo, svakako mi je drago zbog toga.
Pozdrav!
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.269
"Kao što oni koji su pali u koribantski zanos ne igraju svoje mahnite igre pri razumu, baš tako i lirski pesnici ne pevaju svoje lepe pesme u svetlosti razuma, nego ih, kad su se predali moći harmonije i ritma, obuzima bahantska mahnitost i bahantski zanos. I kao što bahantkinje samo u stanju zanosa crpu med i mleko iz reka, a ne u stanju razumskom, tako stoji stvar i sa dušom lirskih pesnika, što i sami tvrde. Jer pesnici nam zaista kažu da oni s medonosnih izvora iz nekih Muzinih vrtova i dolova usisavaju svoje pesme, te ih nama donose kao pčele, leteći kao i one same. I oni istinu govore."

"Оni, dakle, ne stvaraju svoja dela i mnoge lepote zanatski, nego u božjem zadahnuću."

citat: Платон "Ијон"
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.