Esencijalizam: Stvaranje sebe ili otkrivanje suštine?

[Banovic Strahinja]

Tu nastupa stvarni izbor: hoćeš li da prihvatiš lenjost i prepustiš joj se, ili ćeš da se pokreneš, makar polako, i uradiš šta treba. Dakle, lenjost je stanje, ali odnos prema lenjosti je izbor.
Ne biraš ni depresiju. Hoćeš li se prepustiti depresiji i dopustiti da ti oblikuje život? Ili ćeš potražiti pomoć, promeniti rutinu, raditi male akcije i tako se aktivno odnositi prema svom stanju?
Odnos prema depresiji je ono što nosi određen stepen slobode i odgovornosti, iako sama depresija nije izbor.

I izbor odnosa prema lenjosti jeste uslovljen nizom drugih faktora, takodje i sa odnosom prema depresiji- npr neke osobe ostanu "zaglavljene" u depresiji jer im je i ta depresija neka vrsta konfort zone- tj da bi "izasli" iz depresije moraju proci kroz razne drame i teskoce i nekad neki ljudi nemaju snage ili volje i onda to racionaliziraju- tj tehnicki gledano oni nisu svesni racionalizacije vec ono sto njihov "unutrasnji narativ" ili "ego" govori je sasvim racionalno i stvarno za njih.
Otprilike je Sopenhauer dobro rekao: "Covek moze raditi sta hoce, ali ne moze da zeli sta hoce".
Odakle dolaze nase misli? Da li ih mi stvaramo ili se samo pojave?
Najjednostavnija tehnika (i jako dobra) je metakognitivna terapija- koja nas uci da ne moramo prihvatiti misli koje nam dolaze na pamet- tj ne mozemo ih kontrolisati ali mozemo birati kojima cemo se posvetiti, tj analogija bi bila kao covek na zeleznickoj stanici- vozovi dolaze i odlaze- a mi mozemo izabrati u koji cemo sesti.
Kognitivno-behavijoralna tehnika pak uci kako da promenimo nacin razmisljanja (tj da se reprogramiramo)- a to traje godinama.
Efektivno sto se cesto desava s depresivnim osobama-jeste da oni samo gledaju razne motivacione programe, knjige- no u vecini slucajeva nikad ne urade nesto konkretno- sto je kljuc- medjutim da bi se doslo do promene treba barem 6 meseci da se bave odredjenim programom ili terapijom ili pak samostalnim radom- sto nije lako- jer treba 6 meseci da covek pocne da veruje u svoj "agency"-
tj "agency" je (po definiciji AI): Agency je sposobnost osobe da bude uzrok sopstvenog delovanja – da započne, usmeri i preuzme odgovornost za svoje postupke, umesto da samo reaguje na spoljašnje ili unutrašnje impulse.

I mislim da je ovde srz: da li osobe zaista imaju "agency" ili je i to privid?
Rekao bih da je privid.
Zapravo poenta nije toliko u stvarima koje nam se desavaju vec u unutrasnjem narativu i percepciji- npr ako su 2 bila bio maltretirana u skoli: jedan moze doci do zakljucka: Preziveo sam svasta i sad sam jaci...
Drugi ce reci: Ja sam izmucena osoba, osecam se ponizeno...
Rezultat ce biti vrlo, vrlo razlicit...

 

[Banovic Strahinja]

Ako evolucija može tek u budućnosti doneti slobodnu volju, šta je tačno to što bi se evolucijom pojavilo, a da već ne postoji u embrionalnom obliku danas?

Kopija moje poruke s teme (link u odgovoru bas kao):
Iz radova Dr Steve Peters-a (njegovi radovi iz psihologije su moji omiljeni i najprakticniji), se moze zakljuciti da je "unutrasnji glas" zapravo nekad interakcija izmedju 3 slozena dela mozga, ali i svaki deo nam moze "govoriti" zasebno i da je bitno koji deo nam se "obraca", on ih je ovako klasifikovao:

1. Cimpanza (Emotivni mozak)- instinktivni, emotivni deo mozga, reaguje brzo, impulsivno i cesto iracionalno, svrha je da nas zastiti, ali cesto preuvelicava opasnosti i izaziva stres, ljutnju, strah ili paniku. Ne podnosi nikakvu nepravdu, nejednak tretman ga dovodi do ludila- kada nam neko kaze nesto sto nam odgovara cesto "Cimp" reaguje burno (nekad se posle zbog toga kajemo kad se smirimo)

2.Covek, racionalni deo uma (prefrontalni korteks)- Donosi promisljene odluke, analizira situacije i koristi razum, umesto drame stane na loptu i ako nas neko iznervira razmislja tipa: Mozda je ova osoba imala los dan? Usporedjuje i procenjuje, percipiranu nepravdu moze istrpiti ako smatra da ipak ima korisiti od toga
on sporije reaguje od "Cimpa" i u raznim iritantnim situacijama "Cimp" ce preuzeti kontroli i mozda napraviti dramu, ili mozda udariti u paniku...

3.Kompjuter (Automatski mozak, autopilot) skladisti informacije i iskustva i deluje po automatizmu, refleksno- ako se u odredjenoj situaciji istreniramo ili naviknemo on ce tako reagovati (seanse hipnoze poklusavaju da reprogramiraju ovaj deo mozga)- primer kompjutera je kada nesto radimo i iskljucimo se i cesto se ne secamo proslih pola sata.

Primer interakcije bi bio: "Cimp": Ne mogu reci sta mi je rekao onaj papak, kakav bezobrazluk, treba mu psovati nanu-naninu za ove prostakluke.... Onda bi (ako bi dosao na red) "Covek": Mozda se nije dobro izrazio ili nesto je drugo u pitanju, hajde da malo razmislimo i ne pravimo drame"
"Kompjuter": U proslosti nam je pomoglo da duboko disemo i a napravimo par koraka, to nas je smirilo.


Uglavnom ume se razvijao s vremenom i dobijali smo vece mogucnosti s vremenom, takodje odredjeni ljudi radom na sebi mogu povecati nivo autonomije ili slobode ili kako da se izrazim, tako da neki ljudi imaju neki veci stepen slobode od drugih, ali da li neko ima potpunu slobodnu volju? Sumnjam, ali opet ne iskljucujem mogucnost jer cesto se nadje neki fenomen (mada je ovo kontradikcija).

 

[celadon]

Moram se vratiti na tvoj uvodni post i na ovo tvoje pitanje:


Da li postoji kolektivna svest?


Ne, u smislu nečega što nam je unapred zadato i što važi odmah, samo po sebi, kao lepak koji povezuje krhotine u celinu. Ne postoji nešto iznad nas.

Ali, postoji nešto zajedničko između naših umova, iako nije izvan sveta.

Ono što postoji je upravo među nama. Ne moramo to izmišljati kao neku kosmičku moralnu supstancu ili boga kao garanta smisla. U pitanju je odnos, postojanje zajedničkog prostora značenja koji nijedan pojedinačni um ne poseduje sam.

To je ono što nastaje kada živimo u istim biološkim telima, delimo ranjivost, znamo da možemo biti povređeni, znamo da možemo povrediti druge, znamo da smo krhki i smrtni.
To nije u mojoj glavi, ali nije ni u tvojoj. To je u odnosu. Nismo direktno u tuđoj glavi, ali znamo iz ponašanja, iskustva i deljenja sveta. Ako te neko gađa kamenom, intuitivno ću osetiti da te je zabolelo.

Kad vidiš dete u opasnosti, ti ne kalkulišeš, ne analiziraš. U tom trenutku ne konsultuješ teoriju, ne tražiš definiciju, ne baviš se ni fizikom ni metafizikom... Reaguješ intuitivno. Intuicija nije magija, već produkt mozgova koji su evoluirali u društvenim sredinama. Ona je samo brza obrada prethodnog znanja i obrazaca ponašanja.
To ne možeš objasniti čistom biologijom, ni čistom kulturom, ni čistom racionalnošću, jer to je nešto pre-refleksivno zajedničko.
Ne učimo ga kao pravilo, nego ga prepoznajemo.
Dakle, nema ničeg metafizičkog izvan uma, ali ima nečeg izvan pojedinačnog uma. Zajedničko iskustvo nastaje u interakciji, u odnosu, ne u jednom pojedinačnom umu.

 

[celadon]

Kopija moje poruke s teme (link u odgovoru bas kao):
Iz radova Dr Steve Peters-a (njegovi radovi iz psihologije su moji omiljeni i najprakticniji), se moze zakljuciti da je "unutrasnji glas" zapravo nekad interakcija izmedju 3 slozena dela mozga, ali i svaki deo nam moze "govoriti" zasebno i da je bitno koji deo nam se "obraca", on ih je ovako klasifikovao:

1. Cimpanza (Emotivni mozak)- instinktivni, emotivni deo mozga, reaguje brzo, impulsivno i cesto iracionalno, svrha je da nas zastiti, ali cesto preuvelicava opasnosti i izaziva stres, ljutnju, strah ili paniku. Ne podnosi nikakvu nepravdu, nejednak tretman ga dovodi do ludila- kada nam neko kaze nesto sto nam odgovara cesto "Cimp" reaguje burno (nekad se posle zbog toga kajemo kad se smirimo)

2.Covek, racionalni deo uma (prefrontalni korteks)- Donosi promisljene odluke, analizira situacije i koristi razum, umesto drame stane na loptu i ako nas neko iznervira razmislja tipa: Mozda je ova osoba imala los dan? Usporedjuje i procenjuje, percipiranu nepravdu moze istrpiti ako smatra da ipak ima korisiti od toga
on sporije reaguje od "Cimpa" i u raznim iritantnim situacijama "Cimp" ce preuzeti kontroli i mozda napraviti dramu, ili mozda udariti u paniku...

3.Kompjuter (Automatski mozak, autopilot) skladisti informacije i iskustva i deluje po automatizmu, refleksno- ako se u odredjenoj situaciji istreniramo ili naviknemo on ce tako reagovati (seanse hipnoze poklusavaju da reprogramiraju ovaj deo mozga)- primer kompjutera je kada nesto radimo i iskljucimo se i cesto se ne secamo proslih pola sata.

Primer interakcije bi bio: "Cimp": Ne mogu reci sta mi je rekao onaj papak, kakav bezobrazluk, treba mu psovati nanu-naninu za ove prostakluke.... Onda bi (ako bi dosao na red) "Covek": Mozda se nije dobro izrazio ili nesto je drugo u pitanju, hajde da malo razmislimo i ne pravimo drame"
"Kompjuter": U proslosti nam je pomoglo da duboko disemo i a napravimo par koraka, to nas je smirilo.


Uglavnom ume se razvijao s vremenom i dobijali smo vece mogucnosti s vremenom, takodje odredjeni ljudi radom na sebi mogu povecati nivo autonomije ili slobode ili kako da se izrazim, tako da neki ljudi imaju neki veci stepen slobode od drugih, ali da li neko ima potpunu slobodnu volju? Sumnjam, ali opet ne iskljucujem mogucnost jer cesto se nadje neki fenomen (mada je ovo kontradikcija).

Da, ovo ima smisla kao opis naših procesa, ali metafora ne znači da u mozgu stvarno sede tri zasebna entiteta. Radi se o modularnoj, paralelnoj obradi koja proizvodi ono što subjektivno doživljavamo kao unutrašnji glas i izbor.

Granica između “Cimpa” i “Čoveka” nije oštra, oni nisu zasebna svesna bića, već funkcionalni procesi koji se prepliću. Ideja da Čovek dolazi na red implicira linearnu hijerarhiju, što nužno ne podržavam. Svi procesi se odvijaju u paralelnim nacrtima, a subjektivni osećaj izbora je rezultat integracije tih nacrta.
Hipnoza i reprogramiranje su u skladu sa idejom da su ovi automatski moduli plastični i da kroz trening i iskustvo možemo promeniti njihove reakcije, ali ovi automatski procesi nemaju svesnu nameru, već utiču na ono što mi doživljavamo kao slobodnu volju.
Međutim, ne postoji nikakva neograničena sloboda. Svi smo uvek u okviru fizioloških i kognitivnih ograničenja, ali relativna sloboda je realna i merljiva.
Neuronauka ovako objašnjava proces:
ako te neko iznervira, amigdala primećuje pretnju i automatski pokreće signal alarma. Pojačava srčanu frekvenciju i priprema telo za borbu ili beg.
Prefrontalni korteks primjećuje uzbunu iz amigdale, ali odmah preispituje da li je ovo stvarno pretnja ili samo interpretacija. Ovaj deo mozga pokušava da integriše više nacrta pre nego što nastane svesni odgovor.
Na kraju, bazalne ganglije aktiviraju automatizovanu strategiju iz iskustva: prethodni slični incidenti su rešeni, na primer, brojanjem do deset, ili fizičkim udaljavanjem od konflikta. Komp će te podsetiti da se svađa nije nikad dobro završila. Ovo postaje jedan od nacrta koji se integriše sa emotivnim i racionalnim.
Dakle, subjektivna svesnost je ono što se dogodi kada mozak integriše sve ove nacrte u koherentan tok. Ni jedan od ova tri složena dela mozga ne dominira. Svi rade paralelno i naš osećaj izbora nastaje iz njihove interakcije, ne iz jednog središnjeg ‘ja’.

 

[bas kao]

Najjednostavnija tehnika (i jako dobra) je metakognitivna terapija- koja nas uci da ne moramo prihvatiti misli koje nam dolaze na pamet

a kako cemo razvrstati koje su nase, a koje su nam samo pale na pamet? samo da znas da zagovaras meditacijom zaustavljanje misaonih aktivnosti

Odakle dolaze nase misli? Da li ih mi stvaramo ili se samo pojave?

pravi se diverzija da mi nismo ono sto mislimo, mi nismo nase misli... ja ne kazem da ne postoje i neke koje nam tek tako padnu na pamet, ali mi ako se odricemo raz-misljanja, nismo vise ljudi, to da znas, ovde si na tankom ledu, i rdjav je to put, a znam zato sto sam proverio, da ne sirim sad temu

 

[Banovic Strahinja]

pre-refleksivno zajedničko.
Ne učimo ga kao pravilo, nego ga prepoznajemo.
Dakle, nema ničeg metafizičkog izvan uma, ali ima nečeg izvan pojedinačnog uma. Zajedničko iskustvo nastaje u interakciji, u odnosu, ne u jednom pojedinačnom umu.

Odlicno srocena poruka, no malo me zbunjuje ovaj termin “pre-refleksivno zajednicko”-
takodje deluje kao da si poceo da napustas poziciju materijalizma (ili sam pogresno zakljucio da si pobornik materijalizma?)

Granica između “Cimpa” i “Čoveka” nije oštra, oni nisu zasebna svesna bića, već funkcionalni procesi koji se prepliću. Ideja da Čovek dolazi na red implicira linearnu hijerarhiju, što nužno ne podržavam

Koliko sam ja razumeo Peters-a. covek je najnoviji deo mozga tj prefrontalni korteks, a cimp je tzv limbicni deo mozga- no krv kada prolazi kroz mozak prvo prolazi kroz limbicki deo- sto daje “cimpu” prednost, takodje “cimp” je mnogo brzi, tj brze reakcije nego prefrontalni korteks- pa se zbog toga uvek prvi aktivira kod bilo kakvog stresa ili znaka opasnosti (ovde pojednostavljujem)- ono sto je problematicno jeste sto mi tesko mozemo da znamo jeli smo u “cimp” ili “covek” rezimu-
autopilot pak je kad radimo stvari bez razmisljanja- i cim je potrebno razmisljanje autopilot prebacuje odgovornost- npr ako hodamo negde u piznatom udubljeni u razmisljanje- ako se pojavi neka prepreka koja nije bila prisutna npr ograda- mi se automatski trgnemo iz kontemplacije.

 

[Banovic Strahinja]

Dakle, subjektivna svesnost je ono što se dogodi kada mozak integriše sve ove nacrte u koherentan tok. Ni jedan od ova tri složena dela mozga ne dominira. Svi rade paralelno i naš osećaj izbora nastaje iz njihove interakcije, ne iz jednog središnjeg ‘ja’.

Svi rade paralelno- no mislim da zavisno od situacije neki dominiraju ili imaju primat,
i kada donosimo odlike u peimcipu je to neka vrsta pregovora preoo razlicitih delova mozga,
sad da li to znaci da imamo ili nemamo slobodnu volju je diskutabilno- nemam cvrst stav i ponekad “lelujam” izmedju kompatilizma i tvrdog determinizma- nesto vise naginjem ka tvrdom determinizmu- sto je opet u neku ruku nezgodna pozicija jer nekako daje neki nihilisticki osecaj, da se tako izrazim.

 

[Banovic Strahinja]

a kako cemo razvrstati koje su nase, a koje su nam samo pale na pamet? samo da znas da zagovaras meditacijom zaustavljanje misaonih aktivnosti

Sve nam “padaju na pamet” tj samo se pojave- tokom dana nam kroz glavu desetine hiljada misli- no mi se zadrzimo samo na nekima od njih.
E, sad to sto su nam”pale na pamet” ne znaci da nisu nase- vec samo kazem da zapravo imamo manje kontrole nego sto mislimo.

 

[celadon]

malo me zbunjuje ovaj termin “pre-refleksivno zajednicko”-
takodje deluje kao da si poceo da napustas poziciju materijalizma (ili sam pogresno zakljucio da si pobornik materijalizma?)

Koliko sam ja razumeo Peters-a. covek je najnoviji deo mozga tj prefrontalni korteks, a cimp je tzv limbicni deo mozga- no krv kada prolazi kroz mozak prvo prolazi kroz limbicki deo- sto daje “cimpu” prednost, takodje “cimp” je mnogo brzi, tj brze reakcije nego prefrontalni korteks- pa se zbog toga uvek prvi aktivira kod bilo kakvog stresa ili znaka opasnosti (ovde pojednostavljujem)- ono sto je problematicno jeste sto mi tesko mozemo da znamo jeli smo u “cimp” ili “covek” rezimu-
autopilot pak je kad radimo stvari bez razmisljanja- i cim je potrebno razmisljanje autopilot prebacuje odgovornost- npr ako hodamo negde u piznatom udubljeni u razmisljanje- ako se pojavi neka prepreka koja nije bila prisutna npr ograda- mi se automatski trgnemo iz kontemplacije.

Ne, apsolutno ne napuštam materijalizam!

Pre-refleksivno zajedničko ne predstavlja nad-mentalnu supstancu ili entitet. To je samo skraćenica za skup brzih, automatskih, nereprezentacionih procesa koji se istovremeno implementiraju u više delova mozga zbog zajedničke biologije i zajedničkih selekcionih pritisaka.
Zajedničko ne znači da postoji jedno mesto gde je to uskladišteno, već da su mehanizmi dovoljno slični da proizvode stabilno usklađeno ponašanje u interakciji.

Vezano za drugi deo teksta, mozak ne radi sekvencijalno u smislu: prvo limbicki, pa prefrontalni. Nema linearnog uključivanja delova mozga. VIše procesa radi uporedo, stalno se međusobno prilagođavaju, a ishod zavisi od situacije.
Brže i sporije su pojednostavljenja na nivou ponašanja, a ne dokaz da postoje dva aktera u glavi.
Kada kažem da granica nije oštra, upravo mislim da nema jasnog trenutka u kom cimp prestaje, a čovek počinje. To nisu režimi koji se pale i gase, već kontinuum konkurentnih procesa.

 

[celadon]

Svi rade paralelno- no mislim da zavisno od situacije neki dominiraju ili imaju primat,
i kada donosimo odlike u peimcipu je to neka vrsta pregovora preoo razlicitih delova mozga,
sad da li to znaci da imamo ili nemamo slobodnu volju je diskutabilno- nemam cvrst stav i ponekad “lelujam” izmedju kompatilizma i tvrdog determinizma- nesto vise naginjem ka tvrdom determinizmu- sto je opet u neku ruku nezgodna pozicija jer nekako daje neki nihilisticki osecaj, da se tako izrazim.

To ti je više kao kad hodaš nizbrdo sa loptom u ruci: lopta će prirodno završiti tamo gde je nagib najveći. Niko ne odlučuje, ali ishod nije slučajan.

Isto je i sa odlukama, različiti impulsi i razlozi vuku u različitim smerovima, a ponašanje ispadne tamo gde je sistem u tom trenutku najstabilniji.
Tvrdi determinizam deluje nihilistički samo ako slobodu zamišljamo kao neko čudo... U smislu: mogao sam potpuno drugačije. Kad slobodu shvatimo kao sposobnost da učimo, predviđamo i menjamo ponašanje na osnovu razloga, onda je ona stvarna, čak i u determinističkom svetu.

 

[celadon]

a kako cemo razvrstati koje su nase, a koje su nam samo pale na pamet? samo da znas da zagovaras meditacijom zaustavljanje misaonih aktivnosti

pravi se diverzija da mi nismo ono sto mislimo, mi nismo nase misli... ja ne kazem da ne postoje i neke koje nam tek tako padnu na pamet, ali mi ako se odricemo raz-misljanja, nismo vise ljudi, to da znas, ovde si na tankom ledu, i rdjav je to put, a znam zato sto sam proverio, da ne sirim sad temu

Niko ne kaže da postoje naše i tuđe misli, niti da treba zaustaviti mišljenje. Sve misli koje se pojave jesu naše, jer nastaju u istom sistemu.
Ako ti se pojavi besmislena misao, ona dođe i prođe, a ti odlučuješ da li će imati neku težinu u tvom ponašanju. Nisi ugasio misao, već praktično upravljaš pažnjom i reakcijama.
Razmišljanje samo po sebi nije problem. Problem je automatsko poistovećivanje sa svakom misli koja se pojavi.
Ne moraš se vezivati za svaku misao koja ti bljesne, (a taj bljesak dolazi iz tvog mozga, ne „odnekuda“).
Pusti je da prođe i odluči da li ćeš po njoj postupiti ili ne.

 

[bas kao]

Problem je automatsko poistovećivanje sa svakom misli koja se pojavi.
Ne moraš se vezivati za svaku misao koja ti bljesne, (a taj bljesak dolazi iz tvog mozga, ne „odnekuda“).
Pusti je da prođe i odluči da li ćeš po njoj postupiti ili ne

nemam ja sta da se vezujem ili ne, da pustam ili zadrzavam misli, vec u meni samom postoji hijerarhija, sistem, a sam nisam deo sistema, hijerarhije
dakle, ja sam samo napomenuo da se pravi problem-resenje, a da to resenje vodi ka meditantskom gasenju misli, zaustavljanju misaonog toka, procesa...

Ako ti se pojavi besmislena misao, ona dođe i prođe, a ti odlučuješ da li će imati neku težinu u tvom ponašanju

nema besmislenih misli, sve su smislene, jer su smisljene, a ja isto nemam sta da odlucujem, na autopilotu sam

Problem je automatsko poistovećivanje sa svakom misli

to ti i pricam, da se vama taj problem stvara, a meni ne... msm, ne mogu ja sada da tvrdim da se nekom drugom pojavljuju gresne misli, ako su one moje, ili taj drugi da laze samog sebe da to nisu njegove misli, samo kaze eee, pa necu da se poistovecujem sa njima! to su jeftini trikovi, sa kojima se ja ne sluzim, covek prvo mora da bude iskren prema sebi, to su njegove vlastite misli, badava sto se "ne poistovecuje" sa njima, bolje bi mu bilo da se kaje, i pokaje, sto je gresnik

 

[celadon]

nemam ja sta da se vezujem ili ne, da pustam ili zadrzavam misli, vec u meni samom postoji hijerarhija, sistem, a sam nisam deo sistema, hijerarhije
dakle, ja sam samo napomenuo da se pravi problem-resenje, a da to resenje vodi ka meditantskom gasenju misli, zaustavljanju misaonog toka, procesa...

nema besmislenih misli, sve su smislene, jer su smisljene, a ja isto nemam sta da odlucujem, na autopilotu sam

to ti i pricam, da se vama taj problem stvara, a meni ne... msm, ne mogu ja sada da tvrdim da se nekom drugom pojavljuju gresne misli, ako su one moje, ili taj drugi da laze samog sebe da to nisu njegove misli, samo kaze eee, pa necu da se poistovecujem sa njima! to su jeftini trikovi, sa kojima se ja ne sluzim, covek prvo mora da bude iskren prema sebi, to su njegove vlastite misli, badava sto se "ne poistovecuje" sa njima, bolje bi mu bilo da se kaje, i pokaje, sto je gresnik

Gde sam ti predložio da treba da se odrekneš svojih misli koje ti naviru?
Čak ni ne znam kako bi to izgledalo u svesnom stanju, taj mozak potpuno prazan od misli. Moja poenta je samo bila da ne reagujemo automatski na svaku misao kao na naredbu, a ne da ih prestanemo imati ili poništimo. To je praktičan alat, a ne ni filozofija, ni religija.
Skoro sam čuo vic:
"Dok sam bio mali, svako veče sam tražio od Boga bicikl. Onda sam shvatio da Bog tako ne funkcioniše, pa sam ukrao bicikl i otada stalno tražim oproštaj od Boga."

 

[bas kao]

vec samo kazem da zapravo imamo manje kontrole nego sto mislimo.

ma ja mislim da si ti posumnjao vec da samo vise koristis ovaj deo mozga gde nije komandni centar, negde si i slobodnu volju doveo u pitanje... ja sam na auto-pilotu, prosto postoji vreme kada se donose odluke,a postoji i kada se ne donose. samo se osmatra

 

[Banovic Strahinja]

 

[Banovic Strahinja]

 

[Banovic Strahinja]

 

[Banovic Strahinja]

Kada kažem da granica nije oštra, upravo mislim da nema jasnog trenutka u kom cimp prestaje, a čovek počinje. To nisu režimi koji se pale i gase, već kontinuum konkurentnih procesa.

Slazem se- radi se o raznim kombinacijama i u razlicitim situacijama je razlicit redosled- no ipak neko ima primat, a “cimp” nadvladava coveka, zato se desava da cesto nam neko dodje kao okidac- pa reagujemo burno (posle nam obicno bude krivo).
Stavio sam par slika iz “Path through jungle” , Dr Steve Peters-a, kao ilistraciju.

Inace, sto se neuronauke tice preporucio bih Dr David Eagleman-ov podkast, em je covek vrhunski naucnik, a sve lepo objasni.

 

[Banovic Strahinja]

nemam ja sta da se vezujem ili ne, da pustam ili zadrzavam misli, vec u meni samom postoji hijerarhija, sistem, a sam nisam deo sistema, hijerarhije

Pa prolistaj na brzinu:
https://forum.krstarica.com/threads/metakognitivna-terapija.1024206/

 

[bas kao]

Pa prolistaj na brzinu:
https://forum.krstarica.com/threads/metakognitivna-terapija.1024206/

video,. i upravo kako sam i rekao, tamo si napisao

samo da znas da zagovaras meditacijom zaustavljanje misaonih aktivnosti

Gde sam ti predložio da treba da se odrekneš svojih misli koje ti naviru?
Čak ni ne znam kako bi to izgledalo u svesnom stanju, taj mozak potpuno prazan od misli. Moja poenta je samo bila da ne reagujemo automatski na svaku misao kao na naredbu, a ne da ih prestanemo imati ili poništimo. To je praktičan alat, a ne ni filozofija, ni religija.
Skoro sam čuo vic:
"Dok sam bio mali, svako veče sam tražio od Boga bicikl. Onda sam shvatio da Bog tako ne funkcioniše, pa sam ukrao bicikl i otada stalno tražim oproštaj od Boga."

banovic je gotov, res pecen, prolistaj na brzinu ovu temu sto je meni dao, on ne bi da ruminira, a podstanar mu se vec odomacio
palim sada, vikend mi se zavrsio, pa vas citam kad stignem

 

[celadon]

Pogledajte prilog 1857600

Sada si svoje čisto filozofsko pitanje prebacio u psihološki fokus.

Ceo ovaj prethodni prikaz je odličan!
Situacije su različite, ali se definitivno izvodi zaključak da previše Cimpa znači previše impulsivnosti, a previše Kompa znači hladnoću, dok Čovek pokušava da integriše oba i balansira između nagona i racionalnosti.
Ključno je da ne postoji magični kompjuter koji sam po sebi zna šta je najbolje.
Sloboda je u emergentnom ‘ja’ koje posmatra i reprogramira Kompjuter, bilo kroz spoljašnje tehnike ili sopstvenu praksu. Mi smo, istovremeno, i korisnici i programeri svog autopilota, ali sve se dešava unutar mozga, bez potrebe za metafizikom.

 

[Banovic Strahinja]

Sada si svoje čisto filozofsko pitanje prebacio u psihološki fokus.

Iz Save u Dunav, iz Dunava u Savu....