JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
ДАРКО ТАНАСКОВИЋ
http://standard.rs/2019/01/23/erdoganova-balkanska-simultanka/
Залагање за ревизију Дејтонског споразума само је један потез у Ердогановој балканској симултанци, необјашњив ван целине концепта
Једна од ударних спољнополитичких вести у медијима на простору бивше Југославије, а посебно у Сарајеву, Загребу и Београду, било је залагање председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана за преиспитивање, односно ревизију (што је тачнији превод од „мењање“, који срећемо у неким хрватским извештајима) Дејтонског споразума. Домаћин и његова висока гошћа наводно су се сагласили да овај документ, припремљен у хитњи за само три недеље како би се зауставио рат, па стога и нужно мањкав, у свом садашњем облику није створио услове за изналажење стабилног решења за будућност БиХ.
Ердоган је своју оцену изнео у одговору на питање хрватске новинарке Иване Петровић о томе како гледа на тешкоће у функционисању ове сложене државе после спорног избора номинално хрватског члана трочланог Председништва Жељка Комшића већинским бошњачким гласовима, што је условило немогућност формирања органа власти у Федерацији БиХ и заоштрило односе у Председништву. Индикативно је да у свом тексту припремљеном за сусрет са новинарима турски председник није специфично поменуо ову горућу тему, већ се ограничио на то да је са хрватском колегиницом размотрио одређена регионална и међународна питања од интереса за обе државе, а конкретно је изразио мишљење да би обнављање механизма тројних консултација (трилатерале) Турске, Хрватске и Босне и Херцеговине могло бити корисно у подршци настојањима да се превазиђу проблеми у БиХ.
PAS DE DEUX
Пошто све билатералне конференције за штампу, као својеврсни pas de deux у дипломатском балету, по правилу подразумевају потребну меру садржинске и реторичке, сусретно постизане равнотеже, ни Колинда Грабар Китаровић није у свом обраћању отишла до границе обзнањивања осетљивих појединости које су сигурно биле предмет разговора. Ипак, нагласивши да нико као Хрватска није заинтересован за добробит БиХ, напоменула је да је БиХ различита од других европских држава и да су у њој носиоци суверенитета три конститутивна народа, што је и пре Дејтона било записано у њеном републичком уставу, као и да ови народи морају бити потпуно равноправни.
Јасно је рекла да је Хрватска обавезна да брине о правима босанскохерцеговачких Хрвата, да је промена устава у искључивој надлежности народа у БиХ, а да је једини изгледан пут ка трајним решењима њихов политички дијалог. Живост у ток ове не баш нарочито посећене конференције унело је питање, упућено обама председницима, да ли подржавају (легитимитет) Жељка Комшића, с обзиром на то да се, захваљујући могућностима које пружају пропозиције важећег изборног закона, места у Председништву домогао гласовима Бошњака.
Ердогану ово питање није могло бити по вољи, али је одговорио на начин којим је доказао своју неоспорну и осведочену врлину вештог политичара и комуникатора који се одлично сналази у јавном обраћању, особито на конференцијама за штампу. Као узорни приврженик демократским вредностима, подсетио је на то да је неприкосновена воља бирача оно што се нађе у гласачкој кутији, да нико не може са сигурношћу тврдити ко је за кога гласао, већ једино колико је ко гласова добио, што важи и у овом конкретном случају. Исказана воља бирача мора се поштовати.
ДУХ ЗАЈЕДНИШТВА
Турска би, уверава Ердоган, желела да се према оствареним изборним резултатима Бошњаци, Хрвати и Срби у наредном периоду односе конструктивно и кооперативно, у духу јединства и заједништва, јер је такво држање потребно Босни и Херцеговини. За целокупно његово обраћање на овој конференцији карактеристично је било инсистирање на нужности лојалне сарадње трију конститутивних народа, при чему ни у једном моменту није поменуо неки од њих издвојено, што је било у пуном сазвучју са дискурсом хрватске председнице.
Уопште, њихова заједничка конференција за новинаре заслужује помну анализу, као важан индикатор постављања званичне Анкаре у овом деликатном тренутку балканских превирања. Иако то вероватно и јесте њен најзначајнији конкретни акценат, истрзање из укупног контекста заједничке конференције за штампу само Ердогановог позива на неопходност ревизије Дејтонског споразума и извођење далекосежних закључака искључиво на основу тога става, који уосталом није никаква новина, уопште није препоручљиво. А баш тако се углавном поступа, особито у медијским и неким површним „експертским“ круговима, као и у идеолошки тенденциозним тумачењима, с ризиком да се таквим поједностављеним резонима контаминира и део мање обавештене или површније стручне јавности.
Ваља подсетити на то да је Колинда Грабар Китаровић пре годину дана такође посетила Анкару, па је стога помало чудно то што се у неким хрватским медијима овогодишња посета крсти „узвратном“ у односу на Ердоганов боравак у Хрватској 2016. године. И тада је она отпутовала у Турску са сличном агендом, да издејствује Ердоганову подршку за приступање изменама изборног законодавства у БиХ, којим су све малобројнији Хрвати одавно незадовољни. У међувремену су избори одржани, а Жељко Комшић постао хрватски члан Председништва. Хрвати и даље траже промену изборног закона, али сада се томе противи и „њихов“ највиши званичник у БиХ.
УПАДЉИВА ПОДУДАРНОСТ
Овогодишња конференција за штампу није се много разликовала од прошлогодишње, с тим што је двоје лидера тада стајало, а сада седело. Ако се изузме неколико садржинских елемената, везаних за теме (нпр. Јерусалим, миграцијски талас…) које су пре годину дана биле у жижи актуалности, главни ставови и тон обраћања гошће и домаћина, уз много општих места о значају билатералне сарадње и блискости погледа Анкаре и Загреба, као и постигнућа и планова у привредној сфери, готово би човек, недовољно пажљиво гледајући снимке овогодишње конференције, могао помислити да је реч о прошлогодишњој, и обрнуто.
Уосталом, ни прошлогодишња није била боље посећена. Ах, да. Овогодишњи сусрет са новинарима био је оплемењен присуством хрватског фудбалског репрезентативца, „ватреног“ Домагоја Виде, чији је трансфер у Бешикташ Ердоган жовијално оценио као значајан увозни посао са Хрватском.
Упадљива подударност двеју конференција за штампу не би, ипак, смела да завара оне који у континуитету прате турско-хрватске односе, нарочито у координатама регионалних кретања и процеса. После прошлогодишње мисије своје председнице „на двору турског султана“, хрватски аналитичари и коментатори су је, са становишта учинка у постизању главног циља, оценили као фијаско.
http://standard.rs/2019/01/23/erdoganova-balkanska-simultanka/
Залагање за ревизију Дејтонског споразума само је један потез у Ердогановој балканској симултанци, необјашњив ван целине концепта
Једна од ударних спољнополитичких вести у медијима на простору бивше Југославије, а посебно у Сарајеву, Загребу и Београду, било је залагање председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана за преиспитивање, односно ревизију (што је тачнији превод од „мењање“, који срећемо у неким хрватским извештајима) Дејтонског споразума. Домаћин и његова висока гошћа наводно су се сагласили да овај документ, припремљен у хитњи за само три недеље како би се зауставио рат, па стога и нужно мањкав, у свом садашњем облику није створио услове за изналажење стабилног решења за будућност БиХ.
Ердоган је своју оцену изнео у одговору на питање хрватске новинарке Иване Петровић о томе како гледа на тешкоће у функционисању ове сложене државе после спорног избора номинално хрватског члана трочланог Председништва Жељка Комшића већинским бошњачким гласовима, што је условило немогућност формирања органа власти у Федерацији БиХ и заоштрило односе у Председништву. Индикативно је да у свом тексту припремљеном за сусрет са новинарима турски председник није специфично поменуо ову горућу тему, већ се ограничио на то да је са хрватском колегиницом размотрио одређена регионална и међународна питања од интереса за обе државе, а конкретно је изразио мишљење да би обнављање механизма тројних консултација (трилатерале) Турске, Хрватске и Босне и Херцеговине могло бити корисно у подршци настојањима да се превазиђу проблеми у БиХ.
PAS DE DEUX
Пошто све билатералне конференције за штампу, као својеврсни pas de deux у дипломатском балету, по правилу подразумевају потребну меру садржинске и реторичке, сусретно постизане равнотеже, ни Колинда Грабар Китаровић није у свом обраћању отишла до границе обзнањивања осетљивих појединости које су сигурно биле предмет разговора. Ипак, нагласивши да нико као Хрватска није заинтересован за добробит БиХ, напоменула је да је БиХ различита од других европских држава и да су у њој носиоци суверенитета три конститутивна народа, што је и пре Дејтона било записано у њеном републичком уставу, као и да ови народи морају бити потпуно равноправни.
Јасно је рекла да је Хрватска обавезна да брине о правима босанскохерцеговачких Хрвата, да је промена устава у искључивој надлежности народа у БиХ, а да је једини изгледан пут ка трајним решењима њихов политички дијалог. Живост у ток ове не баш нарочито посећене конференције унело је питање, упућено обама председницима, да ли подржавају (легитимитет) Жељка Комшића, с обзиром на то да се, захваљујући могућностима које пружају пропозиције важећег изборног закона, места у Председништву домогао гласовима Бошњака.
Ердогану ово питање није могло бити по вољи, али је одговорио на начин којим је доказао своју неоспорну и осведочену врлину вештог политичара и комуникатора који се одлично сналази у јавном обраћању, особито на конференцијама за штампу. Као узорни приврженик демократским вредностима, подсетио је на то да је неприкосновена воља бирача оно што се нађе у гласачкој кутији, да нико не може са сигурношћу тврдити ко је за кога гласао, већ једино колико је ко гласова добио, што важи и у овом конкретном случају. Исказана воља бирача мора се поштовати.
ДУХ ЗАЈЕДНИШТВА
Турска би, уверава Ердоган, желела да се према оствареним изборним резултатима Бошњаци, Хрвати и Срби у наредном периоду односе конструктивно и кооперативно, у духу јединства и заједништва, јер је такво држање потребно Босни и Херцеговини. За целокупно његово обраћање на овој конференцији карактеристично је било инсистирање на нужности лојалне сарадње трију конститутивних народа, при чему ни у једном моменту није поменуо неки од њих издвојено, што је било у пуном сазвучју са дискурсом хрватске председнице.
Уопште, њихова заједничка конференција за новинаре заслужује помну анализу, као важан индикатор постављања званичне Анкаре у овом деликатном тренутку балканских превирања. Иако то вероватно и јесте њен најзначајнији конкретни акценат, истрзање из укупног контекста заједничке конференције за штампу само Ердогановог позива на неопходност ревизије Дејтонског споразума и извођење далекосежних закључака искључиво на основу тога става, који уосталом није никаква новина, уопште није препоручљиво. А баш тако се углавном поступа, особито у медијским и неким површним „експертским“ круговима, као и у идеолошки тенденциозним тумачењима, с ризиком да се таквим поједностављеним резонима контаминира и део мање обавештене или површније стручне јавности.
Ваља подсетити на то да је Колинда Грабар Китаровић пре годину дана такође посетила Анкару, па је стога помало чудно то што се у неким хрватским медијима овогодишња посета крсти „узвратном“ у односу на Ердоганов боравак у Хрватској 2016. године. И тада је она отпутовала у Турску са сличном агендом, да издејствује Ердоганову подршку за приступање изменама изборног законодавства у БиХ, којим су све малобројнији Хрвати одавно незадовољни. У међувремену су избори одржани, а Жељко Комшић постао хрватски члан Председништва. Хрвати и даље траже промену изборног закона, али сада се томе противи и „њихов“ највиши званичник у БиХ.
УПАДЉИВА ПОДУДАРНОСТ
Овогодишња конференција за штампу није се много разликовала од прошлогодишње, с тим што је двоје лидера тада стајало, а сада седело. Ако се изузме неколико садржинских елемената, везаних за теме (нпр. Јерусалим, миграцијски талас…) које су пре годину дана биле у жижи актуалности, главни ставови и тон обраћања гошће и домаћина, уз много општих места о значају билатералне сарадње и блискости погледа Анкаре и Загреба, као и постигнућа и планова у привредној сфери, готово би човек, недовољно пажљиво гледајући снимке овогодишње конференције, могао помислити да је реч о прошлогодишњој, и обрнуто.
Уосталом, ни прошлогодишња није била боље посећена. Ах, да. Овогодишњи сусрет са новинарима био је оплемењен присуством хрватског фудбалског репрезентативца, „ватреног“ Домагоја Виде, чији је трансфер у Бешикташ Ердоган жовијално оценио као значајан увозни посао са Хрватском.
Упадљива подударност двеју конференција за штампу не би, ипак, смела да завара оне који у континуитету прате турско-хрватске односе, нарочито у координатама регионалних кретања и процеса. После прошлогодишње мисије своје председнице „на двору турског султана“, хрватски аналитичари и коментатори су је, са становишта учинка у постизању главног циља, оценили као фијаско.
ne znam zasto mi uliva poverenje da nikad ne bi uradio nista protiv Srba
