gost 401905
Elita
- Poruka
- 19.065
Ne postoji podela vlasti.
Parlament treba da kontrolise rad izvrsne vlasti. Kod nas to ne postoji.
Parlament treba da kontrolise rad izvrsne vlasti. Kod nas to ne postoji.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
On Glenn Beck’s radio show last week, I quipped in response to our wayward federal government, “I may run for president of Texas.”
That need may be a reality sooner than we think. If not me, someone someday may again be running for president of the Lone Star state, if the state of the union continues to turn into the enemy of the state.
Ко викне "независни Тексас" - биће ухапшен одмах
Milo, Erdogan, Vučić, Dodik, Orban, a polako ka ovome klizi i Zaev u Makedoniji. Za Belorusiju i Rusiju znamo odavno, Raste porast autoritarnih ličnosti, ili barem poziva za njima u ostatku Evrope i u svetu.
Šta će biti posle Merkelove i Makrona? Ulazimo li u novu eru? Da li je ovo ograničeni fenomen istočne Evrope kao posledica specifičnosti postkomunističkog tranzicionog sveta ili nečeg na većoj, možda i globalnoj razini? Slovenska specifičnost? Šta će se desiti sa Velikom Britanijom posle sprovođenja Bregzita, posebno po pitanju Škotske i Severne Irske? Da li će Londonu biti potrebna neka nešto čvršća ruka? Da li činovnička birokratizacija EU koja zapetljava odnose u čvor jača potražnju nacija za jakom rukom koja bi povratila suverenitet nezavisnih država? Kako se uklapa u sve to NATO? Hoće li Tramp pobediti 2020. godine? Zašto sam zaboravio da isključim ringlu i upropastio najbolju šerpu?
Просто је неумесно у исту реченицу ставити Мила, Вучића, Заева и Прецедника Русије и Орбана. Зар теби на први поглед нису јасне разлике међу њима. Мило, Вучић и Заев су мали чауши, и марионете наших непријатеља то јест једне од страна у тренутном сукобу. Глобалсистичких елита. Руски прецедник је прецедник своје земље и свог народа. Државник. Орбан исто тако. На сцени је једна сасвим друга битка, Други сукоб. Сукоб између интернационалних, ( глобалистичкких) елита и националних елита. И то је све. Глобалистичке елите су мислиле да су победник у тој борби, па је несрећни полуинтектуалац Фукујама написао и књигу о томе. ( " Крај Историје"). Препоручујем свим љубитељима западне шатро-демократије, ипак једног другог аутора. Ослалда Шпенглера.
Ja mislim da je neumesno staviti Mila koji vlada 20+ godina i Zaeva kojeg su doveli šiptari, sa Vučićem koji je ubedljivo odneo pobedu u prvom krugu.
Srbija je jedna od retkih, pravih demokratskih država u Evropi!
Sve drugo su diktature. Samo je razlika u tome što je negde to u vidu lika (Orban, Putin ...) a negde iza lika, bankari i veliki konglomerati, kao što je u francuskoj, merici ...
JSrbija je jedna od retkih, pravih demokratskih država u Evropi!
Mi smo imali pokušaj izlaska iz autokratije od 2000 do 2003 kada su trebali kao lideri različitih stranaka Koštunica i Djindjić da se medjusobno ograničavaju ali to se završilo ubistvom Djindjića i akcijom Sablja. Tada se pokazalo da nismo zreli politički, od tada jedno vreme se bore za prevlast Koštunica i Tadić gde pobedjuje Tadić tako što uspostavlja kontrolu nad medijima i postavlja poltrona Cvetkovića za premijera čime je funkcija premijera obesmišljena kao i u vreme Slobe. Opozicija se predstavlja kao sila mraka Tome i Koštunice koja hoće opet da vrati zemlju u devedesete. Tadić ipak ne uspeva dovoljno da kontroliše DB i navijačke grupe kao i kriminalne plus ekonomska kriza, nezavisno Kosovo ga skroz uništava. Dolazi Vučić koji prvo uzima funkciju kontrole DB i navijačkih grupa plus kriminalnih a uz to i medija, nakon toga postaje premijer pa predsednik. Nikolić i Dačić za razliku od njega nemaju ambiciju da budu autokrate kao Vučić koji radi na tome predano i uspeva. Nikolić se povlači a Dačić se utapa u režim dok procenti njegove stranke se smanjuju. Suština je da niko neće da prodje kao Djindjić koji nije imao dovoljnu kontrolu nad medijima a ni nad DB, kriminalce nije umeo da kontroliše i naravno Tadić i Vučić shvataju da je opasno da lider jedne stranke bude predsednik a lider druge stranke premijer. Tadić to uspešno rešava 2008 a Vučić od 2014 do 2017. Verovatno će i onaj ko dodje posle Vučića vladati po istom modelu ako želi da opstane, prekretnica je bila 2003.
Milo, Erdogan, Vučić, Dodik, Orban, a polako ka ovome klizi i Zaev u Makedoniji. Za Belorusiju i Rusiju znamo odavno, Raste porast autoritarnih ličnosti, ili barem poziva za njima u ostatku Evrope i u svetu.
Šta će biti posle Merkelove i Makrona? Ulazimo li u novu eru? Da li je ovo ograničeni fenomen istočne Evrope kao posledica specifičnosti postkomunističkog tranzicionog sveta ili nečeg na većoj, možda i globalnoj razini? Slovenska specifičnost? Šta će se desiti sa Velikom Britanijom posle sprovođenja Bregzita, posebno po pitanju Škotske i Severne Irske? Da li će Londonu biti potrebna neka nešto čvršća ruka? Da li činovnička birokratizacija EU koja zapetljava odnose u čvor jača potražnju nacija za jakom rukom koja bi povratila suverenitet nezavisnih država? Kako se uklapa u sve to NATO? Hoće li Tramp pobediti 2020. godine? Zašto sam zaboravio da isključim ringlu i upropastio najbolju šerpu?