- Poruka
- 378.386
Episkop Sergije oglasio se povodom dešavanja u Srbiji.
Tekst u celosti preuzet sa medija
"Svi oni kojima je stalo do Srbije, kojima je do reda i poretka, kojima je do mira u zemlji koju su ratovi tokom proteklog veka nepovratno unazadili, sa zebnjom prate sve ono što se u Srbiji danas događa. Jer, kad god izmučena zemlja krene napred, neko je povuče nazad – u blato iz kojeg se jedva iščupala.
Ali, u tom blatu, pravde i istorije radi, uvek ostanu tragovi, da pokažu kome je do podeljene zemlje, do rušenja institucija, do haosa i anarhije, koje su iz sopstvenih duša izneli na ulice. Njihova lica ne vidimo, jer negde iz svojih hajdučkih jazbina upravljaju protestima u kojima, osim studenata, nema ništa studentsko. Ni srpsko.
Nezadovoljstvo bilo kim i bilo čim civilizovani narodi izražavaju na izborima, demokratski. Ali, kad nema podrške u narodu, kao što je očigledno nema, onda se biračka kutija pokušava zameniti ulicom, upadom u Maticu Srpsku ili čak predstavama u kojima se srpska vojska i Srpska Crkva izvrću ruglu, dok se po srpskoj zastavi povraća. I to sve u danima kada srpstvo slavi svog duhovnog rodonačelnika – Svetog Oca Savu.
Niti je srpska zastava kesa za povraćanje, niti je ovaj narod toliko utrnuo da ne ume razlikovati dobro od zla. Znaju to oni kojima lica ne vidimo, ali neka znaju da i mi znamo iza koje zemlje čvrsto stojimo i čiji ugled, prošlost i čast ćemo čuvati po svaku cenu i to baš od njih kojima je Srbija sinonim za zlo i nepravdu. Tako opisujući Srbiju, oni zapravo opisuju sami sebe, svoje duše i svoje crne namere.
Prepoznao je ovaj narod šta se zbiva. Nije mu trebalo dugo da shvati, da čuje njihove nerečene reči, pa da prepozna lažnu brigu lažnih dušebrižnika koji su manji deo studentske populacije u vreme ispitnog roka izveli na ulice, da protestuju, tražeći da se ispune već ispunjeni zahtevi.
Tekst u celosti preuzet sa medija
"Svi oni kojima je stalo do Srbije, kojima je do reda i poretka, kojima je do mira u zemlji koju su ratovi tokom proteklog veka nepovratno unazadili, sa zebnjom prate sve ono što se u Srbiji danas događa. Jer, kad god izmučena zemlja krene napred, neko je povuče nazad – u blato iz kojeg se jedva iščupala.
Ali, u tom blatu, pravde i istorije radi, uvek ostanu tragovi, da pokažu kome je do podeljene zemlje, do rušenja institucija, do haosa i anarhije, koje su iz sopstvenih duša izneli na ulice. Njihova lica ne vidimo, jer negde iz svojih hajdučkih jazbina upravljaju protestima u kojima, osim studenata, nema ništa studentsko. Ni srpsko.
Nezadovoljstvo bilo kim i bilo čim civilizovani narodi izražavaju na izborima, demokratski. Ali, kad nema podrške u narodu, kao što je očigledno nema, onda se biračka kutija pokušava zameniti ulicom, upadom u Maticu Srpsku ili čak predstavama u kojima se srpska vojska i Srpska Crkva izvrću ruglu, dok se po srpskoj zastavi povraća. I to sve u danima kada srpstvo slavi svog duhovnog rodonačelnika – Svetog Oca Savu.
Niti je srpska zastava kesa za povraćanje, niti je ovaj narod toliko utrnuo da ne ume razlikovati dobro od zla. Znaju to oni kojima lica ne vidimo, ali neka znaju da i mi znamo iza koje zemlje čvrsto stojimo i čiji ugled, prošlost i čast ćemo čuvati po svaku cenu i to baš od njih kojima je Srbija sinonim za zlo i nepravdu. Tako opisujući Srbiju, oni zapravo opisuju sami sebe, svoje duše i svoje crne namere.
Prepoznao je ovaj narod šta se zbiva. Nije mu trebalo dugo da shvati, da čuje njihove nerečene reči, pa da prepozna lažnu brigu lažnih dušebrižnika koji su manji deo studentske populacije u vreme ispitnog roka izveli na ulice, da protestuju, tražeći da se ispune već ispunjeni zahtevi.
. Duhovno biće, koje prima sve sa zahvalnošću. 
