Znaš da duboko cenim diskusiju sa tobom ali osećam potrebu da to i istaknem da ne bismo samo na osnovu pisanog ovde došli u situaciju da ne razumemo miroljubivu poziciju jedan drugog. Što se tiče suđenja Mihailoviću autentični audio snimci su postavljeni i na kanalu Pogledi.
No, tvoja polazna tačka je da sve što komunisti kažu su čiste laži. A zna se ko je jedini laža i otac svih laži. Mislim da takva satanizacija ne doprinisi kvalitetu razmene mišljenja i dolaženju do potpunije istine. Evo, Bogu hvala živimo u vreme gde možemo slobodnije da izrazimo svoje mišljenje. Taj stepen žigosanja koji su komunisti i uopšteno gledano svi socijalisti trpeli od uspostavljama kapitalističkog oblika proizvodnja je uzrok radikalizacije ovih pokreta i usvajanja doktrine diktature proletarijata kao antitezi diktature kapitala.
Kapitalistički oblik privređivanja doveo je do oštre podele uskog kruga vlasnika nad sredstvima za proizvodnju - buržoazije, i apsolutne većine ljudi koji svoj rad prodaju vlasnicima kapitala - proletarijata.
Dužnost je svakog iskrenog čoveka da prizna da su upravo ovakvi pokreti najodgovorniji za ukidanje eskploatacije dece, za jednaka prava za žene, kao i za minimum dostojanstvenih uslova rada.
Levičarski pokreti su uvek okupljali najšire mase ljudi. O bilo kakvoj ravnopravnoj političkoj i demokratskoj u 19. i 20. veku ovakvih pokreta sa političkim predstavnicima buržoazije nije moglo biti reči. Buržoazija je držala sav kapital, a samim i sredstva informisanja. Buržoaske partije su imale novac za finansiranje svojih kampanja, proleterske nisu. Prostim jezikom rečeno ako zagovaraš interese bogatih imaš novac za kampanju, ako zagovaraš interese siromašnih nemaš novac za kampanju. Internacionala se našla pred izborom između Kauckog koji je zagovarao mirne reforme kapitalizma i radikalne revolucije Lenjina. Izbor Lenjina je bio krajnje logičan. Nikakva reforma kapitalizma nije moguća. Bogati u kapitalizmu veruju da je davanje milostinje rešenje. Gejts, Bafet i ostali daju ogromne donacije, ali im ne pada na pamet da oslobode kapital iz svog ličnog poseda i daju priliku svima da svoje talente pokažu u ravnopravnoj borbi. To da bogate ljude krase određeni talenti nije sporno. Ali razlog zašto su bogati je taj što su se našli na pravom mestu u pravom trenutku. Jedan običan rezultat bacanja kockica. Verujem da si igrao monopol i jasno ti je da je strategija dobar deo pobednika, ali se sve svodi na to koje dobio bolje kockice.
Prosto je neverovatno da hrišćanska crkva koja je od početka verska institucija siromašnih nije podržala pokrete obespravljenih ljudi. Pitao se i Kundera, pitali su se i mnogi drugi. Štaviše na čelu protestu 1905. u Rusiji je stajao pravoslavni sveštenik. U takvim okolnostima koji su ti sad predočeni, jasno ti je zašto su komunisti videli revoluciju kao jedini izlaz iz kapitalističke krize.
Slom Jugoslavije i Sovjetskog saveza leži u neefikasnosti predloženih rešenja revizionista marksističko-lenjinističko koncepta. Sa druge strane, Kina i Vijetnam dosledno primenjući marksističko-lenjinističku doktrinu beleže najbrži ekonomski rast u istoriji čovečanstva. Ako te buni otkud toliko privatnog kapitala u Kini sve je to predviđeno ML doktrinom. ML doktrina ne crpi praksu iz teorije, već teoriju iz prakse. Privatna svojina je i samom teorijom predviđena kao prihvatljiva ukoliko distrubija društvenog bogatsva pravedna i ravnomerna. Privatna svojina služi regulisanju ekonomskih procesa, a ne kontroli bogatih nad siromašnim. To praktično znači da suverenitet i dalje pripada narodu preko komunističke partije Kine i Vijetnama. U tom smislu što bogati nemaju nikakvu nadmoć nad siromašnim.
Takav koncept je u ekonomskom smislu srodan sa Italijnskim fašizmom, ali u kultorološkom smislu nema nikakve veze sa njim. Kapitalizam je sistem koji je u permanentnoj krizi. Nikakva slobodna ruka tržišta njega ne može regulisati. Iz tog razloga su se i javili pokreti koji su dobili široku podršku narodnih masa. Međutim njihova suštinska razlika je u pogledu međuljudskih razlika. Komuniste i socijaliste, sa jedne strane, odlikuje internacionalistički karakter, zbližavanje naroda, dok fašizam i nacizam sa druge strane odlikuje šovinizam i rasizam prema anacionalnim elementima u bilo kom narodu.
Ako se pažljivo udubimo u politiku ravnogorskog pokreta oličene u Vasiću i Moljeviću koje odlikuje čist šovinizam prema anacionalnim elementima videćemo da ravnogorci čine logičnu celinu sa Italijanskim fašistima, ne toliko sa nacistima iz razloga što su na udaru germanskog rasizma. Mada su mnogi bili zadovoljni i takvim podređenim položajem Slovena u germanskoj mapi sveta, ipak je bliskost ravnogorskog pokreta veća sa italijanskim fašističkim okupatorom. Šta više, simpatizeri ravnogorskog pokreta su i ponosni na tu saradnju.
Ali ono što je odlika srpske buržoazije jeste i nepravda prema svom sopstvenom srpskom narodu kojeg eksploatišu u međuratnom periodu, ostavljaju da sa 2 reda ordenja prose po ulicima sve u službi krupnog kapitala.
Problem ravnogorskog pokreta leži u tome što su oni izlaz iz krize u kojem se srpski narod našao videli u etničkom čišćenju i gušenju svih anacionalnih elemenata te su sasvim logično i bili skloni saradnji sa sličnim šovinističkim pokretima.
Brojnost partizana je u odnosu na četnike rasla upravo u tome što su komunisti izlaz iz krize videli promeni ekonomskih odnosa. Srpski narod je bio jednako ogorčen i prema nacistima i prema predratnim zelenašima i izdajničkoj vladi koja ga je napustila i ostavila na nemilost okupatoru. Srpski narod je u partizane stupao dobrovoljno, četnici su mobilisali. A izdaje je legalizacija četnika kod Nedića, NDH, Italijanskih fašista kako bi se pokret ili očuvao ili zloupotrebio u borbi protiv komunista.
Такође колега, свако има право на своје мишљење и да га искаже, и то не треба да буде препрека у комуникацији него предност да се ствари погледају са више страна како закључци ако се до њих дође не буду једнострани.
Да постоје и аудио снимци али као што рекох амбијент и у друштву и у судници је тада био другачији него данас, уз све потешкоће које је Дража имао, а можда и Дража није био таквог карактера као рецимо Шешељ, вероватно и боље тако, па да наступа бескомпромисно и осионо као поменути, иако је знао да је већ на почетку осуђен на смрт.
Не полазим ја уопште од те претпоставке, али зато знам да се много тога што су тврдили комунисти испоставило као чиста пропаганда, која је понављана овде целих пола века, и сада када се иза те црвене завесе појављују неки други детаљи који се не уклапају у ту слику настаје проблем јер многи то не могу да прихвате и објасне.
Не бих рекао да су комунисти жигосани од стране капиталистичких власти па је то био разлог њихове радикализације већ управо обратно, начин на који су хтели да успоставе ту социјалну правду и идеале за које су се борили, а то је методама револуционарног терора углавном, а све комунистичке партије су тако дошле на власт а не кроз парламентарни живот као би требало, је условило и понашање тих капиталистичких власти према њима.На крају крајева социјални програми у склопу повећања животног стандарда становништва су један битан део у деловању свих странака, није то спецификум само комунистичке партије или левичарских партија, уосталом видимо разлику између земаља где су комунисти дошли на власт од оних земаља где то нису успели, разлика у стандарду становништва и људских права је очита.Да не помињем Хитлерову национал социјалистичку партију као пример ултра десничарских странака са социјалним деловањем међу становништвом.
Чак су и нацисти, колико год ретроградни били, свој пут до власти гледали да остваре кроз постојеће институције немачке државе, што су на крају и остварили, користећи силу и пропаганду али све у оквирима Вајмарске Немачке.
Хришћанска црква је организација која је заснована на сасвим другим принципима који нису били прихватљиви комунистима у самом старту и зато је била одбачена од њих као непотребна и контрапродуктивна, а не зато што у сржи није била окренута сиромашнима, зашта су били макар начелно и комунисти.
Слом Југославије и СССР-а лежи у томе што ти друштвени системи нису били пре свега економски исплативи и самим тим одрживи, уз многобројна лутања јер ни сами комунисти нису били сигурни у пут којим треба ићи.За разлику од комуниста у Кини који су после дугог лутања на крају прихватили акумулацију капитала као главни начин стварања вишка вредности који се касније могу окретати на тржишту и улагати даље у производњу, средства за производњу, нове технологије или повећање стандарда становништва.Кина је данас само у имену комунистичка и по начина управљања државном администрацијом, остало је све капиталистичко, и ево где су сада.
Постоје различите врсте капиталистичког система, није то све исто, од потпуно слободног тржишта где само тржиште одређује проток капитала и цена на тржишту дефинисаног као либерални капитализам па до капитализма где држава ипак има велике ингеренције у кориговању тржишта макар када се ради о виталним ресурсима једне државе.
Васић и Мољевић су угледни и учени Срби још пре почетка рата, ништа специјално они нису унели у Дражин покрет а што није било познато и такорећи дефинисано још пре рата и мишљења целог српског културног круга којег су били део.Мољевића је Дража први пут и упознао на пролеће 1942 године када је боравио у Црној Гори, и код њега нема ничега фашистичког.Да не говоримо о неком шовинизму према анационалним елементима који помињеш у покрету где су били заступљени поред Срба и Словенци и Хрвати и муслимани.Наравно према комунистима, као бар на папиру анационалним елементима, нису крили одвратност из других разлога, борба за власт коју су комунисти протежирали још пре рата и тиме угрозили демократски систем Краљевине Југославије.
Благонаклон став према Италијанима који су имали долази од тога што је сам италијански окупатор имао много бољи третман за српски народ у својој окупационој зони него немачки или усташки окупатор, а не због неке блискости са фашистичком идеологијом коју је италијански окупатор донео на ове просторе.
Просило се и између ратова као и после другог светског рата, али то да Краљевина Југославија није водила рачуна о ратним инвалидима и бившим борцима једноставно није тачно.Тежња човека да се богати на рачун других је одлика у свим системима, само неки су довољно јаки и организовани да то контролишу а други не.
Никада равногорски покрет није тежио било ком етничком чишћењу било ког народа, нити је то био став Драже, краља, владе у Лондону или неког из врха тог покрета, то је поменута комунистичка пропаганда без икаквих доказа.Ако су се и десили поједини злочини, а јесу, за то су углавном били одговорни нижи официри или војници на терену, а узроци су били или освета због жртава на својој страни или хир неког локалног команданта.Дража је то гледао да спречи казнама, за шта постоје докази, а поједини случајеви су остали за крај рата када ће се детаљно испитати сваки поједини случај, на жалост до тога није дошло због познатих разлога.Зато су и злочини које су починили поједини припадници четничког покрета неупоредиво мањи од истих које су починили усташе, на идеолошкој и шовинистичкој основи, Немци на шовинистичкој основи, и комунисти на идеолошкој.
Бројност партизана се повећавала јер су западни савезници подели интересне сфере са Стаљином, а то је значило да ће у Југославији подржати партизане а не четнике, и то тек од 1943 године када се исход рата већ и назирао.Зато комунисти у Југославији добијају и више оружја и опреме и медијску подршку па могу да регрутују више бораца у своје јединице.
Српски народ је у четнике ишао добровољно и њих је сматрао својом народном војском, што они и јесу били, југословенска војска краљевине, а то су заслужили управо тактиком према окупатору која није укључивала жртвовање самог тог становништва, према коме комунисти нису имали нимало обзира.
