Epikurejstvo i Epikurov paradoks

Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
366.695
Epikurejstvo je sistem filozofije koji je stvorio Epikur, poslednji antički filozof. Epikur je osnovao školu u jednom od atinskih vrtova, koja je vrlo brzo dobila ime Epikurov vrt, a epikurejci „filozofi iz vrta“. Epikur filozofiju shvata kao delatnost koja istraživanjima i razmišljanjima pomaže u ostvarivanju sreće u životu. Etika je vrhunac filozofiranja, a logika i fizika su samo sredstva da se pronađe smisao života. Dve osnovne karakteristike Epikurove filozofije su atomizam i hedonizam.

Religija

Epikurejstvo ne poriče postojanje bogova; nego negira njihovu umešanost u svet. Prema epikurejstvu, bogovi se ni na koji način ne mešaju u ljudske živote ili ostatak univerzuma - tako se izbegava ideja da su zastrašujući vremenski događaji božanska odmazda. Neki naučnici kažu da epikurejstvo veruje da bogovi postoje izvan uma kao materijalni objekti (realistička pozicija), dok drugi tvrde da bogovi u našem umu postoje samo kao ideali (idealistički položaj).

Realistička pozicija drži da epikurejci bogove shvataju kao postojeće kao fizička i besmrtna bića napravljena od atoma koji borave negde u stvarnosti. Međutim, bogovi su potpuno odvojeni od ostatka stvarnosti; oni su za to nezainteresovani, ne igraju nikakvu ulogu i ostaju potpuno nesmetani. Umesto toga, bogovi žive u onome što se naziva metakosmija, ili prostoru između svetova.

Idealistička pozicija drži da Epikur zapravo nije poimao bogove kao one koji postoje u stvarnosti. Umesto toga, za Epikura je rečeno da je na bogove gledao kao na idealizovane oblike najboljeg ljudskog života i smatra se da su bogovi bili simboli života kome treba težiti. Raspravu između ove dve pozicije oživeli su A. A. Long i David Sedlej u svojoj knjizi Helenistički filozofi iz 1987. godine, u kojoj su njih dvojica zagovarali idealističku poziciju.Iako naučni konsenzus tek treba da se postigne, realistička pozicija ostaje preovlađujuće gledište u ovom trenutku.

Epikurejstvo je takođe nudilo argumente protiv postojanja bogova na način koji su predložili drugi sistemi verovanja. Zagonetka Epikura, ili Problem zla, poznati je argument protiv postojanja svemoćnog i promisaonog Boga ili bogova.

Ovom tipu argumenata trileme (Bog je svemoćan, Bog je dobar, ali zlo postoji) favorizirali su starogrčki skeptici, a Laktancije je ovaj argument možda pogrešno pripisao Epikuru, koji je iz svoje hrišćanske perspektive Epikura smatrao ateistom..

Paralele mogu povući džainizam i budizam, koji na sličan način ističu nedostatak božanskog uplitanja i aspekte njegovog atomizma. Epikurejstvo takođe podseća na budizam po svojoj umerenosti, uključujući verovanje da veliki višak dovodi do velikog nezadovoljstva.

355156020_704949118308720_8315342365126410208_n.jpg
 
Epikurejci su bili sledbenici grčkog filozofa Epikura, koji je živeo od 341. do 270. pre n. e.
On je naučavao da je zadovoljstvo jedino ili glavno dobro u životu.
Da li to znači da su epikurejci živeli skandalozno, bez načela, pribegavajući sramotnim postupcima u stalnoj potrazi za zabavom?

Iznenađuje to što Epikur nije poučavao svoje sledbenike da žive na taj način! Umesto toga, on je naučavao da se najveće zadovoljstvo postiže kad se živi u skladu s razboritošću, hrabrošću, samokontrolom i pravdom.
On nije zagovarao težnju za neposrednim i trenutnim zadovoljstvom, već za zadovoljstvom koje traje celog života. Zato su epikurejci možda izgledali kreposno u poređenju s onima koji su praktikovali težak greh.


Da si ti bio član rane korintske skupštine, da li bi bio impresioniran epikurejcima? Neki su možda rezonovali da su epikurejci, zbog svog na izgled visokog morala, bezbedno društvo za hrišćane. Nadalje opravdavajući svoje ponašanje, Korinćani su možda zapazili naizgledne paralele između epikurejskih merila i merila Božje Reči.


Na primer, epikurejci su u svojoj težnji za uživanjem primenjivali umerenost. Veću vrednost su pridavali zadovoljstvima uma nego fizičkim zadovoljstvima. Nije bilo toliko važno šta neko jede, već njegov odnos s onim s kim to jede. Epikurejci su se čak uzdržavali od političkog uplitanja i tajnog činjenja zla. Kako je bilo lako tvrditi: „U mnogo čemu, oni su poput nas!“


Međutim, da li su epikurejci stvarno bili poput ranih hrišćana? Apsolutno ne. Oni koji su imali ispravno izvežbane moći zapažanja mogli su da otkriju značajne razlike jevreji 5:14. Možeš li i ti? Pogledajmo pobliže Epikurova učenja.
 
Epikurova učenja.



Da bi pomogao ljudima da nadvladaju strah od božanstava i smrti, Epikur je naučavao da se bogovi ne interesuju za čovečanstvo i da se ne mešaju u ljudske stvari. Prema Epikuru, bogovi nisu stvorili svemir, a život je nastao slučajno. Zar se to nije jasno kosilo s biblijskim učenjem da postoji „jedan Bog“, Stvoritelj, i da on brine za svoja ljudska stvorenja? (1 Korincaima 8:6 Efezanima 4:6 1 Petrova 5:6,7;


Epikur je takođe naučavao da posle smrti ne može biti nikakvog života. To je, naravno, bilo suprotno biblijskom učenju o uskrsenju. U stvari, kad je apostol Pavle govorio na Areopagu, među onima koji se nisu slagali s Pavlom oko doktrine o uskrsenju verovatno su bili i epikurejci (Dela Apostolska 17:18,31,32 1 Korincanima 15:12-14


Možda je najopasniji element u Epikurovoj filozofiji takođe bio i najsuptilniji. Njegovo poricanje zagrobnog života navelo ga je na zaključak da čovek treba da živi što je moguće srećnije tokom svog kratkog života na zemlji. Kao što smo videli, njegova zamisao nije bila da se obavezno živi grešno, već da se uživa u sadašnjosti, pošto je to sve što imamo.


Zato je Epikur odvraćao od tajnog činjenja zla da bi se izbegao strah od otkrivanja, što je jasna pretnja sadašnjoj sreći. On je podsticao na umerenost da bi se izbegle posledice preterivanja, što je još jedna prepreka sadašnjoj sreći. Takođe je podsticao na dobre odnose s drugima zato što bi se isplatilo kad oni uzvrate na to. Naravno, izbegavanje tajnog činjenja zla, praktikovanje umerenosti i razvijanje prijateljstava samo po sebi je lepo. Pa zašto je onda Epikurova filozofija bila opasna za hrišćanina? Zato što su se njegovi saveti zasnivali na njegovom bezvernom gledištu: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ (1 Korincanima 15:3232).


Istina, Biblija pokazuje ljudima kako već sada da žive srećno. Međutim, ona savetuje: „Sami sebe održite u ljubavi Božjoj, očekujući milosrđe Gospoda našega Isusa Hrista za život večni“ (Juda 21). Da, Biblija više naglašava večnu budućnost nego prolaznu sadašnjost. Služenje Bogu je za hrišćanina glavni interes, i on utvrđuje da kad Boga stavi na prvo mesto, srećan je i ispunjen. Na sličan način, Isus je, umesto da se preokupira ličnim interesima, svoju snagu nesebično trošio u služenju Jehovi i pomaganju ljudima. Svoje učenike je poučavao da čine dobro drugima, ne u nadi da će im biti uzvraćeno, već iz istinske ljubavi prema njima. Jasno je da su temeljne motivacije epikurejstva i hrišćanstva totalno različite
Marko 12:28-31 Luka 6:32-36 Galatima 5:14 Filipljanima 2:2-4
 
Nina:
Epikurejstvo je sistem filozofije koji je stvorio Epikur, poslednji antički filozof. Epikur je osnovao školu u jednom od atinskih vrtova, koja je vrlo brzo dobila ime Epikurov vrt, a epikurejci „filozofi iz vrta“. Epikur filozofiju shvata kao delatnost koja istraživanjima i razmišljanjima pomaže u ostvarivanju sreće u životu. Etika je vrhunac filozofiranja, a logika i fizika su samo sredstva da se pronađe smisao života. Dve osnovne karakteristike Epikurove filozofije su atomizam i hedonizam.

Religija

Epikurejstvo ne poriče postojanje bogova; nego negira njihovu umešanost u svet. Prema epikurejstvu, bogovi se ni na koji način ne mešaju u ljudske živote ili ostatak univerzuma - tako se izbegava ideja da su zastrašujući vremenski događaji božanska odmazda. Neki naučnici kažu da epikurejstvo veruje da bogovi postoje izvan uma kao materijalni objekti (realistička pozicija), dok drugi tvrde da bogovi u našem umu postoje samo kao ideali (idealistički položaj).

Realistička pozicija drži da epikurejci bogove shvataju kao postojeće kao fizička i besmrtna bića napravljena od atoma koji borave negde u stvarnosti. Međutim, bogovi su potpuno odvojeni od ostatka stvarnosti; oni su za to nezainteresovani, ne igraju nikakvu ulogu i ostaju potpuno nesmetani. Umesto toga, bogovi žive u onome što se naziva metakosmija, ili prostoru između svetova.

Idealistička pozicija drži da Epikur zapravo nije poimao bogove kao one koji postoje u stvarnosti. Umesto toga, za Epikura je rečeno da je na bogove gledao kao na idealizovane oblike najboljeg ljudskog života i smatra se da su bogovi bili simboli života kome treba težiti. Raspravu između ove dve pozicije oživeli su A. A. Long i David Sedlej u svojoj knjizi Helenistički filozofi iz 1987. godine, u kojoj su njih dvojica zagovarali idealističku poziciju.Iako naučni konsenzus tek treba da se postigne, realistička pozicija ostaje preovlađujuće gledište u ovom trenutku.

Epikurejstvo je takođe nudilo argumente protiv postojanja bogova na način koji su predložili drugi sistemi verovanja. Zagonetka Epikura, ili Problem zla, poznati je argument protiv postojanja svemoćnog i promisaonog Boga ili bogova.

Ovom tipu argumenata trileme (Bog je svemoćan, Bog je dobar, ali zlo postoji) favorizirali su starogrčki skeptici, a Laktancije je ovaj argument možda pogrešno pripisao Epikuru, koji je iz svoje hrišćanske perspektive Epikura smatrao ateistom..

Paralele mogu povući džainizam i budizam, koji na sličan način ističu nedostatak božanskog uplitanja i aspekte njegovog atomizma. Epikurejstvo takođe podseća na budizam po svojoj umerenosti, uključujući verovanje da veliki višak dovodi do velikog nezadovoljstva.

Pogledajte prilog 1364577
Kliknite za proširenje...
šta bi da ne možeš da razlikuješ dobro od lošeg:think::hahaha::zcepanje:
kako bi ispoljio da i ne??
philosophy plato GIF
 
aeternum:
Sama sebe ubedis u to...
ali ostaje problem sto se stalno onda boris protiv istine
Kliknite za proširenje...
Pa ne znam ko se ovde bori i protiv čega. Ti izgibe jadna nebrojeno
puta do sada boreći se protiv istine.

A da li si samu sebe ubedila ili ti je ubedio neko drugi, to je već tvoj
problem.

Ne postoji zlo, nego neznanje. Neznanje se uništava jedino znanjem.
Znači nema potrebe za ubijanjem i uništavanjem ljudi od strane Boga
da bi se zlo uništilo.
 
Jasna:
Pa ne znam ko se ovde bori i protiv čega. Ti izgibe jadna nebrojeno
puta do sada boreći se protiv istine.

A da li si samu sebe ubedila ili ti je ubedio neko drugi, to je već tvoj
problem.

Ne postoji zlo, nego neznanje. Neznanje se uništava jedino znanjem.
Znači nema potrebe za ubijanjem i uništavanjem ljudi od strane Boga
da bi se zlo uništilo.
Kliknite za proširenje...
Ljudi gotovo uvek dolaze do svojih uverenja ne na osnovu dokaza, vec na osnovu onoga sto smatraju privlacnim.Gde da se nadjem oci u oci s bogom a zla sam idi begaj.
 
Jasna:
Pa ne znam ko se ovde bori i protiv čega. Ti izgibe jadna nebrojeno
puta do sada boreći se protiv istine.

A da li si samu sebe ubedila ili ti je ubedio neko drugi, to je već tvoj
problem.

Ne postoji zlo, nego neznanje. Neznanje se uništava jedino znanjem.
Znači nema potrebe za ubijanjem i uništavanjem ljudi od strane Boga
da bi se zlo uništilo.
Kliknite za proširenje...
To da to nije neznanje, još su pokazali psihoanalitičari? Znanje je pitanje svesti, a strasti koje vode uništenju su iracionalne? Ne mogu se promeniti nikakvim znanjem
 
Jasna:
Neznanje.

Sve što čovek radi, radi da bi bio srećan. U takvom slučaju, neko muči
nekoga ne znajući da ga to neće učiniti srećnim.
Kliknite za proširenje...
A ubijanje ti je dobro?
Posto tebi zlo ne postoji.Silovanje je dobro, nije zlo?
nasilje nije zlo?
greh nije zlo?
izdaja nije zlo?
kleveta nije zlo?
sve ti je to dobro?
Razmisli malo imas razum od Boga .
Imas i savest od Boga da razlikujes dobro od zla.
izgubila si je?

Neznanje jeste zlo jer iz neznanja i ide zlo
ali obuhvata mnogo toga
sve sto nije dobro je zlo
 
Jasna:
Neznanje.

Sve što čovek radi, radi da bi bio srećan. U takvom slučaju, neko muči
nekoga ne znajući da ga to neće učiniti srećnim.
Kliknite za proširenje...
Hmmmmm
Ali njega to čini zadovoljnim. Ne bih se složila da ljudi žele da budu srećni. U nekim ljudima je tanatos jači, o tome je recimo pisao From iz bogatog iskustva. On je podelio ljude na one koji su snažno privučeni tanatosom i druge erosom tj silom života.
 
Paula:
To da to nije neznanje, još su pokazali psihoanalitičari? Znanje je pitanje svesti, a strasti koje vode uništenju su iracionalne? Ne mogu se promeniti nikakvim znanjem
Kliknite za proširenje...
Uh, kad bi to tako bilo, čoveku ne bi bilo pomoći.

Jel znaš ti nekog psihoanalitičara koji zna šta je to čovek, iz čega
se sastoji i šta je uopšte svest i svesnost? Ja ne znam takvog.

Usnulog, nesvesnog čoveka vode strasti, navike. On sve radi
potpuno mehanički, kao mašina. Ne zna sebe. Ni ko je, ni šta je.
Kako bi Isus rekao ''ne znaju šta čine''.
Znanjem o tome ko si ti, sve se menja.
 
Jasna:
Uh, kad bi to tako bilo, čoveku ne bi bilo pomoći.

Jel znaš ti nekog psihoanalitičara koji zna šta je to čovek, iz čega
se sastoji i šta je uopšte svest i svesnost? Ja ne znam takvog.

Usnulog, nesvesnog čoveka vode strasti, navike. On sve radi
potpuno mehanički, kao mašina. Ne zna sebe. Ni ko je, ni šta je.
Kako bi Isus rekao ''ne znaju šta čine''.
Znanjem o tome ko si ti, sve se menja.
Kliknite za proširenje...
Pa i mislim da čoveku nema pomoći. Inače bi Isusova žrtva bila zalud. Da čovek može to da promeni ne bi bila potrebna žrtva. Ona je došla da opravda čoveka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Hilandar i snimanje
2
Odgovora
49
Pregleda
708
RIA77
R
F
Моногамија и Хришћанство, Полигамија и Ислам
2
Odgovora
28
Pregleda
383
Beli Gibson
Beli Gibson
MrNapokon
Sante Ivica i Marica
Odgovora
7
Pregleda
140
Nečastivi
Nečastivi

Back
Top