Epiktet

Epiktet: "Ako neko nije u stanju da razlikuje dobre stvari od loših, a neutralne od oboje – kako može voleti? Sposobnost da voli, dakle, pripada samo mudrom čoveku."

- Čovek čiji je um ograničen samo niskim, sebičnim nagonima nema uvid u dobro. Zato je njegovo razumevanje jednostrano i nepotpuno. Da bi se proširilo um se mora izdignuti u sferu plemenitih osećanja.

Tek tada se dosegne sveobuhvatnost ili mudrost kojom se shvate zakonitosti i posledice dobrog, lošeg, neutralnog, pa se mogu donositi ispravne odluke za lično, kao i opšte blagostanje i napredak.
--------
- Um je svesni nivo u kojem se koncentriše postignuto znanje. Može se porediti raskrsnicom. Na nju se uvek dolazi da bi se promenio put. Kada se podje duhovnim um se otvara i shvatanje se proširuje novim mislima/uvidima. Stajanje ne raskrsnici ne vodi nigde. Misli ostaju samo u okviru onoga što se zna. Opredeljenje za sebične nagone zatvara um i degradira razumevanje mislima koje stvaraju zablude.
-------
Albert Ajnštajn: "Mir se ne može održati silom. Može se postići samo razumevanjem."

- Tačno. Medjutim, problem je što su za to potrebni pametni ljudi spremni za dogovor i sporazum. Nažalost ima i onih koji su zaslepljeni prokletstvom, pa im je važnija vlast, kontrola i materijalni dobitak nego mir.
------------
Fridrih Niče: "Mute vodu da bi izgledala duboka."

- Misli na mistične "filozofe" s elokventnim, pesničkim izražavanjem koji u suštini ništa značajno ne kažu.

 

[Black_star]

Lepo i razlozno opisano, mozda pri kraju malo disbalansno, ...jer ko moze da izmeri sta je prokletstvo ili bilo sta slicno.
Kojekude na drugoj temi diskutovase da li su dobar i lud braca rodjena, pa ni to ne utvrdise...sta bi onda bivalo prokletstvom?
Takodje, Nice je u pravu, ali u kontekstu prethodnog, nije bas u pravoj poveznici, posto ako diskutujemo o raskrsnici kao metafori puteva misli,
zasto bismo uskracivali dubinu do koje neke od njih sezu..? ili visinu do koje dospevaju? znam da se misli na sofiste i kritiku njih, ali da ne stvaramo
opsti moratorijum na doseg uma....sto je Epiktet kao znani stoicar itekako apostrofirao i vrsno izbrusio jos od antickih turobnih vremena da odjekuje kroz vekove.

 

[sofija06]

Lepo i razlozno opisano, mozda pri kraju malo disbalansno, ...jer ko moze da izmeri sta je prokletstvo ili bilo sta slicno.
Kojekude na drugoj temi diskutovase da li su dobar i lud braca rodjena, pa ni to ne utvrdise...sta bi onda bivalo prokletstvom?
Takodje, Nice je u pravu, ali u kontekstu prethodnog, nije bas u pravoj poveznici, posto ako diskutujemo o raskrsnici kao metafori puteva misli,
zasto bismo uskracivali dubinu do koje neke od njih sezu..? ili visinu do koje dospevaju? znam da se misli na sofiste i kritiku njih, ali da ne stvaramo
opsti moratorijum na doseg uma....sto je Epiktet kao znani stoicar itekako apostrofirao i vrsno izbrusio jos od antickih turobnih vremena da odjekuje kroz vekove.

Dobro je sto si skrenuo paznju na rec prokletstvo. Ranije se pod prokletstvom smatralo sve sto je udaljeno od boga i sto donosi nesrecu i propast. Danas uglavnom ima znacenje kletve i proklinjanja tako da bi rec pohlepa bila preciznija, pa se moze reci: Nažalost ima i onih koji su zaslepljeni željom za vlašću i pohlepom, pa im je važnija kontrola i materijalni dobitak nego mir.

Um je svesni nivo. Sve mora proci kroz njega, odnosno pojaviti se u mislima da bi postalo shvatljivo i spoznato. Zato je um raskrsnica.
Pored svesnog nivoa postoji i nadsvesni kao ziva dubina duse i visina duha. Ta dubina i visina je beskonacni potencijal koji se nikada ne moze do kraja spoznati, vec se uvek delimicno otkriva i realizuje kroz misli kao novo, progresivno znanje, ali samo onda kada um stupi u kontakt tim potencijalom.

Kada padne pod uticaj podsvesnih, destruktivnih nagona i strasti degradira. Misli postaju iracionalne. Formiraju se zablude i donose pogresni zakljucci.

Verovanje da se moze postici misticno budjenje kroz koje se zauvek oslobadja ega i postize konacno razumevanje je stetno. Njime se lako dobije lazna impresija da se to postiglo. Time se stvara suptilna arogantnost ili preterana samouverenost u vlastito znanje i tako zatvara um.

Niko nikada ne moze u potpunosti realizovati duhovni potencijal u telu, jer on uvek postoji kao nematerijalna sustina iza fizickog koja nam omogucava da se razvijamo ili ucimo.

Prema tome, dok smo telesni postizemo ili progres ili regres. Sve zavisi od stanja uma i njegove sposobnosti da izabere pravi put. Ako se podje duhovnim napreduje se, dok izbor sebicnih nagona vodi u regres.