Izašli smo iz sazvežđa Riba i i dospeli u sazvežđe Vodolije. Eon je zaključan, stari život je završen, dospeli smo u nov život, u krizno vreme koje svi dobro osećamo. Nastupaju događaji koji će iz temelja uzdrmati celu Zemlju i čovečanstvo. Jedna vrsta apokalipse.
Pre više decenija je Gustav Le Bon rekao da dolazi vreme kada umesto svesne delatnosti jedinke dolazi nesvesna delatnost mase koja budi neman. Vladavina mase znači da umesto individualne, jasne, razumne, trezvene, svesne delatnosti nastupa mutna, slepa, maglovita, nesvesna delatnost mase, a time se zatamnjuje i tone celo bivstvo čoveka. Ima onih koji su prozreli značenje vladavine mase i shvatili da ovde nije reč o vladavini, već da se izmenila svetska situacija, da proces nije društveni, nego mnogo dublji, koji zadire u same temelje ustrojstva života. Individualno i jasno mišljenje i delovanje, počinje da zavisi od mutnog i nesvesnog delovanja mase. Ono što je jednostavno i razumljivo, zavisi od slepog i mutnog, ono što je više zavisi od nižeg. Nastala je obrnuta situacija: počinjemo da živimo viseći naglavačke. Posledice su nesagledive.
Već više generacija jasno vidi da je započela borba i da traje između svesnog i nesvesnog mišljenja, ono što su odavno, na prvi pogled pre svih shvatili Kjerkegor i Niče. Ono što su oni jasno videli je da se masa, koja se do tada nalazila dole, probila u više društvene slojeve. Međutim, danas varvarin ne napada razvijenog i uzvišenog čoveka izdaleka i spolja, danas napada iznutra i odozdo. To je vertikalni napad varvarstva. Proterivanjem razvijenog čoveka i razaranjem njegovog razvijenog i uzvišenog života, preokrenula se i njegova psihološka situacija: ono što je bilo gore potonulo je, ono što je bilo dole, izronilo je. Svesno tone, nesvesno izranja. Tako da sada, gore nije razum, nego nagon, nije svetlost, nego tama, nije raj nego pakao, nije uzvišeno, nego nisko, ne red niti trezvenost, nego nered i strast. Kao što čovek živi viseći naopačke, tako je obrnut red u izboru, u vrednovanju, u dosledu, u ukusu.
Slična katastrofa se već dogodila čoveku kada je zemlju preplavio biblijski potop i čovečanstvo je potonulo u okean. Ali, to je bilo spoljašnje tonjenje,
Danas čovek tone u sopstveno nesvesno, u sopstveni okean, a društvo u sopstvenu masu. Danas živimo unutrašnji potop.
Mesto mase je dole, kao i mesto nesvesnog. Po sudbini im to pripada. Kada vo vuče kola, ili ore, on je sveta životinja, ali ako izbije gore, on se pretvara u zmaja. Zbacio je jaram, podivljao je i bljuje vatru.
Mesto vladara je gore, kao i svesti. Po sudbini im to pripada. Ako anđeo živi gore, on je sveto biće, ali ako potone, pretvara se u đavola, ne rasprostire više svetlost i njegova vatra postaje vulkanska. Od svete tegleće, trpeljive životinje postaje zmaj, od anđela svete svetlosti postaje satana. Ta katastrofa koju živimo je više nego kobna. Jer, celokupno postojanje zmaja jeste žderanje i hrkanje. Ako ne može da se najede, kreće u otimačinu, sve koji mu se nađu na putu ubija. Srozani mozak je zauzeo mesto creva u toj tami na koju nije navikao. Anđeo u jarmu se mora pretvoriti u satanu, pa tako današnji srozani duhovni čovek nije ništa drugo do čista pobuna.
Po Dr. M. Scott Peck-u, varvarin današnjeg čoveka nije niko drugi do Princ Tame, koji živi u njegovom tkivu i napada iznutra. Primitivan i neosvešćen čovek su plodno tle za njegov opstanak, pa je osvešćivanje čoveka u tom smislu i duhovno buđenje i uzdizanje jedina strategija u borbi današnjeg čoveka protiv čistog Zla. Dr. Peck je alarmirao svetsku javnost da čisto Zlo živi u ljudima, dokazujući to bezbrojnim primerima iz svoje višedecenijske prakse. Kao doktor psihijatrije i naučnik, zavapio je za proširenjem psihologije i psihijatrije, tj. za stvaranjem nove grane tih nauka koje bi se bavile nekom naučnom vrstom egzorcizma nad sve jasnije viđenom čistom Zlu u ljudima koji žive obešeni naglavačke. Koliko znamo, zvanična nauka još nema smelosti da krene.......
Pre više decenija je Gustav Le Bon rekao da dolazi vreme kada umesto svesne delatnosti jedinke dolazi nesvesna delatnost mase koja budi neman. Vladavina mase znači da umesto individualne, jasne, razumne, trezvene, svesne delatnosti nastupa mutna, slepa, maglovita, nesvesna delatnost mase, a time se zatamnjuje i tone celo bivstvo čoveka. Ima onih koji su prozreli značenje vladavine mase i shvatili da ovde nije reč o vladavini, već da se izmenila svetska situacija, da proces nije društveni, nego mnogo dublji, koji zadire u same temelje ustrojstva života. Individualno i jasno mišljenje i delovanje, počinje da zavisi od mutnog i nesvesnog delovanja mase. Ono što je jednostavno i razumljivo, zavisi od slepog i mutnog, ono što je više zavisi od nižeg. Nastala je obrnuta situacija: počinjemo da živimo viseći naglavačke. Posledice su nesagledive.
Već više generacija jasno vidi da je započela borba i da traje između svesnog i nesvesnog mišljenja, ono što su odavno, na prvi pogled pre svih shvatili Kjerkegor i Niče. Ono što su oni jasno videli je da se masa, koja se do tada nalazila dole, probila u više društvene slojeve. Međutim, danas varvarin ne napada razvijenog i uzvišenog čoveka izdaleka i spolja, danas napada iznutra i odozdo. To je vertikalni napad varvarstva. Proterivanjem razvijenog čoveka i razaranjem njegovog razvijenog i uzvišenog života, preokrenula se i njegova psihološka situacija: ono što je bilo gore potonulo je, ono što je bilo dole, izronilo je. Svesno tone, nesvesno izranja. Tako da sada, gore nije razum, nego nagon, nije svetlost, nego tama, nije raj nego pakao, nije uzvišeno, nego nisko, ne red niti trezvenost, nego nered i strast. Kao što čovek živi viseći naopačke, tako je obrnut red u izboru, u vrednovanju, u dosledu, u ukusu.
Slična katastrofa se već dogodila čoveku kada je zemlju preplavio biblijski potop i čovečanstvo je potonulo u okean. Ali, to je bilo spoljašnje tonjenje,
Danas čovek tone u sopstveno nesvesno, u sopstveni okean, a društvo u sopstvenu masu. Danas živimo unutrašnji potop.
Mesto mase je dole, kao i mesto nesvesnog. Po sudbini im to pripada. Kada vo vuče kola, ili ore, on je sveta životinja, ali ako izbije gore, on se pretvara u zmaja. Zbacio je jaram, podivljao je i bljuje vatru.
Mesto vladara je gore, kao i svesti. Po sudbini im to pripada. Ako anđeo živi gore, on je sveto biće, ali ako potone, pretvara se u đavola, ne rasprostire više svetlost i njegova vatra postaje vulkanska. Od svete tegleće, trpeljive životinje postaje zmaj, od anđela svete svetlosti postaje satana. Ta katastrofa koju živimo je više nego kobna. Jer, celokupno postojanje zmaja jeste žderanje i hrkanje. Ako ne može da se najede, kreće u otimačinu, sve koji mu se nađu na putu ubija. Srozani mozak je zauzeo mesto creva u toj tami na koju nije navikao. Anđeo u jarmu se mora pretvoriti u satanu, pa tako današnji srozani duhovni čovek nije ništa drugo do čista pobuna.
Po Dr. M. Scott Peck-u, varvarin današnjeg čoveka nije niko drugi do Princ Tame, koji živi u njegovom tkivu i napada iznutra. Primitivan i neosvešćen čovek su plodno tle za njegov opstanak, pa je osvešćivanje čoveka u tom smislu i duhovno buđenje i uzdizanje jedina strategija u borbi današnjeg čoveka protiv čistog Zla. Dr. Peck je alarmirao svetsku javnost da čisto Zlo živi u ljudima, dokazujući to bezbrojnim primerima iz svoje višedecenijske prakse. Kao doktor psihijatrije i naučnik, zavapio je za proširenjem psihologije i psihijatrije, tj. za stvaranjem nove grane tih nauka koje bi se bavile nekom naučnom vrstom egzorcizma nad sve jasnije viđenom čistom Zlu u ljudima koji žive obešeni naglavačke. Koliko znamo, zvanična nauka još nema smelosti da krene.......
Poslednja izmena:
...teška tema za noć, ali istinita
