Energija ili informacija

[Ljubo2]

Mislim da je dilema "Šta je starije, materija ili energija?" U svakom slučaju kada pogrešno skreneš, svaki je put pogrešan.

Koliko ja znam, fizičai su se na kraju složili da materija ne postoji, već samo energija. I da energija može dvojako fizički da se manifestuje - kao čestica i talas. Dakle, kao elektromagnetno polje ili elektron. Znači, može da se skuplja i manifestuje kao čestica ili se širi i manifestuuje kao talas, tj. kao elektromagnetno polje koje vibrira. Kad se šori vibrira sporije, a kad se skuplja, vibrira brže. Inače, fizičari često kažu i "sve je vibracija". I Tesla je rakao da samo energija postoji i da se ona istovremeno manifestuje i kao elektricitet i kao svetlost.

Međutim, ovakvom načinu razmišljanja od strane fizičara, protivi se činjenica, koju su sami otkrili, a to je da energija nastaje iz nematerijalnog Kvantnog valuuma i da može u njemu i da nestane. A to znači da ni energija nije nešto što postoji, već nešto što se pojavljuje i nestaje. Kao kad silalicu na zidu palimo i gasimo. Pa su čak skloni da tvrde da energija naszaje iz ništa.

Međutim, pošto se protivi logici da nešto može da nastane iz ništa, fizičari zaključuju da Kvantni vakuum, iz kojeg energija nastaje, ipak nije ništa, već nešto, odnosno, da je i kvantni vakuum energija, ali malo finijeg kvaliteta, koja instrumentima ne može da se meri i dokaže, pa danas vrše eksperimente kako da pokrenu kvantni vakuum i iz njega dobiju neograničene količine besplatne energije.

I još plus što zbunjuje fizičare, jeste pojava duha, odnosno, svesti, u obliku psihićkih radnji i procesa. To im se nikako ne uklapa u njihova istraživanja, jer su shvatuli da Svest nije u domeni empirijskih, tj. čulnih, naučnih metoda istraživanja i to je razlog što je problem postojanja Svesti danas najveć nerešeni naučni problem.

I kada pomenuh Svest, kada je reč o postojanju informacija ili ideja, bez kojih su sva naučna istraživanja materije, života i Svemira, nezamisliva, upravo ideje, tj. nformacije su ono što čini suštinu Svesti.

Naučnici - fizičari i biolozi - su odavno shvatili da su energija i informacija tesno uzajamno uzročno povezani i da to dvoje jedno bez drugog ne ide. Jedno im još nije jasno šta je starije, tj. šta iz čega proizilazi, da li energija iz informacije ili informacija iz ebergije.

 

[Ljubo2]

Da li znate u čemu ljudi greše što ne mogu da odgopvore na pitanje šta je starije - energija ili informacija?

Greše u tome što su ubeđeni da energija i informacija imaju značenje postojanja. Ljudi su ubeđeni da sve ono što može da se opazi, a to su energija čulno i informacija vančulno, da to i postoji.

To nije tačno. Ništa od svega što može čulno i vančulno da se opazi i dokaže da postoji, nije postojanje. Ceo Svemir i sve ono iz čega se Svemir sastoji, samo je senka onoga što uistinu postoji.Dakle, mi možemo da opazimo samo senku onoga što postoji, a to što zausta postoji, nikada niko nije opazio, niti čulno i eksperimentalno dokazao da postoji. Niti će ikada moći, prosto iz razloga jer to jednostavno, nije moguće. Zato jer to što postoji nije materijalno.

Moguće je samo znati da postoji to što postoji i svi ljudi na svetu to znaj i zbog toga nikakvo njegovo dokazivanje nije ni potrebno. Problem je samo što znanje o njegovom postojanju nije dovoljno da bi znali i istinu o suštni postojanja. Da bi znali i Istinu o duštini postojanja potrebno je još i objašnjenje i razumevanje postojanja. Dakle, potrebno je znati logiku po kojoj postoji nešto, a ne ništa. I tu je nauka nemoćna. Na to pitanje može da dadne odgovor samo filozofija, jer logika je osnovna filozofska disciplina.

 

[zofr]

Mislim da je dilema "Šta je starije, materija ili energija?" U svakom slučaju kada pogrešno skreneš, svaki je put pogrešan.

Мислим да информација није, и нема везе са енергијом у бло ком њеном облику. Само наше искуство да наша чула, на која се ослањамо, реагују на разне информације сматрамо да је она материјална.

Неки експерименти са квантно спрегнутим честицама доводе у сумњу да је информација материјална. Наиме, промена неког својства квантно спрегнуте честице се трнутно преноси на њен парњак ма колико он био удањен. Тако нешто није могуће у материјалном свету где су брзине ограничене брзином светлости.

 

[Ljubo2]

Мислим да информација није, и нема везе са енергијом у бло ком њеном облику.

Naravno da indormacija ima veze sa energijom i to iskjljučivo. Zaro što je energija ktretanje i rad i što se životnp iskustvo=informacioja, putem čula, nema o čemu drugom steći, sem o renergiji, tj. o raznim oblicimma kretanja i rada. Što znači da bez energije ne bi moglo da bude informacije. Ali isto tako, ni energije ne bi moglo da bude informacije. Uzmi za primer nekoliko ljudi različitih zanimanja, čiji rezultati rada su dra stučno različoti. Ali bez obzira na tu različitost, ipak svi oni rade isto - kreću se i rade. Različite su samo informacije po kojima se oni kreću i rade. Dakle, uvek je informacija ta koja određuje oblik energije, tj. oblikk kretanja i rada. Tako je i u celoj prirodi. Kako će, na primer, atomi i molekuli, prilikom gradnje tela svake biljke, životinje ili čoveka, da se kreću i rade, to je uvek određeno informacijom koja stoji u semenci biljke, životinnje ili čoveka.

Неки експерименти са квантно спрегнутим честицама доводе у сумњу да је информација материјална.

Materija ne postoji. Ni energija, ni informacija nisu materijalne, a to je isto kao da ni one ne postoje. Zato što se Energija uvek manifestije kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija kao prihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tih fizičkih radnji naprezanja i kretanja. S obzirom da se ceo Svemir sastoji od tih fizilčkih i psihičkih radnji, koje mogi i da počnu i prestanu, tako isto i Svemir može i da se pojavi i nestane.

 

[zofr]

Naravno da indormacija ima veze sa energijom i to iskjljučivo. Zaro što je energija ktretanje i rad i što se životnp iskustvo=informacioja, putem čula, nema o čemu drugom steći, sem o renergiji, tj. o raznim oblicimma kretanja i rada. Što znači da bez energije ne bi moglo da bude informacije. Ali isto tako, ni energije ne bi moglo da bude informacije. Uzmi za primer nekoliko ljudi različitih zanimanja, čiji rezultati rada su dra stučno različoti. Ali bez obzira na tu različitost, ipak svi oni rade isto - kreću se i rade. Različite su samo informacije po kojima se oni kreću i rade. Dakle, uvek je informacija ta koja određuje oblik energije, tj. oblikk kretanja i rada. Tako je i u celoj prirodi. Kako će, na primer, atomi i molekuli, prilikom gradnje tela svake biljke, životinje ili čoveka, da se kreću i rade, to je uvek određeno informacijom koja stoji u semenci biljke, životinnje ili čoveka.

Materija ne postoji. Ni energija, ni informacija nisu materijalne, a to je isto kao da ni one ne postoje. Zato što se Energija uvek manifestije kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija kao prihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tih fizičkih radnji naprezanja i kretanja. S obzirom da se ceo Svemir sastoji od tih fizilčkih i psihičkih radnji, koje mogi i da počnu i prestanu, tako isto i Svemir može i da se pojavi i nestane.

Дакле, ипак се разликујемо у схватању информације.

То што на садашњем технолошком нивоу не можемо пренети информацију без утрошка енергије, не повезује никако енергију и информацију.

 

[Ljubo2]

То што на садашњем технолошком нивоу не можемо пренети информацију без утрошка енергије, не повезује никако енергију и информацију.

Nisi u pravu. Prenti informciju i uzrokovati informaciju su dve različitw radnje i pojave.

Infprmacije se mogu prenositi uz pomoć sinbola, i bežično,telepatski.

A stvoriti informaciju bez energetskog ibjekta kao predmeta sposznaje, nije moguće. Niti je je moguće stvoriti enetgetski objekt bez informacije o objektu. Otome sam naveo primer "jaje-koka":

 

[Ljubo2]

Dole niže u temi "ŠTA POSTOJI" izveden je zaključak da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti postoko. Fizičke sposobnosti su naprezanje i kretanje, a psihičke su: opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje.

Šta mislite da li je mišljenje naučnika i filozofa sveta, da samo energija i informacija postoji i njihova dilema da li je energija starija od informacije ili informacija od energije, suprotna zakljulku da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti postoji?

 

[Ljubo2]

I ovaj moj post će da bude malo použi, ali nemojte da budete lenji da ga u celosti pročitate, pa i biše puta, ako treba, jer u njenu će da bude izrečena logoka postojanja celokušne stvarnosti, koju na pravi način svet do danas nije znao.

Počinjem sa pitanjem, zašto enigma "jaje-koka" uli "energija-informacija" još uvek nije rešena?

Zato jer je pogrešno postavljena. Greška je u tome što se polazi od pretpostavke da jaje i koka, odnosno, informacija i energija postoje, a to nije tačno. Ono što ne postoji ne može da bude ni uzrok, ni posledica ničemu.

Da bi rešili sve tajne sveta, najveći problem je dokazati,bilo na koji način, da energija i informacija, a time ujedno i ceo Svemir koji se manifestuje kao energija i informacija, nema značenje postojanja. Kako to može da se shvati, kad i naučno, eksperimentalno i iskustveno može da se dokaže da sve to postoji?

Ima ti nešto i treće, sem energije i informacije, koje ne može ni čulno, ni vančulno da se dokaže da postoji, a koje je ipak jedino koje zaista postoji, bez kojeg ništa ne bi bilo moguće, ni energija, ni informacija mi Svemir, niti bilo šta drugo. To je ono što vernici širom sveta zovu imenom "BOG", a naučnici "Svest". Dakle, Bog ili Svest je jedina prirodna sila i pojava koja postoji, koja raspolaže fizičkim i psihičkim sposobnostima pomoću kojih može fizički i psihički da se manifestuje i kao energija i kao informacija. Ali problem je što i fizičke i psihičke radnje mogu da se spozmaju i dokažu doa postoje, dok Boga, ni Svesti, kao vršioca svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji, nikada niko nije opazio, ni uspeo da dokaže.

Da bi mi obični ljudi mogli to da razumemo, najvažnije je da shvatimo da su i energija i informacija radnje. Energija je fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija je psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja. I da shvatimo da ni fizičke ni psihičke radnje ne mogu postojati same po sebi, ni vršiti same sebe, bez Vršioca, tj. bez Boga ili Svesti, koja raspolaže sposobnostima fizičke i psihičke radnje da vrpi. I da taj Bog ili Svest ima značenje Uzroka, a njegove fizičke i psihičke radnje, posledice. A to znači energija, Svemiri život u Svemiru, u obliki fizičkih i psihičkih radnji, ne bi mogli da postoje bet Boga, tj. bez Svesti kao vršioca svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji.

Da bi ovo mogli do kraja da razumemo, sada se postavlja pitanje, gde se nalazi taj Bog, odnosno, Svest prilikom vršenja svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji, i kako uopšte možemo da tvrdimo da on postoji, ako njegovo postojanje ni na jedan mogući način ne može da se dokaže?

Bog, odnosno, Dvest, kao Vršilac svih mogućih fizičkih i psihičkih radnji je tu. On je svugde i na svakom mestu. Gde god možemo da opazimo, čulno ili vančulno, bilo kojokoju ili bulo kakvu fizičku ili psihičku radnju, tu je i njen vršilac, koji je nedeljiv id nje. UZmimo za primer čoveka koji se kreće. Mi nikada ne možemo ni opaziti, ni tvrditi da čovekovo kretanje postoji, već uvek i samo čovek koji se kreće uli ne kreće. Isto je tako i sa Bogom, odnosno Svešću. Kad god opazimo bilo kakvu fizički radnji kretanja ili psihičku radnju ioažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, mi, zapravo, uvek opažamo Boga, odnosno, Svest, kao vršioca radnje, ali toga nismo svesni. Zato jermi uvek opažamo spoljašnju stranu fizičke ili psihičke radnje, a nikada i njenu unutrašnju, božansku i svesnu msuštinu. Koja samu sebe uvek zov eimenom "JA". A to znači da sve što vidimo da se kreće ili postoji, od najmanje elementarne čestice, pa do Svemira kao seline, ima u sebi svoje Božansko i svesno JA. Koje ne može da se opazi kd se ne napreže i ne kreće. A možemo da opazimo kad se napreže i kreće, ali ne kao Boga ili Svest, već čulno kao energiju i Svesmir, a vančulno kao informaciju.

Najveći probllem da se spozna Bog ili Svest je u tome što, kada fizičke i psihičke radnje prestanu, ne ostaje ništa što bi moglo da se opazi i sposzna, koje bi moglo da se nazove imenom Bog ili Svest koja je vršila fizičku ili psihičku radnju.

Zapravo, u fizici postoji dokaz za to. U fizici postoji dokaz da ceo Svemir kao energija i informacija nastaje putem samopokretanja nematerijalnog kvantnog vakuum, koji je sa stanovišta fizike isto što i ništa. kao što je u fizici dokazano i to, kada fizičke i psihičke radnje prestanu, da se sve ponovo pretvara u ništa. Iz čega sledi zaključak da Bog, tj. Svest, nije materijalna, a i pored og saznanja, ona je ipak jedina koja postoji, jer raspolaže sposobnostima vršenja fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojim može da senapregne i pokrene i tako iz Ništa se pretvori u energiju, Svemir i Život, tj. u Nešto. Pa onda u religiji stoji tvrdnja "da je Bog stvorio svet iz Ništa".

Ipak, treba reći i to da postoji metoga pomoću koje Božije postojanje, odnosno, postojanje Svesti može da se dokaže. Samo što ta metoda ne može da ima značenje naučnog empirijskog i eksperimentalnog dokazovanja, već samodokazivanja. Uostalom, i u religijama stoji da Boga možemo spoznati samo u sebi. Drugi način da se dokaže postojanje Boga ili Svesti, ne postoji. A to znači da jedino Bog, tj. Svest samo sebi i nikome drugom, može da dokaže da postoji. To može pomoću svake od svojih fizičkih ili psihičkih radnji i to isključivo u vreme jad ih vrši. Jer kad Bog, odnsno Svest, vrši neku od svojih fizičkih ili psihičkih radnji, Svest tada pomoću te radnje dovodi sebe u stanje svesnosti o sebi kao vršiocu radnje i o radnji koji vrši. Pa tako, u vreme kad vrši, na primer, psihičku radnjuu mišljenja, Svest ivek može sebi da kaže ono što je feancuski filozof Dekart rekao; "Mislim, daakle postojim" Što važi i za ostale fizičke i psihičke radnje, koje su uslov da bude svesnosti, a time ujedno i Božanske Svesti. Jer definicija Svesti upravo i glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. A to Svest može samo kada vrši psihičke radnje opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Pod uslovim, pošto nije materijalna, da raspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i tako postane objektom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, tj, objektom svoje spoznaje i svoje svesnosti.

Da bi onaj krajnji zaključak sa značenjm Istine u vezi prednosti energije nad informacijom ili informacije nad energijom glasio, da niti energija=koka može da uzrokuje informaciju=jaje, niti informacija=jajemože da uzrokuje energiju=koku, već da tu postoji samo Bog, odnosno, Svest, koja iz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnji i orocesa, koje nauzmenično vrši, uzrokuje samu sebe, tj. uzrokuje svoju svesnost, a pomoću te svesnosti uzrokuje sebe kao Boga, odnosno, kao Svest.