Empatija i manjak iste

Zašto imam manjak empatije? Dakle, ne potpuni nedostatak, kao psihopate i sociopate, nego baš manjak, u smislu da me ne dotiču neke stvari koje (navodno) dotiču skoro sve druge ljude. Da li su ljudi zaista tako empatični ili se samo pretvaraju i glume?

Ne dotiče me nesreća drugih, ne osećam ništa čak ni kad umiru najbliži članovi rodbine, patnja skoro svih članova čak i najuže porodice me ništa ne dotiče. Nemam nikakvu emotivnu reakciju na patnju ljudi, požare, nesreće, zemljotrese, o patnji životinja i da ne pričam. Kad su bile poplave u Srbiji 2014-te pratio sam intezivno vesti i dešavanja na ulicama i nisam osetio ništa, bilo me je briga za sve te ljude i njihovu imovinu. Čak i da su se svi podavili bilo bi me briga. Patnja prijatelja me takodje nikad nije zanimala, u bilo kom smislu. Ubistvo Tijane Jurić me nije ni najmanje dotaklo, niti ijedno drugo ubistvo ikad, bilo deteta bilo beba ili trudnica. Genocidi, serijska, masovna ubistva mi ne znače ništa, čak su mi i uvek bili simpatični oni koji ih čine. Kad vidim životinje da se muče na ulici ili krvare ili hendikepiranu osobu kako padne ili se muči i slično, jednostavno ništa ne osetim. Takodje me svi važni dogadjaji u životi nikad nisu doticali, ne volim bebe i decu niti ljude koji se hvale time.

Imam empatiju samo za svoju majku i za devojku u koju se zaljubim. Znači nisam bez empatije, naprotiv, samo imam osećaj da mi je jako ograničena. Ili je u pitanju to da su svi ljudi takvi, ali se pretvaraju i glume da bi ispali altruisti i dobri ljudi u očima drugih? Uvek sam to potajno mislio, ali nikad nisam imao neki konkretan dokaz. Recimo uvek sam mislio da oni likovi što kupuju igračke za siročad, pomažu životinjama ili pomažu u poplavama sve to glume. Da li sam u pravu? Jednostavno imam osećaj da ljudi sve rade iz egoističkih razloga, baš sve, i da gotovo i da nema prave empatije.

Одговорио си сам себи на питање.

У време у којем живимо, пуног неморала, не мањка ни лажног морала, зарад пажње или не знам ни ја чега. У скоро сваком ријалитију или талент шоу се игра на емоције, јер ће већина да се солидарише са тужним животним причама, иако их у пракси заболе, него ето, људски је осећати.

Једино се не бих сложио поводом породице, породица и круг најбољих пријатеља и треба да буду граница емпатије у нормалним условима код нормалне особе.
 
Zašto imam manjak empatije? Dakle, ne potpuni nedostatak, kao psihopate i sociopate, nego baš manjak, u smislu da me ne dotiču neke stvari koje (navodno) dotiču skoro sve druge ljude. Da li su ljudi zaista tako empatični ili se samo pretvaraju i glume?

Ne dotiče me nesreća drugih, ne osećam ništa čak ni kad umiru najbliži članovi rodbine, patnja skoro svih članova čak i najuže porodice me ništa ne dotiče. Nemam nikakvu emotivnu reakciju na patnju ljudi, požare, nesreće, zemljotrese, o patnji životinja i da ne pričam. Kad su bile poplave u Srbiji 2014-te pratio sam intezivno vesti i dešavanja na ulicama i nisam osetio ništa, bilo me je briga za sve te ljude i njihovu imovinu. Čak i da su se svi podavili bilo bi me briga. Patnja prijatelja me takodje nikad nije zanimala, u bilo kom smislu. Ubistvo Tijane Jurić me nije ni najmanje dotaklo, niti ijedno drugo ubistvo ikad, bilo deteta bilo beba ili trudnica. Genocidi, serijska, masovna ubistva mi ne znače ništa, čak su mi i uvek bili simpatični oni koji ih čine. Kad vidim životinje da se muče na ulici ili krvare ili hendikepiranu osobu kako padne ili se muči i slično, jednostavno ništa ne osetim. Takodje me svi važni dogadjaji u životi nikad nisu doticali, ne volim bebe i decu niti ljude koji se hvale time.

Imam empatiju samo za svoju majku i za devojku u koju se zaljubim. Znači nisam bez empatije, naprotiv, samo imam osećaj da mi je jako ograničena. Ili je u pitanju to da su svi ljudi takvi, ali se pretvaraju i glume da bi ispali altruisti i dobri ljudi u očima drugih? Uvek sam to potajno mislio, ali nikad nisam imao neki konkretan dokaz. Recimo uvek sam mislio da oni likovi što kupuju igračke za siročad, pomažu životinjama ili pomažu u poplavama sve to glume. Da li sam u pravu? Jednostavno imam osećaj da ljudi sve rade iz egoističkih razloga, baš sve, i da gotovo i da nema prave empatije.
Nisi u pravu.. Empatija postoji i neki ljudi vole da pomazu drugima..
Ti samo imas mentalnih problema.
 
Empatije nema ako nismo sposobni da se uživimo u situaciju drugog. To je znak sebičnosti i egocentričnosti ("imam empatiju samo za svoju majku i za devojku...." Ja, Moje, Meni...)
Bolest savremenog doba, mada.... bogu hvala, još ima dobrih, humanih i osećajnih ljudi. Sve manje, ali ih ima.
 
Zašto imam manjak empatije? Dakle, ne potpuni nedostatak, kao psihopate i sociopate, nego baš manjak, u smislu da me ne dotiču neke stvari koje (navodno) dotiču skoro sve druge ljude. Da li su ljudi zaista tako empatični ili se samo pretvaraju i glume?

Ne dotiče me nesreća drugih, ne osećam ništa čak ni kad umiru najbliži članovi rodbine, patnja skoro svih članova čak i najuže porodice me ništa ne dotiče. Nemam nikakvu emotivnu reakciju na patnju ljudi, požare, nesreće, zemljotrese, o patnji životinja i da ne pričam. Kad su bile poplave u Srbiji 2014-te pratio sam intezivno vesti i dešavanja na ulicama i nisam osetio ništa, bilo me je briga za sve te ljude i njihovu imovinu. Čak i da su se svi podavili bilo bi me briga. Patnja prijatelja me takodje nikad nije zanimala, u bilo kom smislu. Ubistvo Tijane Jurić me nije ni najmanje dotaklo, niti ijedno drugo ubistvo ikad, bilo deteta bilo beba ili trudnica. Genocidi, serijska, masovna ubistva mi ne znače ništa, čak su mi i uvek bili simpatični oni koji ih čine. Kad vidim životinje da se muče na ulici ili krvare ili hendikepiranu osobu kako padne ili se muči i slično, jednostavno ništa ne osetim. Takodje me svi važni dogadjaji u životi nikad nisu doticali, ne volim bebe i decu niti ljude koji se hvale time.

Imam empatiju samo za svoju majku i za devojku u koju se zaljubim. Znači nisam bez empatije, naprotiv, samo imam osećaj da mi je jako ograničena. Ili je u pitanju to da su svi ljudi takvi, ali se pretvaraju i glume da bi ispali altruisti i dobri ljudi u očima drugih? Uvek sam to potajno mislio, ali nikad nisam imao neki konkretan dokaz. Recimo uvek sam mislio da oni likovi što kupuju igračke za siročad, pomažu životinjama ili pomažu u poplavama sve to glume. Da li sam u pravu? Jednostavno imam osećaj da ljudi sve rade iz egoističkih razloga, baš sve, i da gotovo i da nema prave empatije.
Ovo podvuceno me uzenmirava i mislim da imas razloga da se zabrines.
Inace uopceno na temu, meni se cini da se i iza ove krije nagon opstanka kao i za vecinu ljudskih emocija.
Vidokrug danasnjeg covjeka prosirio, zamisli da dozvolis sebi da se suosjecas sa svakom nesrecom koju procitas ili vidis. Svjest sreze kolicinu emaptije na ono najuze u cilju samoocuvanja.

Ja vjerujem da ljudi pokazuju solidarnost iz raznih razloga, neki to rade zbog statusa, neki iz emaptije, osjecaj zadovoljstva da cinis dobro drugome, satisfakcija koju dozivis zbog tudje radosti. Po meni nebitan je razlog, bitno je djelo, iz egoizma se porodi nesto ljepse, ljubav prema drugom covjeku.
 
Empatija nas deli na ljude i zveri,nazalost zivimo u svetu zveri a ljudi koju poseduju empatuju bivaju proglaseni ludacima



``„Саосећање рађа све друге врлине као што обилна киша даје живот усевима. Када је човек саосећајан, у њему нема жеље да повреди свога суседа, његово тело, говор и ум су прочишћени, брига за суседову добробит се повећава и испољава, а стања у њему као што су благост, стрпљење, срећа и добра репутација се увећавају. Пошто је смирен, саосећајан човек не буди страх у умовима других људи, поверљив је попут сродника, не растрзају га страсти, расхлађен је водама саосећања, ватра мржње не пржи његово срце… Имајући све ово на уму, настој да развијаш саосећање према другима као да си ти сам или твоје потомство.[1]”``
 
Има га. Видећеш га у цитату следећег поста.

vidim

Black Baron
mislim da imaš problem, stručna nisam, ali to sigurno ima ime, uzrok, rešenje
a inače je oduvek bilo da su neki ljudi više , ja ću reći, osetljivi, a drugi manje
Mislim da ih ima i koji glume, ali to se brzo otkrije, tako da nemoj živeti u ubeđenju da empatični ljudi ne postoje, ima ih mnogo
 
Имаш тзв емпатичне људе који парадирају и оне који ћуте. Пре ће ти помоћи онај који себе не рекламира сунђером за светску реку суза.

Од драмосера углавном нема никакве користи.
 
Ako je tako, ok
A u čemu je pogrešio?z:mrgreen:

i eto veze sa temom, trudim se uvek da razumem - empatična sam, mislim da da
Salio sam se. :)

Saucestvovanje u osecanjima i emocijama drugih ljudi je mnogo teze sto mnogi misle. Pogotovo kada se uzme u obzir da drugima moras da pridjes bez bilo kakve vrste osude i bez vrednovanja. I najvaznije, sto se provlaci kroz ovu temu, bez zrtvovanja sobstvenih emocija.
 

Back
Top