Emotivna dimenzija religioznosti

[Аристократа]

Jeste. Svet se promenio. Ali ne i covek. Srednjovekovni skoroteca u sustini se ne razlikuje od modernog raznosaca pice. I jedan i drugi pokusavaju da ispune zadatak i boje se kazne ukoliko ga ne izvrse. To je sustina koja se nije promenila. Jedino sto je nekada kazna bila bicevanje u cik zore, a danas bi mu gazda samo pokazao prstom da pokupi prnje iz svlacionice i da se vise ne pojavljuje.

Па сад, да ли се променио и како, мислим да јесте малчице. А колико ће се променити, нећемо сазнати током овог живота јер за милион година ако се ништа не деси имаћемо ново биће еволуирано од човека.
Овако генерално када кажеш човек мислећи на људе, онда се није нешто пуно променило сем што је рецимо укинуто ропство.

 

[Zazi.]

Kad je ukinuto ropstvo?

 

[truthSeeker]

...
religija je neretko magnet za egoiste...jer dobijaju validaciju od ideje da su bliski Bogu, da su oni ispravni a drugi nisu, da su besmrtni ili čak Bogovi, da znaju više od drugih, da mogu da sude i osuđuju zaklanjajući se iza autoriteta starozavetnog dela biblije itd..
..

Kako bi se ono boldovano "opredelilo" prema ovom :

"Једном прилоком дођоше му у посету неколико браће да дознаду да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушаванју овако: Оче Агатоне, ми смо чули да си горд, поносит, да презиреш друге и да си блидник? Тако је, на жалост, рече Агатон
Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?
Агатон: Признајем на себи све те пороке и не могу се ничим оправдати. При овим речима он ничице паде пред ноге њихове с речима: "Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене оптерећеног небројним гресима, да би ми их Господ преблаги опростио.
Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик?
Агатон живо: "То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души."
Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: "Оче, молимо те кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи "јеретик" сав си се узбунио и одбио си то од себе?"
Агатон: Прва окривљавања да сам грешан примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време да ви имате о мени мишљења као грешнику. Међутим окривљивање да сам јеретик не могах примити на се зато што је јерес - отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од живога и истинитог Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога. "...

A ovo gore je "Katiheza Pravoslavlja" .
O "Katihezi" info onima koje to zanima:

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/916/tekst/liturgijska-katiheza-i-njen-znacaj/

pa...kad Agatonu kažu da su čuli da je gord, bludnik, da prezire druge, ovi monasi kušaju njegovu potrebu za validacijom...
što je jača nečija potreba za validacijom, to će oštrije odgovoriti na ovakve optužbe...
ta potreba za validacijom je osnova egoizma, koji je opet osnova svog zla.....

međutim on ne reaguje na to kako o njemu misle i govore i kako ga procenjuju jer je on u sebi eliminisao potrebu za validacijom od strane bližnjih...

on to i kaže ..da je okrivljenja primio na sebe da bi smirivao samog sebe...to jest to mu je neka vrsta vežbe u borbi protiv sopstvenog egoizma....
ipak na optužbu da je jeretik nije ostao ravnodušan...jer kad bi prihvatio krivicu da je jeretik on bi sam pverovao da to možda i jeste, a to bi ga udaljilo od njegovog cilja koji je ne samo borba protiv egoizma već pre svega približavanje Bogu (što se postiže trudom za umanjenje sopstvenog egoizma kao i jačanjem ljubavi u sebi....)

to jest borba protiv sopstvenog egoizma nije cilj sama sebi...(mada ni to nije loše) ona je za Agatona korak ka mnogo bitnijem cilju...pa svakako neće zbog borbe protiv sopstvenog egoizma žrtvovati bitniji cilj....a to je duhovno približavanje Bogu...