Emotivna dimenzija religioznosti

[cvrle77]

јер да јесам оно што јесам био бих у вечности, у вечној садашњости, у не-времену.

Ali ti uvek i jesi u beskonačnosti sadašnjosti.
Ostalo ti je još samo to da shvatiš, i tu si.
Drugačije ne može biti.

 

[Аристократа]

Ali ti uvek i jesi u beskonačnosti sadašnjosti.
Ostalo ti je još samo to da shvatiš, i tu si.
Drugačije ne može biti.

Наравно да нисам када сам у времену, баш као и сви остали. Живимо у четвородимензионалном универзуму (x, y, z i t). Као да никад физику учио ниси.

Него, не одговори ти мени на она два питања.

 

[cvrle77]

Nisi u 'vremenu', već sadašnjosti, uvek. Sadašnjost nema dimenziju. Ne možeš biti ni u prošlosti ni u budućnosti, to su samo percepcije uma. Heheh, shvatićeš to, polako.

 

[muzjak]

to su samo percepcije uma

Misliš intuicija?

 

[truthSeeker]

Jednostavno. Ako osoba ne oseća psihičku tegobu, ona nema problem. Ovo pod uslovom da sa socio i psihopatijom nije udružen još neki psihički poremećaj.
Psihopatija i sociopatija su trajni poremećaji ličnosti na prelazu duševnog zdravlja i bolesti.
Za psihopate se kaže da su „daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti“. Naravno da nemaju empatije. A neće je imati ni da su religiozni. Šta je tu sporno?

kao što rekoh sve zavisi od toga kako definišeš psihičku bolest ili bolest uopšte...
ja mislim da neko može biti bolestan a da nema tegobe...

egoizam je bolest specifična po tome što pati najviše okolina egoiste...
ali pati i sam egoista... mišljenja sam da ljudi druge tretiraju u osnovi isto onako kako tretiraju sami sebe...
ako ne mogu da razumeju i osete sebe, ne mogu ni druge...

egoisti žive zarobljeni u modelu realnosti koji se svodi na traženje validacije sopstvene vrednosti na ovaj ili onaj način...

religija je neretko magnet za egoiste...jer dobijaju validaciju od ideje da su bliski Bogu, da su oni ispravni a drugi nisu, da su besmrtni ili čak Bogovi, da znaju više od drugih, da mogu da sude i osuđuju zaklanjajući se iza autoriteta starozavetnog dela biblije itd..

Bila bi ljubav lek kad bi psihopata mogao da je proguta. Nažalost, on to ne može.

bila bi lek kad bi iko danas imao volje, vremena i strpljenja da pokaže poštovanje, prihvatanje, brižnost, razumevanje, pažnju za nekog tamo psihopatu ili sociopatu...

 

[Аристократа]

Nisi u 'vremenu', već sadašnjosti, uvek. Sadašnjost nema dimenziju. Ne možeš biti ni u prošlosti ni u budućnosti, to su samo percepcije uma. Heheh, shvatićeš to, polako.

Увек јесам у садашњости, али то не негира постојање времена. Прошлост као догађаји који су се збили, будућност као они који требају да се збију. Када шутнеш лопту према голу, знаш да ће ући у исти јер знаш узрок, па тако кретање лопте можеш да предвидиш. Феномен кретања је везан за време. Када би све мировало, не би било времена. А време итекако постоји, чак га можеш и измерити. Због тог времена постоје промене, постоји мењање, постоји смрт. Ако негираш постојање времена, негираш и постојање смрти. А смрт није ништа друго до промена одређеног облика материја (човековог тела), јер је материја у времену и простору и ''немирна је''.
Једино што није у времену је оно Јесте. А шта је то јесте, мој Цврле, нико не зна и још нико није сазнао. Да ли је то Бог, свеукопоност материје и енергије, нешто треће, не знамо. Када ти кренеш да филозофираш да си ти онај који јесте, значи да ти негираш постојање времена, смрти и да себе сматраш вечно постојећим. Јесте увек јесте, а ти ниси јесте. Једном си се родио, једном ћеш и да умреш, као и сви ми остали. Од рођења до смрти си се променио хиљаду пута, био си дечак, тинејџер, младић, сад си зрео човек и бићеш деда. До тад ћеш се променити, можда постанеш зен будиста ако већ ниси, можда постанеш хришћанин, можда промениш пол и постанеш жена, нико не зна, али ти нећеш бити онај који јесте док не умреш. Тад се твој живот заокружује и тад си онај који јесте. Ти си исто материја, и због тога се мењаш као и она. Промена захтева време, а онај који јесте није у времену. Једино је Бог Онај који Јесте, сви смо остали пролазна бића. А неки од нас трипују да су они тобоже они који јесу, што је врх филозофске глупости.

Да то разумеш, одговорио би на моја два питања. Како не разумеш онда избегаваш и понављаш ''Хехе, схватићеш ти то, не разумеш ти то'' ко какав верник кад крене да прича атеисти ''Ма не разумеш ти то, те молтиве, та искуства''. Постао си прави верник, дубоко си заглибио у религију.

 

[gost 359504]

vreme=najveci problem emotivne vezanosti za reliuguloznu predstavu pft

 

[gost 341997]

Dosta sam razmišljao da li su verujući ili ateisti romantičniji.Mislim baš na tu lepu stranu ljubavi.

Mislim najiskrenije, da li izbor izbora utiče na emotivnost.

vernici imaju svoju glavnu i jedinu ljubav - boga, nema romantike kod njih, jer sve im se svodi na predanost duše svevišnjem
nama nevernicima preostaje da budemo romantičari jer nismo opsednuti božanskom ljubavlju

 

[cvrle77]

Увек јесам у садашњости, али то не негира постојање времена. Прошлост као догађаји који су се збили, будућност као они који требају да се збију. Када шутнеш лопту према голу, знаш да ће ући у исти јер знаш узрок, па тако кретање лопте можеш да предвидиш. Феномен кретања је везан за време. Када би све мировало, не би било времена. А време итекако постоји, чак га можеш и измерити. Због тог времена постоје промене, постоји мењање, постоји смрт. Ако негираш постојање времена, негираш и постојање смрти. А смрт није ништа друго до промена одређеног облика материја (човековог тела), јер је материја у времену и простору и ''немирна је''.
Једино што није у времену је оно Јесте. А шта је то јесте, мој Цврле, нико не зна и још нико није сазнао. Да ли је то Бог, свеукопоност материје и енергије, нешто треће, не знамо. Када ти кренеш да филозофираш да си ти онај који јесте, значи да ти негираш постојање времена, смрти и да себе сматраш вечно постојећим. Јесте увек јесте, а ти ниси јесте. Једном си се родио, једном ћеш и да умреш, као и сви ми остали. Од рођења до смрти си се променио хиљаду пута, био си дечак, тинејџер, младић, сад си зрео човек и бићеш деда. До тад ћеш се променити, можда постанеш зен будиста ако већ ниси, можда постанеш хришћанин, можда промениш пол и постанеш жена, нико не зна, али ти нећеш бити онај који јесте док не умреш. Тад се твој живот заокружује и тад си онај који јесте. Ти си исто материја, и због тога се мењаш као и она. Промена захтева време, а онај који јесте није у времену. Једино је Бог Онај који Јесте, сви смо остали пролазна бића. А неки од нас трипују да су они тобоже они који јесу, што је врх филозофске глупости.

Да то разумеш, одговорио би на моја два питања. Како не разумеш онда избегаваш и понављаш ''Хехе, схватићеш ти то, не разумеш ти то'' ко какав верник кад крене да прича атеисти ''Ма не разумеш ти то, те молтиве, та искуства''. Постао си прави верник, дубоко си заглибио у религију.

I opet se vrtiš u krug.

TI JESI ONO ŠTO JESI, jer ne možeš biti ono što nisi, niti neko drugi. 1=1 UVEK. To nije tripovanje, to je jedina moguća konstatacija zdravog razuma. Jel ti možeš biti ja? Ne možeš. Jedino što možeš biti si ti. Dakle, ti JESI ono što JESI. Odnosno skraćeno, TI JESI. ili još skraćenije TI. Ili ako bi ja to rekao JA. Šta mi podrazumevamo pod tim JA je predmet neke druge diskusije. Ali JA=JA i to je to značenje JA JESAM ONO ŠTO JESAM.
E sad, jedino što mi pada na pamet, zašto ti je teško da ovo prihvatiš, tj zašto imaš blokadu, jeste hrišćansko učenje da samo bog jeste i da je zapravo bog neki odvojeni entitet od tebe.

Vreme u kojem jesi, je sadašnjost i ono je uvek prisutno.
Prošlost i budućnost su memorija i koncept, a ne realne stvari koje postoje.
Postoji isključivo sadašnjost.
Mislim, ako mi ne veruješ a ti eto probaj da odeš u budućnost ili prošlost.
Kada šutneš loptu prema golu ona je uvek u sadašnjosti, nikada ne ide u budućnost.
Ono što ide u budućnost je tvoja intuicija.

Čitav koncept kauzaliteta je takođe naš koncept.
Sve je JEDAN događaj koji se odvija, ali mi tako koncipiramo stvari da ih moramo odvojiti da bi ih razlikovali. Reči ne bi postojale, da naš mozak ne odvaja i ne secka događaje i kao takve ih skladišti.
Stisni šaku u pesnicu, a zatim je otvaraj. U kom momentu je pesnica postala otvorena šaka? Ne znaš. Zato što takav momenat ne postoji, sve je jedan događaj.
Kada počinje život? Pri začeću? Kada se napravi spermić? Ili možda jajna ćelija? Koji je to tačan momenat kada počinje život? Postoji samo onaj momenat oko kojeg se SLAŽEMO da život počinje, ali mi zapravo NE ZNAMO kada život počinje, jer je to kontinuirani proces gde imaš dve žive ćelije, koje se sjedinjavanjem razvijaju u jedno novo živo biće. A kada se zapravo stvorio taj jedan život od dva života? Koji je to tačan momenat?
I ti i ja možemo da se opišemo kao događaj a ne samo kao objekat. Ti bi bio aristokratisovanje, a ja cvrlisanje svemira.
Talas, nije odvojeni deo vode, već manifestacija vode. Plamen nije objekat, plamen je događaj, manifestacija sagorevanja drveta. I svi ti događaji se dešavaju u jednom sinhronizovanom kontinuitetu, uvek u sadašnjosti, jer samo sadašnjost postoji.
Materija je manifestacija energije. Događaj. Njena vibracija.

Ima li nečega da se ne slažeš?

 

[bakonja]

kao što rekoh sve zavisi od toga kako definišeš psihičku bolest ili bolest uopšte...
ja mislim da neko može biti bolestan a da nema tegobe...

egoizam je bolest specifična po tome što pati najviše okolina egoiste...
ali pati i sam egoista... mišljenja sam da ljudi druge tretiraju u osnovi isto onako kako tretiraju sami sebe...
ako ne mogu da razumeju i osete sebe, ne mogu ni druge...

egoisti žive zarobljeni u modelu realnosti koji se svodi na traženje validacije sopstvene vrednosti na ovaj ili onaj način...

religija je neretko magnet za egoiste...jer dobijaju validaciju od ideje da su bliski Bogu, da su oni ispravni a drugi nisu, da su besmrtni ili čak Bogovi, da znaju više od drugih, da mogu da sude i osuđuju zaklanjajući se iza autoriteta starozavetnog dela biblije itd..


bila bi lek kad bi iko danas imao volje, vremena i strpljenja da pokaže poštovanje, prihvatanje, brižnost, razumevanje, pažnju za nekog tamo psihopatu ili sociopatu...

Kako bi se ono boldovano "opredelilo" prema ovom :

"Једном прилоком дођоше му у посету неколико браће да дознаду да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушаванју овако: Оче Агатоне, ми смо чули да си горд, поносит, да презиреш друге и да си блидник? Тако је, на жалост, рече Агатон
Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?
Агатон: Признајем на себи све те пороке и не могу се ничим оправдати. При овим речима он ничице паде пред ноге њихове с речима: "Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене оптерећеног небројним гресима, да би ми их Господ преблаги опростио.
Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик?
Агатон живо: "То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души."
Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: "Оче, молимо те кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи "јеретик" сав си се узбунио и одбио си то од себе?"
Агатон: Прва окривљавања да сам грешан примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време да ви имате о мени мишљења као грешнику. Међутим окривљивање да сам јеретик не могах примити на се зато што је јерес - отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од живога и истинитог Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога. "...

A ovo gore je "Katiheza Pravoslavlja" .
O "Katihezi" info onima koje to zanima:

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/916/tekst/liturgijska-katiheza-i-njen-znacaj/

 

[Аристократа]

I opet se vrtiš u krug.

TI JESI ONO ŠTO JESI, jer ne možeš biti ono što nisi, niti neko drugi. 1=1 UVEK. To nije tripovanje, to je jedina moguća konstatacija zdravog razuma. Jel ti možeš biti ja? Ne možeš. Jedino što možeš biti si ti. Dakle, ti JESI ono što JESI. Odnosno skraćeno, TI JESI. ili još skraćenije TI. Ili ako bi ja to rekao JA. Šta mi podrazumevamo pod tim JA je predmet neke druge diskusije. Ali JA=JA i to je to značenje JA JESAM ONO ŠTO JESAM.
E sad, jedino što mi pada na pamet, zašto ti je teško da ovo prihvatiš, tj zašto imaš blokadu, jeste hrišćansko učenje da samo bog jeste i da je zapravo bog neki odvojeni entitet od tebe.

Vreme u kojem jesi, je sadašnjost i ono je uvek prisutno.
Prošlost i budućnost su memorija i koncept, a ne realne stvari koje postoje.
Postoji isključivo sadašnjost.
Mislim, ako mi ne veruješ a ti eto probaj da odeš u budućnost ili prošlost.
Kada šutneš loptu prema golu ona je uvek u sadašnjosti, nikada ne ide u budućnost.
Ono što ide u budućnost je tvoja intuicija.

Čitav koncept kauzaliteta je takođe naš koncept.
Sve je JEDAN događaj koji se odvija, ali mi tako koncipiramo stvari da ih moramo odvojiti da bi ih razlikovali. Reči ne bi postojale, da naš mozak ne odvaja i ne secka događaje i kao takve ih skladišti.
Stisni šaku u pesnicu, a zatim je otvaraj. U kom momentu je pesnica postala otvorena šaka? Ne znaš. Zato što takav momenat ne postoji, sve je jedan događaj.
Kada počinje život? Pri začeću? Kada se napravi spermić? Ili možda jajna ćelija? Koji je to tačan momenat kada počinje život? Postoji samo onaj momenat oko kojeg se SLAŽEMO da život počinje, ali mi zapravo NE ZNAMO kada život počinje, jer je to kontinuirani proces gde imaš dve žive ćelije, koje se sjedinjavanjem razvijaju u jedno novo živo biće. A kada se zapravo stvorio taj jedan život od dva života? Koji je to tačan momenat?
I ti i ja možemo da se opišemo kao događaj a ne samo kao objekat. Ti bi bio aristokratisovanje, a ja cvrlisanje svemira.
Talas, nije odvojeni deo vode, već manifestacija vode. Plamen nije objekat, plamen je događaj, manifestacija sagorevanja drveta. I svi ti događaji se dešavaju u jednom sinhronizovanom kontinuitetu, uvek u sadašnjosti, jer samo sadašnjost postoji.
Materija je manifestacija energije. Događaj. Njena vibracija.

Ima li nečega da se ne slažeš?

Слажем се око тога свега, да сам ја увек ја. Али капираш ли да је човек променљиво биће. Некад си био мањи талас, сада си већи. Некад си био клинац, сада си зрео човек који мисли и живи потпуно другачије. Питаш ли се некад ''Шта би дете које сам био рекло човеку који сам постао?'' Ти се мењаш, а мењаш се захваљујући постојању времена. Слажем се да постоји само садашњост, већ сам споменуо покојног патријарха Павла који прича исто што и ти за време. Ево снимак па погледај ако не верујеш.

А проблем је што ти кажеш:''Свако треба бити то што јесте јер је свако јесте, онај који јесте'' Ја кажем супротно:''Не! Човек не треба бити то што јесте'' Зашто је тако, знаћеш кад одговориш на она два питања: 1) Да ли си ти пре 20 година исти као сад) 2) Да ли хулиган, педофил, убица, лопов, треба бити то што јесте?

 

[Агарта]

Аха. Него, ајде ти мени кажи јеси ли ти пре 20 година исти као сад? То је прво питање.

Друго питање је, да ли педофил треба остати то што јесте? Да ли хулиган који бије педера треба остати то што јесте?

Ако се не варам, ти претпостављаш нека универзална да не кажем апсолутна значења шта би ова двојица требало да постану.
Овај други треба да остане то што јесте у Путиновој Русији, а посебно ако гледамо оне који је натпросечно воле (ајд' се не лажемо). Први ће бити подстакнут да остане то што јесте за неких 50 година, ако се настави с тим "модерним"...
Шта је од тога исправније? Фразетина - "време ће показати"... која иначе није нетачна, пошто је опстанак судија одређеног морала.
То што човек "јесте" се наравно мења и последица је околности. Генетика је у старту, онда долази васпитање, па не кажу џабе да је карактер већ до неког једноцифреног броја година. Социјализација је у раној младости. Касније долази прилагођавање. А у суштини за све постоји узрок-последица, узрок-последица, узрок-последица, узрок-последица...

 

[Аристократа]

Ако се не варам, ти претпостављаш нека универзална да не кажем апсолутна значења шта би ова двојица требало да постану.
Овај други треба да остане то што јесте у Путиновој Русији, а посебно ако гледамо оне који је натпросечно воле (ајд' се не лажемо). Први ће бити подстакнут да остане то што јесте за неких 50 година, ако се настави с тим "модерним"...
Шта је од тога исправније? Фразетина - "време ће показати"... која иначе није нетачна, пошто је опстанак судија одређеног морала.
То што човек "јесте" се наравно мења и последица је околности. Генетика је у старту, онда долази васпитање, па не кажу џабе да је карактер већ до неког једноцифреног броја година. Социјализација је у раној младости. Касније долази прилагођавање. А у суштини за све постоји узрок-последица, узрок-последица, узрок-последица, узрок-последица...

Ма поента је што Цврле потенцира то остајање на ономе шта си. Имали смо једну расправу око хомосексуалаца где он каже да су то што јесу и да треба да остану то што јесу. Сад мене занима ако је тако, зашто један педофил не може бити то што јесте? Или невезано за секс, зашто хулиган не може бити то што јесте, већ га тамо неко присиљава да буде мирна бубица?
Дакле, људи се мењају и како се мењају онда не могу бити то што јесу. Ја пре 10 година нисам исти као сад. Моја личност је динамична, мењам се током времена. Некад сам рецимо био страствени ебач, блудник, грешник и онда сам добио просветљење и постао будистички монах. Ја као блудник није исто са ја као будистички монах без обзира што сам и даље то ја. Ради се о еволуцији унутар личности, о промени. Као што од је од шакоперке настала жабетина, тако и код човека се мења личност и не остаје увек оно што јесте. А то све има везе са овим што си ти споменуо, генетика, васпитање, адаптација итд.

 

[Агарта]

Имали смо једну расправу око хомосексуалаца где он каже да су то што јесу и да треба да остану то што јесу. Сад мене занима ако је тако, зашто један педофил не може бити то што јесте? Или невезано за секс, зашто хулиган не може бити то што јесте, већ га тамо неко присиљава да буде мирна бубица?

Ма видим да покушава бити будиста. Што се мене тиче, мог става, ако те не мрзи имаш на пдф Критички осврт на религију тему о "Непријатељима Разума" пред крај сам нешто рекао о "рационално схваћеном интересу" те идентификовању само са територијом и њеним законима, наравно.
Мислим да је то кључ свега, али корен тога није у некаквом атеизму, нити објективном разуму, него је реч о протестантској етици. Није џаба сада Вебер некоме омиљени мислилац

Дакле, људи се мењају и како се мењају онда не могу бити то што јесу.

Па то јесте, али сваком тренутку јеси нешто. Ту је и он у праву.
И за то што јеси важи закон инерције, па и ако си почео да се мењаш, а ништа те не спречава, онда ћеш наставити тако.

 

[Аристократа]

Ма видим да покушава бити будиста. Што се мене тиче, мог става, ако те не мрзи имаш на пдф Критички осврт на религију тему о "Непријатељима Разума" пред крај сам нешто рекао о "рационално схваћеном интересу" те идентификовању само са територијом и њеним законима, наравно.
Мислим да је то кључ свега, али корен тога није у некаквом атеизму, нити објективном разуму, него је реч о протестантској етици. Није џаба сада Вебер некоме омиљени мислилац

Па да, Протестантска етика и дух капитализма, лепо човек објаснио, пошто сав овај данашњи индивидуализам, либерализам, рационализам проистичу из протенстантизма. И онда нађу неки атеисти да каке како је религија тобоже регресивна, заостала и шта ти знам, а читав њихов атеизам је заснован на једној религији.

 

[Аристократа]

....

Иначе, да не буде забуне, ово што ја пишем је моје размишљање, а не тамо неких попа и теолога. Можда они имају мишљење исто као и ти.
Тако ако спомињем Бога, то радим из сопственог размишљања а не јер ми тако казо неки поп и то је сад догма.

 

[Zazi.]

Па да, Протестантска етика и дух капитализма, лепо човек објаснио, пошто сав овај данашњи индивидуализам, либерализам, рационализам проистичу из протенстантизма. И онда нађу неки атеисти да каке како је религија тобоже регресивна, заостала и шта ти знам, а читав њихов атеизам је заснован на једној религији.

" Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем".

Znaci, uvek to isto, samo razlicito ispoljeno.
Inace bismo bili kao ona dva policajca sto su proveravala rade li im migavci na marici. Pa onaj sto gleda kaze:
- radi... ne radi... radi... ne radi... radi... ne radi...

 

[muzjak]

Ма поента је што Цврле потенцира то остајање на ономе шта си. Имали смо једну расправу око хомосексуалаца где он каже да су то што јесу и да треба да остану то што јесу. Сад мене занима ако је тако, зашто један педофил не може бити то што јесте? Или невезано за секс, зашто хулиган не може бити то што јесте, већ га тамо неко присиљава да буде мирна бубица?

Tačno je da se ljudi i sve drugo menjaju svakog trenutka. Pitanje je samo mogućnosti promena - okvira.
E sad meni nije jasno da tebi nije jasno da čovek kao društveno biće ne može uvek biti i ostati ono što jeste. A ne može kada ugrožava društvo ili pojedince u tome društvu. Iz toga slede i odgovori zašto pedofil, huligan ili ubica "ne mogu" (nije dozvoljeno) da budu to što jesu.

 

[Аристократа]

Tačno je da se ljudi i sve drugo menjaju svakog trenutka. Pitanje je samo mogućnosti promena - okvira.
E sad meni nije jasno da tebi nije jasno da čovek kao društveno biće ne može uvek biti i ostati ono što jeste. A ne može kada ugrožava društvo ili pojedince u tome društvu. Iz toga slede i odgovori zašto pedofil, huligan ili ubica "ne mogu" (nije dozvoljeno) da budu to što jesu.

А не, мени је јасно зашто не може, него питам Цврлета зашто не може, занима ме његов одговор на питање, јер из тог питања произилази одговор да човек није увек био оно што јесте и да не треба бити то што јесте. Само ово ''не треба'' има везе са моралом и друштвом.

- - - - - - - - - -

" Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем".

Znaci, uvek to isto, samo razlicito ispoljeno.
Inace bismo bili kao ona dva policajca sto su proveravala rade li im migavci na marici. Pa onaj sto gleda kaze:
- radi... ne radi... radi... ne radi... radi... ne radi...

Ал мало сутра да нема ништа ново. Када би човек који је живео пре 1000 година оживео, запрепастио би се новостима у свету, од рачунара, телефона, аутомобила, авиона итд.

 

[cvrle77]

Слажем се око тога свега, да сам ја увек ја. Али капираш ли да је човек променљиво биће. Некад си био мањи талас, сада си већи. Некад си био клинац, сада си зрео човек који мисли и живи потпуно другачије. Питаш ли се некад ''Шта би дете које сам био рекло човеку који сам постао?'' Ти се мењаш, а мењаш се захваљујући постојању времена. Слажем се да постоји само садашњост, већ сам споменуо покојног патријарха Павла који прича исто што и ти за време. Ево снимак па погледај ако не верујеш.

А проблем је што ти кажеш:''Свако треба бити то што јесте јер је свако јесте, онај који јесте'' Ја кажем супротно:''Не! Човек не треба бити то што јесте'' Зашто је тако, знаћеш кад одговориш на она два питања: 1) Да ли си ти пре 20 година исти као сад) 2) Да ли хулиган, педофил, убица, лопов, треба бити то што јесте?

Ko priča o promenjivosti? Pa i kada se promeniš, ti opet jesi to što jesi, jer se to uvek odnosi na sadašnjost, jedini trenutak koji postoji. Pa i biblijski bog se menjao iz najgoreg mogućeg stvorenja u egzistenciji, do milogdragog Isusa.

Ja sam i pre 20 godina bio JA, nisam bio niko drugi,
JA JESAM ONAJ KOJI JESAM. Sadašnjost.
Ne piše: Ja jesam onaj koji je bio, ili ja jesam onaj koji će biti.
I da piše to, opet si to uvek ti, jer jednostavno ne možeš biti niko drugi sem tebe. To što si ti promenio neka mišljenja, ne znači da si postao neko drugi zato što si to i dalje ti kao ti.

 

[gost 349237]

Ljudi uključite svoj razum.Razgraničite na prvom mestu Ateizam i veru.U Ateizmu je totalno nebitno, da li imate jednu suprugu (Ko je vođa plemena ima sve žene.) U veri se pomalo insistira na jedan čovek , jedna žena
Razmislite.

Vernik je romantičar jer vera slavi ujedinjenje muškarca i žene, žene i muškarca .Hrist Gospod i njegova Crkva.

Ateizam nema ideju o jednom paru.To je animalno carstvo.Jača životinja pobeđuje slabiju.

Budući ljudi mi se borimo za nešto ljudskije i samim tim nam se gadi sama ideja o poligamiji.

Ateizam je animalan.Nikakva posebna kritika,
Tako jeste.Životinjski pogled na svet.Oni sami to ističu.Hvale se.
Da li životinja razaznaje solo vezu od seksa sa 150 životinje?Ne.U njihovoj svesti to je isto.


Pa razmislite – jedna žena jedan brak, gomila žena i razvratnost.


Vernici su romantičniji jer veruju u tu šašavu ideju. Volim jednog, jednu.

Zaljubljen sam, volim ali mogu voleti samo jednu- jednog.

Možda smo blesavi, ali takvi smo.

 

[Аристократа]

Ko priča o promenjivosti? Pa i kada se promeniš, ti opet jesi to što jesi, jer se to uvek odnosi na sadašnjost, jedini trenutak koji postoji. Pa i biblijski bog se menjao iz najgoreg mogućeg stvorenja u egzistenciji, do milogdragog Isusa.

Ja sam i pre 20 godina bio JA, nisam bio niko drugi,
JA JESAM ONAJ KOJI JESAM. Sadašnjost.
Ne piše: Ja jesam onaj koji je bio, ili ja jesam onaj koji će biti.
I da piše to, opet si to uvek ti, jer jednostavno ne možeš biti niko drugi sem tebe. To što si ti promenio neka mišljenja, ne znači da si postao neko drugi zato što si to i dalje ti kao ti.

Није се Бог мењао нити се Бог мења, увек је исти и то је кључна разлика човека и Бога, јер да се Бог мења живео би у времену и зависио од времена, па самим тим и не би био Бог него неки ванземаљац.

Ти јеси ти, и ја јесам ја, али се наше личности временом мењају услед различитих околности. Када би погледао себе пре 20 година и себе сада, постојала би разлика. То ће рећи да је човеково ја, динамично ја. Лепо објасних код Агарте са блудником и монахом као једним те истим ја у различитим животним добима.
Друго, ти не би требао остати то што јеси, већ се усавршавати. Тако хулиган не може бити то што јесте, дакле хулиган, већ мора да се промени. На то га може натерати држава ако је глупо створење, а може сам себе натерати ако је умно биће. О томе све време причам, зашто човек не треба бити то што јесте, личност каквом се исказује, већ треба да се мења. Црвени Југо ће увек бити Југо, али он се временом мења, па се фарба у плави, жути, зелени Југо.

Треће, твоја личност итекако зависи од прошлости и искустава која ти се утискују у подсвест и обликована је прошлим догађајима. Тако да твоје садашње ја има тргове у прошлом ја. Нпр. постоје људи чија је личност обликована траумама из прошлости. Зато је то један емпиријски модел личност. У почетку празан папир, tabula rasa, а у смрти исписан папир. Твоје Ја је твој целокупни живот, све оно што си био, све оно што си урадио, а не само оно што си сада. I am what I've done - цитат из једне песме.

 

[Zazi.]

Ал мало сутра да нема ништа ново. Када би човек који је живео пре 1000 година оживео, запрепастио би се новостима у свету, од рачунара, телефона, аутомобила, авиона итд.

Jeste. Svet se promenio. Ali ne i covek. Srednjovekovni skoroteca u sustini se ne razlikuje od modernog raznosaca pice. I jedan i drugi pokusavaju da ispune zadatak i boje se kazne ukoliko ga ne izvrse. To je sustina koja se nije promenila. Jedino sto je nekada kazna bila bicevanje u cik zore, a danas bi mu gazda samo pokazao prstom da pokupi prnje iz svlacionice i da se vise ne pojavljuje.

 

[NannahSolve]

Religioznost nije samo odredjivanje ''jesam'' ili ''nisam'' religiozan. U pitanju je i duhovno obrazovanje i duhovno vaspitanje. U pravu ste kada kažete da je u svemu ovome duboko ukorenjeno čovekovo ''ja''.
A same emotivnosti su različite. Emotivnost čoveka koji se zove ''kulturnim'' i civilizovanim jer ''tako treba'' ili ''tako mora''; ali, s druge strane postoji i ''kulturni čovek'' koji je promenio sebe i ne može da postupa drugačije od onoga što je vrednosni sistem. To je kada spoljašnje zakonitosti ili zabrane postaju unutrašnje načelo života. Tada se vraćamo na emotivnost - emotivnost duhovnog plana. Čovek se bori sa svojim nagonskim bićem, sa svojim potrebama. U duhovnom životu - čovek se odriče svih strasti niže vrste i vaspitava i obrazuje, menja i formira sebe.
Najlepša emotivnost, ko je upozna opitno i čuvstveno, jeste ona pri zadobijanju Duha Svetoga. Tada se čovek susreće sa emotivnošću u vezi sebe - spoznajući koliko je truo, koliko pun niskih strasti, koliko grešan. Sledi i emocija koju proizvodi osećanje Boga - Njegove ljubavi prema svakom čoveku. A zatim i previranje bola srca i utehe i pouka Utešitelja. lepo je pitanje emotivnosti...na svim ovim nivoima.

 

[Zazi.]

Ljudi uključite svoj razum.Razgraničite na prvom mestu Ateizam i veru.U Ateizmu je totalno nebitno, da li imate jednu suprugu (Ko je vođa plemena ima sve žene.) U veri se pomalo insistira na jedan čovek , jedna žena
Razmislite.

Evo sam razmislio. Ne poznajem ni jednog ateistu koji drzi harem.
Nije mi poznato to pleme u kojem vodja plemena ima sve zene. Ali mi je poznata verska grupa u kojoj je vodja verske grupe imao sve zene.
U veri se ne insistira na jedan covek jedna zena. Mormoni insistiraju na bar tri zene. Muslimani dozvoljavaju cetiri, a Jevreji onoliko koliko mozes da nahvatas kao ratni plen ili silujes.

Vernik je romantičar jer vera slavi ujedinjenje muškarca i žene, žene i muškarca .Hrist Gospod i njegova Crkva.

Vera slavi povampirenje.

Ateizam nema ideju o jednom paru.To je animalno carstvo.Jača životinja pobeđuje slabiju.

Pre ce biti da ti nemas pojma o zivotinjskom carstvu.
Ako je issta animalno u pogledu ljudske seksualnosti, onda je to ideja da seks treba da sluzi samo za razmnozavanje, a da je van toga nepozeljan.

Budući ljudi mi se borimo za nešto ljudskije i samim tim nam se gadi sama ideja o poligamiji.

Trch... Kod tebe je izgleda rec o grozdju neprikladnom za konzumiranje.

Ateizam je animalan.Nikakva posebna kritika,
Tako jeste.Životinjski pogled na svet.Oni sami to ističu.Hvale se.
Da li životinja razaznaje solo vezu od seksa sa 150 životinje?Ne.U njihovoj svesti to je isto.

Vidis da opet pricas o stvarima o kojima nemas pojma. Postoje zivotinje koje zive u dozivotnim parovima. To nema veze sa izborom vec sa modelom prezivljavanja.

Pa razmislite – jedna žena jedan brak, gomila žena i razvratnost.
Vernici su romantičniji jer veruju u tu šašavu ideju. Volim jednog, jednu.

A, ti si biseksualac... To objasnjava.