Svako se može razljutiti-to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način-to nije lako.
Aristotel, Nikomahova etika
SPOZNAJ SAMOGA SEBE
Stara japanska priča govori o ratobornom samuraju koji je jednom nagovarao Zen mudraca da mu objasni ideju o paklu i raju. Mudrac je prezrivo odgovorio:,,Ti si ništa do običan glupan, ja ne mogu da gubim vreme sa takvima kao što si ti!,,
Pošto mu je ponos bio povređen, samuraj se razbesneo, isukao mač iz korica, uzviknuvši:,,Mogao bih te ubiti zbog tovje drskosti!,,
,,To je pakao,,-mirno mu odgovori mudrac.
Iznenađen zbog istine koju mu je mudrac otkrio o gnevu koji ga je obuzeo, samuraj se smirio, vratio mač u korice i naklonio se, zahvaljujući mudracu na pouci.
,,A to je raj,,-reče mudrac.
Sokratov savet ,,spoznaj samoga sebe,, jeste osnovna poruka emocionalne inteligencije, svest o čovekovim osećanjima u trenutku kada se pojave.
Može se na prvi pogled učiniti da su nam naša osećanja jasna, ali kada se dublje zamislimo, setimo se trenutaka kada je svako od nas bio nesvestan šta oseća i kada smo tek kasnije postajali svesni tih osećanja.
Ukratko, biti samosvestan značilo bi biti svestan i našeg raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate, kako kaže Džon Mejer, psiholog.
Mejer nalazi da ljudi na različite načine prate i suočavaju se sa emocijama:
SAMOSVESNI-pošto su svesni šta osećaju, ovi ljudi očito imaju umniji emocionalni život. Oni su svesni sopstvenih ograničenja, dobrog su psihičkog zdravlja i na pozitivan način gledaju na život. Kada su loše raspoloženi, njih to ne opseda i ne prepričavaju svoja osećanja, u stanju su da brže savladaju neraspoloženje. Ukratko, njihova svesnost im pomaže da se sa osećanjima izbore.
SKRUŠENI-često potpadaju pod uticaj emocija i teško im se odupiru, kao da osećanja njima upravljaju. Nestalni su i nedovoljno svesni sopstvenih osećanja, tako da ih pre prihvataju no što nalaze izlaz. Retko pokušavaju da izbegnu loša raspoloženja osećajući da nemaju kontrolu nad emocionalnim životom. Često su skrhani, skrušeni i bez emocionalne kontrole.
POMIRLJIVI-jasno im je šta osećaju, oni se mire sa osećanjima i prihvataju ih, ne pokušavajući da ih promene. Dva su tipa pomirljivih: jedni koji su obično dobrog raspoloženja, te nemaju razloga da ga menjaju i drugi, koji su, iako spoznaju svoja osećanja, podložni lošem raspoloženju, ali ga prihvataju nonšalantno i ništa ne čine da ga promene-na sličan tip nailazimo kod depresivaca koji su pomireni sa očajem.
U Nikomahovoj etici, Aristotelovom filosofskom proučavanju vrline, karaktera, valjanog života, izazov se nalazi u usklađivanju emocionalnog života sa intelektualnim. Nađe strasti, ako su valjano ispoljene, poseduju mudrost; one upravljaju mišljenjem, našim vrednostima, našim opstankom. Po Aristotelu, problem nije u emocionalnosti, već u ispravnosti emocije i njenog ispoljavanja. Pitanje je kako možemo inteligenciju da približimo emocijama?
Čovek srcem ispravno vidi, suštinsko je ono nevidljivo.
Antoan De Sent Egziperi, Mali princ
Aristotel, Nikomahova etika
SPOZNAJ SAMOGA SEBE
Stara japanska priča govori o ratobornom samuraju koji je jednom nagovarao Zen mudraca da mu objasni ideju o paklu i raju. Mudrac je prezrivo odgovorio:,,Ti si ništa do običan glupan, ja ne mogu da gubim vreme sa takvima kao što si ti!,,
Pošto mu je ponos bio povređen, samuraj se razbesneo, isukao mač iz korica, uzviknuvši:,,Mogao bih te ubiti zbog tovje drskosti!,,
,,To je pakao,,-mirno mu odgovori mudrac.
Iznenađen zbog istine koju mu je mudrac otkrio o gnevu koji ga je obuzeo, samuraj se smirio, vratio mač u korice i naklonio se, zahvaljujući mudracu na pouci.
,,A to je raj,,-reče mudrac.
Sokratov savet ,,spoznaj samoga sebe,, jeste osnovna poruka emocionalne inteligencije, svest o čovekovim osećanjima u trenutku kada se pojave.
Može se na prvi pogled učiniti da su nam naša osećanja jasna, ali kada se dublje zamislimo, setimo se trenutaka kada je svako od nas bio nesvestan šta oseća i kada smo tek kasnije postajali svesni tih osećanja.
Ukratko, biti samosvestan značilo bi biti svestan i našeg raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate, kako kaže Džon Mejer, psiholog.
Mejer nalazi da ljudi na različite načine prate i suočavaju se sa emocijama:
SAMOSVESNI-pošto su svesni šta osećaju, ovi ljudi očito imaju umniji emocionalni život. Oni su svesni sopstvenih ograničenja, dobrog su psihičkog zdravlja i na pozitivan način gledaju na život. Kada su loše raspoloženi, njih to ne opseda i ne prepričavaju svoja osećanja, u stanju su da brže savladaju neraspoloženje. Ukratko, njihova svesnost im pomaže da se sa osećanjima izbore.
SKRUŠENI-često potpadaju pod uticaj emocija i teško im se odupiru, kao da osećanja njima upravljaju. Nestalni su i nedovoljno svesni sopstvenih osećanja, tako da ih pre prihvataju no što nalaze izlaz. Retko pokušavaju da izbegnu loša raspoloženja osećajući da nemaju kontrolu nad emocionalnim životom. Često su skrhani, skrušeni i bez emocionalne kontrole.
POMIRLJIVI-jasno im je šta osećaju, oni se mire sa osećanjima i prihvataju ih, ne pokušavajući da ih promene. Dva su tipa pomirljivih: jedni koji su obično dobrog raspoloženja, te nemaju razloga da ga menjaju i drugi, koji su, iako spoznaju svoja osećanja, podložni lošem raspoloženju, ali ga prihvataju nonšalantno i ništa ne čine da ga promene-na sličan tip nailazimo kod depresivaca koji su pomireni sa očajem.
U Nikomahovoj etici, Aristotelovom filosofskom proučavanju vrline, karaktera, valjanog života, izazov se nalazi u usklađivanju emocionalnog života sa intelektualnim. Nađe strasti, ako su valjano ispoljene, poseduju mudrost; one upravljaju mišljenjem, našim vrednostima, našim opstankom. Po Aristotelu, problem nije u emocionalnosti, već u ispravnosti emocije i njenog ispoljavanja. Pitanje je kako možemo inteligenciju da približimo emocijama?
Čovek srcem ispravno vidi, suštinsko je ono nevidljivo.
Antoan De Sent Egziperi, Mali princ
