- Poruka
- 388.310
Elizabet Džejn Gardner Bugero (Ekseter, Nju Hempšir, 1837 — Pariz, 1922) je bila američka akademska i salonska slikarka, rođena u Ekseteru u Nju Hempširu.
Ona je bila američka emigrantkinja koja je umrla u Parizu gde je provela veći deo svog života.
Studirala je u Parizu kod figurativnog slikara Iga Merla (1823-1881), poznatog salonskog slikara Žila Žozefa Lefevra (1836-1911) i konačno kod Vilijam-Adolfa Bugroa (1825-1905).Nakon što je Bouguereauova žena umrla udala se za njega 1896.
Usvojila je njegove teme, kompozicije, pa čak i njegovu glatku fakturu, kanališući njegov stil tako uspešno da bi se neki njeni radovi mogli pogrešiti sa njegovim.
Gardner je rekla: „Znam da me osuđuju što nisam hrabrije tvrdila svoju individualnost, ali radije bih bila poznata kao najbolji imitator Bugera nego da sam niko!“
Najpoznatije njeno delo može biti Pastir David Trijumfant (1895), koji prikazuje mladog pastira sa jagnjetom koje je spasao.
Među njenim ostalim radovima bili su Pepeljuga, Kornelija i njeni dragulji, Korin, Gatarka, Mod Muler, Dafnis i Kloi, Rut i Naomi, Farmerova ćerka, Bretonsko venčanje i neki portreti.Ubrzo nakon što je Gardnerova stigla u Pariz sa svojom bivšom učiteljicom Imogene Robinson, počela je da kopira slike u Luksemburškom muzeju, a Gardnerov studio je postao mesto gde su Amerikanci tražili naručene kopije svojih omiljenih evropskih slika.
Kratko je studirala kod Žan-Baptist-Anž Tisijea pre nego što je otišla 1865. da se pridruži nezavisnom zadružnom ženskom studiju.
Godine 1868. Gardner je bila prva Amerikanka koja je izlagala na Pariskom salonu.
Takođe u tom vremenskom periodu njene slike su prihvaćene u 25 pariskih salona.
Nagrađena zlatnom medaljom na Salonu 1872, postala je prva žena koja je ikada dobila takvu čast.
Najveći izazov za njenu obuku bilo je ograničenje da žene uče anatomiju od golih modela.
Ona je zaobišla ovo ograničenje tako što je obukla mušku odeću kako bi dobila prijem u školu crtanja koja se sastoji samo od muškaraca u Manufacture Nationale des Gobelins et de la Savonnerie.Godine 1873, Gardner je konačno primljena u ranije isključivo mušku akademiju Julian, gde je studirala kod Žila-Žozefra Lefevra i Bugera.
Gardner je izlagala svoje radove u Palati lepih umetnosti i Ženskoj zgradi na Svetskoj kolumbijskoj izložbi 1893. u Čikagu, Ilinois. | Izvor: © Vikipedia
Ona je bila američka emigrantkinja koja je umrla u Parizu gde je provela veći deo svog života.
Studirala je u Parizu kod figurativnog slikara Iga Merla (1823-1881), poznatog salonskog slikara Žila Žozefa Lefevra (1836-1911) i konačno kod Vilijam-Adolfa Bugroa (1825-1905).Nakon što je Bouguereauova žena umrla udala se za njega 1896.
Usvojila je njegove teme, kompozicije, pa čak i njegovu glatku fakturu, kanališući njegov stil tako uspešno da bi se neki njeni radovi mogli pogrešiti sa njegovim.
Gardner je rekla: „Znam da me osuđuju što nisam hrabrije tvrdila svoju individualnost, ali radije bih bila poznata kao najbolji imitator Bugera nego da sam niko!“
Najpoznatije njeno delo može biti Pastir David Trijumfant (1895), koji prikazuje mladog pastira sa jagnjetom koje je spasao.
Među njenim ostalim radovima bili su Pepeljuga, Kornelija i njeni dragulji, Korin, Gatarka, Mod Muler, Dafnis i Kloi, Rut i Naomi, Farmerova ćerka, Bretonsko venčanje i neki portreti.Ubrzo nakon što je Gardnerova stigla u Pariz sa svojom bivšom učiteljicom Imogene Robinson, počela je da kopira slike u Luksemburškom muzeju, a Gardnerov studio je postao mesto gde su Amerikanci tražili naručene kopije svojih omiljenih evropskih slika.
Kratko je studirala kod Žan-Baptist-Anž Tisijea pre nego što je otišla 1865. da se pridruži nezavisnom zadružnom ženskom studiju.
Godine 1868. Gardner je bila prva Amerikanka koja je izlagala na Pariskom salonu.
Takođe u tom vremenskom periodu njene slike su prihvaćene u 25 pariskih salona.
Nagrađena zlatnom medaljom na Salonu 1872, postala je prva žena koja je ikada dobila takvu čast.
Najveći izazov za njenu obuku bilo je ograničenje da žene uče anatomiju od golih modela.
Ona je zaobišla ovo ograničenje tako što je obukla mušku odeću kako bi dobila prijem u školu crtanja koja se sastoji samo od muškaraca u Manufacture Nationale des Gobelins et de la Savonnerie.Godine 1873, Gardner je konačno primljena u ranije isključivo mušku akademiju Julian, gde je studirala kod Žila-Žozefra Lefevra i Bugera.
Gardner je izlagala svoje radove u Palati lepih umetnosti i Ženskoj zgradi na Svetskoj kolumbijskoj izložbi 1893. u Čikagu, Ilinois. | Izvor: © Vikipedia
