Eksperiment "Univerzum 25" jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke

[Sensei]

Eksperiment „Univerzum 25” jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke, koji je ponašanjem kolonije miševa pokušaj naučnika da objasne ljudska društva.

Ideja o "Univerzumu 25" potekla je od američkog naučnika Džona Kalhauna, koji je stvorio "idealan svet" u kome bi živele i razmnožavale stotine miševa. Tačnije, Kalhun je izgradio takozvani "Raj miševa", posebno dizajnirani prostor gde su glodari imali obilje hrane i vode, kao i veliki životni prostor.

U početku je postavio četiri para miševa koji su za kratko vreme počeli da se razmnožavaju, što je rezultiralo brzim rastom njihove populacije. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija je počela značajno da opada.

Kada je broj glodara dostigao 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani "jadnici". Veći glodari su počeli da napadaju grupu, što je rezultiralo da mnogi mužjaci počinju da se psihički "srušavaju". Kao rezultat toga, ženke se nisu zaštitile i zauzvrat su postale agresivne prema mladima.

Kako je vreme odmicalo, ženke su pokazivale sve agresivnije ponašanje, elemente izolacije i nedostatak reproduktivnog raspoloženja. Zabeležen je nizak natalitet i, istovremeno, porast mortaliteta kod mlađih glodara.

Tada se pojavila nova klasa muških glodara, takozvani „lepi miševi“. Odbili su da se pare sa ženkama ili da se "bore" za svoj prostor. Brinuli su se samo o hrani i spavanju. U jednom trenutku su „lepi muškarci“ i „izolovane ženke“ činili većinu stanovništva.

Kako je vreme odmicalo, mortalitet maloletnika dostigao je 100%, a reprodukcija nula.

Među ugroženim miševima primećena je homoseksualnost, a istovremeno se povećao kanibalizam, uprkos činjenici da je hrane bilo u izobilju.

Dve godine nakon početka eksperimenta, rođena je poslednja beba kolonije. Do 1973. ubio je poslednjeg miša u Univerzumu 25.

Džon Kalhun je ponovio isti eksperiment još 25 puta, i svaki put je rezultat bio isti.

 

[Sensei]

Predviđajući takvu katastrofu, D. Kalhun je uz pomoć svog kolege dr H. Mardena sproveo niz eksperimenata u trećoj fazi faze smrti. Nekoliko manjih grupa miševa je uklonjeno iz rezervoara i premešteno u podjednako idealne uslove, ali sa minimalnom populacijom i neograničenim slobodnim prostorom.

Nije bilo gužve i intraspecifične agresije. U stvari, „lepi“ i slobodne ženke su bili u uslovima pod kojima su se prva 4 para miševa u rezervoaru eksponencijalno umnožavala i stvarala društvenu strukturu.

Ali, na iznenađenje naučnika, "lepi" i slobodne ženke nisu promenile svoje ponašanje, odbijale su da se pare, razmnožavaju i obavljaju društvene funkcije vezane za reprodukciju. Kao rezultat toga, nije bilo novih trudnoća, a miševi su uginuli od starosti.

Slični identični rezultati primećeni su u svim preseljenim grupama. Svi eksperimentalni miševi su uginuli dok su bili u idealnim uslovima.

 

[sasasta]

nisam citao o ovome

da li je to sudbina covecanstva?

posto ponegde ima slicnosti

 

[Sensei]

i ja prvi put čujem za ovo pa rekoh da podelim.
Cilj eksperimenta i jeste bio da se napravi paralela sa ljudskim društvima.
Nije teško prepoznati faze...

 

[Sensei]

Džon Kalhun je stvorio teoriju o dve smrti na osnovu rezultata eksperimenta.

„Prva smrt“ je smrt duha. Kada novorođenim jedinkama nije bilo mesta u društvenoj hijerarhiji „mišjeg raja“, došlo je do nedostatka društvenih uloga u idealnim uslovima sa neograničenim resursima, došlo je do otvorene konfrontacije odraslih i mladih glodara, povećao se nivo nemotivisane agresije. .

U idealnom svetu, u bezbednosti, sa obiljem hrane i vode, i odsustvom predatora, većina pojedinaca je samo jela, pila, spavala i brinula se o sebi. Miš je jednostavna životinja, za njega su najsloženiji modeli ponašanja proces udvaranja ženke, uzgoj i briga o potomstvu, zaštita teritorije i mladunaca, učešće u hijerarhijskim društvenim grupama. Psihološki slomljeni miševi su odbili sve navedeno.

Kalhun ovo odbacivanje složenih obrazaca ponašanja naziva "prvom smrću", ili "smrt duha".

Nakon pojave „prve smrti“, fizička smrt („druga smrt“ u Calhounovoj terminologiji) je neizbežna i pitanje je kratkog vremena. Kao rezultat "prve smrti" značajnog dela populacije, cela kolonija je osuđena na izumiranje čak i u uslovima "raja".

 

[fobos11]

Džon Kalhun je stvorio teoriju o dve smrti na osnovu rezultata eksperimenta.

„Prva smrt“ je smrt duha. Kada novorođenim jedinkama nije bilo mesta u društvenoj hijerarhiji „mišjeg raja“, došlo je do nedostatka društvenih uloga u idealnim uslovima sa neograničenim resursima, došlo je do otvorene konfrontacije odraslih i mladih glodara, povećao se nivo nemotivisane agresije. .

U idealnom svetu, u bezbednosti, sa obiljem hrane i vode, i odsustvom predatora, većina pojedinaca je samo jela, pila, spavala i brinula se o sebi. Miš je jednostavna životinja, za njega su najsloženiji modeli ponašanja proces udvaranja ženke, uzgoj i briga o potomstvu, zaštita teritorije i mladunaca, učešće u hijerarhijskim društvenim grupama. Psihološki slomljeni miševi su odbili sve navedeno.

Kalhun ovo odbacivanje složenih obrazaca ponašanja naziva "prvom smrću", ili "smrt duha".

Nakon pojave „prve smrti“, fizička smrt („druga smrt“ u Calhounovoj terminologiji) je neizbežna i pitanje je kratkog vremena. Kao rezultat "prve smrti" značajnog dela populacije, cela kolonija je osuđena na izumiranje čak i u uslovima "raja".

Прво, да похвалим тему, ово ми није познато, иако сам и на факултету и касније у послу, долазио до многих занимљивих истраживања друштва. Баш си ме заинтересовао да погледам мало више, наравно на википедији. Последњи пасус ипак говори да ови резултати на мишевима нису дали сличне резултате на људима.

Ево га цитат:
Controversy exists over the implications of the experiment. Psychologist Jonathan Freedman's experiment recruited high school and university students to carry out a series of experiments that measured the effects of density on behavior. He measured their stress, discomfort, aggression, competitiveness, and general unpleasantness. He declared to have found no appreciable negative effects in 1975. Researchers argued that "Calhoun's work was not simply about density in a physical sense, as number of individuals-per-square-unit-area, but was about degrees of social interaction."[12]

Неки закључак је да није само густина насељености, односно пренасељеност узрок распада неког друштва, овде конкретно говоре да то зациси од степена социјалне интеракције у друштву.

Али неке обрасце у експериенту са мишевима можемо итекако препознати у данашњем друштву. Конкретно, узмемо неки велики град попут Београда за пример и упоредимо га са неким селом од неколико стотина људи. Наравно да ћемо без неке даље анализе приметити да је много већи број људи на једном простору довео до веће отуђености, док су много присније везе остале у тим мањим местима, попут сеоских средина. На западу је овако нешто још много израженије, јер је тамо њихов индивидуализам још више допринео некој међусобној отуђености.

Сад, можемо да упоредимо те неке западне градове, са нашим балканским градовима и да установимо да овде ипак постоји итекако социјална интеракција, дружење, приснији породични и пријатељси односи. Моје мишљење је да је то због тога што рецимо људи на Балкану (и свим другим местима на свету где се тешко живи) нису превазишли борбу за голу егзистенцију. Често су у борби за опстанак упућени једни на друге и често у кругу пријатеља или родбине налазе сигурност. На западу, који је одавно превазишао борбу за голу егзистенцију, добар део људи нема тај страх и изазов да би могли да гладују или остану без крова над главом.

То их је довело до неке декаденције, где је експлозија тих менталних поремећаја од социјалне анксиозности до разних других проблема. Једноставном не постоји неки спољни изазов који би им обузео сву енергију да се суоче и да троше енергију у борби. Штавише, сматрам да су тренутни трендови као што је екстремна политичка коректност, култура укидања (cancel culture), екстремна социјална правда или како зову (social justice warriors), као и наметање разних измишљених полова (осим биолошки доказаних мушких и женских), као и многе друге дубоко узнемирујуће ствари, само резултат те декаденције и одсуства неког реалног спољног изазова. Што су људи више упућени у борбу за преживљавање, то су испаде нормалнији и приземнији. Што више уживају у благостању и без страха од угрожавања егзистенције, то им понашање постаје девијантније.

 

[Џорџи]

Jel vidis sad otkud toliko razvoda cim se zenke popismane

 

[bmaxa]

U ljudskom drustvu se to radi kao sto georgejune kaze, zenke grade karijeru, pa im je to primarnije od razmnozavanja, pa imamo slucaj da retko koja
rodi pre 30., a neke uopste ni ne planiraju decu, sto u principu i poslodavci forsiraju koji preferiraju one ili koje su vec rodile ili ne planiraju da rode...

 

[Sensei]

ovaj eksperiment mi često prolazi kroz glavu u poslednje vreme kad vidim kuda ide društvo

 

[Sensei]

Прво, да похвалим тему, ово ми није познато, иако сам и на факултету и касније у послу, долазио до многих занимљивих истраживања друштва. Баш си ме заинтересовао да погледам мало више, наравно на википедији. Последњи пасус ипак говори да ови резултати на мишевима нису дали сличне резултате на људима.

mislim da u današnje vreme političke podobnosti i zaštite odredjenih zajednica mnoge stvari se guraju pod tepih