Sve je to istina i ima smisla do trenutka kada se zeni prizna status ravnopravnog gradjaina cime gubi svojstvo vlasnistva,
ali dobija obaveze gradjanina.
Pa ko voli da bude gradjanin ima obaveze, kome je dobro kao vlasnistvu, nema prava da bude gradjanin.
Svako onaj ko se pozabavio ozbiljnijim istraživanjem mogao je otkriti da se ovde ne radi ni o kakvom prvom ili poslednjem mestu već o oscilaciji uloga muškaraca i žena u društvenim zajednicama. Čovečanstvo je kroz mnogo dužu istoriju nego što je naša trenutna istorija zna, iskuslio primarnu ulogu žene kao što je danas ta primarna uloga na strani muškarca.
Svakih nekoliko hiljada godina ta uloga je menjana.
Možemo se zapitati zašto je bilo tako i zašto je današnja civilizacija sazrela za jedan novi vid balansa među polovima.
Iako većina ljudi još uvek ne prihvata reinkarnaciju, ona je neotuđivi deo naše realnosti pa je moramo uzeti u obzir kada govorimo o ovakvim temama.
Naime, mi smo kao duhovna bića, Duše, istovetni, ali ne i jednaki. Ta razlika među nama nije ni po čemu drugom do li po dosegnutim stanjima svesti (ovim se misli da je svako od nas u jedinstvenoj svesti u odnosu na sve druge ljude nezavisno od pola), razlog zašto i inkarniramo u ovaj svet. Mi kao Duše nemamo polove i po izvesnoj zakonitosti inkarniramo posle svakih nekoliko života u onaj drugi pol zarad izbalansiranog razvitka naših unutarnjih principa, koji su, opet, prisutni kod svake Duše (ono što jesmo).
Znajući da svako od nas inkarnira u oba pola to je apsolutno nepotrebno gledati na biulo kakvu prednost ijednog od nas.
Ipak, ovde treba govoriti o neophodnosti da je neophodno da žene same počnu više aktivirati u sebi one principe, koji se zovu pozitivnim, muškim ili Yang principima i na taj način aktivira svoju progresivnu stranu i više se aktivira u poslu u liderskim pozicijama. Istovremeno, od nas se zahteva da onda kada smo u muškim telima malo više radimo na pojačanja sopstvenih unutarnjih negativnih odnosno ženskih tj, Yin principa kako bismo u sebi ostvarili bolji balans i pokazali malo više tolerantnosti i ljubavi ali i sposobnost na veću pokornost i popustljivost.
Sce ovo nije neophodno iz moralnih razloga već je neophodno da bismo mogli brže, bolje i snažnije duhovno napredovati u svojim stanjima svesti, onome što je inače naš životni cilj.
Zajednica satavljena od takvih muškaraca i žena, koji su unutar sebe bpolje izbalansirani, imala bi i mirnija i izbalansiranija rešenja u okviru politike, u okviru ekonomije kao i na svako0m drugom polju. Život bi bio mnogo ugodniji i podnošljivije za sve nas.
Otuda, nije dobro gledati ni na jedan pol kao drugorazredni budući da to u realnosti nije tačno. Naši unutarnji kvaliteti, ako nisu izbalansirani najveći gubitnici smo lično mi pa tek onda i cela zajednica. Ne videti da smo u osnovi jednaki kaže mnogo više o nama i o našoj duhovnoj nerazvijenosti....
злато, стоку и жене.."
