Ekonomska politika

[tacy]

Ja pricam iz licnog iskustva.Meni teorija je doprinela 10% u mom radu,mozda i manje.Za sve ostalo je zasluzan moj rad i moja uporost.Radim za privanu kompaniju.Njih ne zanima teorija,traze rezultate.Mogu da se pohvalim da imam jako dobar posao,ali mnogo sam radila na sebi...Za to sam zasluzna samo ja.

To je OK. Moraš uvek biti na oprezu. Zapravo, da nisi teoretski ,,potkovana,, i pravilno oblikovana, teško da bi se mogla uklopiti... Drago mi je zbog tebe. Guraj...

 

[tacy]

Industrijska i privredna špijunaža. Njemačku industriju od te špijunaže čuva posebna obaveštajna služba jer je to krivično dijelo i koja u redovnim intervalima poziva na obazrivost sve top managere. Ne otvaraj laptop u aerodromskim halama, ne to i to,... i svake godine po jedanput održi seminare đe je i predsjednik te posbene službe prisutan.

Pa ko može da kaže da je politika uzbudljivija od ekonomije?

Mene su oduvek zanimale te priče ,,s one strane,, tipa - kako je neka od svetskih kompanija zahvaljujući špijunaži, pretekla konkurenciju...

Moje polje interesovanja je takodje usmereno na fascinantne, ali surove poteze u domenu preuzimanja malih od strane velikih kompanija... Kada bi se o takvim stvarima više znalo kod nas, verovatno bi naša svest od društvene svojine socijalističkog samoupravljačkog društva ( to je moje, ja sam tu radio 30 godina!) bar malo napredovala u pravcu realnog, surovog sveta koji se vazda bori za opstanak, pa makar i po Makijaveliju...

PS U nedavnom razgovoru sa jednim kolegom koji je u vojnoj obaveštajnoj službi, koga ja od milja zovem ,,špijunčina,, pitam kako bih ja mogla malo da se uključim po ekonomskim pitanjima... Kaže, NE, suviše si upadljiva, nama trebaju drugi profili...Yebi ga, mi smo ti još na nivou ,,Balkanskog špijuna,, i nesretnog Ilije Čvorovića koji sa drveta snima Podstanara dok sa Švalerkom kuje planove oko uništenja Vinče...

 

[tacy]

Nisam ekonomista... ali ako je tacno sve sto citam, slusam i vidim... ono sto se primenjuje na zapadu i kod nas... Za samo 10 godina ce stanje biti 'naglavacke' od ovoga sada. Kazem 'samo 10' jer je od 2000. vec proslo celih 7, a imamo utisak da je moglo brze.
I racunam da sad kad imamo ustav, kad ipak placamo porez, kad cemo biti ovako ili onako uredjeni po pitanju 'a kolika nam je drzava' da cemo se okrenuti - svojim novcanicima. Naravno, drzava ce jedva imati vise od policije i vojske... nesto obrazovanja i zdravstva... pa i penzija - koje ce biti kao dzeparac za unuke.
Onda je lakse napraviti vladu, kad ima mnogo manje 'fotelja'.

Velikoj vecini ljudi ce biti problem ne toliko sto se sve menja, a totalno se menja, nego sto je tempo promena takav da se ja pomalo pribojavam... A drzim da sam medju 5-6 % najvise obavestenih...

A cini mi se nesto... Kazu, zavrsilo se industrijsko doba.. negde 1990. To je ok. I kazu da je onda pocelo informaticko doba. I to je ok... Ali sad vec govore o 'post-informatickom' dobu... Nije da mi je to jos 100% jasno, ali pre bih ga nazvao 'kreditno doba'. Previse stvari se vrti oko toga ko je, gde je i pod kakvim uslovima uzeo kredit. A onda te uzme banka u kontrolu... A vlasnika banaka nema puno, a takodje se jako retko slikaju za tv. A imaju moc... neko bi rekao preveliku, neko drugi bi rekao dovoljnu...

I samo da kazem oko nekretnina... Nije to brz proces, ali ako uzmemo prost primer, stan koji lici bar na nesto, u Beogradu, na lokaciji koja lici bar na nesto i neka nije veliki stan...
Neka mesecna stanarina za tako nesto bude 250 evra, i neka stan vredi 60 000 evra.
Godisnji prihod je 3000, sto znaci da stan 'zaradi svoju vrednost' za 20 godina, ili drugacije receno 5% svake godine.
Ne znam koliki je prinos akcija godisnje? Da li je slucajno oko 5%? Ili je 2-3... ili 10? Ako neko zna, neka kaze. Veoma pozeljno da da neki primer tipa IBM, Coca cola, Microsoft a da da i nesto domace tipa Tigar.
Nekako mi se vise svidja nekretnina od akcije. Stan ne moze da ispari... a sa kompanijama moze da bude svasta (mada nece bas uvek, naravno).

I specijalno pitanje za nekoga ko je upucen u pitanje... Kakva je sansa da mi 'gradjani ovdasnji' kupujemo akcije na berzama po inostranstvu? Ne cini mi se lose posedovanje akcija IBM-a ili slicno. Nekako mi takvi ulivaju vise poverenja da ce preziveti od neke nase firme sa 100-200-300 ljudi...

Po pitanju poslovanja sa Berzom, dobro bi bilo da te neko u tom pravcu malo poduči, pa da probaš prvo kod nas, na sitnije...Nadji nekog poštenog brokera. Ja ne vladam tom ,,veštinom,, za sada...

 

[tacy]

Diploma je svrha.Da bi aplicirao za posao u nekoj boljoj firmi moras imati diplomu.To ti je karta za ulazak.Mada ni to nije dovoljno.Moras proci razne testove,jezike,rad na racunaru...Oko 70% svrsenih studenata nema takvih kvalifikacija.Bez toga teorija ti ne znaci nista...

Značiće, veruj mi, kad oni koji nose znanje dobiju priliku da ga iskažu... Bez toga, ni praksa nije onakva kakva bi trebala i mogla biti...Uvek može bolje.

 

[truba21]

I samo da kazem oko nekretnina... Nije to brz proces, ali ako uzmemo prost primer, stan koji lici bar na nesto, u Beogradu, na lokaciji koja lici bar na nesto i neka nije veliki stan...
Neka mesecna stanarina za tako nesto bude 250 evra, i neka stan vredi 60 000 evra.
Godisnji prihod je 3000, sto znaci da stan 'zaradi svoju vrednost' za 20 godina, ili drugacije receno 5% svake godine.
Ne znam koliki je prinos akcija godisnje? Da li je slucajno oko 5%? Ili je 2-3... ili 10? Ako neko zna, neka kaze. Veoma pozeljno da da neki primer tipa IBM, Coca cola, Microsoft a da da i nesto domace tipa Tigar.
Nekako mi se vise svidja nekretnina od akcije. Stan ne moze da ispari... a sa kompanijama moze da bude svasta (mada nece bas uvek, naravno).

I specijalno pitanje za nekoga ko je upucen u pitanje... Kakva je sansa da mi 'gradjani ovdasnji' kupujemo akcije na berzama po inostranstvu? Ne cini mi se lose posedovanje akcija IBM-a ili slicno. Nekako mi takvi ulivaju vise poverenja da ce preziveti od neke nase firme sa 100-200-300 ljudi...

cini mi se da su mozda najbolji izbor investicioni fondovi
a evo i dobar razlog zasto:

INDEKSI (BEOGRADSKA BERZA) - zadnjih 6 meseci:

FONDOVI:

 

[epoc]

investicioni fondovi se oslanjaju na berzu
berza ima direknu refleksiju na fondove, ne?

 

[eremita]

I specijalno pitanje za nekoga ko je upucen u pitanje... Kakva je sansa da mi 'gradjani ovdasnji' kupujemo akcije na berzama po inostranstvu? Ne cini mi se lose posedovanje akcija IBM-a ili slicno. Nekako mi takvi ulivaju vise poverenja da ce preziveti od neke nase firme sa 100-200-300 ljudi...

Не знам, питај Вука Јеремића он има АКЦИЈЕ ПЛЕЈБОЈА........

 

[Reg]

Не знам, питај Вука Јеремића он има АКЦИЈЕ ПЛЕЈБОЈА........

Pametan čovek. Šta ima veze, pare nisu obojene.

 

[eremita]

Pametan čovek. Šta ima veze, pare nisu obojene.

Човек вид'о да ће да има дивиденде једино на штампаној јебачини...

 

[truba21]

investicioni fondovi se oslanjaju na berzu
berza ima direknu refleksiju na fondove, ne?

da, ali evo u cemu je stvar:

http://www.novosti.co.yu/code/navig...408&search=investicioni fond&datum=2007-12-11

Imovina raste
D. I. KRASIĆ, 4. oktobar 2007
ČETIRI investiciona fonda trenutno posluju na tržištu Srbije. To su „Delta plus“, „Fima proaktiv“, „Rajfajzen akcije“ i „Fokus premijum“. Da će ovaj broj uskoro da se uveća ukazuju i podaci Komisije za hartije od vrednosti, prema kojima su registrovana još tri društva za upravljanje investicionim fondovima („Invej investment“, „KD investment“ i od 20. septembra „Ilirika“).
Prvi je, u martu, počeo da radi fond „Delta plus“. U utorak je investiciona jedinica ovog balansiranog fonda premašila vrednost od 1.400 dinara, što je rast od 40 odsto za nepunih sedam meseci. Poređenja radi, od 8. marta do kraja septembra indeksi na Beogradskoj berzi, Beleks 15 i Beleks lajn, zabeležili su rast od 25,6 odsto, odnosno 28,9 odsto.
- Poverenje našem timu je, do danas, ukazalo više od 2.350 članova, preduzeća i građana, tako da „Delta investment“ u ovom trenutku upravlja imovinom od oko 24 miliona evra, uloženom u „Delta plus“ investicioni fond - ističe Radisav Osmajlić, portfolio menadžer ovog fonda.
Dva meseca posle „Delte plus“, sa radom počinje „Fima proaktiv“. Za razliku od prvog fonda, koji je balansirani i minimum 35 odsto imovine ulaže u obveznice i novčane depozite, „Fima proaktiv“ je fond rasta imovine, gde se 75 odsto kapitala ulaže u - akcije, što sa sobom nosi i veći rizik.
- Fond „Fima proaktiv“ ima više od 2.000 članova - navodi Milan Marinković, direktor društva „Fima investa“, za upravljanje ovim fondom. - Struktura članova je izuzetno raznovrsna, nominalno, najveći broj čine građani Srbije. Ali, tu su i građani iz drugih zamalja, kao i mnogi profesionalni investitori iz zemlje i inostranstva.
Marinković navodi da je društvo izuzetno zadovoljno dosadašnjim poslovanjem fonda.
- U tom smislu da smo, s jedne strane, iskoristili trend pada cena na Beogradskoj berzi za kupovinu kvalitetnih hartija od vrednosti po povoljnim cenama. Ali smo sa druge ostvarili, po našem mišljenju, kvalitetne stope prinosa na investirani kapital, uprkos činjenici da se Beogradska berza u periodu od osnivanja fonda manje-više nalazila u konstantnom padu - ističe Marinković.
U šta su to ulagali fondovi?
Struktura ulaganja imovine „Delte plus“ je poslednjeg dana juna izgledala ovako: u akcijama se nalazi 64,6 odsto imovine, u državnim obveznicama 34 odsto, a u depozitima i na novčanim računima jedan, odnosno 0,4 odsto.
Dva meseca posle prvog fonda na našem tržištu, počinje da investira i drugi. Fond „Fima proaktiv“ je 66,4 odsto uložio u akcije domaćih izdavalaca, 19,6 odsto se nalazi u depozitima. U gotovini je 12,12 odsto, a u pravima na dividendu 1,88 odsto imovine članova fonda. U polugodišnjem izveštaju „Fime“ navodi se i da je, pošto su cene akcija u prethodnom periodu beležile pad, ulagano samo u one akcije kod kojih je postojala takozvana „zaštitna margina“, odnosno razlika između procenjene fer tržišne cene i trenutne cene akcija na berzi.
Rajfajzen banka iz Beograda osnovala je društvo za upravljanje investicionim fondovima „Rajfajzen invest“. Prvi fond koji je počeo da radi pod okriljem ovog društva je fond „Rajfajzen akcije“. Ovde je, takođe, reč o otvorenom fondu rasta vrednosti imovine. Počeo je sa radom 16. avgusta, a vrednost njegove imovine trenutno je veća od 1,2 milijarde dinara.
Poslednji je, u septembru, počeo da radi „Fokus premijum“, koji je takođe registrovan kao otvoreni fond rasta vrednosti imovine. On trenutno raspolaže imovinom od 156,4 miliona dinara.

PLAĆANjE POREZA
Veliki problem kod investiranja u Srbiji za običnog čoveka, bilo da je to putem ovakvih fondova ili direktno na berzi, predstavlja porez na kapitalnu dobit. Jer, kada se odluči da podigne svoj ulog, delimično ili u celosti, član fonda mora da plati porez na „zarađenu razliku“, i to po stopi od 20 odsto. To predstavlja veliku prednost za građane susednih država (Hrvatske, Slovenije, na primer), koji ulažu preko fondova u Srbiji. Jer, u njihovim matičnim zemljama ovakva vrsta poreza ne postoji. Čak su i srpske firme u boljoj poziciji od građana Srbije koji investiraju na ovaj način, jer plaćaju i upola niži porez (a imaju i pravo na odbitke)...

 

[truba21]

http://www.novosti.co.yu/code/navig...831&search=investicioni fond&datum=2007-12-11

Ima mesta za ulaganje
D. I. KRASIĆ, 2. avgust 2007

U Srbiji počinje da radi još jedan investicioni fond. Posle fondova "Delta plus" (trenutno jedini balansirani fond), "Fima proaktiv" i "Rajfajzen akcije", građani i firme moći će svoj novac da investiraju i putem fonda rasta imovine "Fokus premijum".
Da li u Srbiji ima dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti u koje fondovi, kojih je sve više, mogu da ulažu?
- Materijala ima dovoljno. Hrvatska, na primer, ima oko stotinak aktivnih otvorenih investicionih fondova koji raspolažu imovinom od oko tri milijarde evra - ističe Aleksej Misailović, direktor "Fokus investa", društva za upravljanje fondom "Fokus premijum", koji tek treba da uputi javni poziv zainteresovanim ulagačima.
Više fondova koji posluju na nekom tržištu, po sili posla, deluju uravnotežavajuće. Jer, kako ističe Misailović, tamo gde postoji veći broj spekulativnih i individualnih investitora, stvaraju se očekivanja iznad realnih.
- Investicioni fondovi kreiraju stabilno tržište, sa stabilnim, realnim stopama rasta - ističe direktor "Fokus investa". - Fondovi ne žele da vide tržište koje pada. Jer, pri padu berzanskih cena, špekulanti beže, i još više obaraju cenu hartija od vrednosti, što izaziva pravi domino efekat. Fondovi su ti koji drže cenu.
Tržište kapitala kod nas nastalo je kao iz procesa privatizacije. Neka preduzeća su na berzu izašla po sili zakona, neka su prepoznala svoj interes da tu i ostanu.
- Neke kompanije već prepoznaju mogućnosti koje nudi zvaničan listing berze, što vodi ka razređenijoj vlasničkoj strukturi, ali i efikasnijem sistemu upravljanja - ističe Misailović. - Što, opet, na srednji i dugi rok, uvećava vrednost takve kompanije. Ne treba zaboraviti da berza nije cilj sama za sebe, već insturument da određena kompanija ostvari svoje ciljeve...
Srpsko tržište kapitala prešlo je, po rečima našeg sagovornika, iz inicijalne u sledeću fazu razvoja i počinje da poprima obrise organizovanog tržišta. Međutim, potencijali su mu mnogo veći. Nedostaju akcije velikih javnih preduzeća, dok tržište državnih hartija od vrednosti praktično i ne postoji.

IMOVINA

"DELTA plus" investicioni fond je, sa početnih 1.000 dinara s početka marta, do sada uvećao vrednost svoje investicione jedinice na 1.340,97 dinara (prvi dan avgusta). "Fima proaktiv" je, od početka maja, svakih uloženih 1.000 dinara uvećao na 1.059 dinara (na dan 1. avgust). Fond "Rajfajzen akcije" nije počeo da investira imovinu, jer je u fazi prikupljanja prvih uloga članova (do 9. avgusta).

 

[truba21]

eto ja malo reklamiram Miskovica:

http://www.deltainvestments.co.yu/data/kvartalni_pregled_2007-11-30.pdf

Analiza poslovanja

U periodu od 03.09.2007. do 30.11.2007. oba indeksa Beogradske
berze zabeležila su pad vrednosti, naročito tokom novembra meseca,
tako da je vrednost Belex15 sada -22.4%, a BelexLine -17.7% niža nego
u avgustu. U istom peridu Delta Plus fond ostvario je svoj cilj očuvanja
i rasta vrednosti imovine i za razliku od indeksa zabeležio blagi rast od
+0.64%.

 

[truba21]

dakle kada indeksi na berzi rastu tada investicione jedinice fondova rastu jos brze, a kada indeksi na berzi padaju tada investicione jedinice fondova padaju mnogo sporije (ili stagniraju ili beleze blagi rast).

 

[Platin]

E sad ako ja mogu da prevedem na srpski ono sto sam procitao ovde ...i da dodam malo od onoga sto sam citao po knjigama

Investicioni fond kupuje akcije od najjacih firmi na berzi. A mozda to mogu da budu i one sa najboljom perspektivom.
I kupuju raznovrsno, tako da se nikada ne ostvari najbolji teoretski maksimum, ali se zato daleko pobegne od najslabijeg rezultata.


I jos kapiram - ulazite u fond koji odgovara vama. Dzaba ako neko ulozi u previse rizican fond pa ne spava mirno, ili bas naprotiv - zaspi - jer zeli 20% a dobija tek 4-5%...

A citao sam i to da gradjani ulazu svoj kapital u fondove... i da preuzimaju mnogo od rizika. A fondovi uzimaju samo mali deo rizika na sebe - ali i veliki deo profita.
Logika je: ako ste vec objavili da ne znate sta cete sa novcem - dajte ga nama. I onda... pa necete valjda da se zalite naknadno?
Naravoucenije: PRVO uloziti mnogo vremena, truda i znanja... pa tek onda nesto novca.
Nije zabranjeno uloziti u poneki fond, ali nije zabranjeno i preko toga samostalno kupovati akcije.

Porez na kapitalnu dobit ce biti 10% od Nove 2008. Bar su nesto ucinili.

Nesto mi pade na pamet... Ako akcije daju 5% godisnje... I ako neko ulaze 'pola plate' u akcije... pa posle 20 godina ce imati prihod ravan tom 'pola plate' ???
Ne znam da li se na dobit od akcija placa porez? Ali zvuci bar u teoriji interesantno... 20 godina radnog staza nije previse

 

[salbo_pismena]

NA KOJI NACIN CE GASPROM DA POSLUJE OVDE?
PORODAVACE GAS SRBIJAGAS-U....SRBIJAGAS......pa dalje,,,
bas me to zanima,a stvarno se ne razumem u ekonomiju niti u poslovanje ....

 

[joca111]

Eh, Monti, još da si naveo primer iz Marxovog ,,Kapitala,, 20m platna = 1 kaput, pomislila bih da ti ekonimija nije samo hobi!

Bravo!

To ti je talenat na delu. Ti bi, kako vidim, sa svojim bavljenjem ekonomijom iz hobija verovatno bio uspešniji od naših političara, koji se, na žalost, bave ekonomijom od zanata...

PS Ne laskam, konstatujem, kao ekonomista...

BTW, o tome da je Srbija u tunelu. To mi ipak zvuči optimistički, jer tunel ima ulaz i izlaz. I ne traje baš dugo. Ja bih volela da smo samo u tunelu, znala bih da će doći svetlo na kraju. Ovako, kako mi se čini, ronimo dugo, bez ronilačke opreme, ponestalo kiseonika, a dno i površina daleko...Davimo se u dubinama sopstvenog neznanja, inata, zavisti i nemorala.

I Srbija je u tunelu, samo što ona praktikuje ,da svoj tunel sama kopa!

 

[epoc]

evo neshto shto je trenutno veoma aktuelna ekonomska tema a biche sve vishe
energetska politika na najvishem nivou

tri najrespektabilnija i najvazhnija energetska trzhishta su severno americhko, zapadno evropsko i istochno azijsko. pored njih postoje i ona manje znachajna kao shto su istocno evropsko, juzhno americhko, indijsko... na sva tri glavna trzhishta monopol drzhi usa ali sa sve vechim uticajem od strane rusije.
cena nafte indeksirana je americhkom valutom shto govori ko je tu glavni ali... postoji i druga strana medalje. porast cene nafte dovodi do devalvacije dolara i dalje u represiju na usa trzhishtu. sve to je potpomoglo da se rusi na ovom polju krechu ko foke u vodi.
to me dovodi do sledeche stvari, buduchnosti na energetskom trzhishtu - prirodnog gasa. zbog poskupljenja energenata cene prirodnog gasa su rentabilnije nego ikad. gasprom je najavio novu cenu isporuke prirodnog gasa za sledechu godinu - industrijska cena od 350$ !!!
ranije sam vech pisao o tome

s tim shto che trzhishna cena biti josh visha...

evo da se podsetimo. izgleda da se ostvarilo, zajahale ruje gasovodne cevi.

 

[gost 23146]

evo da se podsetimo. izgleda da se ostvarilo, zajahale ruje gasovodne cevi.

I jesi li srećan što si uspešno gledao u pasulj?...a zamisli da si to sve rekao braći na Kosovu pre mesec i po?Sad bi bio ministar ekonomije u bazi Bondstil.

 

[epoc]

I jesi li srećan što si uspešno gledao u pasulj?...a zamisli da si to sve rekao braći na Kosovu pre mesec i po?Sad bi bio ministar ekonomije u bazi Bondstil.

ne brini ti za mene. mozhda bi trebao da se zabrinesh oko nechega shto chu tek da predochim ovde.
ili mozhda ipak nechu, briga nije dobra za zdravlje.