Ограђивање у Русији
петак, 08 април 2011 19:08
*
Три свештеника Руске Цркве обратила су се писмом Патријарху Кирилу и обавестили га да, због њихових анти-канонских чињења, примењујући 15. канон Прво-Другог Сабора, престају са његовим помињањем на богослужењима и примењују праксу ограђивања, предвиђену Канонима и посведочену Предањем Цркве у случајевима када Епископи од чувара Вере постају њени кваритељи.
Реакција је била непосредна; одмах наредног дана (1. априла) надлежни Митрополит Николај донео је одлуку о забрани свештенодејства и разрешењу са свих дужности; тројица свештеника налазе се под претњом рашчињења уколико не одустану од своје намере.
Према сведочењу протојереја Сергеја Кондакова њихов прогон је одмах започео.
У интервјуу за сајт
www.portal-credo.ru о. Сергеј нас упознаје да је, заједно са породицом, избачен из куће, започела је клеветничка кампања која се не ограничава само на њих, него обухвата и њихове породице, од њихових дојучерашњих пријатеља свештеника тражи се да их осуде, да их извргну руглу, да их називају расколницима...
„Ми само желимо да нам дозволе да исповедамо Православну Веру онако како су нас учили Свети Оци и Учитељи Цркве“, наглашава о. Сергеј, и није могуће да нам „Патријарх Кирил намеће своје схватање Православља“, додајући да „нам пишу и јављају се људи из свих крајева наше државе, и духовна лица, и прости људи, чак и атеисти, и подржавају нас. То нас радује. Ми ипак нисмо очекивали да ће бити таква реакција“.
О. Сергеј нас такође упознаје да је „нови свештеник у недељу служио у пустом храму, а верници су се молили заједно са мном, јер забрану свештенодејства сматрају неканонском, и неделотворном. Тако да ми продужавамо своје свештеничко служење“.
На крају о. Сергеј поручује да „уколико се ситуација буде развијала тако као што се данас развија у Московској Патријаршији, то ће нас све одвести у катастрофу. А ми не желимо да своју духовну децу доведемо до катастрофе“.
Наслови и нумерација у писму три свештеника начињени су од стране Инфо службе Епархије рашко-призренске у егзилу.
Мир вам, драга браћо и сестре. Данас вам се обраћамо писменим путем, пре него што пошаљемо писмо Његовој Светости патријарху московском и целе Русије, Кирилу, јер често чујемо питања: „Зашто ћути патријарх, зашто не даје одговоре на искушења нашег времена, зашто у Цркви у последње време видимо праве нереде разних „новотараца“?“ То не може а да нас не забрине.
Поред мене је свештеник Александар Малих, свештеник Саборног храма Светог благоверног Александра Невског. Отац Александар - докторант богословља, познати историчар Цркве, аутор изузетних радова везаних за историју епархије ижевске и удмуртске.
Отац Михаил, старешина цркве Преображења из села Јагул и старешина храма Светог Василија Великог. Отац Михаил је један од најпоштованијих свештеника наше Епархије. Упркос својој младости, он је заслужио велико поштовање међу различитим слојевима људи - својим ревносним служењем, и не само парохијским деловањем, већ и активно учествујући у раду са војском и затвореницима, и у образовању младих људи.
*
И ја сам грешни, прота Сергеј Кондаков, старешина храма Светог Николе у селу Завиалова, руководилац Одељења за односе са оружаним снагама, и Савета за спровођење закона, члан удмуртског Дома.
Све ово говоримо, да схватите да правимо веома смео чин, не у намери да створимо неку врсту личне рекламе, не да се бавимо неким личним проблемима. Напротив, верујемо да ћемо праве проблеме имати после овог обраћања, али ипак, превазићићемо страх, обратити се патријарху, за добробит Цркве, за добро Русије, за спасење душа сваког од нас.
Следи писмо патријарху
Ваша Светости!
Д И Ј А Г Н О З А
Свесни своје недостојности, aли ипак мотивисани осећајем бриге за своје стадо и његово лично духовно спасење, одлучили смо да Вам напишемо ово отворено писмо.
Милошћу Бога и молитвама Новомученика и Исповедника руских, падом богоборног комунизма, милиони људи дошли су у наручје Мајке Цркве.
Али, руку на срце, морамо признати да се није у пуном смислу догодио духовни препород код већине нашег народа.
Напротив, велики број наших људи су у још горем стању него што је био пре 20 година. Главни узрок који прети да уништи Русију је духовни и морални катастрофални пад.
И онда се поставља питање: „Зашто се није приступило рестаурацији православних храмова, оживљавању руске економије, војске, културе, породице?
Како у самом црквеном животу превазићи пороке, повезане са седамдесетогодишњим бољшевичким ропством“?
Ваша Светости, у последњих неколико година, заједно са крутом вертикалном моћи, у Цркви је изграђен мисионарски рад, који болно подсећа на „мисионарство“ које је преплавило Запад после 2. Ватиканског сабора. Колико вреди „мисионар целе Русије“ Андреј Курајев, када се некажњено исмева Канонима и Предању Православне Цркве?
Не може да не изазива нелагодност лакоћа са којом су дељене црквене награде и одликовања са ликовима светитеља, представницима власти и бизниса.
Неки би питали: „Који Орден Руске православне Цркве Московске Патријаршије би имао Краљ Ирод јудејски?“ Уосталом, познато је да се и он много залагао на изградњи и украшавању храма у Јерусалиму.
Нажалост, најјефтинија метода псевдопроповеди постала је норма црквеног живота. Зар морамо да поновимо тужно искуство католичког псевдо-мисионарства?
Да, „Жетва је у јеку, али je посленика мало“. Народу је потребна жива реч. Нама не требају пастири - каратисти, пастири – фудбалери, пастири - дизачи тегова, пастири - уметници, пастири - рок певачи, пастири - банкари. Нама су од виталнe важности потребни прави пастири, који сведоче Христа, не само речју, него и делом.
Зато нам је потребно да се ослободимо од паучине, која је покривала наш црквени живот у годинама комунистичке диктатуре.
./.
