Ekomenizam kod Rusa

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
O zajednickoj molitvi Rusa sa papistima malo se proculo, pa zataskalo i video-snimak zajednickog molebana uklonjen sa interneta. Ostao je samo govor bivseg patrijarha ruskog i njegov bratski cjelov sa rimokatolikom kao znak simbolicnog izmirenja (i ovo ce vjerovatno iskoro biti obrisano):


Ima li jos kakvih novosti o ruskom ekumenizmu?
 
Poslednja izmena:

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
Ista priča kao i sa onim drugim snimcima.Dok Sabor ne donese odluku o zajedničkom pričešćivanju i sasluživanju,to predstavlja izuzetak koji nema veze sa ustaljenom praksom PC.

Ruski patrijarh Aleksej sa svojim sinodom zvanicno je 16. decembra 1969. godine dozvolio rimokatolicima da se pricescuju u ruskim pravoslavnim hramovima?

I koliko dugo je to trajalo? To je trajalo nekoliko godina i to je vise od one jedne mrvice prinesene na rimski paganski oltar.
 

insanity_13

Iskusan
Poruka
5.746
Ruski patrijarh Aleksej sa svojim sinodom zvanicno je 16. decembra 1969. godine dozvolio rimokatolicima da se pricescuju u ruskim pravoslavnim hramovima?

I koliko dugo je to trajalo? To je trajalo nekoliko godina i to je vise od one jedne mrvice prinesene na rimski paganski oltar.

Ajmo malo neke dokaze(ako može,zaobidji me sa glupostima sa borbe za večeru i šlihtusa).
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
Ajmo malo neke dokaze(ako može,zaobidji me sa glupostima sa borbe za večeru i šlihtusa).

Otkud tolika vjerska neupucenost, pa opet tolika bezobrazna oholost. Onaj ko ne zna, provjerava i istrazuje, a ne kao ti: lajes ko pas prije provjere!

"On December 16, 1969, Patriarch Alexei II and the Sacred Synod of the Russian Orthodox Church, proclaimed their desire to allow the Catholic faithful to receive Holy Communion in Russian Orthodox Churches. This was a landmark act toward Church unity. Unfortunately, the decree was rescinded several years later."

Izvor:
http://www.russianlife.com/article.cfm?Number=841

http://rumkatkilise.org/necplus.htm

On December 16, 1969 the MP Synod decided “that in cases where Old Believers and Catholics ask the Orthodox Church to administer the holy sacraments to them, this is not forbidden.”

http://webcache.googleusercontent.c...on+december+16+1969&cd=10&hl=en&ct=clnk&gl=ca

http://www.orthodoxchristianbooks.com/articles/211/a-life-metropolitan-philaret-new-york/
 
Poslednja izmena:

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.709
O zajednickoj molitvi Rusa sa papistima malo se proculo, pa zataskalo i video-snimak zajednickog molebana uklonjen sa interneta. Ostao je samo govor bivseg patrijarha ruskog i njegov bratski cjelov sa rimokatolikom kao znak simbolicnog izmirenja (i ovo ce vjerovatno iskoro biti obrisano):


Ima li jos kakvih novosti o ruskom ekumenizmu?

Ja ne znam u kakvom svetu iz mašte vi živite, ali ekumenizam je zvanična crkvena politika Rusije
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
O zajednickoj molitvi Rusa sa papistima malo se proculo, pa zataskalo i video-snimak zajednickog molebana uklonjen sa interneta. Ostao je samo govor bivseg patrijarha ruskog i njegov bratski cjelov sa rimokatolikom kao znak simbolicnog izmirenja (i ovo ce vjerovatno iskoro biti obrisano):

о. Сергеј нас упознаје да је, заједно са породицом, избачен из куће, започела је клеветничка кампања која се не ограничава само на њих, него обухвата и њихове породице, од њихових дојучерашњих пријатеља свештеника тражи се да их осуде, да их извргну руглу, да их називају расколницима...

„Ми само желимо да нам дозволе да исповедамо Православну Веру онако како су нас учили Свети Оци и Учитељи Цркве“, наглашава о. Сергеј, и није могуће да нам „Патријарх Кирил намеће своје схватање Православља“, додајући да „нам пишу и јављају се људи из свих крајева наше државе, и духовна лица, и прости људи, чак и атеисти, и подржавају нас. То нас радује. Ми ипак нисмо очекивали да ће бити таква реакција“.

О. Сергеј нас такође упознаје да је „нови свештеник у недељу служио у пустом храму, а верници су се молили заједно са мном, јер забрану свештенодејства сматрају неканонском, и неделотворном. Тако да ми продужавамо своје свештеничко служење“.

На крају о. Сергеј поручује да „уколико се ситуација буде развијала тако као што се данас развија у Московској Патријаршији, то ће нас све одвести у катастрофу. А ми не желимо да своју духовну децу доведемо до катастрофе“.

Наслови и нумерација у писму три свештеника начињени су од стране Инфо службе Епархије рашко-призренске у егзилу.



Мир вам, драга браћо и сестре. Данас вам се обраћамо писменим путем, пре него што пошаљемо писмо Његовој Светости патријарху московском и целе Русије, Кирилу, јер често чујемо питања: „Зашто ћути патријарх, зашто не даје одговоре на искушења нашег времена, зашто у Цркви у последње време видимо праве нереде разних „новотараца“?“ То не може а да нас не забрине.

Поред мене је свештеник Александар Малих, свештеник Саборног храма Светог благоверног Александра Невског. Отац Александар - докторант богословља, познати историчар Цркве, аутор изузетних радова везаних за историју епархије ижевске и удмуртске.

Отац Михаил, старешина цркве Преображења из села Јагул и старешина храма Светог Василија Великог. Отац Михаил је један од најпоштованијих свештеника наше Епархије. Упркос својој младости, он је заслужио велико поштовање међу различитим слојевима људи - својим ревносним служењем, и не само парохијским деловањем, већ и активно учествујући у раду са војском и затвореницима, и у образовању младих људи.

*

И ја сам грешни, прота Сергеј Кондаков, старешина храма Светог Николе у селу Завиалова, руководилац Одељења за односе са оружаним снагама, и Савета за спровођење закона, члан удмуртског Дома.

Све ово говоримо, да схватите да правимо веома смео чин, не у намери да створимо неку врсту личне рекламе, не да се бавимо неким личним проблемима. Напротив, верујемо да ћемо праве проблеме имати после овог обраћања, али ипак, превазићићемо страх, обратити се патријарху, за добробит Цркве, за добро Русије, за спасење душа сваког од нас.




Следи писмо патријарху




Ваша Светости!




Д И Ј А Г Н О З А

Свесни своје недостојности, aли ипак мотивисани осећајем бриге за своје стадо и његово лично духовно спасење, одлучили смо да Вам напишемо ово отворено писмо.

Милошћу Бога и молитвама Новомученика и Исповедника руских, падом богоборног комунизма, милиони људи дошли су у наручје Мајке Цркве.

Али, руку на срце, морамо признати да се није у пуном смислу догодио духовни препород код већине нашег народа.

Напротив, велики број наших људи су у још горем стању него што је био пре 20 година. Главни узрок који прети да уништи Русију је духовни и морални катастрофални пад.

И онда се поставља питање: „Зашто се није приступило рестаурацији православних храмова, оживљавању руске економије, војске, културе, породице?

Како у самом црквеном животу превазићи пороке, повезане са седамдесетогодишњим бољшевичким ропством“?

Ваша Светости, у последњих неколико година, заједно са крутом вертикалном моћи, у Цркви је изграђен мисионарски рад, који болно подсећа на „мисионарство“ које је преплавило Запад после 2. Ватиканског сабора. Колико вреди „мисионар целе Русије“ Андреј Курајев, када се некажњено исмева Канонима и Предању Православне Цркве?

Не може да не изазива нелагодност лакоћа са којом су дељене црквене награде и одликовања са ликовима светитеља, представницима власти и бизниса.

Неки би питали: „Који Орден Руске православне Цркве Московске Патријаршије би имао Краљ Ирод јудејски?“ Уосталом, познато је да се и он много залагао на изградњи и украшавању храма у Јерусалиму.

Нажалост, најјефтинија метода псевдопроповеди постала је норма црквеног живота. Зар морамо да поновимо тужно искуство католичког псевдо-мисионарства?

Да, „Жетва је у јеку, али je посленика мало“. Народу је потребна жива реч. Нама не требају пастири - каратисти, пастири – фудбалери, пастири - дизачи тегова, пастири - уметници, пастири - рок певачи, пастири - банкари. Нама су од виталнe важности потребни прави пастири, који сведоче Христа, не само речју, него и делом.

Зато нам је потребно да се ослободимо од паучине, која је покривала наш црквени живот у годинама комунистичке диктатуре.


./.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.225
Т Е Р А П И Ј А

1. Ми Вас позивамо да се повуче чланство Руске Православне Цркве - Московске Патријаршије из Светског савета цркава.

За многе, остаје нејасно зашто наша црквена јерархија није решена на овај корак, јер је улазак у Светски савет цркава дошао под притиском и вођством прогонитеља Хрушчова, чији је главни циљ био уништавање православних Русије. Сетите се великог теолога 20. века Светог Јустина (Поповића), који је говорио о немогућности учешћа у раду таквих организација са канонске тачке гледишта као што су Светски савет цркава и екуменски покрет у целини.

2. Молимо да се наша јерархија огради од свејереси последњег времена – екуменизма.

3. Такође, епископи и свештеници који су током екуменистичких скупова учествовали у заједничким молитвама са јеретицима, нека се јавно покају, јер апостолско правило каже: „Нека епископ, презвитер или ђакон, који се молио са јеретицима, буде свргнут; а ако им је дозволио да врше неку званичну службу, нека се одлучи од Цркве“ (45. Апостолско правило).

4. Ми чврсто захтевамо да се прекине процес сједињења, а под маском теолошких разговора и расправа као и других екуменских деловања, са огрезлим у јереси, Ватиканом.

5. Молимо, да Руска Православна Црква, и лично Ви Ваша Светости, браните свети спомен Светих Царских Мученика од очигледних лажи, које су мање или више дистрибуиране у нашој земљи и широм света.

6. Чврсто тражимо да престане слепа пракса срамног компромиса са властима и свих врста флертовања са тајкунима.

7. Ми чврсто тражимо, да се Ви, Ваша Светости, побринете да наш народ види, не само благослове и пољупце са представницима врховне власти, већ и прекор који ћете им упутити.

8. Снажно Вас молимо и да се побринете да они духовници који су годинама сарађивали са КГБ-ом изразе јавно жаљење и покајање пред Богом и народом.

9. Ми одлучно молимо да дође крај испадима свештенослужитеља, има их и високо постављених, који се предају срамним смртним греховима. Грех содомије, унедрен под покровитељством специјалних служби међу свештенослужитељима Mосковске Патријаршије, нажалост цвета, рушећи Цркву изнутра.

10. Тражимо да обратите пажњу на животе многих сеоских свештеника који живе на ивици сиромаштва, док значајан део свештенства живи у благодети овога света, „давећи“ се у раскоши.

11. Позивамо Вас - послушајте и глас наше браће и сестара који су остали са делом Руске Заграничне Цркве, не желећи уједињење са Московском Патријаршијом.

У њиховој критици има доста истине. Ако их саслушамо, то ће довести до правог уједињења две гране Руске Православне Цркве, заснованом не на компромисима, већ на Истини.

12. Препоручујемо Вам такође да будете први међу онима који кажу да неће прихватити Универзалну електронску картицу која представља претњу за нашу земљу и људе.

13. Ваша Светости, опростите на смелости, али угледајте се на мученика Ермогена Патријарха, Његову Светост Патријарха Тихона, Светог Марка Ефеског... Поведите наш народ, устремљен да се очисти од екуменизма, сергијанства, порока и свега тога што нам смета да идемо за Христом и Пречистом Његовом Матером.

14. Али пре тога Ви, Ваша Светости, треба да се покајете пред Богом и верним народом за те грехе.

15. Ми стога, грешни, смирено прекидамо Ваше помињање на богослужењима, сагласно 15. Канону Прво-Другог Сабора, и трећем Kанону Трећег васељенског сабора.

Не може да буде нашим „Великим Господином“ онај, који нас води по путу апостасије и уније са папистима. Не може да буде наш отац онај, који гази каноне Цркве и правила Светих Отаца.



2011. Велики Пост, Крстопоклона Недеља


http://www.3rm.info/10336-kliriki-izhevskoj-i-udmurtskoj-eparxii.html
http://narodinteres.ru/patriarxa-prizivayut-k-pokayaniyu.html
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Ма какав позив на покајање?Тај Кирил и не верује у Бога као ни његов претходник Алексеј.Руси треба сви од рефа да приђу РИПЦ ,а под омофор архиепископа Тихона.
 

JocaŠkljoca

Aktivan član
Poruka
1.241
kardinal Koch putuje u Moskvu

http://www.radiovaticana.org/CRO/articolo.asp?c=469251

Papa primio pravoslavnoga nadbiskupa Hilariona

http://www.radiovaticana.org/CRO/articolo.asp?c=317605


Ekumenski susret u Subotici

http://www.radiovaticana.org/CRO/articolo.asp?c=457153

U sklopu Molitvene osmine za jedinstvo kršćana, koja ima veliku tradiciju u Subotici, našli su se zajedno u molitvi biskupi kršćanskih Crkava u evangeličkoj crkvi u Subotici. Molitvi su prisustvovali: mons. Stanislav Hočevar, nadbiskup i metropolit beogradski, mons. dr. Ivan Penzeš, biskup subotički, Vladika Irinej Bulović, episkop bački, dr. Ištvan Čete Semeši, biskup reformatske crkve, g. Samuel Vrbovsky, biskup slovačke evangeličke crkve i domaćin, mr. Arpad Dolinsky, biskup evangeličke crkve.
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.531
Ista priča kao i sa onim drugim snimcima.Dok Sabor ne donese odluku o zajedničkom pričešćivanju i sasluživanju,to predstavlja izuzetak koji nema veze sa ustaljenom praksom PC.

U situaciji koja "vlada u Srbiji" mozda bi bilo korisnije kada bi se sa "izuzecima " bilo mnogo , mnogo opreznije i kada se ne bi "dolivalo ulje na vatru" .

" О. Серафим Роуз: Александар Шмеман - заточеник рационалистичких протестантских идеја

МОДЕРНО АКАДЕМСКО БОГОСЛОВЉЕ

(Извод из књиге јеромонаха Дамаскина „Отац Серафим Роуз – житије и дело“)


Богословље које се учи као наука
обично проучава ствари историјски
и, зато, разумева ствари само са спољашње стране.
Будући да ту нема отачкога подвижништва
и унутарњег опита, ова врста богословља је
пуна нејасности и питања.
Старац Пајсије Светогорац, 1975.

Са практичне тачке гледишта,
најбољеје да човек не сматра да зна много
и да једноставно прима веру која нам је предата.
о. Серафим Роуз, 1979.
Отац Серафим је живео у времену када се међу научницима и интелектуалцима говорило о "патристичкој обнови" у Православљу. То је био један позитивни процес током кога су, у модерном свету, били обелодањени многи ретки отачки текстови. Међутим, о. Серафим је, такође, увидео и негативну страну овог процеса. Он је, међу православним научницима и богословима свога времена, препознао нову школу за коју је тврдио да ствара "потпуно нов приступ Православљу", и у својим текстовима се потрудио да предочи опасности које прете од оваквог приступа. Нови богослови су дошли, пре свега, из такозване "Париске школе" православне мисли, коју су чинили припадници руске интелигенције. Ова "париска школа" је настала тридесетих година XX века у "руском Паризу" - где је живело неколико десетина хиљада Руса који су побегли од комунизма [који је завладао] у њиховој Отаџбини - и она је у себе укључивала и конзервативне православне богослове као што је био Владимир Лоски (+1958.), и слободномислеће, тј. либералне мислиоце као што су били Николај Берђајев (+ 1948.) и бивши марксистички философи Петар Струве (+1944.) и о. Сергије Булгаков (+1944.).
Богословско средиште емигрантске заједнице био је Богословски институт Св. Сергија у Паризу. Декан овог Института, о. Сергије Булгаков је, током последњих десетлећа свога живота, заступао систем јеретичких идеја које је касније осудила Руска Црква, како у Совјетском Савезу тако и на Западу. Булгаковљев "софиолошки" систем је представљао велику претњу целовитости православног учења због чега је и Архиепископ Јован Максимовић 1937. године написао обимни отачки спис против софиологије.
Учење о. Сергија Булгакова ни у ком случају није представљало читав Институт. На Институту су предавали и православни научници који су, уопште узевши, били много пажљивији у свом излагању Вере. О. Георгије Флоровски (+ 1979) је био најпредањскији богослов међу њима. Занимљиво је да је и Иван Концевич, кога је о. Серафим сматрао истинским преносиоцем православног богословског предања, и сам студирао на Свето-Сергијевском институту. Претходно се духовно образовавши у Оптинској пустињи у Русији, Концевич је примио оно најбоље што је Институт Св. Сергија могао да му понуди.
Но, упркос чињеници да су Институт чинили различито усмерени професори, који се често нису међусобно слагали, његови либералније усмерени професори су заслужни за репутацију Института као средишта модернистичког богословља у руској дијаспори. По мишљењу многих, а нарочито унутар Руске Заграничне Цркве, "париско Православље" је постало синоним за богословски модернизам..."

Ostatak teksta na :

http://forum.verujem.org/index.php?topic=18520.msg321051;topicseen#msg321051
 
Poruka
19.909
Ограђивање у Русији
петак, 08 април 2011 19:08

*

Три свештеника Руске Цркве обратила су се писмом Патријарху Кирилу и обавестили га да, због њихових анти-канонских чињења, примењујући 15. канон Прво-Другог Сабора, престају са његовим помињањем на богослужењима и примењују праксу ограђивања, предвиђену Канонима и посведочену Предањем Цркве у случајевима када Епископи од чувара Вере постају њени кваритељи.

Реакција је била непосредна; одмах наредног дана (1. априла) надлежни Митрополит Николај донео је одлуку о забрани свештенодејства и разрешењу са свих дужности; тројица свештеника налазе се под претњом рашчињења уколико не одустану од своје намере.

Према сведочењу протојереја Сергеја Кондакова њихов прогон је одмах започео.

У интервјуу за сајт www.portal-credo.ru о. Сергеј нас упознаје да је, заједно са породицом, избачен из куће, започела је клеветничка кампања која се не ограничава само на њих, него обухвата и њихове породице, од њихових дојучерашњих пријатеља свештеника тражи се да их осуде, да их извргну руглу, да их називају расколницима...

„Ми само желимо да нам дозволе да исповедамо Православну Веру онако како су нас учили Свети Оци и Учитељи Цркве“, наглашава о. Сергеј, и није могуће да нам „Патријарх Кирил намеће своје схватање Православља“, додајући да „нам пишу и јављају се људи из свих крајева наше државе, и духовна лица, и прости људи, чак и атеисти, и подржавају нас. То нас радује. Ми ипак нисмо очекивали да ће бити таква реакција“.

О. Сергеј нас такође упознаје да је „нови свештеник у недељу служио у пустом храму, а верници су се молили заједно са мном, јер забрану свештенодејства сматрају неканонском, и неделотворном. Тако да ми продужавамо своје свештеничко служење“.

На крају о. Сергеј поручује да „уколико се ситуација буде развијала тако као што се данас развија у Московској Патријаршији, то ће нас све одвести у катастрофу. А ми не желимо да своју духовну децу доведемо до катастрофе“.

Наслови и нумерација у писму три свештеника начињени су од стране Инфо службе Епархије рашко-призренске у егзилу.



Мир вам, драга браћо и сестре. Данас вам се обраћамо писменим путем, пре него што пошаљемо писмо Његовој Светости патријарху московском и целе Русије, Кирилу, јер често чујемо питања: „Зашто ћути патријарх, зашто не даје одговоре на искушења нашег времена, зашто у Цркви у последње време видимо праве нереде разних „новотараца“?“ То не може а да нас не забрине.

Поред мене је свештеник Александар Малих, свештеник Саборног храма Светог благоверног Александра Невског. Отац Александар - докторант богословља, познати историчар Цркве, аутор изузетних радова везаних за историју епархије ижевске и удмуртске.

Отац Михаил, старешина цркве Преображења из села Јагул и старешина храма Светог Василија Великог. Отац Михаил је један од најпоштованијих свештеника наше Епархије. Упркос својој младости, он је заслужио велико поштовање међу различитим слојевима људи - својим ревносним служењем, и не само парохијским деловањем, већ и активно учествујући у раду са војском и затвореницима, и у образовању младих људи.

*

И ја сам грешни, прота Сергеј Кондаков, старешина храма Светог Николе у селу Завиалова, руководилац Одељења за односе са оружаним снагама, и Савета за спровођење закона, члан удмуртског Дома.

Све ово говоримо, да схватите да правимо веома смео чин, не у намери да створимо неку врсту личне рекламе, не да се бавимо неким личним проблемима. Напротив, верујемо да ћемо праве проблеме имати после овог обраћања, али ипак, превазићићемо страх, обратити се патријарху, за добробит Цркве, за добро Русије, за спасење душа сваког од нас.




Следи писмо патријарху




Ваша Светости!




Д И Ј А Г Н О З А

Свесни своје недостојности, aли ипак мотивисани осећајем бриге за своје стадо и његово лично духовно спасење, одлучили смо да Вам напишемо ово отворено писмо.

Милошћу Бога и молитвама Новомученика и Исповедника руских, падом богоборног комунизма, милиони људи дошли су у наручје Мајке Цркве.

Али, руку на срце, морамо признати да се није у пуном смислу догодио духовни препород код већине нашег народа.

Напротив, велики број наших људи су у још горем стању него што је био пре 20 година. Главни узрок који прети да уништи Русију је духовни и морални катастрофални пад.

И онда се поставља питање: „Зашто се није приступило рестаурацији православних храмова, оживљавању руске економије, војске, културе, породице?

Како у самом црквеном животу превазићи пороке, повезане са седамдесетогодишњим бољшевичким ропством“?

Ваша Светости, у последњих неколико година, заједно са крутом вертикалном моћи, у Цркви је изграђен мисионарски рад, који болно подсећа на „мисионарство“ које је преплавило Запад после 2. Ватиканског сабора. Колико вреди „мисионар целе Русије“ Андреј Курајев, када се некажњено исмева Канонима и Предању Православне Цркве?

Не може да не изазива нелагодност лакоћа са којом су дељене црквене награде и одликовања са ликовима светитеља, представницима власти и бизниса.

Неки би питали: „Који Орден Руске православне Цркве Московске Патријаршије би имао Краљ Ирод јудејски?“ Уосталом, познато је да се и он много залагао на изградњи и украшавању храма у Јерусалиму.

Нажалост, најјефтинија метода псевдопроповеди постала је норма црквеног живота. Зар морамо да поновимо тужно искуство католичког псевдо-мисионарства?

Да, „Жетва је у јеку, али je посленика мало“. Народу је потребна жива реч. Нама не требају пастири - каратисти, пастири – фудбалери, пастири - дизачи тегова, пастири - уметници, пастири - рок певачи, пастири - банкари. Нама су од виталнe важности потребни прави пастири, који сведоче Христа, не само речју, него и делом.

Зато нам је потребно да се ослободимо од паучине, која је покривала наш црквени живот у годинама комунистичке диктатуре.


./.

Три свештеника не значи ништа у погледу правца којим издајници и вуци у овчијој кожи воде Руску Цркву. Мораће тамо, као и код нас, да дође до чистке и на духовном и на световном нивоу.
 

gost 102443

Buduća legenda
Poruka
31.187
A koj će da gu izvede tu čistku? Nacionalno svJesne patriJotske klerofašističke snage?

Važi.

Pitaj prosečnog Srbina ili Rusa da li mu je važnija veća plata ili tamo neki ekumenizam za koji nije ni čuo, ili ako jeste, nema pojma šta je to niti ga interesuje.

Vaše je prošlo, pomiri se s tim.
 
Какав екуменизам, ко год то подржава престаје бити православан, и у друштву је проклетих. То је и РПЦ и СПЦ и да не набрајам. Такозвано уједињено хришћанство није никакво хришћанство јер је тако што проклето! Сви хришћани ако хоће да буду хришћани и могу и треба да буду јединствени, али само у ИПХ, јер само онда могу кренути путем покајања и спасења душе.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.