Еколошки устанак позива организације, покретe, јавне личности у "Фронт за одбрану Србије"

комшија

Stara legenda
Poruka
93.377
1718872234559.png



Ekološki ustanak poziva organizacije, pokrete, javne ličnosti u „Front za odbranu Srbije“


1718872666480.png


18. jun 2024

Ekološki ustanak pozvaće sve opozicione stranke, ekološke organizacije, političke pokrete, aktiviste, profesore i javne ličnosti koje su protiv iskopavanja litijuma kako bi se napravio zajednički "front za odbranu Srbije, građana Srbije - vode, vazduha i zemlje", rečeno je za N1 u tom pokretu.

Iz Ekološkog ustanka navode da će uskoro obavestiti javnost o datumu sastanka, zajedničkoj strategiji i planovima aktivnosti.

Rudnik litijuma kompanije Rio Tinto mogao bi u Srbiji da bude otvoren 2028. godine, rekao je predsednik Aleksandar Vučić za britanski Fajnenšal tajmes.

1718872471978.png


Tome se protive brojni aktivisti i meštani Gornjih Nedeljica.

Borbu kroz insituticije, a ako treba ponovo i na ulici, najavljuju iz Ekološkog ustanka i pokreta Kreni-promeni.

link

Анти-Србијански режим жели да зарад профита приватника од наше лепе уже Србије направи сумпорну рупу! Чипуљчанин се очигледно погодио са Рио Тинтом. Зато Србијанци сви у фронт за одбрану Србије!!
 
Bilo bi bolje da su se prvo svi dogovorili pa onda izašli u javnost nego ovako da neko krene javno da šefuje i onda ga drugi ignorišu.

Šefovanje i sujete i dalje ostaju nepremostiv problem za opoziciju. I to je velika šteta jer nikad ništa neće uraditi.
 
Bilo bi bolje da su se prvo svi dogovorili pa onda izašli u javnost nego ovako da neko krene javno da šefuje i onda ga drugi ignorišu.

Šefovanje i sujete i dalje ostaju nepremostiv problem za opoziciju. I to je velika šteta jer nikad ništa neće uraditi.
Овај фронт може да успе само уколико у истом не буде лажног опозиционара бр.1, Друга Ђида!
 
Значи, копаће се литијум све у 16.

Sećam se kad je Ćuta negodovao kad je Savo krenuo da šefuje i predložio svima da se napusti skupština. Kaže, ne radi se to tako, morao je prethodno da se dogovori sa ostalima i u pravu je. Međutim, sad to isto on radi, istrčava bez dogovora. To su sve stvari na kojima možemo da vidimo da tu nikoga zapravo ne zanima saradnja, svako gleda samo svoje dupe i da ućari koji poen tako što prvi oglasi kako ima neku kul ideju. Što bi se dogovarao. Tako da, nažalost, opozicija izgleda neće biti dovoljno dorasla situaciji da se nosi sa Vučićem čak ni na ovakvim zicer temama.
 
Sećam se kad je Ćuta negodovao kad je Savo krenuo da šefuje i predložio svima da se napusti skupština. Kaže, ne radi se to tako, morao je prethodno da se dogovori sa ostalima i u pravu je. Međutim, sad to isto on radi, istrčava bez dogovora. To su sve stvari na kojima možemo da vidimo da tu nikoga zapravo ne zanima saradnja, svako gleda samo svoje dupe i da ućari koji poen tako što prvi oglasi kako ima neku kul ideju. Što bi se dogovarao. Tako da, nažalost, opozicija izgleda neće biti dovoljno dorasla situaciji da se nosi sa Vučićem čak ni na ovakvim zicer temama.

Нема ту ништа док ови споља не реше да пусте Вучића низ воду.

Ови сад у опозицији нису сви заједно ни примирисати СНС сектомашини.

Али је је споњни фактор иоак кључан.
 

1719191996643.png

Mladi idu pešice iz Beograda i Novog Sada za Gornje Nedeljice, protiv Rio Tinta


"Mi smo spremni na ovu borbu i više nećemo prihvatati prazna obećanja"

1719192159949.png


23. ЈУН 2024.

Grupa mladih iz Beograda i Novog Sada 25. juna kren uće pešice za Gornje Nedeljice, kako bi se pridružili protestu protiv Rio Tinta , zakazanom za 28. juni.

Kako se navodi u poziivu koji je uputio student Ivan Bjelić, „nakon 110 godina, opet krećemo u marš na Drinu“, pešice iz Beograda putevima srpske vojske u Prvom svetskom ratu – preko planine Cer u dolinu Jadra.

„Ovoga puta naša borba za zaštitu života u ovoj državi usmerena je na „privatnog“ okupatora, kompaniju Rio Tinto“, navodi se u pozivu.

Dodaje se da je okupljanje planirano za 25. jun kod železničke stanice Novi Beograd u 6 časova ujutru, odakle će se zajedno sa ekipom iz Novog Sada krenuti put Gornjih Nedeljica.

„Cilj ovog marša je jasan – branimo našu zemlju, branimo vodu, branimo ceo živi svet i budućnost Srbije koja se našla na putu onima koji žele da je pokore i od nje naprave siromašnu koloniju koja nema budućnost“, precizira se.

Rio-Tinto-foto-Slobodna-rec-1024x512.jpg


Dodaje se da su odlučni da pruže pomoć meštanima doline Jadra koji se ne sučeljavaju samo sa kompanijom već i sa „ozbiljnom propagandnom mašinerijom“ od strane aktuelne vlasti koja „lobira za stranu kompaniju, strani kapital i lični profit na muci ovog naroda“.

Podseća se da su ranije blokade dovele do ukidanja Prostornog plana područja posebne namene Jadar, kao ida se izjava tadašnje premijerke da je sa Rio Tintom u Srbiji gotovo i da je „na njega stavljena tačka“, ispostavilo kao obmana.

„Mi smo spremni na ovu borbu i više nećemo prihvatati prazna obećanja“, poručuje se uz poziv građanima da im se pridruže ili pruže bilo koju vrstu pomoći.
 
1719282694910.png




Rio Tinto neće odustati, građani moraju biti uporni: Da li pisma i protesti mogu da spreče iskopavanje litijuma u Srbiji?


1719282718866.png





24.06.2024.

Pisma i protesti protivnika izgradnje rudnika litijuma u Srbiji sigurno neće odvratiti kompaniju Rio Tinto da odustane od tog projekta u dolini Jadra. Postoji mogućnost da se ljudi okupe oko teme, ali to nije dovoljno jer zavisi i od političkih okolnosti.

Izuzetno je važno da se taj štetni projekat ne ostvari i stoga je bitna svaka inicijativa koja mu se protivi. Međutim, ako bi osim spremnosti da daju potpis građani bili spremni i da masovno podrže i učestvuju u dobro osmišljenim protestima sa jasno definisanim zahtevima to bi dovelo do pobede u ovoj borbi.“

To kažu sagovornici Danasa odgovarajući na naše pitanje dana, da li pisma, peticije i protesti i mogu uticati da se Rio Tinto povuče iz Srbije.

Nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio moguće otvaranje rudnika litijuma u Srbiji 2028. stanovnici doline Jadra najavili su protest 28. juna, opozicija stvaranje Fronta za odbranu Srbije, a više od 40 stručnjaka i organizacija civilnog društva iz Srbije uputilo je pismo u kojem negoduju zbog navoda o rudniku litijuma.

Ekonomista Milan R. Kovačević, za Danas kaže da pisma i protesti protivnika izgradnje rudnika litijuma sigurno neće odvratiti kompaniju Rio Tinto da odustane od tog projekta u dolini Jadra.

– Razlog je taj što je za tu kompaniju, u komercijalnom smislu, reč o važnom poslu te je stoga rešena da ga i sprovede do kraja. Shodno tome, pritisak onih koji su protiv izgradnje rudnika neže uticati na namere Rio Tinta i ta kompanija će koristiti sva raspoloživao sredstva kako bi se izborila za ostvarenje svog poslovnog interesa – navodi on.

A Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, za Danas ukazuje na to da je pitanje iskopavanja litijuma bez sumnje interesantno za veliki deo ljudi.

– U pitanju je vrlo konkretna stvar, u kojoj su izmešani opravdan strah od uništavanja okoline i populizam uvezan sa teorijama zavrera. Dakle, postoji mogućnost da se ljudi okupe oko teme, ali to nije dovoljno. Zavisi i od političkih okolnosti, a čini mi se da su one loše trenutno za veću mobilizaciju ljudi – procenjuje Popović.

Dok je za Draganu Rakić, potpredsednicu DS, jedini i najveći problem građana Srbije kriminalna vlast kojoj su ljudski životi oduvek bili jeftini, a Rio Tinto je samo posledica.

– U državi u kojoj nema vladavine prava, gde institucije ne da ne postoje, nego su aktivni saučesnici u kriminalnim aktivnostima vladajućeg režima, peticije, nažalost, ne mogu sprečiti nijednu od mnogobrojnih štetočinskih aktivnosti države. Međutim, ukoliko bi osim spremnosti da daju potpis za peticiju koja se protivi iskopavanju litijuma građani bili spremni i da masovno podrže i učestvuju u dobro osmišljenim protestima, sa jasno definisanim zahtevima i kada bismo se svi mi koji se protivimo rudarenju litijuma ujedinili u široki i snažni front za odbranu Srbije i prava na zdravu životnu sredinu – to bi dovelo do pobede u ovoj borbi – kaže ona za Danas.

Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj, za Danas skreće pažnju na to da samo pominjanje mogućnosti da će izgraditi rudnik litijuma u Srbiji, kompaniji Rio Tinto u potpunosti odgovara jer joj diže cenu akcija na berzi.

– Sa druge strane izuzetno je važno da se taj štetni projekat ne ostvari u našoj zemlji i stoga je bitna svaka inicijativa koja mu se protivi. Svaki glas protiv apsolutno jača front otpora izgradnji rudnika litijuma u Srbiji, i samim tim je poželjan i koristan. Smatram da i protestna pisma i protesti na ulici mogu dovesti do rezultata, odnosno da pritisak javnosti može da natera Rio Tinto da odustane od svojih planova i povuče se iz Srbije – zaključuje on.
 

1719282968011.png

„Bilo bi mudro da opozicija ćuti i pusti građane da vode“: Cvijetin Milivojević o najavi formiranja Fronta za odbranu Srbije


1719283035824.png


24.06.2024. 20:38

Iako je opozicija složna oko toga da se treba zajednički boriti protiv rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, jedinstvo koje je postojalo teško se može vratiti, a „mudrije“ bi bilo pustiti narod da sam organizuje otpor nego formirati Front za odbranu Srbije, tvrdi politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Nakon ponovnog plasiranja teme rudarenja litijuma, sve opozicione partije složile su se u osudi namere kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.

Prve korake ka organizovanom otporu napravio je Ekološki ustanak koji je pozvao sve opozicione stranke, ekološke organizacije, političke pokrete, aktiviste, profesore i javne ličnosti koje su protiv iskopavanja litijuma kako bi se napravio zajednički „Front za odbranu Srbije, građana Srbije – vode, vazduha i zemlje“.

Iako još uvek nema konkretnih informacija o strategiji i aktivnosti fronta, mnoge opozicione partije su dale svoj pristanak formiranju ovog novog saveza.

Ovaj savez ne bi bio koalicija jer nije u pitanju izlazak na izbore, već drugačiji društveni i ekološki problem, ali potencijalna saradnja opozicije nameće ponovo temu šireg jedinstva koje je izgubljeno raspadom koalicije „Srbija protv nasilja“.

S obzirom da bi u njemu učestvovale sve aktivne opozicione stranke, i da suština problema nisu teme koje su dosad pravile razdor u opoziciji, poput izlaska na izbore i izbornih uslova, koje su i dovele do raspada SPN, može se postaviti pitanje da li će ovakav front uspeti da motiviše simpatizere i glasače opozcije i ponovo stvori kritičnu masu koja bi se kapitalizovala u borbi protiv vlasti već na sledećim izborima, ali i u vaninstitucionalnoj borbi povodom drugih pitanja poput rušenja Beogradskog sajma ili Generalštaba.

Politički analtičar Cvijetin Milivojević na ovo pitanje odgovara kratko – teško.

„Vi ste imali od 17. decembra do drugog juna jednu vrlo veliku dozu razočarenja kod birača opozicije, bilo onih koji simpatišu onaj deo „štrajkbreherske“ opozicije, koji je izašao na izbore drugog juna, bilo onih takozvanih bojkotaša koji su odustali od izlaska pa time faktički pomogli SNS-u da zacementira vlast pogotovu u Beogradu“, pojašnjava Milivojević.

1719283092631.png


Kako kaže, za ponovo stvaranje jedinstva poput onog iz decembra prošle godine bilo bi potrebno jako puno napora.

„Olako je proćerdano sve ono što je učinjeno prošle godine, sve ono što se učinilo do izbora 17. decembra i sve ono što je učinjeno u postizbornim borbama za zaštitu izbornih rezultata, koje su potrajale do dela aprila kada je deo opozicije ipak odlučio da izađe na izbore pod bilo kojim uslovim“, tvrdi Milivojević i dodaje da je sada to „jedan Sizifov posao i da tu opozicija ne može puno da učini“.

Pre nego političke partije, Milivojević vidi udruženja građana „koja nisu toliko u politici do grla“ i same građane koji su direktno pogođeni onim što će se dešavati u vezi sa Gornjim Nedeljicama, a zatim i u vezi sa Valjevom kao vrlo verovatno sledećom lokacijom Rio Tinta za rudarenje, kao nekoga ko može da povede borbu.

„Mogu i pojedinci, direktno pogođeni činjenicom da će njihova deca odrastati u kraju koji ima nekoliko reka sa divnom pijaćom vodom, a sutra će piti flaširanu vodu“, ističe Milivojević.

On smatra da i ti ljudi trebalo da ukažu na to a da opozicija treba samo da pomogne.

„A da opozicija vodi… Nažalost nisu se ni pokazali, ni dokazali. Zar je moguće da cela opozicija ne može da sazna za dve godine gde su nestali potpisi 30.000 građana. Zar to nije bio dovoljan razlog da sve stranke opozicicije bojkotuju izbore, il ida svi izađu na izbore“, naglašava Milivojević.

„Dakle, potrebno je da tu postoji neki inicijalni pokušaj, da neka inicijalna kapisla dovede opoziciju u red, a da opozicija, ovakva kakva je, posle ovog fijaska i debakla, kada je veći deo glasača opozicije u letargiji i razočaran, da ona nešto organizuje, nekakve borbe i frontove – bolje im je da ćute u ovom trenutku“, tvrdi sagovornik Danasa.

On smatra da bi mudrije bilo da, ukoliko dođe do autentične vrste pokušaja da se ukaže na problem rudarenja litijuma, a problem je evidentan jer ovde sada postoji jedna nemilosrdna propagandna za rudarenje litijuma, opozicija „prećuti i nakači se na te pokušaje zaštite građana od rudarenja“.

Sa druge strane, smatra Milivojević, ukoliko opozicija sama kandiduje temu fronta, kao što sada pokušava, svađaće se više u vezi sa tim ko je u pravu nego što će posvetiti pažnju problemu.

„Pa sad vidim jedan kaže to nije dobro, jedan kaže odlično, treći kaže da ali smo imali problem drugog juna“, tvrdi Milivojević i zaključuje da bi „opozicija trebalo da čeka svoju šansu ako se pojavi neko drugi, a ne politička opozicija, pa da oda tu potraže svoju šansu u drugoj fazi, bez da vode“.

Posetimo, za sada su na poziv Ekološkog ustanka pristali Srbija Centar, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, i Pokret za preokret, pokret „Kreni promeni“ i Nova Demokratska stranka Srbije.

Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka je za N1 rekla da će prvi korak u ovoj borbi biti Zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i Zahtev za ukidanje ekploatacione dozvole.
 
1719313178140.png




Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu saopštava da Projekat „Jadar“ nema razumno obrazloženje


„Zastupnici ‚Rio Sava Exploration‘ uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju "najbolje svetske kompanije" i da ne postoji razlog za brigu od ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka“, konstatuje se u saopštenju Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

znakovi pored puta

Znakovi pored puta u Jadru

Mašina 24.06.2024.


„Ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovodi do teške destrukcije i zagađenja svih medijuma životne sredine (vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, šumskih ekosistema, biološke raznovrsnosti), često sa teškim posledicama po javno zdravlje lokalnih zajednica“, navodi se u saoštenju koje je objavio Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu a prenosi Prvi prvi na skali.

U saopštenju se apostrofira da Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke na globalnom nivou, dok svake godine umire oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. „Kao jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu označeni su rudarenje i procesi prerade ruda. Grad Bor, u istočnoj Srbiji, označen je kao jedna od 50 ‚žrtvovanih‘ zona po ovom pitanju, na svetskom nivou“, konstatuje se i dodaje:

Projekat „Jadar“ se odnosi na gusto naseljene oblasti

„Izražavamo svoje protivljenje namerama da s obnovi realizacija projekta “Jadar” jer taj projekat nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog, socijalnog, niti moralnog stanovišta.

Odbor za zaštitu životne sredine podseća javnost da je 16. marta 2023. godine Evropska Komisija usvojila predlog mera u cilju sigurnog, diversifikovanog, dostupnog i održivog snabdevanja kritičnim mineralnim resursima, u okviru Direktive o kritičnim mineralnim resursima (Critical Raw Materials Act, EU, 2023/0079). Kako kažu, jdan od pokretačkih motiva bio je ‚smanjenje zavisnosti od Kine‘, radi čega se ohrabruju države članice EU, države kandidati i one koje to nameravaju da postanu, da stvore što bolje uslove za istraživanje i eksploataciju mineralnih resursa. „Očigledno je da EU korporacije pokazuju sve veći interes za snabdevanje kritičnim mineralnim resursima (njih oko 50) koji su neophodni za izradu tehnološki naprednih proizvoda“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se podseća da je projekat eksploatacije litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji započet 2002. godine, a ukinut posle masovnih protesta širom Srbije početkom 2022. godine.

„Projekat se odnosi na gusto naseljene oblasti oko Loznice i Valjeva, što u potpunosti odudara od aktuelne svetske prakse koja je povezana sa nenaseljenim područjima (Australija, Kina, Zimbabve) ili pustinjama (Čile, Argentina)“, kažu domaći naučnici. Oni podsećaju javnost na to da jeegativan stav o realizaciji projekta iskazan na naučnom skupu u Srpskoj akademija nauka i umetnosti (maj 2021), kao i kroz stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije i brojnih profesora i istraživača sa univerziteta i naučnih instituta.

Posebno je problematičan Akcioni plan raseljavanja stanovništva

U saopštenju se dodaje da su 2022. ukinuti pojedini dokumenti koji su predstavljali osnov za realizaciju projekta, uključujući Uredbu o Prostornom Planu područja posebne namene, akti o prenameni poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko za više od 300 domaćinstava Gornjeg Jadra (prema rešenju Republičkog geodetskog zavoda) i lokacijski uslovi za postrojenje za preradu minerala jadarita.

„Posebno je problematičan ‚Akcioni plan raseljavanja stanovništva‘, koji sprovodi ‚Rio Sava Exploration‘“, smatraju članovi Odbora.

U saopštenju se navodi i da je organizacija ‚Marš sa Drine” došla do podataka da je kompanija potrošila više od 270 miliona dolara od trenutka suspenzije projekta (početkom 2022), a da je od 2002. potrošeno ukupno 518 miliona dolara. „Dakle, u periodu 2022-2024 potrošeno je više novca nego za prethodnih 19 godina, uglavnom na nematerijalne troškove vezane za promociju projekta, marketinško-reklamne usluge, subvencije lokalnom stanovništvu za nabavku poljoprivredne mehanizacije (iako rudnik direktno uništava poljoprivredu)“, dodaje se.

Deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka nisu opasne?

„Zastupnici ‚Rio Sava Exploration‘ uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju ‚najbolje svetske kompanije‘ i da ne postoji razlog za brigu od ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka“, navodi se u saopštenju.

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu smatra da praksa pokazuje sasvim suprotne primere. Kako navode, 4. avgusta 2014. pukla je brana jalovine rudnika bakra i zlata na potoku Mount Polley (centralna Britanska Kolumbija) kada je isteklo 25 miliona m3 jalovine i vode u jezero Quesnel (centralna Britanska Kolumbija). Kompanija „Imperial Metals“, kako kažu, nije kažnjena niti optužena. Između ostalog, došlo je do izlivanja 326 tona nikla, 400 tona arsenika, 177 tona olova i 18.400 tona bakra. Ugroženi su proces vodosnabdevanja stanovništva i najvažnija staništa za mrešćenje lososa.

Kada je probijena brana jalovine još jednog rudnika zlata, vlasništvo „Aurul, S.A. Baia Mare Company“ (30. januara 2000. godine) došlo je do isticanja 100.000 m3 materijala sa mnogo cijanida, koji je dospeo u lokalni vodotok (sliv reke Tise), navodi se u saopštenju. Procenjuje se da je 50-100 tona cijanida, preko Rumunije i Mađarske, transportovano do Srbije, što je izazvalo fatalne posledice po živi svet i vodosnabdevanje stanovništva, podseća se. Kako se dodaje, koncentracija cijanida na pojedinim deonicama rečnog toka je bila 100 puta veća od maksimalno dozvoljene količine za pijaću vodu, a oporavak akvatičnog ekosistema je trajao više od pet godina.

Predstavnici „Rio Sava Exploration“ i dalje pokušavaju da kupuju zemljište i nekretnine, najavljuju stimulativne podsticaje lokalnim zemljoradnicima za nabavku poljoprivredne mehanizacije i vrše medijsku pripremu za pokušaj obnove projekta, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, to izaziva uznemirenost stanovništva ugroženih područja, ali i velikog broja pisaca, sportista, glumaca, akademika SANU, članova Akademije inženjerskih nauka Srbije, studenata, srednjoškolaca, sveštenika, profesora univerziteta, novinara, policajaca, značajnih ličnosti i običnih ljudi iz srpske dijaspore.

„Podržavamo rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi“, naglašava se

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je odobrilo veliki broj istražnih prava, uglavnom stranim, privatnim rudarskim kompanijama: zlato – 88, bakar – 79, litijum – 63, bor – 52, natrijum – 51, stroncijum – 51, cink – 39, olovo – 37, srebro – 31, gvožđe – 17, molibden – 8, antimon – 7, barit – 4, arsen – 1. Predmet istražnih prava je 535.966 ha, odnosno, 6% teritorije Srbije, navodi se u saopštenju..

„Podržavamo rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih, što vodi enormnom ekstraktivizmu i nepovratnom uništavanju zemljišta, velikih rezervoara kvalitetnih podzenih voda, staništa rznolikog biodiverziteta, prostora za život ljudi i drastičnog ugrožavanja javnog zdravlja“, zaključuje se.

Saopštenje potpisuje Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu redovni profesor dr Ratko Ristić.

Kako se pojašnjava, Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu osnovan je 2021. godine. Predstavlja stručno i savetodavno telo čija je funkcija da Senatu i drugim telima Univerziteta podnosi predloge u cilju zaštite i unapređenja životne sredine.
 

1719314814668.png


Mladi iz Novog Sada i Beograda krenuli na protest protiv iskopavanja litijuma


1719314784069.png


25.06.2024.


Grupa mladih iz Novog Sada i Beograda krenula je peške sa železničke stanice Novi Beograd do Loznice kako bi se pridružila protestu protiv Rio Tinta zakazan za petak, 28. jun.

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi rudnik litijuma mogao biti otvoren već 2028. godine, najavljen je protest 28. juna, na Vidovdan, u Gornjim Nedeljicama. Organizatori su ga nazvali "svelitijumski sabor".

Iz Beograda je peške krenulo 10 aktivista. Aktivista Ivan Bjelić izjavio je za FoNet da su stigli do Makiša i nastavljaju ka Obrenovcu. Kako je rekao, na putu dugom 134 kilometra proći će kroz Obrenovac i Šabac i preći Cer i Tekeriš.

1719314905252.png


"Želimo da pokažemo spremnost i odlučnost da možemo da se odlučimo na ovakvu akciju, da znaju na šta smo spremni ako reše da otvore rudnik mimo narodne volje", rekao je Bjelić.

Pridružio im se i lider Pokreta "Kreni-promeni" Savo Manojlović.

Bjelić je za N1 rekao da će izgleda brže stići nego što su planirali, a upornosti i istrajnosti im kaže, ne manjka.

"Očekujemo da se građani uključe usput kako budemo prolazili kroz gradove. Teško je ljude informisati o akciji u ovakvoj medijskoj sceni", naveo je on.

Kako kaže, nada se da će ljudi koji nisu deo šetnje barem automobilima doći u petak, 28. juna u Gornje Nedeljice na protest protiv projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto.

Lazar Dinić iz grupe STAV naveo je zna kako izgleda život u rudarskom mestu.

"Ja sam iz Bora i znam kako izgleda kada je rudarski grad okupiran stranim kompanijama. Priča o zelenim rudnicima - od toga nema ništa. Samo deset odsto mladih iz Bora želi da ostane tamo. Znam kako to izgleda, zato smo krenuli da jasno i glasno to pokažemo", naveo je Dinić.

Staza kojom pešače, navode, upravo je ona kojom su se kretali naši preci u Prvom svetskom ratu.
 

Back
Top