Екоцид у Србији

Mapa trovanja: Peking, Delhi i Beograd najzagađeniji gradovi


zagadjenje-gradovi-svet-725x408.jpg

Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Zagađenje vazduha predstavlja sve veći problem državama širom sveta, a posebno su ugroženi veliki gradovi. Među njima su tradicionalno Peking, Nju Delhi, London, Meksiko siti, a sve češće na listi najzagađenjih nalaze se i evropski gradovi. Poslednjih nekoliko meseci svedoci smo sve većeg zagađenja vazduha u Beogradu, a brojke su zabrinjavajuće.

https://nova.rs/svet/mapa-trovanja-peking-delhi-i-beograd-najzagadeniji-gradovi/

Pet najvećih trovača vazduha u Beogradu

collage-0125-725x483.jpg

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs, Mladen Pavlovic / Shutterstock.com, N1

Iz dana u dan čitamo vesti o zagađenju vazduha koje guši i truje Beograd. Vrednosti zagađujućih čestica često premašuju dozvoljene limite, a beogradski vazduh neretko se vidi i golim okom. Izdvojili smo pet najvećih zagađivača koji utiču na zdravlje Beograđana i našu prestonicu svrstavaju u vrh svetske liste gradova u kojima vazduh ume da bude opasan po život.

https://nova.rs/vesti/drustvo/pet-najvecih-trovaca-vazduha-u-beogradu/
 
U istoj smo ravni sa Kinom i Indijom. Hvala predsedniku Vucicu i viziji.
Ne , u Kini i Indiji postoje predeli koji su u velikoj meri očuvani a sama Kina polako izbacuje prljavu tehnologiju uvodeći standarde te seleći je u Afriku, neke azijske zemlje i Srbiju. Ako se realizuje trovačnica vazduha Zrenjanin i trovačnica vode i vazduha Loznica (Jadar) Srbija će uveliko prevazići obe te zemlje i ući u red nekih Afričkih zemalja gde sem toksikalije ne postoji ništa. Gde su od samog vrha pa do opštinskog nivoa vladini službeenici korumpirani na usluzi prljavih korporacija . Gde vlada iseljavanje , siromaštvoi otmice . Pogledati slučaj Nigerije.
Ja još jednom apelujem na građane da se pobune i zaustave divljanje stranih investitora i Vučićeve komesarske uprave.
 
Ko da se buni i otkud je to razlog? Ljudi se obicno bune za svoj interes, ne za opste dobro.
Ne vidim razlog da se prosečni Lozničanin ne pobuni da mu dete ne dobije karcinom koji je u velikoj meri izvestan . Ili ne vidim razlog da se za istu stvar ne pobuni prosečan Šapčanin. Nema razloga da se svi oni plus prosečan Beograđanin ne pobune jer će biti primorani da piju flaširanu vodu usled neispravnosti vode iz vodovoda. Razmere ekocida nisu u potpunosti jasne ali je sigurno da je najbolje da se Lozničani odmah već sad isele a verovatno i Šapčani. Takođe postoji opasnost za Valjevo a Beograđani ostaju bez vode za piće. Doduše moći će da kupuju vodu kod istih onih koji su u korporacijskom talu.
 
Ne vidim razlog da se prosečni Lozničanin ne pobuni da mu dete ne dobije karcinom koji je u velikoj meri izvestan . Ili ne vidim razlog da se za istu stvar ne pobuni prosečan Šapčanin. Nema razloga da se svi oni plus prosečan Beograđanin ne pobune jer će biti primorani da piju flaširanu vodu usled neispravnosti vode iz vodovoda. Razmere ekocida nisu u potpunosti jasne ali je sigurno da je najbolje da se Lozničani odmah već sad isele a verovatno i Šapčani. Takođe postoji opasnost za Valjevo a Beograđani ostaju bez vode za piće. Doduše moćiće da kupuju vodu kod istih onih koji su u korporacijskom talu.
Znas kako ko ce da osvesti ljude? Kada ce Loznicanin ili Spcanin toga biti svestan?
 
Kyrgyzstan’s foreign debt is reportedly as much as $5 billion and more than 40 percent of that ($1.8 billion) is owed to the Export-Import Bank of China for a series of infrastructure projects over the last decade under the guise of the Belt and Road Initiative (BRI), Chinese leader Xi Jinping's signature foreign-policy project.
 
Dragi ljudi,

U petak 26.2. postavili smo velika pamučna pluća u centru Beograda kod Doma omladine kako bismo ustanovili za koliko će dana ona pocrneti. I pored toga što je dobijena dozvola za postavljanje bilborda na 7 dana, danas su me zvali iz komunalne policije i tražili da se bilbord ukloni još koliko danas u prepodnevnim časovima, sa najavom da ćemo u suprotnom biti kažnjeni.

Ne možete zamisliti moj šok nakon što smo pre skoro 3 nedelje tražili dozvolu, platili uredno administrativne takse i Opštini Stari grad i Sekretarijatu za saobraćaj u iznosu od skoro 9.000 dinara, čekali 16 dana da nam odobre sa silnim prebacivanjima odgovornosti (sigurna sam da se svakodnevno suočavate sa sličnim birokratskim mehanizmima u stilu pređi brigo na drugoga). Nismo dobili odgovor na to što su nam izdali dozvolu sa 5 dana kašnjnja i na molbu da rok produže, ali su zato vrlo ažurno u 8 sati ujutru na dan kada u ”teoriji” ističe 7 dan akcije izašli na teren i bili dovoljno posvećeni da nekoliko puta pozovu u vezi uklanjanja bilborda. Ima li to smisla?

NE nema! Ne postoji nijedan racionalni razlog da se taj bilbord skloni - platili smo takse, ne zaustavljamo i ne remetimo saobraćaj, ni na koji način nismo ugrozili nikoga. Možda ih boli istina koja može da se pokaže na tim plućima? Posle nepuna 3 dana pluća su patinirala uprkos jakoj košavi koja dva dana rasteruje zagađen vazduh.

Zahvaljujući mnogima od vas koji su se danas pojavili na akciji od 12-13h opet smo poslali snažnu poruku #imamopravodadišemo i da, imamo to pravo i MNOGO vam hvala što šaljete poruke podrške, delite vesti i što ste bili sa nama danas. Lepo je znati da nismo sami u ovome - 51.000 nas je stalo iza ove inicijative i mi nismo samo potpisi, mi smo ljudi koji veruju da neke stvari mogu da se menjaju i spremni smo da se potrudimo oko toga.

Sutra, kao i naredna 3 dana bićemo ispred Doma omladine između 12-13h. Ukoliko ste u prilici dođite da zajedno čuvamo pluća Beograda danas, a sutra ćemo nadam se ići sa istim ciljem i po drugim gradovima i mestima u Srbiji kako bismo ukazali na alarmantnost ovog problema.
NEĆEMO sklanjati bilbord makar plaćali kaznu! Ako bude tako, to će samo biti dokaz neefikasnosti našeg birokratskog sistema i poremećenog sistema vrednosti u kojem živimo. Trudimo se da to menjamo.
 
Eko straža

star_filled_24_fds-gray-70.png
Омиљено · 20 h ·

⚠️
Važno!
Vigor Majić je prvi u javnosti izneo informaciju koja se već neko vreme šuškala u eko krugovima. Pre mesec dana u javnosti se pojavio dokaz da Termoelektrana "Pljevlja", ugalj ipak tretira hemikalijama, dokaz je tender nabavke 238 tona hemikalija. Jalovina jedva da može da gori. A sada dolaze informacije iz Energetike da im je stigla jalovina i da to utiče i na proces proizvodnje energije.
Definitivno jedan od razloga pogoršanja zagadjenja vazduha u Srbiji i na Balkanu jeste što ugalj koji sam po sebi zagadjuje čak nije ni ugalj nego glina, koji je u procesu sagorevanja ekstremni zagadjivač, a praktično nema kalorijsku vrednost.
157834286_282595696556554_6154671099471183864_o.jpg
 
Букти депонија у Ковину, мештани се гуше, очајни и у сузама, а надлежни ђуте
ВЕСТИ Аутор:Јелена Мирковиђ10. мар. 202120:44 > 22:0135 коментара
Подели:

Еколошким проблемима у Србији нема краја. Становнике Ковина од децембра гуше дим и смрад са локалне депоније. Пожар који је избио пре неколико дана - и даље није угашен, а мештани тврде да због депоније годинама не могу нормално да живе. Иако су се за помођ више пута обрађали надлежнима, одговор нису добили.
Испод ведрог неба депонија и пожар. Последњих дана гореле су гомиле смеђа, а граћани Ковина су се гушили. И даље дишу на шкрге, јер ватра која је букнула у петак још тиња.
Мештани за Н1 кажу да страхују за своје здравље, јер им смрад са депоније годинама прави проблем.
„Затварају се прозори, веш не може да се рашири, деца не смеју да се пуштају напоље, мораш их затварати, а лепо је време, од децембра се ми гушимо, моје дете не иде ни у вртиђ, јер мало – мало гори и напуне јој се бронхије и тешко дише.“
„Ја нођу навијам сат ако случајно нема дима, да бар мало отворим прозор, кад ти у 3 нођу устајеш да мало проветриш и гледаш да ли дим иде на тебе или не.“
„Ови што су близу овде трују се сваки дан, пацови као мачке, депонија, ево може да се сними, гура се према куђама.“
А они који живе тик до депоније, попут Анће Ковачевиђ, кажу да немају нормалан живот.
„Али сам поврећене до суза, немаш више снаге да одеш у општину, немаш снаге да се бориш, немођна сам, код кога да идем шта да радим, стварно сам немођна и очајна сам што не можеш испред свог дома какав је такав је да седнеш, не смеш овде да седнеш, не смеш доле да се спустиш, не смеш да отвориш прозор, па ја не знам шта смем“, прича нам Анћа кроз сузе.
anđa kovačević kovin
Извор : Извор: Н1
На ковинској депонији баца ко шта стигне. Слојеви смеђа који су виши од 10 метара, направили су „еколошку бомбу“. На том месту се отпад одлаже више од 30 година. Смеђе је толико нагомилано да се депонији у Ковину не види крај.
Не види се ни решење проблема, којих је из дана у дан све више.
Поред депоније пролази главни плински вод који напаја Ковин, а спаја се са Смедеревом, каже мештанка Славица Стојисављевиђ.
„Због ћубрета су га једним делом изместили, мада то није ништа, ако то експлодира, подђи ђе земљу, експлодирађе и цеви, то ђе бити еколошка катастрофа“, страхује она.
Драгослава Вујановиђ каже да се у близни прави и друга депонија. „Ми се тренутно налазимо на земљишту које је прва зона и ми плађамо порез за ту прву зону, немамо канализацију, немамо основне услове за живот и ја мислим да би стварно неко требало да доће да реагује по питању ових ствари“, поручује она.
Надлежни за сада ђуте. Не одговарају граћанима, али ни новинарима. Јер на питање када ђе решити проблем на ковинској депонији и шта ђе бити предузето како би се проблем решио трајно, а не привремено, за Н1 одговор није стигао из Општине Ковин и Министарства за животну средину.
А да је проблем још одавно требало да буде решен, тврди бивши покрајнски инспектор за екологију Шимон Банчов.
„Ово је једна врста немара од стране локалне самоуправе, обзиром да је по свим прописима Србије ова депонија требало одавно да се затори донет је и посебан пропис да она мора да се измести, прича о ширењу депоније преко гасовода, то је нешто незамисливо, то је нешто што страшно угрожава целу околину“, указује он.
kovin deponija
Извор : Извор: Н1
А због депоније, списак угрожених све је дужи.
„Хође деца да се жене, па ко да се жени, ко девојку да доведе овде у овај наш крај? Ко? хајде да ухватим за руку девојчицу слатку, тетка маску, маску, гуши ме тетка – коме да се обратиш“, жали се Анћа Ковачевиђ.
Обрађају се мештани надлежима и поручују – затрпајте депонију, како бисмо почели нормално да живимо.

https://rs.n1info.com/vesti/bukti-d...ni-se-guse-ocajni-i-u-suzama-a-nadleznu-cute/
 
НИШТА ОД ПАРА, ДИШИ НА ШКРГЕ Смедеревци ће и даље дисати најзагађенији ваздух, јер они који би требало да га "пречисте" НЕ ЗНАЈУ ДА СЕ ПРИЈАВЕ на конкурс
smnederevo smog bec kombo foto Nenad Pavlovic
ФОТО: НЕНАД ПАВЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Смедеревцима се баш не да да продишу.... Ваздух у овом граду опасан је по здравље, а већ дуго времена се мало тога чини на решавању овог проблема. Влада Србије направила је први корак и локалној власти практично "сервирала" новац како би унапредили његов квалитет, али градски челници паре нису успели да узму, јер, није шала - нису знали да ваљано попуне конкурсну документацију.

Последња средњовековна престоница Србије данас је један од најзагађенијих градова у нашој земљи, али и у Европи, а ниво загађености неколико пута претходних година позиционирао је Смедерево на сами светски врх - градова катастрофалног квалитета ваздуха.
Ваздух у овом граду је годинама уназад, према званичним извештајима Агенције за заштиту животне средине, "трећег квалитета". То значи да су вредности загађујућих материја велики број дана у години прекорачене. Највећи "кривци" су индустријска постројења, индивидуална ложишта, саобраћај, котларнице на мазут.

Centar Smedereva pod smogom i maglom
ФОТО: НЕНАД ПАВЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Центар Смедерева под смогом и маглом
И управо је за уклањање једног од доминантних загађивача део решења понудило Министарство за заштиту животне средине.
Наду грађана да би у "чађава плућа" града на Дунаву могао да допре дашак "свежег ваздуха" улио је јавни конкурс које је поменуто министарство раписало почетком фебруара, а којим је локалним самоуправама стављено на располагање 200 милиона динара.

Овај новац издвојен је за суфинансирање реализациије пројеката набавке, замене, реконструкције и санације котларница за грејање. Заинтересованост за ова средства показало је чак 69 градова и општина, међу којима и градске власти у Смедереву, које на својој територији има чак 12 котларница на мазут. Показали су заинересованост, али изгледа, не и одговорност и знање.
Очекивања грађана Смедерева била су да ће, као један од градова са највећим проблемима када је ваздух у питању, добити новац који је градска власт тражила у складу са поднетим пројектом.
Zagađanje je jedan od najvećih problema u ovom gradu
ФОТО: НЕНАД ПАВЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Загађање је један од највећих проблема у овом граду
Међутим, након што је пре неколико дана надлежно министарство објавило ранг листу градова и општина којима је новац на располагање стављен, уследило је разочарење. Не само да Смедерево није добило тражена средства за пројекат санације котларница, већ пријава коју су поднеле градске службе није ни узета у разматрање. Зато што смедеревски "градски оци" нису знали да поднесу пријаву на конкурс.
Као разлог за одбијање у образложењу министарства наведно је да се се неће вредновати пријаве које су неблаговремене, неуредне, непотпуне, које нису у складу са одредбама Јавног конкурса и које садрже друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину пријаве или их није могуће вредновати према задатим критеријумима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Смедеревци у шоку због ЦРНЕ ПРАШИНЕ, погледајте како изгледају ноге након шетње травом и подлога где се БЕБА ИГРА (ВИДЕО)
"СОБА У КОЈОЈ СПАВА БЕБА ЦРНА ЈЕ ОД ПРАШИНЕ" Смедервци бесни, и даље не знају шта их ГОДИНАМА ТРУЈЕ, нити колико је то опасно
ПРОТЕСТ У СМЕДЕРЕВУ Грађани се удружили против загађења ваздуха, блокриали пругу

Са друге стране, Град Ваљево, који такође има великих проблема са загађењем, на истом конкурсу, за реконструкцију мерно-регулационе станице са изградњом пратеће опреме за прелазак на гас, добило је од Министарства за заштиту животне средине 80 милиона динара.
"Од последица загађења годишње умре 223 особе"
Чланица Иницијаиве која скреће пажњу на један од највећих пробелма Смедереву - "Црвени беџеви" , Наташа Рашковић каже за "Блиц" да у Смедереву, "од последица загађења вазхуха годишње умре 223 особе према извештајима Батута и СЗО", па је с тога, како наводи, потпуно несхватљиво да градска управа није успела да пошаље ваљану пројектну апликацију.
Železara Smederevo
ФОТО: НЕНАД ПАВЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Железара Смедерево

Наглашава да људи често доводе железару у везу са загађењем не узимајући у обзир и остале, "класичне" изворе, као што су управо котларнице на мазут.
- Код нас су све котларнице на мазут што је потпуно неприхватљиво, то је гориво које је мислим забрањено у ЕУ, затим, веома мали број грађана греје се путем централног грејања, док је велики број кућних ложишта, која су огроман извор загађења, такође ту је и саобраћај и када све то увежете добијете једну слику која каже да неколико година предњачимо на неславној листи најзагађенијих градова - објашњава.
Градска управа одбила помоћ
Чланови ове иницијативе на састанку са градоначелником Јованом Бечом понудили су се да помогну када је конкурс у питању. Речено им је да нема потребе, те да ће људи из градске управе сами то урадити. И урадили су. Како не треба...
- Градска управа урадила у децембру, на нашу иницијативу, елеборат који коначно дефинише проблеме када су котларнице у питању. Смедерево има на малој површини 12 котларница на мазут не рачунајући ту котларнице неких других институција. Пао нам је у очи тај конкурс и покушали смо да контактирамо градску управу са жељом да заједно са њима учествујемо у пројектној апликацији. Добили смо уврења да није било потребе, они су то сами написали и просто је несхватљиво да та пројектна апликација није прошла. То је било неопходно да се догоди. Добили смо уверење на састанку са градоначелником да ће они издвојити средства за конверзију барем две котларнице ове године али оно што би било боље је да су средства добијена на конкурсу - каже она.

Грађани огорчени - "Велика срамота"
Грађани Смедерева који муку муче са квалитетом ваздуха који удишу огорчени су, чини се са правом, након што су чули за резултате конкурса. Проблем загађености, како кажу, из године у годину се повећава, уместо да се постепено смањује.
- Грађани ћуте и трпе уместо да инсистирају код надлежних у Смедереву на одговорима шта се по овом горућем питању радило и шта ће се радити. Бојим се истине да се не ради ништа и да се све препушта случају. А да у овој бојазни има истине говори и одлука да пројекте из Смедерева који се тичу замене котларница министарство одбије јер су непотпуни, неблаговремени и неуредни. Велика је то срамота за наш град, као и показатељ да тренутно нема назнака здравије животне средине за нашу децу пре свега - каже за "Блиц" један од грађана Смедерева разочаран степеном загађењена, али и неодговорношћу локалне власти када је вођење рачуна о квалиету ваздуха у питању.
Градоначелник ћути
"Блиц" је неколико пута покушао да ступи у контакт са градоначелником Смедерева Јованом Бечом како бисмо њега упитали да прокоментарише пропуст управе на чијем је челу, као и да ли ће неко сносити одговорност за исти, али су се сви покушају завршили неуспешно.
Jovan Beč
ФОТО: НЕНАД ПАВЛОВИЋ / РАС СРБИЈА
Јован Беч
Из његовог кабинета речено нам је прво да је градоначелник "на службеном путу", затим се јавио он, рекао да је на састанку и замолио нас да позовемо касније. Након што смо то и учинили, тражио је да пошаљемо мејл, на који такође није одговорио.
"Семафор загађења"
Из "Црвених беџева" наглашавају да је најопасније што се грађани нигде не информишу о нивоу загађења.
- Немају сви апликације путем којих можете проверити ниво загађења, нарочито не старији суграђани, иако закон обавезује локалне самоправе да обавештавају грађане они то не чине па смо ми са грађанима скупили 4.500 потписа и захтевали да се постави лед екран на централном тргу који показује ниво загађења, назвали смо га семафор. Скупљамо новац за семафор. То неће да реши загађење али је то ствар коју можемо и морамо да урадимо - каже Наташа Рашковић за "Блиц".
ВИДЕО: Сме

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/n...e-disati-najzagadeniji-vazduh-jer-oni/8q0ely9
 
Eko straža

star_filled_24_fds-gray-70.png
Омиљено · 2 ч. ·

Poslanica SDPS-a, Jasmina Karanac, rekla je da Srbija, kao kandidat za prijem u EU, treba da zna da je cilj EU da najkasnije do 2050. godine postigne "klimatska neutralnost" - nulto godišnje zagađenje.
Koliko je skladna sa ovom izjavom izjava predsednika da imamo zalihe lignita za još 60 godima?
Koliko je skladan sa ovom izjavom plan Srbije da se izgrade dve nove termoelektrane Kolubara B i Kostolac B3 snage 350MW?

Ne samo da ne idemo u karbonsku neutralnost nego ćemo umesto grba dvoglavog orla na zastavu staviti dva čekića

*****************************


Eko straža

star_filled_24_fds-gray-70.png
Омиљено · 3 ч. ·

Cementara CRH u Popovcu za jednu smenu spali 5 tona guma. Domaćim cementarama omogućeno je da kao alternativni energent godišnje iskoriste oko 25.000 tona automobilskih i traktorskih guma.
Medjutim ko reguliše rad cementara? Lafaržu je prošle nedelje banula ekološka inspekcija, po tvrdji Danasa, nivoi zagađenja vazduha bili su i do 200 puta viši od dozvoljenih. U Beočinu 90% populacije umire od raka. Cementare kada dobiju kaznu to se vodi kao poljoprivredni pretup, a ne kao krivično delo nesavesnog tretmana otpada koje bi prekršiocu donele do pet godina zatvora.
Zakoni su dobri, sprovodjenje je problem.
Drugi deo jednačine jesu sve te polovne gume, jer nije baš da naše menjamo kad se malo izliže šara. Gume dolaze kao polovna roba iz Nemačke i iz drugih zemalja EU, kojima je jako zgodno da mi uvezemo ovu sirovinu koja ustvari predstavlja otpad. Na žalost sve te već istrošene gume koje se isoriste ostaju kao vrlo problematična sirovina.
Istina je da prljava kineska industrija nije jedini problem, jasno je da je teško malim državama da ostanu suverene, ali ono zašta se treba izboriti jeste da ne postanu medjunarodna deponijska stanica i uvoznica prljavih tehnologija.
Pritisak postoji sa svih strana, a Autralijsko/Britanska multinacionalna korporacija Rio Tinto tek pretenduje da dodje i napravi štetu.
Na žalost najveći problem je nesposobnost da identifikujemo ove probleme. Većini žitelja Srbije gume su najmanji problem. Prljava industrija generiše poslove, jalovina prskana aditivima jefinu struju, paljenje strnjika lak način rešavanja otpada, a onda kada se neko razboli od raka, onda ništa više nije važno.
Problem se rešava sad.
 

Чукарица: Главни проблем паљење секундарних сировина; Ко је крив? ВИДЕО​

Становници Чукарице боре се са разним проблемима за које морају, како тврде, да се ангажује више институција. Главни проблем им је паљење секундарних сировина
ИЗВОР: Б92, ПРВА ПЕТАК, 19.03.2021. | 19:50 -> 23:40


Подели
Foto: Printskrin/Prva TV

Фото: Принтскрин/Прва ТВ​
Са једне стране улице стамбене зграде, са друге стране неформално ромско насеље које је настало пре више деценија.

" Проблем јесте што то није обично, није обично паљење као да су то неке ПМ честице само , већ ту има много опаснијих материја то су ти тзв. диоксидни фугани и то су врло канцерогене материје, и то је велики проблем пошто тај дим врло често иде директно на насеље, можете видети слике на групи "Чукаричка падина" како буквално цело насеље буде угушено у том диму, тај токсични облак се спусти ниско и људи не могу да отворе прозоре, да изводе децу", рекао је Бојан Шишмић из Еко страже.

Како кажу становници општине, тај ланац продаје секундарних сировина мора да се разбије због чега мора решењу мора да се прикључи и МУП Србије.

Председник општине Чукарица, Срђан Коларић, каже да је исељење одговор на проблем.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=19&nav_category=12&nav_id=1829648
 

Чукарица: Главни проблем паљење секундарних сировина; Ко је крив? ВИДЕО​

Становници Чукарице боре се са разним проблемима за које морају, како тврде, да се ангажује више институција. Главни проблем им је паљење секундарних сировина
ИЗВОР: Б92, ПРВА ПЕТАК, 19.03.2021. | 19:50 -> 23:40


Подели


Foto: Printskrin/Prva TV



Фото: Принтскрин/Прва ТВ​

Са једне стране улице стамбене зграде, са друге стране неформално ромско насеље које је настало пре више деценија.

" Проблем јесте што то није обично, није обично паљење као да су то неке ПМ честице само , већ ту има много опаснијих материја то су ти тзв. диоксидни фугани и то су врло канцерогене материје, и то је велики проблем пошто тај дим врло често иде директно на насеље, можете видети слике на групи "Чукаричка падина" како буквално цело насеље буде угушено у том диму, тај токсични облак се спусти ниско и људи не могу да отворе прозоре, да изводе децу", рекао је Бојан Шишмић из Еко страже.

Како кажу становници општине, тај ланац продаје секундарних сировина мора да се разбије због чега мора решењу мора да се прикључи и МУП Србије.

Председник општине Чукарица, Срђан Коларић, каже да је исељење одговор на проблем.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=19&nav_category=12&nav_id=1829648
Cigani i Srbi.
 
Насловна Друштво Са обале Ћехотине изнио 300 врећа смећа


ДРУШТВО

Са обале Ћехотине изнио 300 врећа смећа​



АУТОР ИГОР ЈАНКОВИЋ
24.03.2021.

0 C
Foča

Фочак Љубомир Тодовић напунио је око 300 великих врећа смећа чистећи обалу ријеке Ћехотине на локалитету пет километара узводно од Фоче у рејону насеља Драгочава.

Тодовић је очистио око шездесет дужних метара обале, ширине од десет до 20 метара, а за то му је било потребно двадесетак дана.
Овај тренер и мајстор каратеа прича да је уз пластичне кесе и флаше, било свега и свачега- животињских кожа и цријева, гума и других ауто дијелова, старих телевизора, тепиха, разних дијелова намјештаја, пиљевине, отпада од огуљеног кромпира, трулог поврћа…
Што је најгоре, констатује Тодовић, на мање од 100 метара одатле, налазе се контејнери.

„Невјероватно колико је било смећа, не може се набројати чега je све било. Сигурно сам одавде изнио 300 великих врећа, мање не, може само да их је било више. Почео сам крајем фебруара и смећа још има, тако да ћу наставити, али како је било, сада обала изгледа много боље“, каже Тодовић.
Ljubo-DRagocava-2-600x450.jpg


Дио обале Ћехотине, површине око 1.000 метара квадратних, који је уредио, налази се између омладинског излетишта и викенд имања његових ћерке и зета, на самом улазу у насеље, код табле Драгочава.
Он се нада да ће овај његов гест утицати на несавјесне грађане који су бацали смеће на обалу ријеке да то више не чине, те да ће још неког подстаћи на сличну акцију очувања природе.

Жеља му је да, уколико се нађе неко ко би му се придружио, „коридор“ чисте обале за почетак састави са омладинским излетиштем, а да затим настави и даље низводно према острву Бриони и Фочи.

Фоча је позната по великом ријечном богатству и Фочаци се воле похвалити да њихова општина лежи на 17 ријека, али доста је оних који то богатство не знају да цијене, па су дивље депоније на обалама, попут ове у Драгочави, честа појава.
 

Back
Top