Ma, općenito, jesu li egoizazi pohlepa itekako povezani?
Mijenjaju li se ljudi kada dođu na moć?
Ljudi se po dolasku na vlast, sticajem moci ne menjaju, vec ono skriveno u njima tada ispliva na povrsinu.
Razlog je moc, osecaj koji ih opija, koji im daje samopouzdanje i raste kada gaze ili omalozavaju druge.
Kada steknu moc da o necemu odlucuju, ljudi se osecaju poput bogova. Kako je morficko polje naelektrisano negativnom energijom sveta u kome zivimo, ono podstice da oholost, bahatost, pohlepa u ljudima preplavi, i oni se zatvaraju prema empatiji, altruizmu, gledaju iskljucivo sebe kao centar univerzuma.
Znam par njih enormno bogatih koji se ponasaju kao razmazena deca, od njih mozes mnogo da naucis kakav covek ne treba da bude.
Oni su odlican primer koji ne treba slediti. Takvih je mnogo u medijima, sportu, politici.
Kada bi pitali ljude u ovoj zemlji, da li bi voleli da budu kao Novak Djokovic ili Marat Safin, ne verujem da bi jedan izabrao Safina.
Medjutim, ja bih izabrao Safina. Zasto sam dao ovaj banalan primer, upravo zato jer je u njemu pitanje zasto Safin, koje niko ne postavlja i ne razume.
Odgovor je prost, jedan je izabrao moc i popularnost kao svoj simbol, drugi ih je odbacio spontano kako su i dosle.
Nisu moc i popularnost problem, vec njihov uticaj na razmisljanje, ponasanje koje ukalupe coveka u roba moci.
O Djokovicevom turniru, mecu svakodnevno bruje mediji jer je to popularno, tu je ogroman novac, moc koja privlaci mocne, bogate.
Mecevi se prate uzivo, o njima se pise danima, vrse analize i sve to zbog vestine prebacivanja loptice preko mreze sa jedne na drugu stranu terena.
Onda pocinju tekstovi o Djokovicu, gde se on velica i podize u nebesa samo zbog novca, popularnosti. Tako svaki dan u krug, iznova i iznova.
Ne umanjujem necije vrednosti, trud, rezultate, i sam sam bio sportista, samo odmotavam klupko popularnosti i u njemu ne vidim nista korisno i vredno neke moci, znanja, prosperiteta.
Sa druge strane virtuoz na gitari, muzicki genije Radomir Tocak, odrzava koncert u svom rodnom gradu posle 30godina; i takav jedan spektakl se samo pomene u medijima kada prodje, u gomili nebitnih vesti. Skroman, produhovljen covek cije su pesme usrecile mnoge ljude, koji ne peva o novcu, kaficima, mafiji, seksu i nasilju, koji je deo jedne kulture vredne moci dobrote bica, potpuno je zaboravljen i ne primecen u nihilistickom drustvu.
Ovde sada otvaram mozda neke druge teme, ali sve je povezano. Egoizam i moc hrane jedan drugoga, unistavaju sve lepo i korisno.
