EDM (Energetska Duhovna Medicina)

[Varanasi]

Energetska Duhovna Medicina

Energetska duhovna medicina je najmlađa grana alternativne medicine. Njen osnivač u Srbiji je Ljubiša Stojanović. On je, kao registrovanu delatnost 16 godina primenjivao Energetsku medicine u svom centru u Novom Sadu. Centar Ljubiša Stojanović je pored isceljujuće delatnosti, imao i veliki broj drugih aktivnosti: objavljeno je 9 knjiga koje se tiču energetske medicine, oko 20 naučnih i kliničkih studija o efektima energetske medicine, održano je više seminara iz isceljenja, višegodišnji seminar Put ka prosvetljenju, sarađivao je sa svetskim centrima alternativne medicine, učestvovao na kongresima, sajmovima i festivalima energetske medicine SAD, Rusij, Engleskoj i Makedoniji.

Energetska medicina se bavi proučavanjem energetskih uzroka hroničnih bolestii i energetskim načinima uklanjanja bolesti.

Bolest nastaje u oko 80% slučajeva kao posledica stresova i negativnih misli (nezadovoljstva, brige, žalosti, borbe za vlast,strahova i sl.). Sve ovo postepeno dovodi do blokade protoka energije kroz naš organizam što na kraju prouzrokuje hronične bolesti.


Energetsko Isceljenje

Osobe koje su se posvetile proučavanju ovih pojava mogu, energetskim delovanjem, da uklone blokade. To automatski dovodi do povlačenja bolesti. Isceljenje eneregijama podrazumeva isceljujuće seanse i upotrebu isceljujućih proizvoda.

Energetska seansa je delovanje isceljujućom energijom na blokade koje su dovele do bolesti. Posle svake seaanse blokade su manje, a bolest se polako povlači. Potrebno je uraditi više seansi, npr, dve nedeljno. Postojale su i video kasete sa snimljenim isceljujućim seansama, koje deluju pri svakom emitovanju.


Proizvodi Enegetske duhovne medicine

Delovanje duhovnih energija sa nekog materijalnog nosača, ne samo da je moguće nego je i veoma efikasno. Prizvod se sastoji iz dva dela:

1. Nosača proizvoda kao što su : metalni privezak, kreme. pilule itd.
2. Nevidljivih korisnih energija koje dr Stojanović, svojom molitvom u dubokoj meditaciji, dovodi u nosač proizvoda.

Privesci neprekidno deluju isceljućom energijom. Večiti su i neškodljivi. Postoji više desetina proizvoda Ljubiše Stojanovića od kojih neki pomažu generalno kod svih bolesti kao što su: apsolut, zaštitnik od loših misli, anti stres i dr. Većina je spcijalizovana za za pojedine grupa bolesti kao što su: normalizator krvnog pritiska, anti-virus, pilule za probavne puteve, za usta i sl. Takođe postoji i proizvodi preventivnog i razvojnog karaktera kao što su ogrlica Sveta Znanja, pojačivač inteligencije, zaštitnik od štetnih zračenja, anti smog, i dr.

Terapija energetskom medicinom pomaže kod većine hroničnih bolesti, a podrazumeva korišćenje isceljujućih proizvoda i isceljujućih seansi. Plasman proizvoda i terapija nisu, za sada, mogući samo u Srbiji.


Priznanje Energetske medicine

Tradicionalna (komplementarna, alternativna) medicina priznata je i kod nas. Pravilnikom, koji je stupio na snagu 22.12.2007. Precizirano je koje metode mogu da se koriste u dijagnostici, lečenju, ali i tokom oporavka bolesnika kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Pod imenom Energetska duhovna medicina u dozvoljene tehnike ušla je i metoda Ljubiše Stojanovića.

Međutim, za razliku od susednih i zemalja članica EU, kod nas alternativnom terapijom mogu da se bave samo zdravstveni radnici, koji su prošli određenu edukaciju. Primera radi, akupunkturom se može baviti medicinski tehničar, farmaceut, lekar ili stomatolog, koji ima minimum 300 časova edukativne nastave iz ove oblasti. Pomenimo da su ovim pravilnikom otvorena vrata alternativnoj medicini u državnim zdravstvenim ustanovama, pre svega u domovima zdravlja.

Zbog toga, što je za primenu Energetske duhovne medicine potrebno više godina obučavanja ne postoji ni jedan zdravstveni radnik koji bi ozbiljnije primenjivao njene mogućnosti. Sa donošenjem ovog zakona Centar Ljubiša Stojanović je prestao sa isceljujućom praksom, a delovanje duhovnih energija može se probati na seminaru dr Stojanovića, gde ih on izvodi u informativne svrhe i kao potvrdu vrednosti širih saznanja do kojih je došao istražujući energije.

Očekuje se da da će se približavanjem Evropskoj Uniji otkloniti neki nedostaci pravilnika o Tradiciionalnoj medicini i omogućiti i stanovništvu Srbije da, pored naučne medicine koristi i dobrobiti alternativnih načina lečenja, pa i, verujemo, medicine budućnosti – Energetske duhovne medicine.

Preuzmite Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine http://seminar.rs/downloads/Pravilnik_119_2007.pdf

Nedostaci pravilnika

Da bismo dosegli pravnu praksu evropskih zemalja, prema mišljenju dr Stambolovića, treba napraviti neke izmene u Pravilniku:

1. Napraviti komoru alternativnih terapeuta, koja Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena;
2. Treba da se omogući da se alternativnom terapijom bave i oni koji imaju određenu školu alternativne medicine, a nisu zdravstveni radnici;
3. Da se praktičarima alternativne medicine omogući da otvore ordinaciju za alternativnu medicinu, a ne za zvaničnu medicinu.


Naučno-medicinske studije i provere

Centar Ljubiša Stojanović je razvio dobru saradnju sa naučnom medicinom. Oko 30 lekara je učestvovalo u praćenju efekata energetske medicine i u izradi naučnih i stručnih studija. Istraživanja koja su vršena pod vođstvom prof. dr Borislava Kapamadžije, za psihičke i prof dr. Nikole Šljapića, za organske bolesti, na 2 700 pacijenata koji su koristili Isceljujući talisman, od kojih je nih 600 primalo i isceljujuće seanse, pokazala su da oni bolovali od 151 vrste hroničnih bolesti, a da su prosečni efekti bili sledeći: potpuno isceljeni 20%, isceljeni većim delom 40%, isceljeni manjim delom 25%, bez pobolšanja 15%.

2001. godine centar je organizovao simpozijum »O dometima i perspektivi energetske medicine« na kome su 12 lekara i 2 univerzitetskia profesora , izneli svoja iskustva o efektima energetske medicine, grupi od 60 lekara i farmaceuta iz Srbije, Slovenije i Republike Srpske. Prosečni rezultati, u 17 grupa bolesti koje su obuhvatile od 30 do 90 pacijenata , bili su potpuno isceljeni, isceljeni većim delom i isceljeni manjim delom od 85 do 90%, dok je od 10 -15 % bilo bez efekta.

Naučna istraživanja su u više slučajeva potvrdila pozitivne efekte energetske medicine. Spomenućemo rezultate dva istraživanja koja su vršena izvan isceljujuće oblasti. Anti virus koji se koristi za zaštitu organa od virusa i bakterija, ispitan je na katedri za mikrobiologiju Veterinarskog fakulteta u Skoplju. Koristi se za poboljšanje higijenskih uslova u mlekarama, tako što je postavljen u prijemnu prostoriju za mleko, u jednu od faza proizvodnje i u skladište gotovih proizvoda. Anti virus je u potpunosti uklonio 4 vrste bakterija koje dovode do kvarenja mleka, kojih je u tim prostorijama bilo u ogromnom broju. Isti proizvod je u Hirurškoj bolnici Sveti Luka u Novom Sadu, ostvario povećanu čistoću sa 20-50%.

Drugi proizvod, pločica Božanska voda kada se postavi na slavinu, bez kontakta sa vodom, omogućava trajno poboljšanje ukusa vodovodne vode, koja od tvrde, neukusne i sa mirisom hlora postaje meka, pitka i bez mirisa.


PREVENTIVA

Kako da veliku narodnu mudrost "lakše je sprečiti nego lečiti" prihvati što veći broj ljudi?

Sa stanovišta energetske medicine, pogrešan način mišljenja predstavlja najvećeg krivca za nastanak ogromnog broja negativnih misli koje postepeno dovode do hroničnih bolesti, stvaraju netrpeljivost, krizna žarišta i dovode do ratova. Većina ljudi, kada im se pojavi neki problem, umesto da ga razrešavaju, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se dogodilo i njemu upućuju sve svoje Negativne misli. Pored postojećih sredstava kao što su pozitivni elementi različitih religiji, pokreti za mir, toleranciju i drugih, energetska medicina nudi nove mogućnosti za popravljanje načina mišljenja koje do sada nisu korišćene, a koje se sastoje u uspostavljanju pravilnog načina mišljenja i korišćenju esceljujućih seansi i proizvoda energetske medicine.

Pravilan način mišljenja je preventivna metoda koja sprečava nastanak negativnih misli koje se postiže na vrlo jednostavan način: probleme koje se pojave treba što pre rešavati, a ukoliko je problem nerešiv treba ga zaboraviti.

Energetska medicina, koja se sastoji od isceljujućih seansi i proizvoda, ima da zadatak da čisti auru od posledica štetnog delovanja negativnih misli i stresova - energetskog želea. Tako očišćena aura mnogo bolje funkcioniše, pa bela bioenergija prima daleko više izvornih informacija, što je oslobađa od raznih pogrešnih stavova, poluistina, predubeđenja, a to dovodi do pravilnog načina mišljenja. Pored toga, delovanjem nekih proizvoda energetske medicine kao Zaštitnika od loših misli, Čuvarkuće, Apsoluta, Anti-stresa i drugih dolazi, ne samo do smanjenja negativnih misli, nego se uspostavljanjem boljeg funkcionisanja nervnog sistema omogućava miran i staložen način razmišljanja o problemima što, takođe dovodi do pravilnog mišljenja usklađenog sa voljom Stvaraoca.

Najispravniji način popravljanja mišljenja, svakako je onaj koji osoba sama realizuje. U tom smislu, pored prikaza pravilnog načina razmišljanja, moralnih i humanih principa, čitaocu se kao sredstvo za postizanje ovog cilja nude i 10 malih kosmičkih meditacija koje svako može da primenjuje i time obezbedi pomoć duhovnih energija ispravljanju načina mišljenja, isceljenju i duhovnom razvoju.

 

[Varanasi]

KRATKA BIOGRAFIJA - Dr sci. Ljubiša Stojanović

Dr Ljubiša Stojanović (1935) je učitelj Svetih znanja koja već 15 godina prenosi na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" koji se jednom mesečno održava u Novom Sadu, Subotici i Beogradu.

Sveta znanja se ne mogu dostići uobičajenim ljudskim načinima istraživanja, jer se ona nalaze sa one strane granice kroz koju materijalni naučni uređaji ne mogu proći. Tako se ova znanja mogu dobiti jedino duhovnim putem. U stanju duboke meditacije dr Stojanović dobija saznanja od duhovnih energija kosmosa.

Sa prvom duhovnom energijom je ostvario kontakt 1991. godine. Istraživajući u oblasti isceljenja i tragajući za rešenjima zdravstvenih teškoća svojih pacijenata, uz pomoć jednog saradnika izvanrednih ekstrasenzornih sposobnosti, uspostavlja komunikaciju sa prvom, čoveku najbližom, duhovnom energijom koju nazivaju svetleće telo, a zatim i sa jednom razvijenijom energijom koju naziva - Energetski oblak. Ohrabren rezultatima u svojoj ordinaciji, utiscima polaznika kursa, ali i skenerskim snimkom rada svojih moždanih talasa u dubokoj meditaciji i drugim naučnim proverama otklanja sumnje u istinitost saznanja koja je dobijao. Svoj pionirski rad nastavlja stvarajući niz proizvoda, nosača energija programiranih za pomoć ljudima uglavnom preventivnu i isceljujuće-razvojnu. Vremenom, uspostaviće kontakte sa vrhunskim kosmičkim energijama.

Do ovog povezivanja je došlo zahvaljujući humanom isceljujućem pozivu i ogromnom broju seansi koje je svakodnevno radio (i preko stotinu pacijenata na dan), duhovnom programiranju proizvoda, kao i istraživanju energija nepoznatih nauci, ali i posetama specijalnim energetskim mestima na planeti koja nazivamo " mesta moći". Sve to i potpuna posvećenost duhovnom pozivu, dovelo je do ubrzanog i snažnog čišćenja i razvoja aure. Uz prirodno lako snalaženje u svetu energija to mu je omogućilo veoma tačan prijem informacija i odličnu saradnju sa duhovnim energijama.

Primljena znanja su se uglavnom odnosila na nastanak i isceljenje bolesti, ukazujući na energetsku prirodu nastanka bolesti i njeno uklanjanje putem čišćenja ljudske aure uz pomoć duhovnih energija. Kasnije, dobija znanja o kosmosu kao prvenstveno energetskoj tvorevini i čovekovoj ulozi i mestu u takvom kosmosu, detaljna znanja o građi i načinu rada ljudske aure i na kraju znanja o nastanku naše Zemlje, nastanku i budućnosti čoveka. Na žalost, najvažnija su saznanja o lošem stanju aure Zemlje i opasnosti koja nam preti ukoliko se čovečanstvo hitno ne okrene pravilnom načinu razmišljanja i duhovnom razvoju kao jedinom načinu da, uz pomoć superinteligentnih energija kosmosa, rešimo sva suštinska pitanja.

Ovaj dvadesetogodišnji rad je omogućio izvanredan duhovni razvoj i postizanje stanja svesti poznatog kao prosvetljenje, ogromnu podršku duhovnih energija pa i samog Stvaraoca. Sva primljena znanja u ovim svakodnevnim kontaktima je objavio u knjigama "Isceljenje" (1995), "Mesta moći" (1998), "Sveta znanja" (2000), "Čvorovanje" (pisana sa Slobodanom Neninom, 2001), "Razgovori sa Teslom" (2002), "Znanja iz onostranog" (2003), " Aura" (2004) i "Čovek – poreklo i budućnost" (2007). Pre toga je napisao knjige " Bioenergija – svet bez bolesti" (zajedno sa bratom Branislavom, 1987), "Bioenergija - tehnike isceljenja čakrama" (1989) i "Zakoni bioenergije" (1991).

Osnivač je Energetske duhovne medicine (EDM), jednog od 18 zvanično priznatih alternativnih načina lečenja kod nas. Na žalost, zbog zakonskih propisa u našoj zemlji, ovom metodom, kao i sa ostalih 17, mogu se baviti samo medicinski radnici. Zbog ovog zakona, osnivaču nije omogućeno da legalno vrši svoju metodu. Tako, dr Stojanović svoju isceljujuću praksu vrši u zemljama članicama Evropske unije, nastupa i izlaže na kongresima i sajmovima, svuda osim u Srbiji. Zbog propisa donetih još pre svrstavanja EDM u dozvoljene tehnike, zatvorio je svoju ordinaciju i okrenuo se širenju Svetih znanja, a fascinantne mogućnosti primene duhovnih energija u isceljenju ljudi, u Srbiji prikazuje samo na seminarima u informativne svrhe radi boljeg razumevanja i prihvatanja Svetih znanja. Čišćenje arterija od sklerotičnih naslaga i uklanjanje kamena iz bubrega su neki od najupečatljivijih i lako proverivih primera uspešnosti EDM. Za sve to vreme, mediji su puni raznih neproverenih alternativaca zbog kojih, dobrim delom, cela oblast komplementarne medicine izaziva negativan stav velikog dela našeg društva, naročito obrazovanog.

Po obrazovanju je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar ekonomije. Još 1992. godine odlikovan je ordenom belgijske vlade za istraživanje u oblasti bioenergije na sajmu Eureka u Briselu. Dobitnik je više zlatnih priznanja na sajmovima alternative u Skoplju i Banja Luci. Zahvaljujući dostignućima u svojoj ordinaciji, a koje su pratili i obradili doktori medicine u više naučno-medicinskih studija, dobio je zvanje doktora i status redovnog člana Ruske akademije energoinformacionih nauka i zvanje specijaliste tradicionalne medicine na Sveruskom naučno-istraživačkom centru tradicionalne medicine, eniom.ru. Neki od njegovih proizvoda su ispitivani na Sveruskom naučno-istraživačkom institutu za složeno izučavanje ljudskih mogućnosti, takođe u Moskvi. Knjiga "Isceljenje" u kojoj su objašnjeni principi Energetske duhovne medicine je objavljena u Rusiji. Redovni je član Naučne i medicinske mreže, Scientific and Medical Network, scimednet.org u Velikoj Britaniji i Međunarodnog društva za izučavanje teško primetnih energija i energetske medicine, International Society for the Study of Subtle Energies and Energy Medicine, issseem.org u SAD.

Sa suprugom i dva sina živi u Novom Sadu. Kao prosvetljena osoba i mudrac na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" podučava Kulturi energetskog načina življenja i Ekologiji svesti, Energetskoj duhovnoj medicini i pomaže svim, za ovakav vid razvoja, zainteresovanim ljudima.

 

[Varanasi]

NIVO FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA

Jedini i pravi pokazatelj zdravstvenog stanja u energetskoj medicini koji može da se izražava brojčanim podatkom jeste nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS), dok se sve ostale metode dijagnosticiranja bolesti koriste opisno. Pojam nivo funkcionisanja nervnog sistema ne spada u zvaničnu medicinu i ne može se izmeriti naučnim metodama.

Pod funkcionisanjem nervnog sistema ne podrazumeva se nikakva konkretna bolest, bilo organska ili psihička, niti se radi o zdravstvenom stanju nervnih vlakana. On odgovara nivou čistoće aure, i jedini je pokazatelj tog stanja koji se može izraziti u procentima, a meri se paranormalnim putem.

NFNS predstavlja pokazatelj opšteg stanja zdravlja osobe, gde se pre svega misli na stanje aure – odnosno njenu čistoću, a posredno se, preko stanja aure, može proceniti i stanje fizičkog zdravlja neke osobe kada je reč o hroničnim bolestima. Stoga, NFNS ukazuje na predispoziciju da osoba oboli od bolesti različite težine i intenziteta.

Oštećenja aure, kao posledica negativnih misli i stresova, direktno se reflektuju na pogoršanje funkcionisanja nervnog sistema. To dalje ima za posledicu gubitak funkcija pojedinih organa i mozga, što postepeno, u zavisnosti od intenziteta pogoršanja dovodi do pojave hroničnih bolesti, organskih i psihijatrijskih, kao i nervne napetosti, nervoze, smanjenja radne sposobnosti, nedostatka tolerancije i unutrašnjeg mira, nezainteresovanosti, lošeg raspoloženja i psihičke labilnosti.

Ukoliko je rad zdravstvene i informacione funkcije, kao i ostalih važnih funkcija aure normalan, a njihov međusobni odnos sinhronizovan, tada će i funkcionisanje celog nervnog sistema osobe biti između 98.7% i 100%. Prosvetljene osobe imaju NFNS od namanje 99.945%, uz istovremeno čistu auru i odsustvo bolesti. Donja granica normalnog funkcionisanja nervnog sistema je 98.7%, što predstavlja relativno čistu auru i dozvoljava pojavu blažih bolesti. Između NFNS od 98.7% i 97.8% javljaju se bolesti srednje težine, od 97.8% i 96.8% teže, a ispod 96.8% najteže bolesti, kako je prikazano na sledećoj slici.


Nivo funkcionisanja nervnog sistema i moguće bolesti:

ispod 96.8% - Moguće najteže bolesti

96.8%-97.8% - Moguće teške bolesti

97.8%-98.7% - Moguće lakše i srednje bolesti

98.7% pa naviše - Zdrave osobe sa mogućim blagim bolestima

99.945% - Prosvetljene osobe – potpuno zdrave


Navedeni procenti predstavljaju granice stanja NFNS iznad kojih se određene vrste bolesti ne mogu pojaviti, dok se ispod odgovarajuće granice bolest može pojaviti, s tim da što je nivo niži – ista bolest će imati veći intenzitet. Ovi nivoi dakle govore samo o mogućnosti pojave bolesti, a da li će do nje doći zavisi od dužine boravka na tom nivou, psihofizičkog stanja osobe i nekih drugih faktora.

Na primer, najteže bolesti kao što su maligne bolesti i psihoze, mogu se pojaviti samo ako je NFNS ispod 96.8%. To ne znači da će osobe koje imaju NFNS ispod 96.8% obavezno oboleti od neke teške bolesti, jer je zbog tzv. inertnosti tkiva i drugih faktora potrebno da takvo stanje potraje određeno vreme. Isto tako je moguće da osobe sa NFNS ispod 96.8% obole od drugih teških bolesti kao što su infarkt, multipleks skleroza i drugih, a koje se javljaju u blažem obliku i kad je NFNS iznad 96.8%. To znači da što je NFNS niži, ista bolest se javlja u težem obliku.


POBOLJŠANJE NFNS

Poboljšanje NFNS je osnova duhovnog razvoja svakog pojedinca, a ujedno predstavlja i garanciju zdravlja svake osobe. Sve do nedavno, poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema do granice od 98.7% (što predstavlja donju granicu normale), bio je mukotrpan posao koji je često trajao i nekoliko godina. Ovo je naročito bio slučaj kod osoba koje su svakodnevno izložene brojnim negativnim mislima i stresovima, što je nažalost vrlo teško izbeći savremenim načinom života. Pored toga, osobe sa niskim nivoom FNS već imaju ustaljen način razmišljanja koji obiluje negativnim mislima, već su obolele od težih bolesti koje im stvaraju tegobe, izazivaju strahove (za sopstveni život, budućnost sebe i najbližih...), stresove, i samim tim dodatno dolivaju ulje na vatru u pogledu daljeg smanjenja NFNS. Stoga je jasno da što je NFNS niži, to je teže da osoba isključivo svojim naporima poboljša NFNS.


Na samom početku razvoja energetske medicine, postojale su sledeće metode za poboljšanje NFNS:

* Zaustavljanje daljeg pogoršanja NFNS smanjivanjem negativnih misli na najmanju moguću meru i izbegavanjem stresnih situacija.

* Vežbanje prenošenja sive bioenergije rukama i čakrama, pri čemu dolazi do blagog poboljšanja NFNS.

* Posete mestima moći u izvesnoj meri podižu NFNS.

* Primena isceljujućih proizvoda Ljubiše Stojanovića ne samo da povećava NFNS, već utiče i preventivno u vidu smanjenja broja negativnih misli i lakšem podnošenju stresnih situacija.

* Čitanje knjiga Ljubiše Stojanovića ili čak njihovo prisustvo u stanu (energetski su programirane).

* Svakodnevna primena Pet malih kosmičkih Meditacija je odlično sredstvo kako za podizanje NFNS, tako i za isceljenje, otklanjanje umora i poboljšanje raspoloženja.

Sa razvojem svojih paranormalnih mogućnosti, Ljubiša Stojanović je dobio mogućnost kontaktiranja sa civilizacijom Delfina, odnosno moć da zamoli zajedničku Svest civilizacije Delfina za poboljšanje NFNS. Ova mogućnost je izuzetno korisna, posebno za osobe sa niskim nivoom NFNS kojima se samo jednom molbom može poboljšati NFNS i do 0.1%, a osobama sa višim NFNS proporcionalno manje. Poboljšanje NFNS se dešava trenutno, odmah nakon završetka seanse koja traje nekoliko minuta, a moguće je raditi ovu seansu jednom mesečno. Primena ove metode je značajno ubrzala rad na poboljšanju NFNS, obzirom da je primena svih prethodno navedenih metoda u toku mesec dana, uz način života sa relativno malim brojem negativnih misli i stresova, jedva mogao da se približi efikasnosti ove molbe.

Najnovije mogućnosti Ljubiše Stojanovića u pogledu podizanja NFNS zaista su fascinantne. U sledećoj tabeli je dat prikaz mogućnosti podizanja NFNS po jednoj seansi, s tim da je moguće vršiti i nekoliko seansi mesečno, što znači da je za relativno kratko vreme moguće popraviti NFNS, za šta su nekad bile potrebne godine.


Povećanje NFNS po jednoj seansi u zavisnosti od stanja NFNS

Opseg NFNS Podizanje NFNS po seansi

96.0 – 98.0% --- 0.4%

98.0 – 98.7% --- 0.3%

98.7 – 99.0% --- 0.2%

99.0 – 99.4% --- 0.1%

99.4 – 99.6% --- 0.05%

99.6 – 99.8% --- 0.025%

Iz prethodne tabele je lako uočljivo da je najveće povećanje NFNS kod osoba sa niskim NFNS, te da se sa porastom NFNS efikasnost seanse smanjuje. To se slikovito može objasniti oprugom koja se, što se više sabija, sve više opire sabijanju i to postaje sve teže. Takav je naime i princip duhovnog razvoja – za više nivoe razvoja potrebno je ulagati sve više i više paranormalnog rada.

Poboljšanjem NFNS se postiže čistoća aure, a posredno se utiče i na opšte psihofizičko stanje pojedinca. Obzirom na to da se za razliku od prvobitnih metoda, poboljšanje NFNS dešava trenutno, to se i efekti istog mogu takođe osetiti kao nagla promena na bolje. Podizanje NFNS je rađeno većem broju ljudi, i većina je osetila naglo poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja, prestanak nekih tegoba, poboljšanje raspoloženja, smanjenje napetosti, smanjenje potrebnog vremena za san i druge pozitivne efekte.

Potrebno je naglasiti da poboljšanje NFNS ne dovodi automatski do isceljenja bolesti, naročito kada su u pitanju teže bolesti kod kojih je došlo do trajne promene u tkivima, ali da predstavlja važan korak u poboljšanju opšteg psihofizičkog stanja, i olakšava lečenje naučno priznatim metodama.

 

[Varanasi]

Terapijske mogućnosti spajanja mrežice i ukljanjanja kristala

Mreža zdravlja je jedan od segmenata ljudske aure. Njeno postojanje je Ljubiša Stojanović otkrio pre više od deset godina i to objavio u knjizi Aura. Mreža zdravlja je jedan od garanata zdravlja. Duhovne energije smatraju da je spajanje prekinutih niti mrežice bitan uslov uklanjanja bolesti. Takođe, u knjizi Aura je iznet pojam kristalnog energetskog želea, koji je na dva mesta jako ometao duhovni razvoj učitelja Ljubiše. Na uklanjanja tih struktura morao je da primeni preko 10 000 skidanja u trajanju od nekoliko dana. Danas, to isto razgrađivanje kristala izvodi za manje od jednog minuta. Kristalno formiran žele nastaje od energije naše Negativne misli i najzastupljenije energije u ljudskoj auri (Siva bionergija) koja u dodiru sa talasom negativne misli posrtaje gusta, želatinozna. Od te mase vremenom nastaju kristali, manje ili veće čvrstine tj. amorfnosti, koji jako ometaju funkcionisanje aure i njen razvoj. Njihovo uklanjanje je od velikog značaja i ono je takođe ušlo u pokrenuti program popravke i čišćenja aure kursista. Nekoliko polaznika, kojima je još pre dve godine urađeno uklanjanje kristala, izneli su svoje veoma pozitivne utiske i u zdravstvenom i u duhovnom smislu.


Mrežica zdravlja

Prekid Mrežice zdravlja javlja se kad je organ srednje teško oboleo. Kod teško obolelih organa postoje dva prekida, kod vrlo teških oboljenja tri.

Prekid Mrežice zdravlja nije samo indikator, pokazatelj, pratilac zdravstvenog stanja, nego on predstavlja deo zdravlja. Spajanjem jednog prekida Mrežice pomoći će se za oko 30-40% kod srednje teških bolesti. Spajanjem dva prekida Mrežice kod jednog organa postići će se oko 30% poboljšanja kod težih bolesti. Spajanjem tri prekida Mrežice postići će se oko 20% poboljšanja kod vrlo teških bolesti. Znači da se spajanjem prekida na Mrežici izuzetno snažno, moćno i trenutno deluje na poboljšanje zdravstvenog stanja!

Stoga je preporučljivo da se, posle 1-2 meseca ponovo proveri mrežica zdravlja, jer kod srednje teških i teških bolesti, ukoliko dolazi do pogoršanja mrežice će se opet prekinuti. Spajanjem Mrežice zdravlja, na primer kod srednje teških bolesti, bolest se automatski ublažava, odnosno poboljšava za 40% i dovodi se na nivo zdravlja ispod neke crte, kada se Mrežica ne prekida, ali ako se dalje lečenje ne sprovodi drugim metodama, pa dolazi do pogoršanja zdravlja, tada će se Mrežica ponovo prekinuti čim se pređe preko te crte. To znači da posle mesec ili dva treba Mrežicu zdravlja proveriti i ukoliko se ponovo prekinula, treba je spojiti, kako bi se bolest vratila na onaj nivo od nekih 60% u odnosu na početno stanje. To je, ujedno mogućnost da se bolest održava na jednom srednjem nivou, da se ne pogoršava, time što bi se mesečno ili dvomesečno vršilo spajanje Mrežice i time sprečavalo dalje pogoršanje bolesti. To isto, naravno važi i za teške ili vrlo teške bolesti, jer će im spajanje Mrežice stalno vraćati za 30% ili 20%, odnosno poboljšavati stanje bolesti, pri čemu je kod teških i vrlo teških bolesti ova provera obavezna svakog meseca. Broj spajanja Mrežice u toku dana u smislu mogućnosti dr Stojanovića je neograničen.


Kristali

Energetski kristali mogu biti na pojedinim organima, na pojedinim delovima organa, odnosno uvek su vezani za oboleli deo organa, bez obzira da li se postavlja pitanje za ceo organ ili za oboleli deo organa, dobiće se uvek zbir svih kristala vezanih za neki organ. Ako bi se postavilo pitanje za deo organa oboleo od jedne bolesti, zatim za drugi deo organa oboleo od druge bolesti, dobiće se posebno broj kristala za svaku bolest. Osim kod obolelih organa može se postaviti pitanje za celokupni krvotok jedne osobe i dobiće se ukupni broj kristala vezan za taj krvotok ili ako se postavi pitanje za deo krvotoka, na primer za aortu ili za jednu nogu dobiće se broj kristala za ove delove krvotoka.

Isto tako za psihičke bolesti, za svako oboljenje može se postaviti pitanje za broj kristala, a može se i odjednom za sve psihičke bolesti.

Veza između bolesti i kristala je sledeća: samo se kod hroničnih bolesti javljaju kristali, inače ih nema. Broj kristala govori o intenzitetu bolesti. Sem broja kristala bitna je i njihova veličina. Veličina kristala zavisi od trajanja bolesti. Broj kristala zavisi od težine bolesti. Jedan kristal predstavlja srednje teško oboljenje.

Dva kristala prate između srednje teških i teških bolesti. Tri kristala prate teže bolesti. Četiri i više kristala prate najteže bolesti. Međutim, postoje i odstupanja od ovog osnovnog principa, tako da je moguće da postoje i 3-4 srednja ili velika kristala, a da je bolest srednje težine, međutim ako postoje veliki i vrlo veliki, pa ih ima više od dva, tada bolest nikako ne može biti srednje težine. Naravno i kod blagih bolesti su mogući kristali i oni su najčešće 20-30 cm visine i njih, takođe može biti 1, 2 ili 3, ali oni nikad ne prelaze visinu od 30 cm.

Šta se postiže uklanjanjem kristala? Kod blagih bolesti se postiže poboljšanje bolesti do 50%.

Kod srednjih bolesti uklanjanjem jednog kristala bolest se poboljšava za 30-40%. Kod prelaza između srednjih i težih bolesti, kad su u pitanju dva kristala postiže se maksimalno poboljšanje od 30%. Kod teških i vrlo teških bolesti gde postoje 3 ili 4 kristala postiže se poboljšanje do 20%. Nastanak novih kristala, automatski počinje odmah po uklanjanju prethodnih i stoga je neophodno, posle uklanjanja glavnih kristala, ukloniti sve kristale, jer postoje mali koji u startu nisu toliko bitni, ali oni počinju da se razvijaju. Novi kristal se može razviti u periodu između 2 i 3 meseca i time anulirati prethodno stanje, bez obzira da li se radi o srednje teškim i teškim bolestima, dok se kod vrlo teških bolesti kristal ponovo javlja u normalnoj veličini, preko 30 cm, već posle mesec dana. Znači, slično kao kod Mrežice zdravlja, uklanjanjem kristala se može održavati zdravstveno stanje na određenom nivou, odnosno vraćati na određeni nivo i ne dozvoljavati da bolest pređe neku granicu. Kada se kombinuje spajanje Mrežice zdravlja i kristala, tada se kod srednje teških bolesti može popraviti zdravstveno stanje za 50%. Znači, ako se za istu bolest uradi spajanje Mrežice zdravlja i uklanjanje kristala, onda se kod srednje teških bolesti zdravlje može popraviti za 50%.

Kod težih bolesti za 40%. Kod vrlo teških za 30%, maksimalno.

Dakle, poboljšanje od spajanja Mrežice zdravlja i uklanjanja kristala se ne dobija tako što se sabiraju procenti, jer se oni preklapaju, ipak je poboljšanje veće nego pojedinačno.

 

[Varanasi]

Pogrešan način mišljenja

Većina ljudi, kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje Negativne misli. Taj, dakle, pogrešan način mišljenja dovodi do pojave negativnih misli. Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja koja mogu biti agresivna kao što su mržnja i borba za vlast, ili pasivna kao nezadovoljstvo, žalost i strah. Agresivne misli su naravno štetnije, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet.

Pored ovih autonomnim negativnih misli i osećanja, koje osoba stvara svojim pogrešnim načinom razmišljanja, postoje negativne misli koje su posledica produženog stresa.


Sredstva ili metode

Metode ili sredstva za otklanjanje konfliktnih situacija možemo podeliti u dve grupe:

a) pravilan način mišljenja (pre svega je preventivna metoda);

b) primena proizvoda energetske medicine.

Dok je za ispravljanje načina mišljenja neophodno uložiti mnogo truda da bi se postigli pozitivni efekti, proizvode energetske medicine je potrebno samo koristiti.


Pravilan način mišljenja

Kada se pojavi neki problem postoje samo dva pravilna načina njegovog razrešavanja:

a) ukoliko je moguće, problem treba što pre razrešiti;

b) ako razrešenje prevazilazi mogućnosti te osobe - treba ga zaboraviti

Ovakav prilaz problema neće stvarati negativne, već samo pozitivne misli.


Šta su to pozitivne misli

Pozitivne misli i osećanja su kreativne, stvaralačke, korisne. One nisu štetne i ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju bilo kome ili čemu, a naročito ljudima. Za takve misli kažemo da su na putu Stvaraoca.

Pogrešno je mišljenje da je na putu Stvaraoca samo asketski način života, na hlebu i vodi, u bednoj kućici, a da nije na Putu, na primer bavljenje trgovinom i bilo kakva sloboda u ljubavi, seksu.

Želje ljudi same po sebi nisu štetne, ali je neophodno da budu usklađene sa putem Stvaraoca. Želja koja se odnosi, na primer na ishranu treba da nosi u sebi umerenost, po količini i vrednosti hrane. U pogledu želje za komfornim stanovanjem, na putu Stvaraoca su sve želje za toplim, udobnim i osunčanim domom, sa dovoljno prostora za sve ukućane i za sve funkcije koje oni obavljaju. To podrazumeva i saunu, bazen, igrališta za sport i razonodu, veliki travnjak, ukrasno drveće i cveće, dakle prijatne eksterijere i enterijere.

Međutim, nije u skladu sa putem Stvaraoca raskošna kuća koja toliko košta i ostavlja takav utisak da to izaziva i zle misli drugih ljudi, jer nije usklađena sa mogućnostima okoline.

Svaki posao je u skladu sa putem Stvaraoca, osim ako svojom realizacijom ne dovodi u tešku situaciju partnera, dakle, predstavlja pljačku a ne partnerstvo.

Što se tiče ljubavi i seksa, svaki odnos muškarca i žene koji je zasnovan na međusobnoj simpatiji, ljubavi i odanosti u skladu je sa putem Stvaraoca. To isto važi i za seks i ne postoje nikakva ograničenja osim onih koja mogu trećoj osobi zadati bol i neprijatnosti. Pri tome se, pre svega, misli na namerno i javno i demonstriranje ove pojave sa ciljem da se neko uvredi i ponizi. Preljube koje se vrše sa pažnjom da ne dođe ni do kakvih neželjenih posledica, imaju neutralan status.


Nerešivi problemi

Ljudima je najteže da prihvate veliku mudrost: ako ne mogu da razreše problem, najpravilnije je zaboraviti ga, odnosno prihvatiti da je to tako i pomiriti se sa tim. Međutim, bez obzira što su i sami svesni da je problem nerešiv, u najvećem broju slučajeva se ne mire sa tim.

Analizirajmo slučaj dve osobe koje je zadesila ista nevolja za koju ne postoje nikakve mogućnosti da se razreši.

Zamislimo da će prva osoba neprekidno razmišljati o tom problemu i time stvarati bezbroj negativnih misli, kao posledica postojanja tog problema: strahova, briga, žalosti, nezadovoljstva ili mržnje. Posledica toga će biti oštećenja aure, pogoršanje funkcionisanja nervnog sistema i na kraju pojava srednje teških i teških bolesti, ali problem će i dalje biti nerešen.

Zamislimo sada da je druga osoba pogođena istim nerešivim problemom prihvatila veliku mudrost, pomirila se sa nemogućnošću da problem razreši i prestala, postepeno da o tome razmišlja. Ova osoba nije imala negativnih misli vezanih za taj problem, jer nije o njemu više razmišljala i ostala je zdrava, a problem je i dalje bio nerešiv.

Dakle, nijedna od ovih dveju osoba nije mogla da razreši problem, ali se prva zbog toga razbolela, dok je druga ostala zdrava!

 

[Varanasi]

LJUDSKA AURA

O auri se, upšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta na ovoj strani su preuzeta iz knjige » Aura« autora Lj. Stojanovića.

Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivo vezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo i aura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinim činiocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našu dušu.

Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da sveta znanja iznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi i načinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni razvoj čoveka.

Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališu promene u auri koje su dovele do bolesti.

Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar, muza, nadsvest i sl., a koju je dr Stojanović nazvao Svetleće telo, jer izgleda kao svetlosna plazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvoju čoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je Prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore nude sveta znanja.


SASTAV I GRAĐA AURE

Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i bele bioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogu postojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.


Bela bioenergija

Ulaz u kanalić bele bioenergije na površini aure

Raspored meridijana u auri

Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne kreće kao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice i sitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čiji završeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tih kanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.

Energetski stabilizator

Energetski stabilizator (pogled odozgo)

Energetski stabilizator (pogled sa strane)

Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približno na nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalno funkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri i telu.

Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi bele bioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva sva bela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos prema raspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.

Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima meridijanima.

Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulazi u gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je u sledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dve dimenzije, ima se utisak njegove rotacije.

Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotaciji energetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnih loptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskom stabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.

 

[Varanasi]

Siva bioenergija

Centralni kanal i sedam glavnih čakri

Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće kroz cevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti sa višim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.

Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnu aure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanal prolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergije koja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra, postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pet tačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure. Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i dalje do ulivanja u centralni kanal.

To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi u auru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.


Spoj sive i bele bioenergije

Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.

Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao neka građevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos. To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sive bioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne preuzima sivu bioenergiju.


Kretanje bele bioenergije

Plućni meridijan od ulaska u telo do energetskog stabilizatora

Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su mu se kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže do energetskog stabilizatora.

Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a ne samo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji, svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično na suprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako ne bi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.


Mehanizam rada čakri

Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju je prolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do kraja kanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim, prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegove zidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polako prodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre, Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:

"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakra broj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.

Normalno funkcionisanja čakri

Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže u izbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju"

 

[Varanasi]

FUNKCIJE AURE

Život i rad aure odvija se, najvećim delom, kroz njenih deset funkcija i niz podfunkcija i sistema. Bez njihovog rada nezamislivo je ne samo normalno funkcionisanje već i postojanje ljudskog tela, jer ono predstavlja samo zgusnuti deo aure i u potpunosti je prožeto njenim normalnim sastavom.


Ukupan rad aure može se podeliti na sledeće funkcije:

1. funkcija prijema i prenošenja paranormalnih informacija,
2. funkcija održavanja psihofizičkog zdravlja,
3. funkcija stvaranja elementarnih čestica koje određuju intelektualni domet,
4. funkcija kreativnog prilaza problemu,
5. funkcija paranormalnih mogućnosti,
6. funkcija održavanja dugog veka aure i tela,
7. funkcija komunikacija sa drugim osobama,
8. funkcija komunikacije sa svetlećim telom i duhovnim energijama,
9. funkcija održavanja genetskog koda,
10. funkcija sinhronizacije svih funkcija.


Pored ovih glavnih funkcija aure, postoji i čitav niz podfunkcija i manjih sistema koji su, takođe od velike važnosti za njen život i pravilno funkcionisanje. Ovde su prikazane samo neke, najvažnije funkcije i podfunkcije da bi se shvatili osnovni elementi funkcionisanja aure i njen značaj za psihofizičko zdravlje i razvoj ljudi, kao i skrivene mogućnosti koje ona nudi.

Sve ove funkcije, podfunkcije i sistemi mogu biti pod uticajem raznih negativnih efekata, kao što su:

- stresovi,
- negativne misli i emocije,
- štetna zračenja,
- negativan uticaj zvezda i planeta,
- štetan uticaj tuđih aura (tuđih negativnih misli),
- delovanje raznih lutajućih zraka i energija,

Ovi negativni uticaji mogu dovesti tokom života do bržeg ili sporijeg degradiranja, čiji je rezultat:

- pojava bolesti, organskih ili psihičkih,
- loše funkcionisanje tela i psihe,
- gubitak životnog entuzijazma, bezvoljnost, nezainteresovanost, učmalost,
- intelektualno zaostajanje, odsustvo kreativnosti
- ubrzano starenje.

Realizacija četiri zakona bioenergije je preduslov za isceljenje bolesti. Međutim, neophodno je znati da se četiri zakona bioenergije odnose na harmonizaciju bioenergija u auri i očuvanje psihofizičkog zdravlja, ali oni ni na koji način ne utiču na popravljanje funkcionisanja ostalih sistema u auri. Stoga je psihofizički razvoj osobe, i posle uspostavljanja dobrog zdravstvenog stanja, ostao onakav kakav odgovara stanju funkcionisanja celokupne aure. Do poboljšanja dolazi samo u onom delu psihofizičkog razvoja na koji je negativno uticalo prethodno, a sada izlečeno oboljenje.

Idealno stanje aure podrazumeva harmoničan rad svih funkcija ponaosob i njihovu potpunu međusobnu sinhronizaciju. Efekti ovog stanja ogledaju se u sledećem:


* osoba je dobro raspoložena,

* opuštena i razdragana,

* oseća se ispunjena nekom vrstom zadovoljstva i sreće,

* orna je za život i rad,

* oseća povećanu moć zapažanja,

* ne zamara je intelektualno razmišljanje,

* kreativna je u skladu sa svojim afinitetima,

* zdravstveno stanje je dobro,

* crne misli i negativne emocije su retke.


FUNKCIJA PSIHOFIZIČKOG ZDRAVLJA

Zakoni Bioenergije

Zakoni bioenergije predstavljaju vrhunske rezultate istraživanja Ljubiše Stojanovića u oblasti funkcionisanja aure i tela, kao i mehanizama nastanka i isceljenja bolesti. Oni dokazuju da sve bolesti, psihičke i organske, predstavljaju posledicu poremećaja energetske strukture aure. Bolest ne može nastati ako je u odgovarajućem delu aure sve u redu i obrnuto, ne može biti govora o zdravlju ako je u auri došlo do poremećaja. Iz ovoga se izuzima prelazni period, pre pojave bolesti i spoljne povrede tela, kao što su udarci, posekotine, promrzline, opekotine i delovanje hemikalija, kada su promene u auri njihova posledica. Dakle, kada je energetska struktura aure i tela u idealnom stanju, ne postoje uslovi za stvaranje bolesti. Tada je aura u skladu sa prva četiri zakona bioenergije. Ovi zakoni govore o vrlo preciznim uslovima koje treba da zadovolji način funkcionisanja aure i energija u njoj.

Sve do pronalaska Zakona bioenergije smatrano je da je siva Bioenergija jedina bioenergija u auri i telu. Iz ove greške je proizašlo i uverenje dr Stojanovića da nedostatak sive bioenergije, kao jedini njemu dostupan poremećaj u auri, predstavlja osnovnog krivca za nastanak bolesti. Sada je, međutim, jasno da pre dostizanja odgovarajućih moći za dovođenje bele bioenergije i regulisanje stanјa u auri, nije imalo nikakve svrhe da mu se ukazuje na grešku. Staviše, nepoznavanje prave istine pomoglo mu je da se njegova želja i entuzijazam da pomogne bolesnicima razviju do maksimuma u okviru mogućnosti sa kojima je u to vreme raspolagao. U obrnutom slučaju, saznanje o postojanju bele bioenergije, čiji uticaj na nastanak bolesti je najpresudniji, a da istovremeno ne može nikako da utiče na tu energiju, obeshrabrilo bi ga i smanjilo njegov rad na isceljenju.

Pronalazak bele bioenergije, kao sastavnog dela tela i aure, i uticaj njenog odstupanja od optimalnog nivoa u globalu i u pojedinim tačkama na nastanak bolesti, u potpunosti je objasnio nedovoljnu efikasnost koju su pokazale terapije zračenja pacijenata samo sivom bioenergijom. Da bi energetska struktura aure i tela bila potpuno usaglašena sa prva četiri zakona bioenergije, neophodno je da količina sive i bele bioenergije, kao i njihov međusobni odnos, dostignu u celoj auri, kao i u svakoj tački aure, optimalan nivo, da energetski stabilizator koji predstavlja srce aure funkcioniše normalno, a učestalost energija bude usaglašena sa onom koja je zadata ljudskoj vrsti.


Prvi zakon

* Siva bioenergija i bela bioenergija u auri treba da budu na optimalnom nivou, a njihov međusobni odnos 90,1: 9,9.

Drugi zakon

* Energetski stabilizator treba da sadrži 14, 97 % od optimalne vrednosti bele bioenergije u auri.

Treći zakon

* Učestalost energija u auri treba da iznosi 10, 93 Hz.

Četvrti zakon

* Odnos sive i bele bioenergije ne treba ni u jednoj tački aure i tela da odstupa od odnosa 90,1: 9,9 .

Peti zakon (preventivno-razvojni)

* Potrebno je održavati potpunu harmoniju aure, u skladu sa prva četiri zakona i zaštitu toka razvoja žutog energetskog jezgra aure.

Peti zakon ne govori o zdravstvenom stanju nego o preventivi i razvoju, jer predstavlja zaštitu već postignutih rezultata harmonizacije aure i obezbeđenja razvoja žutog jezgra.

Zakoni bioenergije, dakle definišu uslove koje treba da zadovolji aura, u energetskom smislu, da bi dostigla optimalni nivo i trajno ga zadržala. Pri tom se prva četiri zakona odnose na uslove za dovođenje aure u stanje čiji će rezultat biti isceljenje svih hroničnih bolesti, osim malignih i onih kod kojih je došlo do trajne promene tkiva, kao i sprečavanje nastanka novih hroničnih bolesti, dok kod akutnih dolazi do ublažavanja intenziteta.

Primena četiri zakona bioenergije ima univerzalni karakter u terapiji i preventivi, i odnosi se podjednako na sve osobe, a isceljenje i zaštita ne vrše se u odnosu na pojedine bolesti, nego na sve istovremeno. Ona ne pravi razliku između psihičkih i organskih bolesti, jer su sve one posledica poremećaja energetske strukture nekog dela aure.

Prva četiri zakona bioenergije predstavljaju prvu precizno definisanu sliku procesa u našoj auri, čije odstupanje od optimalnog stanja dovodi do oboljenja, a ponovno usklađivanje do isceljenja bolesti.

Peti zakon se može realizovati samo ako su ispunjena prva četiri, što znači da je aura dovedena u potpuno harmonično stanje i ukoliko postoji žuto energetsko jezgro aure.

Ispunjenje ova dva uslova omogućava dovođenje aure u sklad sa petim zakonom, što dovodi do očuvanja harmonije od razornih faktora i nesmetanog razvoja žutog jezgra koje obezbeđuje neslućeni uspon ličnosti.

 

[Varanasi]

INFORMACIONA FUNKCIJA

Ovo je možda najvažnija funkcija aure, mada je nemoguće zamisliti auru bez bilo koje od njenih funkcija, a da čovek i dalje normalno živi i radi.


Spoljašnje informacije

Prijem spoljašnjih paranormalnih informacija koje dopiru do aure i tela, telo ne može direktno da registruje. Njihov prijem se obavlja preko fine mreže kanalića čiji završeci dopiru do površine aure. Ta mreža, idući prema telu, odnosno prema centru aure, postaje sve krupnija, a kanalići sve deblji, kao reka koju njene pritoke čine sve većom. Kanalići dopiru do nervnih završetaka na površini fizičkog tela, kao i u njegovoj unutrašnjosti i mozgu. Ovim kanalićima se prenose informacije informacionom energijom, koja predstavlja treću vrstu energije u auri. Informaciona energija ne izlazi izvan ovih kanalića u auri, ona postoji samo u njima. Kroz mrežu kanalića ona se kreće sukcesivno, u talasima, pri čemu svaki talas nosi one informacije koje su između dva talasa prikupljene. Informaciona energija služi kao žica kroz koju se informacije kreću iz aure prema telu i iz tela prema auri, ali kao živa žica, sa svojstvom energije koja je osvojila određene programe ponašanja, rada i svojih zadataka.

Da bi se informacije iz aure mogle preneti na nervni sistem, na mestu spajanja kanalića iz aure i završetaka nervnog sistema u telu nalazi se transformer informacija koji izgleda kao neki zglob. Nakon izvršene transformacije impuls se dalje nervnim sistemom čoveka kreće do mozga, gde predaje in­formaciju. Mozak bi, prema svim ovim informacijama iz aure, trebalo da zauzme određeni stav, na sličan način kao što zauzima stav prema informacijama koje do njega stižu preko čula. Prijem informa­cija iz aure i njihovo dešifrovanje je korektno, ali se on ne obavlja u svesti već u podsvesti, pa čovek toga nije svestan. Prenošenje ovih informacija iz podsvesti u svest obavlja se u toku sna, meditacije ili nekih drugih uzroka spuštanja frekvencije moždanih talasa. Ono je više ili manje korektno u zavisnosti od dubine, odnosno frekvencije moždanih talasa, dužine trajanja i njihove homogenosti, tj. stabilnosti. Kada ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do preplitanja i haotičnog prenošenja informacija, koje postaju zbrkane i nejasne.

Informacije se iz podsvesti u svest prenose neprekidno, tokom čitavog života, ali njihovo tumačenje ili prepoznavanje nije kod svih ljudi podjednako. Kod senzibilnih osoba ono je bolje i sigurnije sprovedeno, dok je kod onih sa grubljim nervnim sistemom prenošenje dosta loše i poremećeno. Upravo taj prenos informacija iz podsvesti u svest predstavlja ključno mesto po kome se ljudi razlikuju u prijemu informacija iz aure, dok je samo njihovo prenošenje kroz auru, preko transformera u nervni sistem i kroz njega do podsvesti, praktično kod svih ljudi podjednako.


Unutrašnje informacije

Druga vrsta informacija, koje iz aure idu prema telu, jesu informacije nastale u samoj auri. One su neki produkti razmišljanja aure, koji obuhvataju, uglavnom, informacije o načinu na koji aura doživljava okolni prostor, ali i njene preporuke i sugestije za ponašanje tela u vezi sa tom okolinom. Aura nema svoj mozak, pa samim tim ni mogućnost za pravo razmišljanje, nego, pre svega, predstavlja sakupljača i delimično transformera informacija koje obuhvataju poruke svetlećeg tela, energetske talase svih vrsta koji dopiru do aure, sa informacijama koje sa sobom nose o tuđim mislima, spoljnoj klimi, opasnosti po čoveka, uslovima života i kretanja i drugim. Te informacije upućuje prema nervnom sistemu, s tim da njima dodaje delimično analizirane uslove prostora koji ona obuhvata. Informacije o oštećenjima u auri prenose se u obliku nedostatka informacija iz tog dela aure, odnosno njihovim iskrivljavanjem u odnosu na normalne.


Odgovor tela

Telo ne predstavlja samo sastavni deo i nastavak aure nego i mesto sa koga se vrlo značajno deluje na auru i to dvojako: kao odgovor na prethodno delovanje aure i kao samostalni izvor. Odgovor ili reakcija tela na informacije iz aure je višestruk: mnoge misli imaju kao podsticaj informacije iz aure, kompletno telo se prilagođava i podešava podacima iz aure o spoljašnjem pritisku, temperaturi, vlažnosti, kosmičkim energijama, porukama preko misli drugih ljudi, porukama iz svetlećih tela i duhovnih energija, zatim podacima o okolini, predmetima, objektima i tlu koje aura doživljava. Jedna od najvažnijih informacija na koje telo reaguje jeste vrsta, mesto i intenzitet oštećenja aure. Ta reakcija se manifestuje, u prvo vreme, smanjenjem funkcije određenih organa ili celih regija tela, a kasnije i pojavom oboljenja. Nasuprot ovom kretanju, postoje informacije koje potiču od mozga, sa podacima koje je telo sakupilo, i koje preko nervnih završetaka i transformera dovode do aktiviranja energetskog talasa kroz informacionu energiju, koji upoznaje sve delove aure sa podacima koje telo šalje. Ovo izvorno, samostalno delovanje tela na auru sastoji se iz informacija koje njegova čula dobijaju u dodiru sa okolinom, zatim mislima nastalim u vezi sa tim doživljajima, kao i mislima ljudskog mozga o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.


Rezervoari informacione energije

Kada je jednom prilikom dr Stojanović poželeo da posmatra auru, odmah mu se ukazala slika kapilara sa jednim balončićem, prikačenim za njega. Dobio je objašnjenje da se radi o rezervoarima informacione energije kojih ima na svakom kanalu po jedan, a nalaze se na polovini aure koja je bliža telu. Ti balončići sadrže rezerve informacione energije i služe da održavaju stalan pritisak u kanalima. Usled lošeg stanja i lošeg funkcionisanja aure, može doći do nedovoljne količine informacione energije u rezervoarima. To dovodi do pogrešnih informacija koje dolaze do nervnog sistema iz jednog dela ili cele aure, što, takođe, može prouzrokovati oboljenja.

 

[Varanasi]

FUNKCIJA INTELIGENCIJE

Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije, prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe. U meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice znanja. One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.

Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.

Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.

U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.

Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.

Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.

Mongoloidna deca imaju dva korena sa skromno razvijenom mrežom kapilara i nekoliko posebnih mrežica bez korena. Ovi korenovi su smešteni u centralnom delu aure tako da dobijaju manji broj informacija, ali svih vrsta. Kod nekih mongoloida postoje, pored mrežica, i začeci korenova koji bi se delimično mogli razviti.

Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova. Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućih korenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren, takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.


TABELARNI PREGLED ODNOSA BROJA KORENOVA I NIVOA INTELIGENCIJE


Izrazito neinteligentne osobe 3-5

Neinteligentne osobe 5-7

Prosečno inteligentne osobe 7-11

Natprosečno inteligentne osobe 11-13

Izrazito inteligentne osobe 13-15

Genijalci 15-17

Višestruki genijalci 17-19


Broj ovih korenova u auri je u direktnoj vezi sa inteligencijom, što ih je više - osoba će biti inteligentnija. Osobe u čijoj se auri nalazi do pet korenova spadaju u izrazito neinteligentne, prosek odgovara broju od sedam do jedanaest, a genijainost se javlja samo u slučajevima kada ih ima preko petnaest. Koliko će ove mogućnosti biti iskorišćene, zavisi umnogome od učestalosti i dužine aktiviranja ovog sistema, posebno u periodu do treće godine života.

Svakako da broj korenova nije jedini faktor, jer je moguće da osobe sa manjim brojem korenova, pod uslovom da maksimalno uvežbavaju rad ove funkcije, dostignu viši nivo inteligencije od onih sa većim brojem korenova, ali sa njihovom minimalnom aktivnošću.

Harmonizacijom svih funkcija aure ova funkcija će se maksimalno aktivirati, kontakti sa mozgom će biti bolji, što će olakšati razumevanje i rešavanje problema, dakle porast inteligencije. To će opet povećati želju za razmišljanjem, koja će uticati na proširenje mreže kapilara, što dalje vodi povećanju inteligencije.


FUNKCIJA KREATIVNOSTI

Kreativnost kao pojam, u suštini je mnogo šira od onoga kako je ljudi definišu. Ona, pored ostalog, obuhvata i značajne promene u ponašanju ljudi, u načinu kontaktiranja i komuniciranja sa drugim ljudima, sa okolinom, prirodom, životinjama i biljkama. Potpuno razvijena kreativnost, usklađena sa mogućnostima ove funkcije, podrazumeva takvo ponašanje jedne osobe koja će u svakom trenutku svog delovanja, prema sebi samoj i okolini, imati kreativan odnos.

Do njega će se postepeno doći gubljenjem negativnog i odbojnog stava prema okolini i stvaralaštvu, prerastanjem u indiferentni, a zatim iz njega u stvaralački stav. Na taj način će osoba potpunim aktiviranjem kreativne funkcije aure postati izuzetno živahna, zainteresovana za sve što se događa i aktivna, u cilju stvaranja kreativnih promena u svojoj okolini.

To kreativno delovanje nije statično i nije vezano za domet, ono je neprekidno, predvođeno željom i težnjom da se sve što postoji oko nas usavršava.

Kreativna funkcija se realizuje preko niza končića, međusobno povezanih, koji čine jednu mrežicu loptastog oblika, isprepletanu kao veliki broj kapilara ili mreže biljnih korenčića, bez značajnih razlika između njih po veličini i debljini. Ta loptasta mreža se prostire do same površine aure od koje je deli samo rastojanje koje odgovara dužini 2% prečnika aure ili oko pola metra. Ova mrežica je žuckaste boje. Izgled i oblik tog sistema je genetski dat i isti je kod svih ljudi. Razlika se ogleda u nivou mogućnosti i načinu aktiviranja ove funkcije. Delovanje ove kreativne funkcije ogleda se u tome što se, željom ljudskog mozga, aktivira onaj deo mrežice koji je vezan za rešavanje željene problematike. Pri tome dolazi kao do paljenja tih delova mrežice koji od, blago žućkaste boje, postaju izrazito žuti, kao da je u njima upaljena sijalica. Ovako aktivirani deo mrežice deluje izuzetno stimulativno na one delove korenova znanja koji se nalaze na njihovom području aure. To dovodi do snažnog aktiviranja i izbacivanja čestica znanja sa vrhova kapilara korenova znanja koji se, u gustom jatu, kao kiša spuštaju na mozak, donoseći mu velike količine znanja, što mu omogućava da pronađe rešenje problema. Deo mrežice je aktivan sve dok postoji želja za istraživanjem i pronalaženjem, odnosno želja za kreiranjem nečega. Koliki će biti intenzitet aktivnosti kreativne mrežice, zavisi od njene uvežbanosti i od funkcionisanja samog kreativnog sistema. A to funkcionisanje zavisi od ukupnog stanja aure i sinhronizacije svih funkcija aure. Dobro uvežbani deo mrežice, u dobro sinhronizovanom sistemu svih funkcija aure, u stanju je da dovede do takvog snažnog nadražaja ili aktivnosti odgovarajućeg dela mrežice da ona zasvetli tako intenzivno da ceo taj deo aure bude blago osvetljen. To, naravno predstavlja spoljašnje obeležje ovog delovanja, a suština se ogleda u maksimalnom aktiviranju izbacivanja čestica znanja iz kapilara korenova znanja. Optimalna mogućnost kreiranja, odnosno aktivnosti kreativne funkcije moguće su samo pod uslovom da harmonizovano rade sve funkcije aure i da je uspostavljena njihova međusobna sinhronizacija.

 

[Varanasi]

Nastanak i razvoj aure

Odmah nakon oplođenja jajne ćelije započinje stvaranje ljudske aure. Njeni prvi elementi nastaju na frekvenciji od 4,7 Hz i sastoje se samo od do tri energetske cevčice u obliku grančica koje su smeštene oko embiona.

Na 4,8 Hz te cevčice se svojim širim delom umesravaju prema jednom centru čijim delovanjem dolazi do uvlačenja kroz vrhuve tih grančica najudaljenijih od centra, čestice bele bioenergije koje tuda slučajno prolaze. U trzajima, kao da dišu, cevčice sprovode belu bioenergiju do centra koji je odmah raspršuje u okolni prostor, a zatim se ceo proces ponavlja.

Isti proces se nastavlja i na 4,9 Hz uz neke novine. Centar postaje vidljiv i podseća na neki vrtlog ili loptu. Slobodno prolazeća siva bioenergija počinje da se vezuje za čestice bele bioenergije, a u cevčice ulazi samo novopridošla iz slobodnog prostora bela bioenergija i viškovi postojeće koji se nisu vezali za sivu.

Kod frekvencije od 5 Hz, pored stvaranja strukture koja postoji na 4,9 Hz, nastaje centralni kanal sa zasecima čakri. Centralni kanal počinje da uvlači sivu bioenergiju iz okolnog prostora. Embrion deteta dovodi deo tela iz koga koga će se razviti kičma u osu centralnog kanala.

Ovo podizanje frekvencije, dalja izgradnja i brži razvoj aure se nastavlja, tako da na 5,5 Hz, aura već ima sve svoje glavne delove i funkcije. Paralelno sa rastom embriona raste dimenzionalno i aura.

Pri rođenju deteta aura postoji sve do frekvencije od 11,5 Hz, a tokom prvih 6 meseci života dostiže krajnju frekvenciju od 20,6 Hz.

Dalje, tokom detinjstva ona dimenzionalno raste, sadržajno se popunjava, funkcionalno sazreva. Mada njen razvoj u izvesnom smislu traje čitavog života, može se smatrati da se on u glavnom crtama završava sa 14 godina.

Razvoj aure je, dakle započeo sa 4,7 Hz gde je imao samo najosnovnije elemente, na 4,8 Hz neke nove delove i tako dalje, ali je građa aure na svakoj od ovih frekvencija postojala, bez obzira na to što se na sledećoj izgradila nova i složenija. Aura postoji istovremeno na svim frekvencijama od 4,7 do 20,6 Hz, od najjednostavnije do najsloženije strukture. To podseća na višespratnu zgradu čije se prizemlje sastoji samo od četiri stuba, na prvom spratu postoje i zidovi, na drugom sem zidova i prozori i vrata i tako dalje, da bi poslednji sprat imao potpuno opremljen stan sa svim neophodnim elementima i bio potpuno funkcionalan. Svi ovi spratovi postoje istovremeno, štaviše gornji sprat ne bi mogao postojati da nema onih ispod njega.

Svaka promena energetske strukture aure na jednoj frekvenciji odmah dovodi do odgovarajućih promena na svim ostalim frekvencijama, s tim što će ona biti veće na frekvencijama iznad one na kojoj se promena dogodila, dok će na onim ispod biti manje. Osoba koja može da vidi energije na raznim frekvencijama može i jednu za drugom, utvrditi postojanje svake faze razvoja aure.

 

[Varanasi]

NASTANAK BOLESTI!!!


Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?

Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže do kraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije - energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balona čija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije kroz akupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergije u svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promene frekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.

Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri. Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našeg psihofizičkog zdravlja.

Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojedini organi čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona u organu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.

Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi na štetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti, svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.

Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije u akupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest će biti ili organske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisi i od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana koji pored njega protiče.

U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnih bolesti, kao što su infekcije ili nazeb.

Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom mestu zapušen i centralni meridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionisanje organa da u njemu u velikom broju počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom broju samo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru, koja nastaje za oko šest meseci.

Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivo funkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Što je ovaj nivo niži, to postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure od stresova i negativnih misli.

Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i maligne bolesti.


Šta je uzrok bolesti?

Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan način mišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo odnosi na razne povrede i štetna zračenja.

Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvoj hroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičko oboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?


Glavni uzroci bolesti

Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan, indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.

Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenje bilo čije aure, a posebno ljudske.

Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.

Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.

Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.

Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. Njegovi štetni efekti se mogu podeliti na dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova i one zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.

Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženog stresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Štetne misli, bez obzira kog su porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.

 

[Varanasi]

NEGATIVNE MISLI

Generalno gledano, negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti. Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.


1.Nezadovoljstvo

U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi, odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku - nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelaz između pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnu komponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.


2.Borba za vlast

Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti koja je na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođe na vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovih negativnih potencijala.

Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja, kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna. Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah od opasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.

Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad ne traži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli na staru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo čitavog života.


3.Tuga i žalost

Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe i gotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, ne požive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.


4.Strah za život

Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko je porođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivo najjači.


Frekvencija negativne misli

Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo zavisi od:


* intenziteta

* dužine trajanja

* frekvencije ili učestalosti,


a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa karakteristična za svaku grupu.

Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanja može javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak, može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.


Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.

Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su misli negativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16 do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.


Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli:

nezadovoljstvo 16-18 Hz

borba za vlast 9-14 Hz

tuga i žalost 8-11 Hz

srah za život 6,25 Hz


Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.

 

[Varanasi]

Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli

Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života, svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu, posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima se upućuje osveta.

Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ili sfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratno emitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.

Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta. Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.


Energetski žele

Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravno ne uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasa negativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se zadržava na mestu gde se nalazila siva bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele, gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njoj predstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativne misli deluju na isti način u auri i telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.

Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja ili čak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenog nagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije u slobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.

Blokada bele bioenergije (energetski žele i zapušenje meridijana)

Trajno zapušenje meridijana

Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.

Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.


Prvi zakon

Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ova energija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu. Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.


Drugi zakon

Smanjeni priliv bele bioenergije u energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispod optimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.


Četvrti zakon

Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatora ne obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u nekim delovima aure javlja smanjenje u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakona bioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.

Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi do spuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi do negativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.

Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela. Što je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.

Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz, nego i na nižim frekvencijama. Što je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višim frekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde u višim slojevima.

To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek to oboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.

To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio u sadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.

Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova, opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.

Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova bele bioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija, čiji rezultat predstavlja pogoršanje zdravlja.

 

[Varanasi]

Pogrešan način mišljenja

Većina ljudi, kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle, pogrešan način mišljenja dovodi do pojave negativnih misli. Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja koja mogu biti agresivna kao što su mržnja i borba za vlast, ili pasivna kao nezadovoljstvo, žalost i strah. Agresivne misli su naravno štetnije, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet.

Pored ovih autonomnim negativnih misli i osećanja, koje osoba stvara svojim pogrešnim načinom razmišljanja, postoje negativne misli koje su posledica produženog stresa.


Posmatranje delovanja stresa na auru

U meditaciji je učitelju Ljubiši prikazan ceo proces delovnja negativne misli i stresa na auru.. Prvo mu je pokazano delovanje stresa odmah po njegovom nastanku. Video je kako se iz mozga pojavljuje nešto kao mehur ili duguljasti vazdušni balon, sa vrlo tankom opnom i pruža prema površini aure. Objašnjeno mu je da je to ipak energija, koju on ne vidi najbolje, pa mu granica energetskog polja izgleda kao opna. Kada se to kretanje zaustavilo, imalo je oblik izdužene kapi koja je počinjala u mozgu, a završavala se negde u dubini aure. Stres se, dakle, realizuje kao snažno polje oblika izdužene kapi. Što je jači, dublje će dopreti.

Polje stresa


Zatim mu je pažnja usmerena na veliki broj nekih crtica tamne boje, koje su bile raspoređene po površini i unutar tog mehura. Dobio je objašnjenje da su te crtice centri oštećenja u auri i da nastaju pri pojavi stresa ili negativne misli. Što ih ima više, oštećenje je veće. Njihov izgled zavisi od intenziteta stresa: kod jakih stresova liče na široke trake, dok su za najblaže kao tanke niti. Vrh stresnog polja je najrazorniji i tu se stvara crtica, dok oštećenja aure u ostalom delu polja nema. Oko crtice se generiše polje koje je gotovo homogeno i traje dok traje stres. Ovo polje u kontaktu sa sivom bioenergijom stvara treću vrstu energije, kao i kod negativnih misli – energetski žele kroz koji se bela bioenergija uopšte ne kreće, ili pak veoma teško.

Delovanje stresa se može podeliti na dve faze. U prvim trenucima stresa, koji su najintenzivniji i najrazorniji, mozak emituje izduženo energetsko polje koje, u stvari predstavlja očajnički krik i vapaj, misli koje se kasnije javljaju i predstavljaju reakciju na stres emituju se kao sferni energetski talasi, koji velikom brzinom, praktično trenutno, šireći se, projure kroz auru, ne zaustavljajući se do kraja svemira. One su, dakle, po svom izgledu i sadržaju, jednake negativnim mislima, koje nastaju nezavisno od stresa, kao plod pogrešnog načina razmišljanja. I ovaj stresni talas je štetan, jer prolazeći kroz auru, uništava sivu bioenergiju i takođe, stvara energetski žele, ali znatno ređi od onog kod stresa. Negativne misli više oštećuju one delove aure koji više odstupaju od zakona bioenergije.


Negativne emocije

Dok je posmatrao, sa nivoa meditacije, izgled stresnog polja, zapazio sam oko glave sferno polje koje se povremeno pojačavalo. Dobio je informaciju od Energetskog oblaka da je to polje negativne emocije. One, dakle ne predstavljaju talas, nego sferno polje, koje se nalazi oko glave i može da dosegne do kraja drugog sloja aure. U zavisnosti od vrste negativne emocije, ovo polje može imati različitu boju. Negativne emocije, takođe stvaraju oštećenja u auri u obliku energetskog želea, ali mnogo ređeg od onog kod stresa, pa je i oštećenje aure znatno slabije.


Uticaj posedica stresa i negativnih misli na funkcionisanje aure

Kako posledice stresa i negativnih misli, koje su već ugraiđene u auru, utiču na funkcionisanje aure i tela? Podsetimo se da životni talas, koji čitavog ljudskog života deluje na auru i telo, u svakom prolasku sukcesivno menja svoju frekvenciju, idući od najniže, pri kojoj je počela da se stvara aura, pa do 20,6 Hz. On ima odlučujuću ulogu za održavanje života uopšte. Međutim, on ne može da, menjajući frekvenciju od najniže do najviše, koriguje oštećenja energetske strukture aure i tela ni na jednoj frekvenciji. Štaviše, oštećenja aure na nižoj frekvenciji životni talas prenosi na fiše frekvncije, stim da u ova oštećenja, idući nagore, postepeno umnozavaju, tako da je oštećenje energetske strukture aure na 20.6 Hz .znatno vece nego što je to oštećenje na primarnoj frekvenciji gde je i nastalo. Sto je pnmarno oštećenje na nižoj frekvenciji, to će se, nošeno životnim talasom do gornje frekvencije od 20,6 Hz, više umnožiti. To, pored visokog intenziteta ovih energetskih talasa, objašnjava .pojavu da su stresovi nastali na nižim frekvencijama štetniji, opasniji, razorniji po tu osobu od onih koji su nastali na višim frekvencijama.

Dižući se u više frekvencije, nošene životnim talasom, posledice dubinskog stresa se udružuju sa sve plićim i plićim, kao što reka dobija pritoke idući prema moru. Ali, za razliku od reke, čije povećanje količine vode zavisi od pritoka, kod aure se desava nešto drugačije. Kad posledice dubokog stresa naiđu na debele slojeve sitnh stresova pri vrhu frekvencije, dolazi do umnozavannja njihovih štetnlh delovanja kao kada bi pritoka, pred samo ulivanje reke u more, udesetostručila svoju količinu vode u trenutku ulivanja u veliku reku. Zato osobe sa teškim stresovima, ukoliko kasnije dožive i sitne stresove, odjedanput teško obole što nije proporcionalno ovim sitnim stresovima.

Oštećenje energetske strukture aure, najpre se realizuje u obliku lošijeg funkcionisanja same aure. Između ostalog, u funkciju aure spada i neprekidno slanje informacionih signala, duž finih kanalića u auri, koji se na površini tela dodiruju sa nervnim sistemom preko jednog mehanizma koji predstavlja transformer informaclione energije u onu koja protiče nervnim sistemom. Ovi informacioni impulsi regulišu sve funkcije našeg organizma kojima upravlja naš nervni sistem. Oštećenje aure može dovesti do promene jednog dela informacionih impulsa, što će se odraziti na nervni sistem osobe. On će početi nepravilno da funkcioniše, odnosno odstupaće od normalne funkcije. To po pravilu znači loše upravljanje ponašanjem naših organa, između ostalog, i mozga. Vremenom ovakvo loše funkcionisanje celog organizma ili njegovih delova, dovodi do različitih oboljenja. Svakako da na oštećenje aure, odnosno promenu njenih impulsa ne utiče samo jedan, bio on i dubok stres, nego svi stresovi nataloženi u ljudskoj auri. Informacije se takođe prenose od najniže do najviše frekvencije.

Ukoliko je u određenim oblastima, kroz koje prolazi inforrnaciona mreža, došlo do oštećenja strukture aure, ovi impulsi će biti deformisani, smanjeni ili ukinuti. Na frekvenciji na kojoj je struktura aure oštećena i impulsi na njoj biće deformisani, dok će na frekvenciji na kojoj je aura u dobrom stanju oni biti normalni. Zbog toga su deformacije impulsa na niskim frekvencijama opasne, jer će nervni sistem upravo na tim frekvencijama loše funkcionisati. Posle transformisanja impulsa na transformeru, radi prenošenja na nervni sistem, oni se svi, bez obzira na frekvenciju pri kretanju kroz auru, prebacuju na 20,6 Hz, ali nose deformisana saznanja koja se tiču nižih frekvencija koja su odgovorna za bazno stanje organa. Iz toga proizilazi da što su impulsi deformisani na nižoj frekvenciji, to će oboljenje biti teže i obrnuto.


Delovanje na belu bioenergiju

Stres i negativne misli deluju na belu bioenergiju vrlo štetno, ali se to na nju odražava drugačije nego na sivu. Talas energije negativne misli i energetsko polje stresa ne mogu da neutrališu, da unište belu bioenergiju, ali sama činjenica da delimično dolazi do uništavanja sive, dovodi do razaranja harmoničnog odnosa između bele i sive bioenergije, jer se povećava količina bele, što, samo po sebi, dovodi do pogoršanja stanja aure. Pored toga, delovanje štetnog talasa ne može da utiče na belu bioenergiju, koja je u kuglicama, ali znatno usporava i otežava transformaciju bele bioenergije, koja se nalazi u obliku pločica, u kuglice. Usled toga dolazi do smanjenja priliva kuglica u kanale pošto bela bioenergija, kada se nalazi u obliku pločica, ne može ući u kanale. Zato se količina bele bioenergije, koja se kreće prema energetskom stabilizatoru, smanjuje, njegovo funkcionisanje slabi, pa on raspršuje manju količinu bele bioenergije, tako da imamo, kao posledicu, u jednom delu aure nagomilavanje bele bioenergije u vidu pločica tamo gde se zatekla, zbog sporog vraćanja, a istovremeno smanjenje tamo gde bi trebalo da je raspršivanjem energetski stabilizator dovede. Dakle, na jednoj strani dolazi do nagomlavanja, a na drugoj, gde je nije bilo dovoljno, do još većeg smanjenja. Na ovaj način se znatno razbija harmonija aure, koja je postojala pre pojave te štetne misli, bez obzira na to da li je ona nastala kao posledica stresa ili negativnog razmišljanja.

 

[Varanasi]

OSTALI UZROČNICI BOLESTI

Štetno delovanje tuđih misli

Jedan od najčešćih uzroka oštećenja aure, a time i nastanka hroničnih bolesti su, pored stresova i negativnih misli, štetne, negativne tuđe misli. Dr Stojanović je za tu pojavu odavno znao, ali je želeo i lično da se u to uveri. Spustio se na nivo meditacije i poželeo da vidi štetnu misao. Jedna je došla kao providna lopta, šireći se. Samo se njen bliži deo video kao luk i on je dotakao auru na mestu gde može da uđe u nju. Tu se nalazi jedan otvor, kao prsten, koga je misao dotakla. Lučni deo koji se naslonio na otvor prstena je prošao kroz njega i ušao u auru, dok je ostali deo obišao auru i nastavio daIje. Deo koji je ušao u auru se rasplinuo u raznim pravcima, gde je bio analiziran i protumačen. Ukoliko je njegova energija štetna po auru, ona će je minimalno oštetiti, srazmerno unetom deliću tuđe negativne misli, na isti način kao i sopstvene negativne misli, stvarajući energetski žele. Mnogobrojne negativne misli drugih ljudi, koje neprekidno stižu do naše aure i pored unošenja samo delića negativnih misli, ipak je blago oštećuju.


Štetna zračenja iz zemlje

Delovanje geopatogenih ili štetnih zračenja iz zemlje prouzrokuje najčešće povredu tela. Ovi zraci u kontaktu sa sivom bioenergijom stvaraju treću vrstu energije koja, za razliku od energetskog želea koga stvaraju negativne misli i stresovi, ne sprečava kretanje bele bioenergije. Međutim uništenje sive bioenergije dovodi do disproporcije odnosa sa belom bioenergijom i odstupanja od zakona bioenergije, što u prvi mah dovodi do smanjenja funkcionalnosti organa koji su na udaru ovih zraka, a kasnije i do bolesti. Posebno je opasno delovanje ovih zraka na mestima gde se osoba duže zadržava, kao što su krevet, fotelja za odmor, radni prostor i dr. Koliku će štetu naneti geopatogeni zraci, zavisi od njihovog intenziteta, vremena delovanja, kao i zdravstvenog stanja organa na koje zraci deluju i nivoa funkcionalnosti nervnog sistema te osobe. Organi koji su još pre delovanja geopatogenih zraka oboleli kao posledica stresova i negativnih misli i čije je funkcionisanje nervnog sistema iz istih razloga loše, mnogo će brže oboleti pod dejstvom geopatogenih zraka.

Štetno zračenje podzemnih vodenih tokova


Štetno delovanje okoline

Pored delovanja štetnih energija kao što su geopatogena, kosmička, crnomagijska, štetno delovanje zvezda i planeta, sopstvenih negativnih misli, tuđih negativnih misli, postoji i delovanje okoline, koje takođe može biti štetno po čoveka. Ova štetna zračenja okoline sastoje se od štetne komponente zračenja oblika. Posebno štetne zrake imaju šiljasti kupasti oblici, izlomljene linije, hrbati nekih predmeta izlomljeni kao planinski venci, kupasta udubljenja, paralelne sinusoide i krive slične njoj, bilo da su ispupčene ili udubljene, ili crtežI na ravnoj površini, zatim paralelne izlomljene linije na crtežu, niz pomerenih sve manjih krugova koji asociraju na kupu, jako izduženi piramidaini šiljci, kao što su vrhovi katoličkih crkava. Svi ovi predmeti i crteži stvaraju štetna zračenja u obliku polja oko predmeta i u obliku sukcesivnih emisija štetnih zraka. Polje obično zauzima manji prostor oko izvora, ali je konstantnog intenziteta. Na primer, jedna kupa visine 30 cm ima polje oko vrha oblika okruglog pljosnatog jastučeta prečnika 60 cm; Katedrala u Novom Sadu ima polje prečnika 15 m, debljine 2,5 m. Štetni talasi emituju se sukcesivno od vrha kupe ili piramide u obliku sfernih talasa od jednog do 10 puta u sekundi. Ovi talasi kod Katedrale u Novom Sadu dopiru od vrha prema tlu i gase se na oko 3 m od poda tako da nema štetnog delovanja na vernike.

Pored zračenja oblika, štetne zrake emituje i površinski sloj zemlje do dubine od dva metra. Oni se prostiru u obliku polja koje iznad površine zemlje postoji do nivoa 60-80 cm na celoj površini Zemljine kugle. Toga zračenja nema na površini mora, jezera i uz samu obalu na rastojanju od nekoliko metara od vode.

Pored ovih glavnih izvora štetnih zračenja, postoje i blaži oblici koji se javljaju pri duvanju vetra, zatim štetna komponenta svetlosti, štetna komponenta pri raspadanju organskih materija, zračenju pukotina stena na površini Zemljine lopte.

Mada su sva ova štetna zračenja relativno blaga, ona nepre­kidno deluju celog našeg života, oštećujući u izvesnoj meri telo i dovodeći do slabljenja međusobne usklađenosti pojedinih organa u te­lu, pre svega, time što deluju na nervni sistem čoveka. Kao krajnji re­zultat delovanja ovih štetnih zračenja javlja se blago slabljenje orga­nizma i popuštanje sinhronizovanog delovanja pojedinih organa, što ubrzava starenje, a time i skraćuje život.


Stepen oštećenja aure

U nekoliko navrata dr Stojanović je, posle izražene želje da vidi oštećenja u auri koja su dovela do nekog oboljenja, uspeo da dobije njihov izgled. On se kretao od svetlosive izmaglice za blage bolesti, tamne oblačiće opkoljene svetlosivim kod srednjih bolesti, ploče boje srebra, svetle ili srebrnaste, bez sjaja koje kao da su bile zahvaćene korozijom, kod težih hroničnih oboljenja, kao i vrlo retki oblici želea koji podseća na kristalnu strukturu različitih geometrijskih oblika. To ga je podstaklo da pokuša da vidi ne samo sve vrste oštećenja u auri izazvanih negativnim mislima, nego i da uspostavimvezu između njih i nivoa i vrsta bolesti koje one prouzrokuju.

Posmatrajući auru dobio je informaciju da su ove površine nepravilnog oblika i da mogu obuhvatiti prostor veličine od 0,5 do 5 metara. Javljaju se na raznim frekvencijama, nezavisno jedna od druge. Kada se posmatraju u tri dimenzije, ova oštećenja u auri imaju zaobljen izgled, obično loptast ili jajast, sa više ili manje ispupčenih mesta. Srebrnasti sjaj najtežih oštećenja dolazi od maksimalne koncentracije bele bioenergije.

Ova oštećenja u auri koja je posmatrao, ukazivala su na to da li su bolesti akutne ili hronične i dosta precizno govorile o njihovom intenzitetu, ali se na osnovu njihovog izgleda nije mogla zaključiti vrsta bolesti, pa čak ni da li se radi o organskim ili psihičkim bolestima.

Energetski oblak mu je, tokom jedne od seansi prenošenja znanja, napomenuo da još nema jasnu sliku o nastanku hroničnih bolesti, te da je potrebno da mu je, u nekim njenim elementima, dopuni.

 

[Varanasi]

NASTANAK HRONIČNIH BOLESTI

Nastanak hroničnih bolesti predstavlja jedan od najsloženijih mehanizama i procesa koji se dešavaju u auri. Zbog toga ćemo se zadržati na najjednostavnijim objašnjenjima koja se odnose na najvažnije činioce u ovom procesu. Hronične bolesti nastaju postepeno, tako da period do dostizanja maksimuma traje relativno dugo. Tokom prvih 70-80% tog vremena ne javljaju se nikakvi simptomi. Bolest se, zatim razvija uz pojavu simptoma, u toku preostalih 20-30% tog vremena, dok ne dostigne svoj maksimum. Ta prva faza, pre pojave simptoma, sastoji se od tri elementa:


1. Pojava stresa i negativnih misli

Ova faza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko meseci. Kod stresova koji nemaju produženo dejstvo traje, najčešće samo nekoliko sekundi. Međutim, u većini slučajeva stres ima produ ženo dejstvo i proteže se obično od više dana do više meseci, gubeći postepeno na svom intenzitetu.

Ukoliko se radi o negativnim mislima, prva faza traje od mesec dana do osam meseci. Tokom ove prve faze dolazi do emitovanja energetskih talasa iz mozga, koji predstavljaju negativne misli nastale usled produženog stresa ili razmišljanja. Njihovo delovanje na auru je već objašnjeno, s tim da se neke stvari moraju pojasniti.


2. Oštećenje aure negativnim mislima

Talas negativnih misli, u obliku lopte, u kontaktu sa sivom bioenergijom dovodi do međusobnih reakcija čiji rezultat predstavlja treću vrstu energije, koja je već opisana i koja se zove energetski žele. On se javlja posebno na mestima gde dolazi do jačeg delovanja negativnih misli. To su mesta u auri gde su odnosi sive i bele bioenergije već prethodno, iz nekih razloga, poremećeni pa je veza ovih dveju energija olabavljena. Ta prethodna oštećenja nastaju u najvećem broju slučajeva kao posledica višegodišnjih nezadovoljstva samim sobom, što postepeno prouzrokuje blago uništavanje sive bioenergije i labavijenje veze sa belom bioenergijom. Ova mesta su najviše podložna oštećenju sive bioenergije pri kontaktu sa energijom negativnih misli. Oštećenja aure bi, zbog sfernog oblika talasa negativnih misli, trebalo da budu u svim tačkama aure podjednaka. Međutim, sama konstrukcija aure nije u svim njenim delovima ista. Pojedini njeni delovi nemaju nikakvog značaja za zdravlje osobe i njihova oštećenja se izražavaju na drugi način. Isto tako, pojedini organi, naročito oni vitalni, imaju posebna ojačanja i zaštite u delovima aure koji se na njih odnose. Uzimajući u obzir sve navedeno, talas negativnih misli, ipak proporcionalno oštećuje sve delove aure.


3.Prvi trenuci stresa

Stresne situacije, naročito prvi trenuci koji su obično najintenzivniji, ne razvijaju energetski talas loptastog oblika, nego energetsko polje u obliku izduženog balona, koji može da se, u zavisnosti od sadržaja stresa, usmeri u pravcu nekog dela aure, a može da obuhvati maksimalno 1 % njene zapremine. Stoga on može da ošteti samo neke delove aure, koji su odgovorni za naše zdravlje, dok ostali neće imati nikakve štetne posledice od ovog stresa.

Najrazorniji deo tog polja stresa je njegov vrh, odnosno deo koji je najudaljeniji od mozga. Na tom mestu dolazi, ne samo do uništenja gotovo celokupne sive bioenergije, nego i do stvaranja malih jezgara koja ostaju posle povlačenja stresnog polja i koja, još određeno vreme emituju ovu štetnu energiju nagrizajući okolnu sivu bioenergiju. Dr Stojanović ih je video kao crtice i tako ih nazvao, jer su u odnosu na veličinu cele aure vrlo mali, međutim njihov izgled bi pre odgovarao izduženim elipsoidima. Njihove dimenzije su veoma male, obično nekoliko centi metara. Pri pojavi stresa, može ih nastati od nekoliko do nekoliko stotina, a vek trajanja im je od nekoliko minuta do nekoliko sati. Rezultat delovanja energetskog polja stresa i sive bioenergije predstavlja energiju dosta velike gustine, koju je dr Stojanović nazvao energetski žele, što je dosta adekvatan naziv. Što je više sive bioenergije neutralisano, to je ovaj žele gušći. Njegova gustina je manja od gustine bele bioenergije, ali ipak znatno sprečava kretanje bele kroz njega. On, takođe, delimično ili potpuno, u zavisnosti od njegove gustine, zapušava kanale kojima se kreće bela bioenergija.


Intezitet hroničnog oboljenja

Koliko će nivo ili intenzitet dostići hronično oboljenje zavisi od tri faktora:

1. oštećenja aure,

2. stanja organa pre nastanka ove bolesti i

3. stanja organa koji se nalaze u okolini obolelog organa.


Ipak, presudnu ulogu igra oštećenje aure nastalo kao posledica stresova i negativnih misli. Ono obično čini 75% uzroka bolesti, prethodno stanje organa utiče sa 15%, a stanje okolnih organa sa 10%.

Hronična oboljenja nastaju kao posledica oštećenja aure na jednoj ili više frekvencija. Blaga hronična oboljenja imaju uzrok na jednoj ili dve frekvencije, srednja oboljenja na jednoj do tri, a teška na dve do šest. Teška oboljenja se nikada ne javljaju kao posledica oštećenja aure na samo jednoj frekvenciji.


Šta određuje organ, vrstu i intezitet oboljenja?

Saznanja dr Stojanovića o prirodi i mehanizmu nastanka hroničnih bolesti, i pored velikog broja informacija koje je o tome primio, još uvek nisu bila kompletna. Pored toga, nije uspeo da nađe odgovor na pitanje: Šta određuje da li će oboljenje biti organsko ili psihičko? Negativne misli i stresovi, odnosno oštećenja koja se kao njihova posledica javljaju u auri izazivaju obe vrste bolesti - organske i psihičke i ne razlikuju se po svojoj energetskoj strukturi niti na bilo koji drugi način.

Energetski oblak mu je pojasnio neke stvari u vezi sa mehanizmom nastanka hroničnih bolesti. Uzrok svih bolesti predstavlja oštećenje aure! Vrsta oštećenja i njegov intenzitet ne određuju vrstu bolesti. Mesto oštećenja aure, međutim igra presudnu ulogu u određivanju vrste bolesti koja će biti njegova posledica. Aura nije podeljena površinski i zapreminski prema organima, da bi oštećenje tih delova aure dovelo do oboljenja tih organa, nego se radi o oštećenju aure na mestima pored kojih prolaze meridijani bele bioenergije koji kontaktiraju sa odgovarajućim organima tela. Stoga je oboljenje organa vezano za zapušenje njegovog meridijana u auri. Do zapušenja može doći na više mesta duž meridijana i uvek će pogađati odgovarajući isti organ, ali će položaj zapušenja duž linije meridijana definisati vrstu bolesti tog organa. To znači da će se, ako je oštećenje pored meridijana bliže površini aure, javiti jedna vrsta hronične bolesti, ako je na sredini - druga, ako je blizu tela - treća. Dakle, za vrstu bolesti je bitno da li je oštećenje aure, odnosno zapušenje meridijana, u njegovom gornjem, srednjem ili donjem toku. Međutim, intenzitet oštećenog mesta uvek označava intenzitet oboljenja bez obzira na to u kom delu meridijana je došlo do zapušenja. Pored toga, na intenzitet bolesti utiče i rastojanje od oštećenog mesta u auri do meridijana: što je ono kraće, zapušenje meridijana će biti veće, a bolest intenzivnija.

 

[Varanasi]

Šta odlučuje da li će bolest biti organska ili psihička?

Jedina razlika sastoji se u tome koji je meridijan napadnut! Sada, odjednom postaje jasno da je odgovor vrlo jednostavan: u slučaju zapušenja meridijana koji su vezani za mozak, dolazi do psihičkih bolesti. Viškove bele bioenergije iz mozga sakupljaju tri meridijana i samo umanjeni i otežani protok bele bioenergije iz ovih meridijana može dovesti do nekog oboljenja mozga. Ukoliko je priliv bele bioenergije meridijanom, koji je u kontaktu sa mozgom, u auri smanjen, ipak je moguće da odliv bele bioenergije prema tom meridijanu bude za klasu bolji, ali nikada, ukoliko je priliv bele bioenergije na bilo kom delu meridijana umanjen, ne može ni na jednom njegovom drugom delu biti optimalan. To znači da oštećenja aure blizu meridijana, koji odvode belu bioenergiju iz mozga, moraju dovesti do negativnih efekata koji mogu izazvati smanjeno funkcionisanje ili pak oboljenje mozga.

Pored toga, informacije koje stižu informacionim kanalima moraju, takođe biti poremećene u delovima u kojima je došlo do poremećaja priliva bele bioenergije u meridijane. Tu informaciju informaciona energija prenosi do mozga, a reakcije mozga, kao i svih drugih organa, na poremećaje ove vrste aure jesu smanjena funkcionalnost, odstupanje od normalne funkcije i oboljenje. To znači da će se psihičko oboljenje pojaviti kao posledica neodvođenja bele bioenergije u regionima aure kroz koje prolazi neki od tri meridijana koji su zaduženi i za odvođenje bele bioenergije iz mozga prema energetskom stabilizatoru. To dovodi do smanjenog protoka bele bioenergije u tom kanalu, što informacioni impulsi prenose mozgu, kod koga se javlja pogoršanje funkcionalnosti, s jedne strane, a s druge, smanjeni protok bele bioenergije u auri dovodi do smanjenja odvođenja te energije iz mozga tim meridijanom.


To znači da odstupanje od normalnog rada mozga prouzrokuju dva faktora:


* informacije iz aure o lošem odvođenju bele bioenergije, na šta mozak reaguje smanjenjem funkcije,

* smanjeno odvođenje bele bioenergije iz mozga nastalo usled smanjenog protoka kroz taj meridijan, zbog zagušenja u auri.


Ova tri meridijana koji odvode belu bioenergiju iz mozga možemo, prema njihovom položaju prilikom prolaska pored glave ako posmatramo osobu s leđa, podeliti na levi koji ide pored leve strane glave, desni pored desne strane strane glave i srednji ili stražnji koji ide iza potiljka. Posmatrajući ih tako otpozadi, najblaže psihičke bolesti nastaju ako je do oštećenja došlo u regionu kroz koji prolazi levi meridijan, srednje bolesti kroz koje prolazi desni meridijan, a najteže bolesti kroz koje prolazi potiljni ili srednji meridijan. To je zbog toga što se potiljni meridijan nalazi u auri na pravcu prostiranja stresnih talasa ili polja najvećih intenziteta, kao što su fizičke patnje, tuga i žalost, strah za život.

U pravcu desnog koji prouzrokuje srednje teške bolesti prostIru se obično stresna polja vezana za borbu za vlast, blaže oblike žalosti, mržnju i zavist.

U pravcu položaja levog meridijana prostiru se relativno blagi stresovi vezani za svakodnevne brige i životne probleme.


AKUTNE BOLESTI

Najviše prostora smo posvetili nastanku hroničnih bolesti zbog toga što one traju vrlo dugo, često su praćene jakim bolovima i patnjama, ili onesposobljavaju bolesnika za normalan život i rad. Međutim, uzroci koji dovode do pojave hroničnih bolesti stvaraju i predusiove za nastanak akutnih bolesti. Naime, akutne bolesti kao što su infektivne, prehlade i druge, javljaju se samo u onim organima koji su još pre pojave virusa, bakterija ili nazeba imali smanjenu funkcionalnost ili su već bili hronično oboleli, čiji su uzroci u preko 80% slučajeva bili štetno delovanje stresova i negativnih misli. Samo organi koji su oboleli ili su im funkcije smanjene ili izmenjene predstavljaju pogodno tlo za enormno razmnožavanje virusa i bakterija. Ne postoji nijedan zdrav i u punoj funkciji organ koji će oboleti od infektivne bolesti.

Gotovo u svakoj porodici se dešavalo da za vreme epidemije infektivnih bolesti članovi koji su iscrpljeni, lošijeg zdravlja ili imaju osetljive ili obolele organe u kojima se ta infekcija razvija, po pravilu obole, a ostali ne.

Medicinski način lečenja akutnih bolesti je uspešniji od lečenja hroničnih, ali je metoda pogrešna, jer se otklanja posledica posledice - uništavaju se virusi i bakterije, te posle prestanka bolesti organ koji je bio napadnut ostaje i dalje bolestan i čeka novu pojavu virusa i bakterija. Stoga svaki organ hronično oboleo ili izvan svoje normalne funkcije predstavlja latentnu opasnost za razvoj infektivnih i uopšte akutnih bolesti.

 

[Varanasi]

NOVOROĐENČAD I NEGATIVNE MISLI I STRESOVI
(Dr sci. Ljubiša Stojanović – „Aura“ 2004.)

U mojoj, gotovo dvadeset godina dugoj isceliteljskoj praksi sreo sam se sa velikim brojem beba, starosti od nekoliko dana, pa do dve godine koje su bolovale od različitih teških hroničnih bolesti, najčešće nepoznatog uzroka, ponekad nazvane genetske ili bez ikakve dijagnoze. U velikoj većini slučajeva, te bolesti su bile posledica stresova i negativnih misli koje su majka i dete imali u toku trudnoće, pri samom porođaju ili u toku prvih nekoliko meseci života deteta. Kada bih to rekao majkama, odgovor je često bio „Pa, kako beba može da ima negativne misli?“.

Ja sam ih potpuno shvatao, jer je ljudima nepoznata i sama istina da su uzroci preko 80% svih hroničnih bolesti negativne misli i stresovi. Ako bi to i prihvatili za odrasle, nikako im nije izgledalo moguće da beba ima stresove i negativne misli.

O čemu se tu radi?

Iz ovih slučajeva srednjih i teških oboljenja novorođenčadi i dece do dve godine starosti, izuzećemo dva uzroka, koji nisu retki, ali ne spadaju u ovu grupu. To su posledice uzimanja lekova za vreme trudnoće koji su za trudnice zabranjeni i drugi, mnogo češći uzrok, boravak trudnice, posebno u prva dva meseca trudnoće u sredinama sa jako zagađenim vazduhom, kao što su hemijske febrike, prerada nafte i uopšte sredini u kojoj je sadržaj smoga u vazduhu iznad dozvoljene granice. Dakle, izuzećemo ove slučajeve koji su poznati medicini, a koji predstavljaju materijalne uzroke oboljenja odojčadi.

Želim da govorim o pogubnom uticaju stresa i negativnih misli na plod u majčinoj utrobi, zatim pri samom porođaju i u toku prvih par godina po rođenju deteta.

Stresovi i negativne misli koje trudnica ima, oštećuju, ne samo njenu auru, nego i auru bebe. Pri tome će ova oštećenja kod trudnice izazvati bolesti i tegobe slične onima koje bi imala i da nije u drugom stanju. Sa plodom je sasvim druga situacija. Aura čoveka nastaje istovremeno sa oplođenjem jajašca, ali se kao i plod postepeno razvija. Aura se, dakle kao i plod razvija počev od embriona da bi tek oko petnaeste godine bila potpuno razvijena. U toku prvih mesec dana trudnoće aura se sastoji od izuzetno slabašne energetske strukture, slično lelujavom plamenu sveće, koju lako može oštetiti neka energija. Zbog toga su negativne misli i stresovi majke, koji prolaze i kroz osetljivu auru ploda mnogo štetniji po nju, nego po auru majke. To možemo uporediti sa udarom granate u gornje spratove neke višespratnice u odnosu na udar u njene temelje koji predstavljaju prve mesece života poda. Svakako da će opasnost po celu zgradu biti veća u slučaju pogotka granate u njene temelje. Oštećenja aure u prvim mesecima života ploda, kasnije se ne otklanjaju sama od sebe, tako da se aura dalje razvija na nepravilan način, što postepeno dovodi do ozbiljnijih oštećenja ploda. Tu se pre svega misli, na dugotrajne stresne situacije ii pojedine ozbiljne stresove, kao i na veliki broj negativnih misli trudnice.
Posebno je taj kritični prvi mesec trudnoće često praćen nizom stresnih situacija u smislu: saznanje o trudnoći koja se nije želela, da li zadržati bebu ili ne, da li će njen mladić hteti da se oženi njome, pošto je ostala u drugom stanju i mnoge druge, što jop više oštećuje auru ploda.

Ove opasnosti po auru ploda se smanjuju sa njegovim razvojem, ali sve do porođaja i dalje postoje.
Drugi krizni momenat za zdravlje deteta jeste sam porođaj. Civilizacija je izmenila, ne samo telo žene, nego i njen psihički odnos prema porođaju. U odnosu na vreme kada smo bili mnogo više usklađeni sa prirodom, žene danas mnogo teže porađaju, dok sam porođaj za većinu njih predstavlja veliki stres.

Kod normalnog porođaja, takođe dolazi do jakih bolova kod porodilje i bebe. Oni izazivaju stresne i talase negativnih misli i kod majke i kod deteta, s tim što nežna aura deteta više strada. Na sreću, kod ovih, nazovimo ih normalnih porođaja, štećenja aure bebe su dosta blaga i ne dovode do pojave bolesti, posebno ne onih srednjih i teških.

Šta je sa teškim porođajem?

Teški porođaju traju obično vrlo dugo, pri čemu porodilja trpi, često nesnosne bolove. Međutim, posebno su opasni bolovi koje beba doživljava, jer oni izazivaju veoma štetne stresove i negativne misli. Najopasniji je, svakako strah koji beba doživljava zbog osećaja da se nalazi u smrtnoj opasnosti. Strah zbog opasnosti po život je najštetnija i najrazornija negativna misao koja najviše oštećuje auru, ne samo odraslih, nego i bebe. Zajedničko štetno delovanje negativnih misli bebe nastalo kao posledica bolova i straha za život maksimalno oštećuje njenu auru, što najčešće dovodi do pojave srednjih i teških bolesti, odmah po rođenju ili tokom prve godine života.

Ponekad se, zbog izuzetno teškog porođaja probegava carskom rezu koji joj spasava život, ali i u tim slučajevima beba je izdržala već mnoge sate bola, patnje i strahova koji su joj stvorili velika oštećenja aure, što često uskoro dovodi do ozbiljnijih bolesti.

Treći krizni period obuhvata prvu godinu života. U tom periodu posebno je opasno noćno buđenje i plač bebe, izvan redovnog buđenja radi sisanja. U čemu je problem? Ako se mladunče bilo koje životinje probudi noću i ne oseti dodir majčinog tela, ono počinje da doziva majku, jer instinktivno zna da mu je život u opasnosti, ako se majka ne pojavi. To isto doživljava i beba kada se probudi i ne oseti dodir majčinog tela, jer joj je instinkt još uvek toliko jak da ona emituje snažne negativne misli zbog straha za život koje joj oštećuju auru. Ako se to dešava iz noći u noć i po više puta u toku noći to mora dovesti do ozbiljnog oštećenja aure.

Mnoge majke se ovom vapaju deteta za zaštitom ne odazivaju, jer se još uvek nisu oporavile od porođaja, a iscrpljene su od nespavanja i neprekidnog angažovanja oko bebe u toku dana. Njihove majke, tetke i bake ih zbog toga savetuju: „Pusti ga neka plače, postepeno će se navići, a ti moraš da se odmoriš!“ Međutim, one greše! Bebe koje neutešno plaču iz noći u noć, često oboljevaju od lakših i srednjih bolesti. Bebi je, najčešće dovoljno da samo oseti majčinu ruku pa da se smiri i tako izbegnu kasniji problemi sa zdravljem.

Svakako da u toku detinjstva postoje i drugi, manje ili više krizni periodi, ali je njihov značaj za psihofizičko zdravlje deteta ipak manji od tri navedena. Spomenuću rođenje mlađeg brata ili sestre, koje često, makar i privremeno okupira pažnju roditelja, što kod starijeg deteta stvara strah i tugu da ga roditelji više ne vole i ne štite. Ponekad, nerazumni roditelji ističu da više vole jedno u odnosu na svoju drugu decu.
Rastava roditelja predstavlja sledeći krizni momenat zbog čega deca najčešće izuzetno pate. Zbog toga bi roditelji trebalo dobro da razmisle da li su neke njihove primedbe na ponašanje partnera ili neusaglašenosti u bilo kom pogledu, važniji od sreće i zdravlja njihove dece.

Obdanište ili vrtić mogu kod deteta stvoriti veliku odbojnost i psihičke traume, ako dete ne naiđe na ljubav i zaštitu od strane negovateljica i vaspitačica, kao i ostale dece. Tada deca odbijaju da idu u obdanište, a ako ih i protiv njihove volje vode plaču i često se grčevito drže za odeću roditelja ne želeći da se od njih odvoje. Osnovni razlog za slanje dece u ove zajednice je, svakako zaposlenost oba roditelja, kao i želja da se deca igraju i druže sa drugom decom. Međutim, u slučaju dece koja teško prihvataju obdanište, neophodno je da roditelji dobro razmisle o nekoj drugoj mogućnosti kojom bi zaštitili psihofizičko zdravlje dece, tako što bi jedan od roditelja ostao kod kuće, ili da baka ili deka ostanu sa decom. Bez obzira na nedostatke ovih varijanti u finansijskom, vaspitnom ili bilo kom drugom pogledu, one za decu koja se u obdaništu osećaju loše, ipak predstavlja način za očuvanje zdravlja, što nikad nema cenu.

Postoje i druge vrste odvojenosti dece od roditelja, na kraće ili duže vreme, na selu kod babe i dede, drugih rođaka ili poznanika, boravak u bolnici i slično, što takođe, može delovati izuzetno stresno na decu.

Jedna od čestih stresnih situacija jeste plašenje mađe od strane starije dece, ponekad i od strane odraslih koji to rade iz razonode i sadizma. To, ne samo da trenutno dovodi do stresa i negativnih misli, nego često svoje negativno delovanje proteže na ceo život. Kada bebi slučajno skoči mačka u krevetac, ona to doživljava isto tako kao kad bi odraslima skočio tigar u krevet, a kad beba zbog toga vrisne u plač, mi je tešimo: „Ništa, ništa, to je samo maca!“ Roditelji, najčešće ne mogu da shvate da dete drugačije i mnogo burnije od odraslih doživljava različite neprijatne situacije.

U više slučajeva ukazao sam roditeljima čije dete je bolovalo od nekih hroničnih bolesti da detetu loše funkcioniše nervni sistem i da je to uvek posledica stresova i negativnih misli. Oni su obično negirali tu mogućnost, tvrdeći da je njihovo dete voljeno i maženo, a kad sam im naveo moguće situacije, brzo su se složili sa mnom da je toga bilo, ali nisu mogli da veruju da je to moglo dovesti do tako ozbiljnih posledica.

Ovim sam pokušao da ukažem na neke, ne sve, situacije i periode u detinjstvu koji dovode do pojave snažnih stresova i negativnih misli i koji mogu ozbiljno da oštete dečju auru i da dovedu do srednje teških i teških hroničnih bolesti. To sam uradio zbog toga što velika većina ljudi ne zna da je najveći broj hroničnih bolesti posledica negativnih misli i strasova, a da manjina kojima je to donekle poznato, ignoriše tu opasnost.

 

[Varanasi]

Razvoj svesti

Život čoveka začinje se spajanjem spermatozoida i jajeta, a njegov pravi život, život njegove svesti započinje u tom istom momentu stvaranjem njegove aure. Danas ćemo govoriti o razvoju svesti. Svest čoveka se razvija vrlo sporo. Prvi znaci bilo kakve svesnosti ljudskog embriona javljaju se tek dvadesetog dana posle začeća. To je momenat kada počinje da funkcioniše energetski stabilizator i time stvara prvu, dosta slabu i nerazvijenu cirkulaciju bele bioenergije u auri koja se rađa. Ipak, prvi znaci svesnosti u nekom ljudskom smislu nastaju u četvrtom mesecu trudnoće, kada embrion počinje da prima spoljašnje nadražaje i postaje ih svestan. Javljaju se prve misli koje se u prvo vreme sastoje od reakcija na spoljne efekte, pre svega na svetlost, toplotu, hladnoću, bol, strah od jakih zvukova ili udaraca u stomak. U šestom mesecu embrion počinje da emituje misli vezane za osećanja prijatnosti, nervoze, napetosti, posebno strahova. U početu se to razmišljanje odnosi samo na prijatnost i neprijatnost doživljaja koje prima njegova aura i njegovo telo, a čiji su uzroci izvan njega. U sedmom mesecu, razmišljanje svesti ne odnosi se samo na doživljaje, izazvane spoljašnjim uzrocima nego i na one koje se javljaju u samom telu i samoj auri. Tokom osmog meseca može se smatrati da je svest još nerođenog deteta dostigla nivo koji će imati i pri samom rođenju. Do rođenja se najviše javljaju misli koje su vezane za osećaj blaženstva, zadovoljstva, ali i vrste negativnih misli, osim onih koje se javljaju u kontaktu sa drugim ljudima kao što su žalost, mržnja, ljubav.

Posle rođenja, svest se razvija zahvaljujući kontaktima sa spoljašnjim svetom putem aure i tela, zatim doživljajima koji dolaze iz aure i tela, kao i analizom svih tih doživljaja. Kasnije, svest počinje da stvara svoje predstave i svoje mišljenje o tim doživljajima, u prvo vreme vezano za njihovu prijatnost i neprijatnost, zatim za korisnost i štetnost u odnosu na tu osobu.

U prvoj i drugoj godini života ona saznaje i nove, suptilnije odnose između nje i okolnih stvari, drugih živih bića i ljudi, kao i prirode. Prva faza reagovanja svesti uvek je vezana za štetnost i korisnost tih spoljašnjih faktora po to biće, da bi se kasnije, na bazi prvih iskustava, a zatim i sve više novih, stvaralo mišljenje o okolnom svetu kao i o sebi samom. Taj proces u principu traje celog života.


Šta je to svest?

Svest se sastoji od bele bioenergije, odnosno bela bioenergija ima svojstvo da može da primi informacije spolja, izvan nje, da ih skladišti, analizira, da izvodi zaključke, postajući tako pametnija, sa više znanja i više iskustva. Svest čoveka se nalazi u onoj količini bele bioenergije koja se nalazi u njegovoj auri i telu. Ona nema nikakve veze sa drugim belim bioenergijama izvan aure, barem ne u smislu svesnosti. U slučaju fizičkog kontakta sa aurama drugih ljudi, kada se one međusobno prožimaju, kod normalnih ljudi ne postoji mogućnost otkrivanja saznanja svesti druge osobe. To se u normalnim situacijama obavlja u simboličnoj količini i može se slobodno zanemariti.


Kakvu ulogu ima ljudski mozak?

Njegova uloga podseća na uloge pojedinih organa u ljudskom telu koje imaju određene zadatke kao što je lučenje sokova, rad mišića, pumpanje krvi itd. ali se ipak u nečemu značajno razlikuje. Ta razlika se, pre svega odnosi na rezultat njegovog funkcionisanja. Ljudski mozak se, dakle razlikuje od ostalih organa u ljudskom telu, pre svega po onome što stvara. On je prvenstveno relej preko koga se emituju energetski talasi koji predstavljaju ljudske misli. Bez njega domet misli i sadržaj razmišljanja svesti bio bi izuzetno mali i vezan samo za najbližu okolinu.


Osnovno je pitanje: Ko misli?

Svest koja se sastoji iz bele bioenergije koja se nalazi u našoj auri ili mozak sa svojim ćelijama i svojom konstrukcijom? Odgovor je: i jedno, i drugo!

Mozak predstavlja mesto gde bela bioenergija aktivira neka razmišljanja kojima je, od njihovog razvoja do nekih konačnih zaključaka, potrebna pomoć prethodnih saznanja skladištenih u auri u korenima inteligencije ili znanja, koja bela bioenergija aktivira i koja kao sitan prah u obliku čestica znanja padaju na površinu mozga, omogućavajući beloj bioenergiji da brzim procesom preuzima ta znanja, analizira ih i donosi neke zaključke.

Tako dobijene zaključke svest ili bela bioenergija, koja se u tom momentu nalazi na području mozga, s jedne strane skladišti u ćelije mozga kao memoriju, a s druge strane to znanje i ti zaključci nalaze se trajno skladišteni i u beloj bioenergiji.

Ćelije mozga emituju misli i organizuju rad organa. One su zato i stvorene. Mozak, dakle predstavlja mesto gde se odvija proces razmišljanja bele bioenergije. Rezultati tog razmišljanja koje je izvršeno uz pomoć čestica znanja iz aure, skladište se u mozgu i on predstavlja prvu od dve memorije čoveka. Druga se nalazi u beloj bioenergiji. On, zatim to do čega se došlo, emituje u obliku misli.

Najvećim delom, nezavisno od mišljenja bele bioenergije, mozak organizuje sve procese u ljudskom organizmu. Ali rad mozga nije nezavisan u pogledu organizacije ljudskog tela, od spoljnih faktora. On putem nervnog sistema, a ovaj preko informacionih kanala i informacione energije, dobija potrebne informacije o spoljašnjem svetu preko aure, a one informacije koje naša čula mogu da zapaze, dobija preko nervnog sistema. Sve ove informacije pomažu mu da rad i ponašanje ljudskog tela prilagodi novonastalim uslovima.

To su osnovne funkcije mozga iz kojih se vidi da on predstavlja neophodan deo bez koga se razmišljanje ne može obaviti u onom smislu koji je koristan za čoveka.

 

[Varanasi]

Šta biva posle smrti?

Posle smrti dolazi do raspadanja aure. Siva bioenergija se raspršuje po slobodnom prostoru i gubi dalji kontakt sa aurom. Bela bioenergija se iz cele aure i tela skuplja, grupiše u obliku beličastog oblačića. Ona sadrži i informacionu energiju i zadržava sve glavne funkcije koje je aura imala za vreme života. Ovaj beli oblačić u momentu smrti sadrži i našu svest, način razmišljanja, znanja i iskustva koja smo tokom života sticali. Naša svest, dakle u okviru oblačića bele bioenergije, nastavlja da živi.

Što je aura bila složenija, odnosno savršenija i veća, to i naša svest ima veću energetsku snagu i veće mogućnosti. Kako se svest razvija tokom života u auri i telu, tako se njena kopija razvija u svetlećem telu. Posle smrti u svetlećem telu ostaje savršena kopija naše svesti, dok svest u obliku belog oblačića nepovratno odlazi u sigurne zone u kosmosu.


Da li svest posle smrti, lišena centra za razmišljanje – mozga, može dalje da razmišlja?

Može, jer ona ili mi u mentalnom smislu i dalje funkcionišemo, imamo misli i osećanja, ali se to sada doživljava na jedan drugačiji način od razmišljanja živog čoveka, zbog nedostatka fizičkog tela i informacija koje smo dobijali preko čula. Priliv pravih informacija je tada mnogo veći, ali je sfera interesovanja znatno izmenjena. Pored kompletno sačuvane memorije, ona stvara nove zaključke, dolazi do novih saznanja, ali na jedan drugačiji i lakši način, jer je sada motiv razmišljanja značajno izmenjen. Jedna od najvećih briga koju je za života naša svest trebalo da razrešava – briga o funkcionisanju i zaštiti sopstvenog tela, sada više ne postoji.

Oblačić bele bioenergije, koji predstavlja našu svest biva, posle smrti, usmeravan od strane određenih energija u pravcu Utočišta u kosmosu, gde će boraviti 20-30 000 godina.

Problemi koje svest treba posle smrti da razreava, tokom putovanja ka utočištu, svode se samo na to kako sačuvati belu bioenergiju od oštećenja, ili čak uništenja koje joj preti na tom putu. Ona, krećući se prema utočištu brzo uči, jer više ne postoje opterećenja, vezano za brigu o ljudskom telu, koja joj je potpuno zauzimala kapacitete. Ona je sada sva prožeta saznanjima, koja dobija na tom putu, kako da se sačuva od oštećenja. Ta sazanja oj stižu energetskim zracima sa svih strana. Zbog toga većina duša ili svesti stižu neoštećeni na Utočište.

Posle izvesnog lutanja, ona pronalazi put do sigurne zone u kojoj joj ne preti nikakva opasnost. Takvih Utočišta ima više i ona se po kvalitetu ne razlikuju. Svest obično u njima boravi po nekoliko hiljada godina, a onda često poželi da pređe u drugu zonu, koja je po sadržaju, delimično interesantnija. Teoretsko vreme života duše je neograničeno, ali u praksi dolazi do postepenog oštećenja ili potpunog dezintegrisanja, tako da od nje ne ostane nikakav trag.

Boravak duša ili svesti u Utočištima je vrlo sadržajan, jer se javljaju vrlo prijatni doživljaji kojih u toku života nema. Zbog toga i način razmišljanja svesti postaje sasvim drugačiji. Svest u utočištu pliva u određenim znanjima, opkoljena je, dakle energijom koja je prepuna određenih saznanja koja su korisna za nju i ona ih preuzima s lakoćom. Ta znanja se, pre svega, odnose na doživljaje zadovoljstva, prijatnosti, neopisive radosti i blaženstva. Iako ne postoje čula, ti doživljaji su čulni u obliku predivnih melodija, boja, mirisa, ukusa, dodira. Međutim, vrhunski doživljaj je onaj koji potiče od prijema vibracija, i on se ne može osetiti čulima, ali predstavlja najveće moguće zadovoljstvo.

Razmišljanje o onima koji su ostali među živima, zahvaljujući ovom predivnom stanju u kome se svest nalazi u Utočištu, mogu biti samo emisije ljubavi, najboljih želja i sreće. Svest ne može uspostaviti direktan kontakt sa živim ljudima, niti oni sa njom. Ona zadržava sećanje na one koji su ostali živi, ali to doživljava u izmenjenom obliku, pre svega, kao doživljaj i osećaj ljubavi koju emituje prema njima. To emitovanje prema poznatim osobama samo je incirano u svesti, a zatim se kroz energije utočišta multiplicira i pojačava. Ipak, ono predstavlja samo vrlo blago zračenje koje stiže do onih koijima je upućeno i izuzetno blagotvorno deluje na njihov život.

Nikakve štetne zrake, odnosno negativne emocije svest ne može emitovati prema ljudima.


Mozak je, ipak, najvažniji organ!

Mozak je, dakle, najvažniji ljudski organ, ali ne samo zato što bez njega nema razmišljanja, nego zbog toga što on organizuje rad celog ljudskog organizma zahvaljujući informacijama koje dobija preko aure i preko čula, kao i zahvaljujući razmišljanju svesti koje se obavlja u samom mozgu. Pored toga, emitovanje misli ne bi bilo bez energetske moći ljudskog mozga. Bez emitovanja misli čovek ne bi bio svestan onoga o čemu se u mozgu razmišlja. Čovek bi mogao živeti i bez emitovanja misli, ali bi onda, na primer išao negde, a ne bi bio svestan zašto tamo ide, ne bi govorio, kada bi gledao u nekom pravcu ne bi mu bilo poznato zašto tamo gleda, mada bi sve to bilo dirigovano iz ljudskog mozga. Emitovanje misli omogućava neuporedivo bolji rad celog organizma, sinhronizaciju rada mozga, čula i pojedinih organa i predstavlja uslov razvoja čoveka kao vrste.


Zašto se skladište saznanja u mozgu, ako se ona već nalaze u beloj bioenergiji?

Osnovni razlog je taj što je za kretanje bele bioenergije kroz auru i telo potrebno da prođe određeno vreme da bi se analiza nečega, ili razmišljanja o nečemu, završilo, a ono se može obaviti tek onda kada kroz taj deo mozga protekne određena količina bele bioenergije koja je učestvovala ili koja sadrži znanje potrebo za taj vid razmišljanja. Da bi se izbegao taj relativno dugi proces protoka odgovarajuće bele bioenergije kroz mozak, prethodna znanja se skladište u njemu i tadad ih bilo koji deo bele bioenergije, sobzirom na svoju moć kombinacije, razmišljanja i inteligencije, može odatle preuzeti i koristiti kao bazu za razmišljanje.

Nasuprot tome, posle smrti razmišljanje svesti se obavlja vrlo brzo zbog brze cirkulacije i protoka bele bioenergije, kao i zbog obavljanja procesa razmišljanja praktično u celoj zapremini bele bioenergije koja čini svest posle smrti. Činjenica da je ljudska aura u situaciji da povremeno, iz raznoraznih razloga izgubi određenu količinu bele bioenergije, me dovodi u pitanje znanje koje naša svest ima, jer se eventualni gubici odeđenih znanja u tom delu bele bioenergije brzo nadoknađuju protokom kroz mozak i preuzimanjem iz memorije znanja koja su tamo skladištena.

 

[Varanasi]

Kako čovek realizuje svoje intelektualne sposobnosti?

Početak ozbiljnog intelektualnog razvoja ljudi poklapa se sa spajanjem sa iskrom svetlećeg tela, koje se dogodilo pre oko 144.000 godina. Od tada pa sve do danas, svetleće telo je aktiviralo svoga čoveka na razmišljanje, na stvaranje novih misli i ideja i njihovu realizaciju. I danas se taj proces obavlja na sličan način.


Koreni inteligencije ili znanja

U ljudskoj auri se nalaze energetske strukture u obliku korena šargarepe sa korenčićima u produžetku. Oni služe da od infomacione energije preuzimaju informacije koje stižu u auru i skladište ih u obliku čestica znanja. Ovih korena ima od 3 do 19. Što ih je više, veće su i intelektualne mogućnosti te osobe: izrazito neinteligentne osobe imaju od 3 do 5 korena, dok ih genijalci poseduju od 17 do 19. Kada bela bioenergija želi o nečemu da razmišlja, ona traži informacije o toj temi, koje iz korena inteligencije stižu u obliku čestica znanja. Ove čestice se slobodno kreću kroz auru i spuštaju na mozak, jer se razmišljanje bele bioenergije obavlja tokom njenog protoka kroz mozak.


Mrežica kreativnosti

Gotovo cela ljudska aura je ispunjena mrežicom od finih energetskih niti koja se zove mrežica kreativnosti. Kada bela bioenergija želi da razmišlja, ona ustvari ne šalje direktno korenima svoj zahtev za informacije, već mrežici kreativnosti. Na taj zahtev mrežica zatreperi na onom delu aure na kome se nalazi koreni sa odgovorajućim informacijama. Koreni, dakle, tek na taj zahtev mrežice počinju da izbacuju odgovarajuće čestice znanja. Čim bela bioenergija prestane da razmišlja kreativno, mrežica kreativnosti se smiruje, a čestice prestaju da ispadaju iz korena.


Kako čovek razmišlja?

Svetleće telo, uzimajući u obzir sklonosti, mogućnosti, objektivnu situaciju, okruženje oko te osobe, aktivira neku od ideja tako što svojim zrakom dovede do pojačanog izlivanja, izbacivanja čestice znanja iz onih korena inteligencije ili znanja i njihovih delova koji odgovaraju određenoj ideji za razmišljanje. Ovako izbačene čestice padaju na mozak osobe i uspostavljaju konktakt sa belom bioenergijom koja u tom momentu protiče kroz njega, na taj način što bela bioenergija pročita znanja upisana u česticama. Ta znanja o jednoj oblasti aktiviraju razmišljanje bele bioenergije o njima tako što ona vrši njihovu analizu, sortiranje, selekciju, pri čemu dolazi do stvaranja određenih pretpostavki i ideja. Tako stvoreni začeci misli, preko energetskih mogućnosti ljudskog mozga, bivaju lansirani u obliku sfernih talasa.
Bela bioenergija, pored čestica koje direktno stižu iz korenova znanja, koristi i memorisana znanja i zaključke koji se nalaze u mozgu, a koji predstavljaju rezultat prethodnih razmišljanja na tu ili slične teme.
Tako se rađa misao o nečemu koja ima za cilj da nešto ostvari ili proveri, objasni ili iskaže. Posle ove prve misli u zavisnosti od ukupne situacije dolazi do daljeg razmišljanja na istu temu ili do njenog bržeg ili sporijeg gašenja. Često je potrebno da svetleće telo u više navrata aktivira rezervoare znanja u auri i time ponovo pokrene razmišljanje o istoj kreativnoj temi, s ciljem da se osoba konačno usmeri na određeni problem i pokuša ga u potpunosti razrešiti.


Od čega zavisi inteligencija i kreativnost?

Što u auri postoji veći broj korena inteligencije i što su im korenčići više razvijeni, to će u njima biti skladišteno, bez učešća volje te osobe, veći broj različitih znanja i veći broj sličnih znanja vezanih za istu pojavu. Osobe sa malim brojem korena u auri ne mogu razmišljati o velikom broju tema s obzirom na to da je manji broj korena obično koncentrisan u delu aure koji je bliži centru, gde dobija informacije svih vrsta koje prolaze kroz celu površinu aure, ali su one nedovoljno jasne i precizne zbog deformacija koje se javljaju tokom kretanja informacione energije od površine aure do mesta kontakta sa korenima inteligencije. Stoga su osobe sa manjim brojem korenova u stanju da dosta nejasno i maglovito kreiraju određene oblasti ili većinu oblasti, jer ni o jednoj nemaju pravu izvornu informaciju, nego je svaka deformisana u manjoj ili većoj meri tokom prolaženja kroz kanale informacione energije. Zbog toga je, zarad veće kreativnosti, neophodno da osoba ima što veći broj korena, jer su u tom slučaju oni raspoređeni bliže površini aure gde dobijaju iz prve ruke spoljne informacije koje još nisu pretrpele deformaciju u informacionoj energiji. To, dakle znači da što je broj korena manji oni se više koncentrišu bliže centru aure, kako bi od svih vrsta informacija uspeli da dobiju makar i deformisana saznanja, dok se u slučaju većeg broja korena može dozvoliti njihovo širenje prema površini aure, jer će na taj način pokriti dotok informacija iz cele površine, koje će, pore toga, biti izvorne i nedeformisane.

Međutim, postoje odstupanja od proseka koja se, pre svega, odnose na osobe sa manjim brojem korena kod kojih neki put dolazi do izuzetnog razvoja korenčića jednog ili par korena kao rezultat jakog afiniteta te osobe za određenu oblast. Tada ti korenčići isplivavaju bliže površini aure težeći da dobiju što izvornija i ispravnija saznanja o toj oblasti.

Inteligencija se, uglavnom, razvija do treće godine života.
Broj korena je urođen, ali razvijenost njihovih korenčića ili žilica zavisi od intelektualne aktivnosti osobe, pre svega u periodu do treće godine života kada se oni razvijaju izuzetnom brzinom. Osobe sa većim brojem korena koje nisu imale priliku da razviju svoje korenčiće u detinjstvu, pa ni kasnije, u mnogim oblastima ljudske delatnosti dobijaju izvorne informacije, jer su koreni na površini, ali su informacije jednolične i ne obuhvataju celu gamu podataka koje daje razvijen sistem korenčića, pa su stiga te osobe nedorečene u svojim kreacijama i često puta u kreativnom smislu, jalove. Zbog nedostatka kompletne game informacija one najčešće nisu u stanju da razreše i realizuju kreaciju koju su zamislili, nego se beskonačno vrte u krug tražeći izgubljeni beočug.
Kada se jednim zrakom svetlećeg tela aktivira proces razmišljanja o nekoj temi, tada kao posledica nedostatka podataka neophodnih da se jedna kreacija razreši, dolazi do zahteva bele bioenergije za novim činjenicama i saznanjima koji se realizuju tako što dolazi do aktiviranja mrežice kreativnosti u delu aure koji odgovara određenoj temi. Tako aktivirana mrežica kreativnosti dovodi do pojačanog izbacivanja čestica znanja iz odgovarajućeg korena i njegovih korenčića. Kada bela bioenergija u mozgu primi dovoljne količine informacija od čestica znanja, dolazi do gašenja mreže kreativnosti i čestice iz korena prestaju da se izbacuju. Na taj način se proces kreativnog razmišljanja odvija tokom celog života osobe.

 

[Varanasi]

Ljudske emocije

Emocije ostavljaju energetski trag u našoj auri u vidu lučne sfere od 180° u predelu iznad glave i ramena. Po boji tog energetskog polja unutar aure može se zaključiti koje je osećanje dominantno u datom trenutku. Tako, kada smo dobro raspoloženi i smireni preovladavaju ružičasto-žućkasti tonovi magličaste strukture. Crvena označava agresivne emocije poput ljutnje, zelenkasti tonovi tugu a bledoplavi nezadovoljstvo. Ako smo umorni, dominira tamnosiva. Žalost je bledožuta, strahovi tamnobraon. Ukoliko se promeni boja u auri menja se i naše raspoloženje i obrnuto.

Ružičasto-žućkasta boja polja se postiže duhovnim razvojem koji se ogleda u pravilnom načinu mišljenja (razrešavanje problema umesto odlaganja, traženja krivca i sličnog) i usklađivanju misli sa Voljom Stvaraoca. Dalje, dostizanje visokog nivoa funkcionisanja nervnog sistema i prihvatanje mudrosti o ignorisanju nerešivih problema predstavljaju garante ovog stabilnog emotivnog stanja. To su osnove duhovnog razvoja na seminaru - Put ka prosvetljenju.

Nasuprot tome, stres i pogrešan način mišljenja (traženje krivca umesto razrešavanja problema) čine glavni uzrok stvaranja štetnog emotivnog polja koje menja boju u skladu sa preovlađujućim osećanjem. Štetne misli nastale kao posledica produženog delovanja stresa doprinose daljem destabilizovanju polja emocija. Ono, pak, vrši pritisak na ljudsku svest i podstiče stvaranje novih negativnih misli.

Duhovne energije su ukazale na važnost naših osećanja koja su neodvojiva od misli i dela i utiču na naše najvažnije životne odluke. Njihova preporuka je da se odluke donose samo kada je polje emocija u stabilnom stanju reflektovanom kroz odgovarajuću boju.


Emocije

Ljudske emocije spadaju u velikog pokretača naših misli, ideja, razmišljanja uopšte, zato što one deluju neprekidno na svest pritiskajući je da razmišlja o onim emocijama koje su trenutno aktuelne, trenutno najprisutnije u ljudskoj svesti. Stoga, ako je nekoi ljut onda će njegove misli imati dobrim delom taj ton. Ako je tužan, misli će tada biti drugačije. Ako je raspoložen, tada je polje njegovih emicija ružičasto-žućkasto; onda je on u dobrom psihičkom stanju a njegove misli su smirene, razložne, nisu ničim gurnute, nisu ničim prisilno pokrenute da se aktiviraju nego predstavljaju jedno normalno stanje njegove svesti koja tada bez uticaja osećanja stvara misli i koje su onda najrealnije, najnormalnije, najpozitivnije. To znači da je u stanju emocija koje govori o jednom stabilnom psihičkom stanju pri čemu se ono vizuelno manifestuje ružičasto-žućkastim energetskim poljem oko njegove glave. Sve druge emocije stvaraju negativne misli: tugu, žalost, strah, nezadovoljstvo, mržnju, bes i tome slično.

Znači da koliko god je čovek, generalno gledano, u dobrom psihičkom stanju, koliko god da on ima dobro funkcionisanje nervnog sistema, koliko god da ne boluje od psihičkih tegoba, ako su mu emocije drugačije od ružičasto-žućkastih, tada one vrše pritisak na ljudsku svest da ona stvara misli u skladu sa tim emotivnim psihičkim stanjem u kome se osoba nalazi. Stoga je sasvim normalno da kad god je ljudsko emotivno stanje izvan onog ružičasto-žućkastog tada je verovatno moguća pojava negativnih misli, bilo da su one pasivne ili agresivne. To znači da nam samo ružičasto-žućkasto bojenje emocionalnog polja garantuje jedno smireno razmišljanje koje će u najvećem broju slučajeva biti pozitivno ili barem neutralno.
Kako taj način razmišljanja odnosno, misli koje se emituju, utiču na način odlučivanja jer misli i odluka nisu jedno te isto? Čovek može razmišljati o istoj temi na različite načine a da odluka kao konačni stav te osobe ne mora da ima onaj sadržaj koji ima većina misli vezanih za tu temu. Moguće je da odluka bude posledica jedne određene misli dok sve ostale vezane za tu temu mogu biti ignorisane, odbačene, što znači da je prevagu odnela određena konačna misao. Može se desiti da se pojavi veliki broj misli koje su posledica određenog lošeg emotivnog stanja osobe a da ipak odluka bude doneta na bazi razmišljanja na koje emocije nisu uticale. To znači da emocije ne moraju obavezno presuditi i odigrati glavnu ulogu pri odlučivanju o nekoj stvari. Ipak, njihov uticaj je znatan i ne samo da se ne može zanemariti nego on predstavlja najčešći uzrok donošenja neke naše odluke. To nije dobro, jer su ljudske emocije često vrlo brzo promenljiva stvar tako da bes, ljutnja, žalost, strah, nezadovoljstvo mogu dovesti do velikog broja negativnih misli pri čemu je moguće da neka od njih presudi pri donošenju odluke o nekoj stvari. Zbog toga je jako važno da emotivno stanje neke osobe bude u znaku ružičasto-žućkaste boje; tada osoba razmišlja smireno, opušteno i bez uticaja bilo kakvih emocija pa će odluka biti doneta na pravilan način, u skladu sa razmišljanjem bez štetnog uticaja emocija koje često mogu u potpunosti dovesti do drugačije odluke koja nije u skladu sa generalnim stavom te osobe po tom pitanju.

To znači da emocija koja je trenutna može da odigra pogrešnu ulogu, vrlo negativnu ulogu u donošenju odluka a da kasnije kada se emocije smire, normalizuju, da bude kasno, često nepopravljivo iako će osoba postati svesna da je napravila grešku. Zbog toga je osnovni cilj čoveka da svoje emocije drži pod kontrolom; to znači da je uvek njihov izgled ružičasto-žućkast kad god se pogleda u bilo koje vreme u bilo kom delu energetskog polja emocija oko glave. Kada se to bude dešavalo, tada će razmišljanje biti potpuno, bez bilo kakvih emotivnih upliva, što znači da će biti rezonsko, na bazi činjenica, na bazi razmišljanja o nekom pitanju što u najvećem broju slučajeva dovodi do pravilne odluke koja je u skladu sa realnošću.

Kako će se to postići? To se postiže, generalno, time što je:
funkcionisanje nervnog sistema osobe na visokom nivou
duhovnost te osobe visoka i što osoba nema nekih problema koji je pritiskaju, tište i stvaraju negativne emocije

To znači da ako su ova prva dva uslova generalno bazno zadovoljena tada je neophodno stalno voditi računa da li nas neki problem pritiska, da li postoji neki problem koji nije razrešen, nešto što stvara određene emotivne probleme zbog čega se polje emocija boji drugačije od onog ružičasto-žućkastog. Kada to konstatujemo, tada je neophodno da taj problem uklonimo. To znači da razrešimo problem koji nas tišti, koji postoji, koji nije razrešen ukoliko je to izvodljivo; ukoliko nije onda treba prihvatiti ono pravilo koje kaže da ako problem nije rešiv da ga treba prihvatiti odnosno zaboraviti. To je put kojim se postiže u najvećem delu dana ružičasto-žućkasto emotivno polje. A tada će sve naše misli pa i naše odluke biti realne, neće biti motivisane bilo kakvim našim besom, strahom, nezadovoljstvom nego će za osnovu imati samo činjenice, realnost, pravilan način rasuđivanja koji ničim nije ometen.

Kada se govori o procentu udela ovih negativnih misli izazvanih emocijama na odlučivanje, tada je sve što je iznad 50% loše. Ideal je da uticaj emocija na odlučivanje iznosi od 0 do 5%. Što smo bliže tome, to je naše odlučivanje, naš nivo realnosti - istovremeno i duhovnosti - viši. Stoga bi bilo korisno da se ljudi npr nekoliko dana posvete ovom pitanju više puta u toku dana proučavajući, razmišljajući o svom emotivnom stanju, ispravljajući ga u skladu sa onim što je rečeno kako bi na kraju dana mogao da se donese neki novi zaključak o uticaju naših emocija na naše odlučivanje.

 

[Varanasi]

Metoda pomoću svetlećeg tela (jedna od metoda EDM)

Ova metoda predstavlja četvrti način koju će svi ljudi moći da primenjuju čim se upoznaju sa njom. To je najefikasnIja od svih mogunosti koja se pruža svakom čoveku, što znači da će ova seansa dati najbolje rezultate u enrgetskoj terapiji.

Osoba koja igra ulogu terapeuta(što može biti svako), uzima ruke svog "pacijenta", odnosno osobe kojoj želi da pomogne u poboljšanju stanja, tako da svojim rukama drži njene šake .

Oboje zatvaraju oči. Osoba u ulozi iscelitelja kaže u sebi ili naglas:

“Ja molim da se ova osoba isceli.”

Ostaje se u tom položaju, zatvorenih očiju oko minut, a zatim se puštaju ruke “pacijenta”i oboje otvaraju oči.

Moguće je, takođe da se potom zamene uloge, jer svako može koristiti ovu metodu.

Ova seansa uz pomooć svetlećeg tela se može uraditi i samom sebi tako što će se jednom rukom uzeti druga, zatvoriti oči i izgovoriti isti tekst, kao pri davanju seanse drugoj osobi. Posle jednog minuta provedenog u tom položaju ruke se puštaju i otvaraju oči.

Ova metoda pomaže istovremeno u isceljenju svih bolesti od kojih osoba boluje. Zbog tog nema nikakvog smisla moliti za samo neke bolesti, jer će se ionako sve isceljivati.

Najbolji rezultati se postižu svakodnevnim seansama, sve do poboljšanja zdravstvenog stanja.

Isceljujuća seansa uz pomoć svetlećeg tela može se drugim osobama ili sebi davati tri puta dnevno. Nije preporučljivo prekoračiti ovu meru.

Odmah po davanju molbe, svetleće telo osobe koja je dala molbu šalje isceljujući talas koji prolazi kroz auru i telo iscelitelja, a zatim preko njegovih ruku ulazi u telo pacijenta i nastavlja dalje u auru pacijenta.


Kome pomaže?

Ova metoda isceljujuće seanse koja se realizuje uz pomoć svetlećeg tela, istovremeno pomaže u isceljenju obojici učesnika, tako da svaki put kad Iscelitelj uradi ovu seansu nekoj osobi isceIjuje istovremeno i sebe samog.

Ova isceljujuća seansa daje najbolje efekte od četiri metode koje svi ljudi mogu primenjivati. Ona pomaže u isceljenju gotovo svih bolesti, hroničnih i akutnih, psihičkih i organskih. Njeno delovanje će znatno pomoći kod blažih bolesti, dok će u slučaju srednjih i teških bolesti pomoći samo delimično.

Moguće je pojačavati efekte ove metode na svakih nekoliko meseci. To se obavlja na seminarima Put ka prosvetljenju tako što svetleće telo Ljubiše Stojanovića prenosi svoja isceljujuća znanja svetlećim telima svih prisutnih osoba, time se njihove isceljujuće mogućnosti povećavaju. Ukoliko osoba posle toga ovu metodu često primenjuje, pri sledećem prenošenju isceljujućih mogućnosti doći će do povećanja za novi stepen. U slučaju da osoba u međuvremenu nije primenjivala ovu metodu, neće doći do napretka.

 

[Varanasi]

MALE KOSMIČKE MEDITACIJE - poklon duhovnih energija svim ljudima

Ljudi poznaju i koriste veliki broj meditacija. Svaka od njih ima svoje dobre i loše strane, kao i granice svoga dometa. To je zbog toga što su ih izmislili ljudi, a oni greše i stvaraju granicu svemu. Da bi se slabosti postojećih meditacija otklonile, dr Stojanović je 1994. godine, u dubokoj meditaciji dobio informaciju od spiritualnih bića o novoj meditaciji koja do tada nije bila poznata ljudima, a koju su nazvali Put ka prosvetljenju. Za nju su mu rekli da predstavlja najefikasniju meditaciju koja najbrže i sigurno vodi ka prosvetljenju. Njegov zadatak je bio da je širi po celom svetu. Danas postoje mnogo meditanata i više meditativnih grupa kako kod nas tako i u svetu: Novi Sad, Beograd, Subotica, Vršac, Novi Bečej, Sombor, Niš, Čačak, Užice, Republika Srpska (Banja Luka), Slovenija (Kranj), Makedonija (Skoplje), USA (Sarasota na Floridi, Kanzas Siti, Olkahoma Siti). Meditaciju, Put ka prosvetljenju, može svako primenjivati, ali ne odmah, nego tek posle pripreme u trajanju od nekoliko meseci.
Duhovne energije su ukazale na potrebu da se, pored meditacije Put ka prosvetljenju (čije se uputstvo dobija na seminaru „Put ka prosvetljenju“ koji vodi dr sci. Ljubiša Stojanović u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, kao i u Banja Luci čiji seminar vodi učenik i saradnik Luka Božunović), ljudima da i nekoliko „malih“ meditacija koje bi bile blage i koje bi svako bez ikakve pripreme mogao odmah da koristi. Cilj malih meditacija bio je da se, kod što većeg broja ljudi aktivira duhovnost, poboljša funkcionisanje nervnog sistema, pomogne u isceljenju bolesti i izvrši priprema za meditaciju Put ka prosvetljenju. U tu svrhu odabrano je pet složenih i efikasnih meditacija koje su nekada bile u stanju da primenjuju samo, u paranormalnom smislu visoko razvijene osobe. Spiritualna bića su izvršila inicijaciju svih ljudi sveta i time omogućila da pet malih meditacija može svako primenjivati, bez ikakve pripreme.

Svrha malih meditacija je dvojaka:

1. Da se budućim meditantima Put ka prosvetljenju popravi psihofizičko stanje i omogući brže poboljšanje funkcije nervnog sistema i što ranije uključenje u meditativnu fazu.

2. Svim ostalim osobama, koje ne planiraju da rade meditaciju Put ka prosvetljenju, male meditacije će biti izuzetno korisne u cilju poboljšanja sopstvenog psihofizičkog stanja i održavanja energetske ravnoteže.



ŠIVINA MEDITACIJA

Pre nekoliko godina se u dubokoj meditaciji dr Stojanoviću pojavio Šiva i dao mu jednu isceljujuću metodu, ili malu meditaciju zahtevajući da je, kao njegov poklon, prenese svim ljudima, što znači da je mogu koristiti svi ljudi bez ikakve pripreme.


POLOŽAJ ZA MEDITACIJU

Ležeći ili sedeći zatvoriti oči i opuštati se nekoliko sekundi.

IZVOĐENJE MEDITACIJE

Zatvorenih očiju u sebi ili naglas izgivoriti sledeći tekst:

tamnoplava energija ulazi kroz moje palčeve na nogama u moja stopala,
tamnoplava energija prolazi kroz moje potkolenice,
tamnoplava energija prolazi kroz moja kolena,
tamnoplava energija prolazi kroz moje butine,
tamnoplava energija prolazi kroz moje polne organe,
tamnoplava energija prolazi kroz moju karlicu,
tamnoplava energija prolazi kroz moje bubrege,
tamnoplava energija prolazi kroz moj pankreas,
tamnoplava energija prolazi kroz moju slezinu,
tamnoplava energija prolazi kroz moju jetru,
tamnoplava energija prolazi kroz moju žuč
tamnoplava energija prolazi kroz moje debelo crevo,
tamnoplava energija prolazi kroz tanko crevo,
tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac,
tamnoplava energija prolazi kroz moja pluća,
tamnoplava energija prolazi kroz moje srce,
tamnoplava energija prolazi kroz moju kičmu,
tamnoplava energija prolazi kroz moj vrat,
tamnoplava energija prolazi kroz moju glavu,
tamnoplava energija izlazi kroz moje teme i zaustavlja se na 20 cm iznad moje glave.

Žuta energija ulazi na moje teme, prolazi kroz celo moje telo, izlazi kroz palčeve mojih nogu i odlazi u zemlju.

NAPOMENA

Neophodno je, pre spominjanja imena organa, svaki put obavezno igovoriti tamnoplava energija prolazi kroz...
Nasuprot tome, kada se izgovara tekst o žutoj energiji organi se ne spominju, jer ona u trenu samo projuri kroz celo telo.
Poželjno je zamisliti tamnoplavu energiju kako ide iz organa u organ kao magla.

TRAJANJE MEDITACIJE

Ukupno trajanje ove meditacije je oko tri minuta

KOLIKO PUTA SE RADI MEDITACIJA?

Ova meditacija se radi svakodnevno, jednom do dva puta.

EFEKTI ŠIVINE MEDITACIJE

Šivina meditacija ima vrlo snažnu isceljujuću i opuštajuću moć. U slučaju da u nekom organu, ili delu tela postoje bokovi, preporučljivo je tekst koji se odnosi na njega ponavljati sve dok bol ne prođe, na primer: tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac, tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac...


MEDITACIJA PUTOVANJE ENERGIJAMA

Kosmos bez kraja, kosmos prepun sadržaja i funkcija, pa ipak tako nepoznat, tako nepristupačan i nedodirljiv za obično oko i obični ljudski um. Ipak, kosmos se može doživeti bez obzira na to da li se radi o čoveku visokih paranormalnih moći, ili nekome koji je prvi put čuo da postoji nešto što se zove kosmos. To je, name, mogućnost da svaki čovek, zahvajujući postojanju svetlećeg tela koje je neprekidno vezano za njega, uspostavi takav kontakt sa kosmičkim energijama i kosmosom u celini i da doživi jedno tiho, prijatno putovanje na tim i u tim energijama, kao što se plovi na blego zatalasanom moru na gumenom dušeku, ili u čamcu posmatrajući plavetnilo neba i sjaj sunčevih zraka. To divno putovanje kroz kosmos uz pomoć energija kojima je on ispunjen, moguće je ostvariti meditacijom koja se zove Putovanje energijama.
Nekada su moć za ovu šetnju kosmosom imale samo visokorazvijene osobe u paranormalnom smislu, ali je, ovom objavom sada omogućeno svim ljudima da uživaju u ovoj prijatnoj relaksaciji i u upoznavanju sa energijama kojima je kosmos ispunjen i koje nas u potpunosti okružuju. Može je, dakle obavljati svaki čovek, s tim da svako mora pronaći način na koji će se osećati najprijatnije u toku te vožnje.

POLOŽAJ ZA MEDITACIJU

Leći ili sesti, zatvoriti oči i opustiti se nekoliko sekundi.

IZVOĐENJE MEDITACIJE

Zamislite zatvorenih očiju, da pored vas polako promiče beličasta magla, stalno u jednom pravcu. Potrebno je, zatim da zamislite da ste ušli u tu maglu i da vas ona polako, kao na krilima, nosi sa sobom. Pri tome ćete doživeti prijatnost, opuštanje, zadovoljstvo. Noseći vas tako, ona će možda menjati svoju boju i gustinu, izgledaće drugačije, ali ćete vi i dalje uživajući boraviti u njoj, i posmatrati sve pored čega prolazite, biće vam prijatno, osećaćete radost i zadovoljstvo. Na kraju ove prijatne vožnje, zahvalite se energijama koje su vas nosile kosmosom, otvorite oči i protegnite se.


TRAJANJE MEDITACIJE

Meditacija traje obično tri minuta.

KOLIKO PUTA SE RADI MEDITACIJA?

Ova vožnja kosmičkim energijama može se raditi jednom do dva puta dnevno.

EFEKTI MEDITACIJE PUTOVANJE ENERGIJAMA

Rezultati ove vežbe su postepeno poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema, stabilizacija nerava, opuštanje, smanjenje psihijatrijskih i organskih tegoba i preventiva od nastanka novih bolesti. Ipak, ovo blago isceljujuće i relaksaciono sredstvo ne može razrešiti ozbiljne zdravstvene probleme, ali će mnogima pokazati način na koji je moguće uz pomoć energija kosmosa postići izuzetne rezultate u isceljenju bolesti i tegoba savremenog čovečanstva.