Уз сво поштовање горе поменутих војних лидера,сматрам да сам ја ипак највећи,бар на игрици
Наиме,волим стратегије и тако се заиграх од 1.јануара 1936 и стигох до 23.децембра 1944 те желим да вам се похвалим.
Водим Немачку,покорио сам целу Европу и створио једног савезника,кажем створио јер сам морао да покорим Југославију да бих створио свог савезника,Србију. Србију сам отрго од Југословенства и васпоставио Владу Ђенерала Милана Недића.
Да вас упознам,ово су моји сарадници
Овако изгледа оно што самја учинио,а текло је овако...Аншлусом сам припојио Аустрију,Чеси су ми сами предали Немачке делове своје домовине а онда је Чешка нестала и жељом мојих Генерала створио сам Словачку државу на челу са Јожефом Тисом,искреним Национал-Социјалистом. Моја мржња према Мађарима је била окидач да им објавим рат и намерно жртвујем Словачку јер ми није била потребна. Мађари су окупирали Словаке али сам их уништио јаким ударима Панцер дивизија,у тим биткама посебно се истакла 3.Панцер Дивизија Генерала Фон Клајнста.
Напао сам Данску која се одмах предала али су ми онда рат објавиле Француска,Велика Британија и цела њихова алијанса,па самим тим и Пољска,те су моје снаге биле у расцепу. Лако сам окупирао Пољску и успевао да задржавам Французе на Мажино линији. Следеће су биле Италија,Југославија,Румунија,Бугарска,Грчка,Турска ми је сама објавила рат те сам заузе Истанбул. И после свега тога реших да се обрачунам са главним олошем,преко Холандије и Белгије упао сам у Француску,кад сам био код Париза објавио сам рат Франковој Шпанији и Португалу те су моје јединице кроз 4 месеца биле у Лисабону и на Гибралтару....следећа је била Скандинавија а потом и Турска као и неуспешна инвазија на Острво када сам претрпео огромне губитке,само у једном нападу који је трајао 4.дана изгубио сам 18 000 војника.
СССР ми је објавио рат 1942. године и тиме прекинуо моју офанзиву у Ираку,моја војска се нашла у окружењу са Југа јаким Савезничким снагама а са Севера јаким Совјетским снагама,ту сам поражен и натеран да се повучем назад у Турску,од тог тренутка мој једини противник је СССР.
Ово је Србија коју сам створио,Срби су ми као захвалност дали своје Добровољце који су сврстани у 109.Кампфгрупу која се бори код Одесе,Српске оружане формације су још фази стварања.
Ово је приказ Јужног фронта,као што се види притиснут сам јаким Савезничким снагама са Југа,на Северном делу је у току Совјетска офанзива која је сломила моје снаге и оне су се сад консолидовале тек на линији Краснодар-Армавил-Наљчик-Тбилиси. Наиме спровео сам летњу офанзиву 1944 јаким оклопним снагама у правцу Стаљинграда али са јужне стране и лако сам се пробио али онда је дошло до проблема са снадбевањем а Совјети су довели јаке снаге са Средњег фронта и изгубио сам Стаљинград,Ростов и Констатиновск,али сада се ствари стабилизују,на овом фронту су ми најбољи људи-Хаусер,Мајер,Манштајн,Штајнер,Кајтел,Ромел,Гудеријан,Власов и ја верујем у њих.
ово је приказ Средњег фронта,дугачког пар хиљада километара,да стварно нисам далеко одмакао за две године,успео сам само да заузмем Кијев...али Совјети су много јаки овде,моја офанзива па њихова против офанзива на Јужном фронту разредили су њихове снаге овде те сам наредио офанзиву пре три дана смо заузели Ригу и вршимо офанзиву у правцу Минска....Пропао ми је план да заузмем Крим јер су ме Совјети декласирали код Дњепропетровска. Совјети константно нападају Кијев и у свакој офанзиви која траје 10-15 дана губе и по 10 000 људи а моји губитци су мање од пар стотина....
Северни фронт је најмиринији део бојишта,ту сам пред Лењинградом чак можда и могу да га заузмем али немам снаге да га задржим. Те стога практикујем само ваздушне нападе који много мука задају Совјетима,на овом фронту заробљено ми је доста оклопних јединица које чаме неупотребљене али немам могућности да тамо пошаљем пешадију а да оклоп бацим тамо где је потребан пре свега на Средњем фронту.
Верујем у коначну победу јер,Гот мит унс!
