Dovodio ti je idola na vlast na ulici , a sada je primitivac i debil .
Spisak samo nekih razarajućih (ne)dela uličara, amatera, primitivaca i izdajnika iz
DOS po Srbiju i po srpski narod, nakon državnog udara 5.oktobra 2000.g:
- Iz srpskih zatvora je samo 4 dana posle polaganja zakletve (9.oktobra 2000.g, mada je odgovarajući "Službeni list SRJ" sa njegovom "pobedom" izašao tek 10.oktobra 2000.g!!) Koštunica oslobodio
963 Šiptara, čak i one koji su bili osuđeni na tada najdužu kaznu od 20 godina zatvora zbog ubijanja civila, vojnika i policajaca na Kosmetu. Iako ni predsednik na tako nešto nema pravo, Koštunica je lično (jedino predsednik ima pravo na skraćenja i pomilovanja) doneo tu odluku. Predsednik u lakšim krivičnim delima ima pravo na ublažavanje kazne na predlog Vrhovnog suda, ali ne i na oslobađanje (osim ako je kazna manja od 2 godine zatvora). Koštunica je to uradio bez ičijeg predloga i bez saglasnosti Vrhovnog suda, a prema unapred postignutom dogovoru sa Zapadom, koji je finansirao i logistički pomagao njegov dolazak na vlast.
- Koštunica je kao Predsednik SRJ 23.oktobra 2000.g. pismeno zatražio prijem SR Jugoslavije u članstvo UN - kao nove države! - (iako smo mi jedna od 27 osnovača UN!) i time se odrekao da je SRJ naslednik SFRJ - time smo izgubili sva prava kao sukcesor,, tj. odjednom treba da delimo imovinu SFRJ, te da se ponovo učlanjujemo u sve svetske organizacije. Taj potez nas je koštao oko 3 mlr USA $, a ujedno smo, odjednom, pravno, postali država koja je pomagala ratove u tuđim državama - u Sloveniji, u Hrvatskoj, u BiH, pa smo pravno stekli atribut agresora – agresor nema pravo na povraćaj svoje imovine.
- Uprkos svih ustavnih ograničenja, bez referenduma, Koštunica je, zajedno sa svi ostalim govnima, kao savezni predsednik - ukinuo SRJ i formirao tzv. "Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore", u kojoj su, za srpke pare, "crnogorci" agitovali (i po svetu) za svoju nezavisnost.
- A potom je i ta tzv. "Državna zejednica Srbije i S.Gore" razbijena (krađom) na referendumu, koji je Koštunica (kao i svi ostali), kao predsednik Vlade Srbije, prihvatio (uz zločin nečinjenja ičeg u suprotnom pravcu)
- 20.novembra 2000.g, Labus je, kao potpredsednik Vlade SRJ, sa MMF i SB potpisao protokol o priznavanju svih kamata za period oktobar 1992.g. - 20. novembra 2000.g. - period kada smo bili pod sankcijama i kada nas je Zapad, prekidom platnog prometa, onemogućio da otplaćujemo dug! Tim aktom naš se dug, preko noći, sa 5.470.000.000 $ popeo na 10.830.000.000 $!
- DOS - 19 "stranaka" - od januara 2001.g. isteruje sa posla u raznim oblicima oko 1.130.000 ljudi, prevremeno penzionišu oko 430.000 ljudi (ponajviše iz vojske - pogotovo one najvrednije: sa ratnim iskustvom), iz policije, bankarskog sektora i po osnovu kasnije privatizacije (otkup staža).
- Za 8 godina rasprodali su celu privredu i ostalo je još 10-ak javnih preduzeća od čije prodaje (njih 6) Dinkić i dalje lupeta da će građanima dati po "1.000 evra".
- Pored celokupne privrede koju rasprodali, stalno su se zaduživali, i sada je dug Srbije skoro 30 milijardi $ !
- Potpuno su razoružali i razbili Vojsku, smanjivši je do nivoa neupotrebljivosti.
- Potpuno su razbijene službe bezbednosti, kako vojne, tako i civilne, koje postaju podređene američko-engleskim interesima. Americi je dostavljena celokupna arhiva DB (BIA), kao i dokumentacija vojnih službi.
- Milošević je isporučen Hagu, a kasnije je, mimo ustavnih ograničenja, donet neustavni zakon, po kome se Hagu mogu izručiti svi naši građani koje on bude tražio. Po toj osnovi, poslato je u Hag 17 naših državljana, odnosno ceo politički i vojno-policijsko-bezbednosni vrh države. Osim toga, Hagu je dostavljena i celokupna državna arhiva 1990-2000.g,
čak i dokumenti sa oznakom "državna tajna".
- Napravili su 2001.g. krizu na jugu Srbije u kojoj poginulo 11 naših policajaca i vojnika.
- 2003.g. su, mimo pravnih normi, u akciji "Sablja" protivpravno uhapsili 11.000 ljudi, pa im sada iz državne kase plaćaju odštete.
- Ništa nisu učinili da se ispoštuje rezolucija
UN 1244, po kojoj je Kosmet nedvosmisleno deo Srbije, da bi svojom politikom doveli do toga da Kosovo proglasi nezavisnost i faktički se odvoji iz sastava Srbije. Predsednik, inače, u svojoj Zakletvi izgovara "da će svim sredstvima" braniti teritorijalni integritet države na čijem se čelu nalazi, što podrazumeva da je obavezan da i vojno brani Kosmet.
Zakletva je obavezujuća za svakog predsednika.
Tadićevo ponašanje je direktan akt veleizdaje (pravni termin) za šta je predviđena najstroža kazna (to će neko, valjda, i pokrenuti).
......"Smatrao sam kao svoju dužnost da upozorim građane naše zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade zemalja NATO alijanse. Građani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teško da se isprave greške koje su građani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami učinili. Pa će se te greške teško otklanjati, a neke možda neće moći nikada da se otklone."
Iz obraćanja S.Miloševića, 02.oktobra 2000. godine
