"Džez nasleđe"-počeo Beogradski džez festival

[Nina]

Jubilarni 40. Beogradski džez festival sinoć su otvorili Big bend Radio-televizije Srbije i novozelandski dirigent Alan Brodbent programom "From Newport to Belgrade", u MTS dvorani.

Festival po osnivanju brzo našao svoje mesto na mapi everopskih i svetskih džez scena, i da su na njega dolazili velikani kakvi su Dizi Gilespi, Majls Dejvis, Čik Koria i brojni drugi.

U svom obraćanju, predsednik odbora festivala, džez saksofonista Jovan Maljoković je istakao da je "najsrećniji" što ove godine slave veliki jubilej festivala, koji je "praznik džeza".Maljoković se prisetio da su od osnivanja festivala, koji je nastao 1971. godine kao predstavnik Njuport džez festivala, najveće svetske zvezde dolazile u Beograd, što je domaćim džez muzičarima omogućavalo da se druže i da čak sviraju sa njima.

Program "From Newport to Belgrade" evocira sećanje na nekoliko velikana džeza koji su učestvovali na festivalu, preko dela, Brodbentovim aranžmanima,
Dejvisa, Telonijusa Monk i Čarlija Hejdena, kao i kompozicija inspirisanih Njuportom i nasleđem Gilespija.

 

[Nina]

Godine 1942., Hans Georg Šic je pri Radio Beogradu osnovao Big bend orkestar.
Džez je bio tu da ostane, iako nisu baš svi odobravali njegov „nepredvidiv“ i „razuzdan“ duh.

Sredinom ’40-ih pojavili su se i prvi, pravi džez pioniri. Vojislav Simić, rođeni Beograđanin, a po pozivu kompozitor i zaljubljenik u džez, osnovao je 1946. godine Big bend Dinam. U Beogradu je u to vreme živeo i Mladen Guteša – rođeni Sarajlija, a po pozivu, takođe kompozitor, trombonista i dirigent.
Sa njim je na čelu zasvirao Zabavni orkestar Radio Beograda, koji će od 1960. godine postati poznatiji kao Džez orkestar RTB.

 

[Nina]

Džez scena se u Jugoslaviji do ’70-ih godina već prilično ustalila.

„Njuport džez festival 70“, i to kao „najveći koncert džeza ikada održan u Beogradu“. Bilo je to nepunih godinu dana pre nego što će u Beograd stići i Djuk Elington, a direktor „Njuporta“, Džordž Vin, imao je dobru osnovu da koncert pretvori u festival.

Novembra 1970., pred beogradsku publiku su u jednoj večeri izašli Erl Hajns, Anita O’Dej i Čarls Mingus. Snimci su potom kružili i na radiju i na televiziji, a Džordž Vin je, sem publike, dobio partnere sa kojima je nastavio saradnju. U međuvremenu, od američkog Stejt departmenta je stigla finansijska podrška, što je širom otvorilo vrata Njuport džez festivalu.

Bio je to za Beograd astronomski događaj: tokom 4 dana festivala, od 31. oktobra do 3. novembra, kroz Dom sindikata je prošlo na hiljade ljudi. Prvo veliko ime im je takođe već bilo poznato, jer su ga na istom mestu videli nekoliko meseci ranije.
Kao što je već nagovestio sredinom jula te godine, Djuk Elington je ponovo seo za klavir u prepunoj sali. Koncert je odsvirao u pratnji svog orkestra i po drugi put pobrao gromke aplauze. Ali, Elingtonova svirka bila je samo uvod, jer su narednih dana pred Beograđane izašli i Glen Miler, Dizi Gilespi, Kol Porter, Ela Ficdžerald, Luj Armstrong i Džordž Geršvin. Interesovanje ne samo da je bilo veliko, već je većina slavnih džezera dva puta izašla na scenu – i popodne i uveče

 

[Nina]

Dom sindikata je tih dana izbrojao oko 12 hiljada posetilaca. Bio je to ogroman uspeh za festival koji se (zvanično) održavao prvi put, tim pre što se te godine „prošetao“ kroz sve žanrove džeza – od klasike do avangarde. A toliki uspeh je značio da će se festival vratiti i naredne godine.
Ponovo su se nanizala svetska imena: Majls Dejvis, (još jednom) Čarls Mingus, Bi Bi King i Sara Von. A do naredne, 1973. godine, festival se već skoro u potpunosti odomaćio, uz malu izmenu u nazivu – „Njuport - Beograd džez festival“.

 

[Nina]

Iako je već okupljao na hiljade posetilaca, i dalje je to bio samo uvod u trajno „doseljavanje“ džeza u Beograd.
Ono što je počelo sa dolaskom „Njuporta“ i Elingtona, nastavilo se Beogradskim džez festivalom.

Od te 1974. godine, sve ostalo je istorija – uz mali izuzetak, kada je održavanje festivala pauzirano tokom ’90-ih godina. Jedino na šta Beograđani više nisu mogli da računaju, jeste da ponovo vide Vojvodu koji ih je ludo voleo: iste godine kada je džez festival poneo „beogradsko“ ime, Djuk Elington je preminuo. Beogradski džez festival je, pak, „vaskrsnuo“ nakon rata, a svoj zlatni, 50. rođendan je proslavio 2021 godine.

 

[Nina]