Kriminolog Kim Rosmo je u odgovoru povodom objavljivanja te DNK analize napisao da je to „spektakularni forenzički promašaj", pre nego veliko otkriće, i da se slična vrsta veštačenja može naći u brojnim presudama pogrešno osuđenih.
„Postoje stotine osumnjičenih, ali ništa dalje od pretpostavki. Slučaj ostaje nerešen a identitet Džeka Trboseka i dalje je misterija", kaže Rosmo.
On je i dalje je interesantan, iako je daleko od najmasovnijeg serijskog ubice, a nije bio ni prvi.
„Džek Trbosek je ostao sinonim za brutalnost. Ne zna se šta je strašnije da je nasumično ubijao ili da je ciljano birao žrtve", kaže pisac detektivskih romana Oto Oltvanji.
Kolika misterija obavija ceo ovaj slučaj pokazuje i činjenica da mi i danas „samo pretpostavljamo da se ubica tih pet nesretnih žena zvao Džek Trbosek", kaže Jugović.
„To ime se pojavilo u jednom pismu upućenom uredniku londonskih novina. Ono što je ovde zanimljivo, to je da su policija i novinske kuće bile ophrvane pismima raznih anonimusa koji su se predstavljali kao ubica.
„To govori koliko je u to doba zločin bio za javnost intrigantan", navodi Jugović.
„Džek Trbosek nije koristio novine, stručnjaci veruju da su pisma koja su stizala medijima, navodno od njega, u stvari pisali prevaranti.
„Najverovatnije je da je njegova dugovečna slava proizvod istorijskih slučajnosti. Zločini su se dešavali u vreme kada nastaje žuta štampa - jeftine novine pune senzacionalizma i užasa.
„Iz tih razloga Džek Trbosek dobija značajnu medijsku pokrivenost", kaže kriminolog Rosmo.
Oltvanji smatra da Džek Trbosek nije samo najavio tabloidizaciju koja će uslediti, već da je on i „krvoločna najava svega ostalog što će se dešavati u 20. veku".
Pisac Goran Skrobonja kaže da Trbosekova popularnost leži u tome što je s godinama postao „arhetip društvenog zla koje čuči u svakom od nas i nikad se ne zna koga može ispoljiti".
„Tome doprinosi definitivno i to što je ta zagonetna ličnost čitavu londonsku policiju tri meseca vukla za nos, a što su ubistva naglo počela i naglo prestala, a niko ne zna zašto i kako.
„On je na neki način rodonačelnik savremenih serijskih ubica. U svakom od njih, pa čak i Hanibalu Lektoru, ima neki detalj Džeka Trboseka", navodi ovaj pisac.
Jugović podseća da su prva hapšenja nakon ubistava išla ka „čudnim tipovima" i pojedincima iz marginalizovanih zajednica.
„To je bio način da se smiri javnost i strah kod ljudi. To je jedna konstanta koja je i danas aktuelna jer sumnju i represiju prvi osete marginalni", kaže.
Na drugoj strani, baš kao u filmovima bio je „inteligentni zli predator koji pravi svoju šemu i logiku zločina", koji je do danas isnpiracija za film, napominje Jugović.
Kada se smatra da je zločinac serijski ubica?
To su ubistva tri ili više osoba u dužem vremenskom periodu - najmanje mesec dana, objašnjava Jugović.
„Motivi su obično psihičko zadovoljstvo, seksualni poriv, bes, lična osveta, koristoljublje, skretanje pažnje javnosti i medija; Ubistva najčešće povezuje sličan način izvršenja; žrtve imaju neke zajedničke karakteristike po polu, starosti, zanimanju, rasi, i tako dalje.
„Serijska ubistva vrlo često prati visok nivo brutalnosti prema žrtvama", navodi Jugović.
odlicno uradjen dokumentarac.Mislim da sam ga pre nekog vreena odgledala ali ne sa ovakvom paznjom.
