Dvorci Vojvodine

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
https://www.premiumsrbija.rs/putovanja/dvorci-vojvodine/


Možete li da zamislite kako su živeli i kako su se u davnim vremenima odmarali veleposednici, spahije, moćnici Austrougarske monarhije?
Kako su izgledala zdanja u kojima su se odvijali tajni poslovi i sklapali sporazumi, u kojima su se pravili balovi i skupljali imućni ljudi tog doba tek da odu u lov?
Ne morate da zamišljate, možete “put pod noge” pa da vidite zanosne dvorce Vojvodine.
Dobro, mnogi od njih danas nisu “zanosni”, ne sijaju punim sjajem, u neke čak nije moguće ni ući, ali videti ih i s polja, događaj je posebne težine.

Velelepna zdanja širom Vojvodine građena su u 18, 19. i 20. veku i apsolutni su odraz sjaja i moći tih vremena i njihovih vlasnika.
Dvorci Vojvodine građeni su na prostranim spahijskim imanjima, u gradskim centrima,
to su predivni objekti od kojih je većina okružena očuvanim zelenim parkovima.
Danas su čuvari istorije i arhitekture, a svaki krije posebne priče koje su se vekovima odvijale u njima.

U Vojvodini se nalazi oko 70 dvoraca, od kojih su neki proglašeni za kulturna dobra,
neki su pretvoreni u hotele, a neki tako samo nemoćno stoje i čekaju neko bolje vreme,
u kojima će neko, ako i dalje budu postojali, naći sredstva, srediti ih i uvrstiti u bogatu turističku ponudu naše zemlje.


1. DVORAC FANTAST (BEČEJ)

Ovaj dvorac je sazidao Bogdan Dunđerski, a u čitavom zdanju samo su zidovi i vrata ostali autentični.
Tokom rata nestalo je sve ostalo: raskošni nameštaj, nakit, tepisi, kristalni lusteri i vredne slike.
Na imanju se nalazi i kapela svetog Đorđa, koju je podigao Bogdan Dunđerski, a oslikao čuveni Uroš Predić.
Na imanju je i ergela sa oko 80 grla, staza za trening galopera, a u ogromnom parku francusko-engleskog tipa nalaze se staze za šetnju i teniski tereni.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, danas pretvoren u luksuzni hotel i otvoren za posetioce.

48385981067_19f6c08681_b.jpg


2. DVORAC PORODICE DUNĐERSKI (KULPIN)


Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina.
Početkom 20. veka kupio ga je Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina.
Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka.
Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice, i ovaj deo dvorca otvoren je za turiste.
Porodica Dunđerski zadržala je posed sve do nacionalizacije 1945. godine.
U velikom dvorcu danas je Poljoprivredni muzej, sa nešto rodoslova porodica Stratimirović i Dunđerski,
dok je mali dvorac pretvoren kancelarije kulpinskih udruženja građana.
Park oko dvoraca i zgrada velikog dvorca su dobro očuvani, dok je mali u lošem stanju i zatvoren za posetioce
Oba dvorca proglašena su spomenicima kulture od velikog značaja.

1648893959173.png


3. DVORAC LAZAR (EČKA)


Dvorac Lazar poznat je i kao Kaštel, nalazi se u selu Ečka, nedaleko kod Zrenjanina.
Vlastelin Lazar Agošton je ovde, na levoj obali Begeja, 1820. godine otvorio novi vlastelinski dvorac,
a Kaštel je godinama bio centar okupljanja ljubitelja lova, iz zemlje i inostranstva, čiji su česti gosti
bili austro – ugarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Iako znatno izmenjena u enterijeru i eksterijeru, zgrada dvorca u Ečki je u graditeljskom smislu
jedinstven objekat u kojem je svirao Franc List lično i gostovao čuveni grof Esterhazi
.
U okolini dvorca se nalaze crkva, ribnjak i vodotoranj.
Danas je među retkim uspešno revitalizovanim spomenicima kulture i funkcioniše kao restoran i istorijski hotel.
Okružen je predivnim parkom otvorenim za sve posetioce koji žele da uživaju u miru i lepoti.
Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac Kaštel.
Proglašen je spomenikom kulture i otvoren je za posetioce.


6-ulaz-u-dvorac.jpg

 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347

4. PATRIJARŠIJSKI DVOR (SREMSKI KARLOVCI)


Zgrada dvora sagrađena je oko 1895. godine, po projektu arhitekte Vladimira Nikolića.
Sagrađena je na mestu nekadašnjeg Pašinog konaka, prve rezidencije poglavara Srpske pravoslavne crkve,
nakon što je arhiepiskopija iz Peći preseljena u Sremske Karlovce.
Dvor je izgrađen za vreme mitropolita Georgija Brankovića, a dvorsku kapelu oslikao je čuveni umetnik Uroš Predić.
Palata Patijaršije danas je administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve,
ali i riznica dragocenosti, poput ikona, portreta mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, predmeta primenjene umetnosti, retkih i vrednih rukopisa i starih štampanih knjiga. Zgrada je stalna rezidencija vladike sremskog, letnja rezidencija srpskog patrijaha i muzej SPC. I dvorac i park se besprekorno održavaju.
Dvor je proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja i otvoren je za posetioce.

3798849774_3247cbcf5a_b.jpg

5. DVORAC MALDEGEM (NOVI KNEŽEVAC)


Dvorac Maldegem, danas Zgrada kulturnog centra, izgrađen je 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem poreklom iz Belgije,
i nalazi se u Novom Kneževcu. Unuci grofa Artura Maldegema živeli su u ovom letnjikovcu za vreme Drugog svetskog rata.
Pred kraj rata dvorac je opljačkan, a na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke!
Takođe je odnet i uništen vredan nameštaj, brojne dregocenosti, porcelan, umetnička dela, među kojima i dve Rubensove slike!
Danas se u dvorcu nalazi Narodna biblioteka Branislav Nušić i deo kikindskog Narodnog muzeja,
a zgrada je u izuzetno dobrom stanju. Posle Drugog svetskog rata i pre nego što je u dvorac smeštena biblioteke,
u dvorcu je jedno vreme bila smeštena bolnica, pa internat, uprava policije i banka.
Dvorac Maldegem je danas kulturno dobro od velikog značaja i otvoren je za posete.


150224405_449783049801638_3819639617709626642_n.jpg

6. DVORAC ZOBNATICA (BAČKA TOPOLA)


Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu Zobnatica.
Zgradu dvorca izgradio je 1882. godine spahija Đula Terlei na svom imanju, na kome se nalaze biroške kuće, ekonomske zgrade i štala.
Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma, sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca,
na obali jezera nalazi se nekada tajni izlaz iz zgrade.
Zahvaljujući dobrom gazdovanju ergelom ceo kompleks u Zobnatici u prostranom parku odlično se održava,
a ograđen je visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei poznato kao Ergela Zobnatica. U kompleksu je hotel i restoran Jadran.
Osim rasnih konja, tu se mogu videti i divlje svinje, srndaći, nojevi i paunovi.
Dvorac je proglašen za kulturno dobro i otvoren je za javnost.

zobnatica-zobnatica-2-161.jpg


 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347

7. KAŠTEL SCHULHOFF (PADEJ)


Kaštel Šulhof je 1896. godine sagradila porodica Šulhof, odnosno Lajoš Šulhof,
bogati vlastelin jevrejskog porekla, kao letnjikovac i mesto gde će se Lajoš baviti vinogradarstvom.
Na svojih više od 300 hektara zasadio je francuske sorte vinove loze i pravio odlično vino.
Građen u klasicističkom stilu, Kaštel Schulhoff je svojom lepotom i vrednošću doneo svetlost
u malo i tiho mesto Padej na severu Banata.
Burna svetska istorija 20. veka nije mogla a da ne ostavi trag i na ovom dvorcu.
Prvi svetski rat je ovaj kaštel nekako i “preživeo”, ali na početku Drugog svetskog rata
Lajoš Šulhof iz Padeja beži u Budimpeštu, a nacisti konfiskuju svu njegovu imovinu u Padeju.
Sve što je bilo vredno u kaštelu ukradeno je.
Godine 2006. kaštelu je Darko VIšnjić počeo da vraća stari sjaj.
Višnjić je kupio zamak, renovirao ga dve godine, a čak je uspeo da povrati i oko 70% starih primeraka nameštaja, otkupljivanjem od meštana.
Danas je kaštel Šulhof luksuzno ekskluzivno mesto za odmor do devet osoba.
Na 800 metara udaljenosti je reka Tisa, a Kaštel je opremnjen svim savremenim pomagalima u cilju razonode:
od štapova za golf, do terena za košarku, bazena, teretane, saune, bicikla, jahanja konja…


76702480_1203638633163774_4450607281490362368_n.jpg

8. JODNA BANJA (NOVI SAD)


. Izgrađena je krajem 19. veka, kada je kod Futoške šume pri bušenju arteskog bunara izbila topla, mineralna, jodna voda,
čija je lekovitost kasnije i potvrđena. Izgradnju dvora inicirao je novosadski lekar, balneolog, dr Vilhem Wilt,
a projektant je bio poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte.
Tako je gradnja ove velelepne zgrade u Jodnoj banji započeta 1908. godine.
Rađena je u stilu secesije i spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada.
Kao stacionar za banjske goste 1931. godine izgrađen je hotel Park, po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.
Krajem 2002. godine obnovljena je i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi, a unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana.
Banja je otvorena za posetioce.

jodna-banja.jpg


9. VILA STANKOVIĆ (ČORTANOVCI)


Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministrа prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra Prvog i namesnika kralja Petra Drugog,
sazidana je 1930. godine. Ovo atraktivno delo arhitekte Dragiše Brašovana, projektovano je u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca,
a smešteno je u čortanovačkoj šumi, na imanju od 35 jutara na šest nivoa, odnosno na šest terasa.
Zdanje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata i bilo je rezidencija brojnih državnih funkcionera, uključujući i Josipa Broza Tita.
Tokom godina menjala je vlasnike, a 1972. godine vraćena je Vojvodini.
U vili Stanković se nalaze sala za sastanke, spavaće sobe, TV salon, a poseduje i bazen,
terene za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova
.
Danas služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine i dobro se čuva.
Shakespeare-Festival-03-1.jpg

 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347

10. VLADIČANSKI DVORAC (VRŠAC)

Građen kao rezidencija banatskih episkopa, Vladičanski dvor predstavlja važan
spomenik kulture,
čiju posebnu vrednost čine kapela iz 18. veka i izvanredan barokni ikonostas.
Pored toga, čitava rezidencija je svojevrsna izložba retkih i vrednih umetničkih dela.
Prvi portret vršačkih episkopa iz 1763. godine, kabinet episkopa sa vrednim slikama, ikone na platnu čiji je autor Uroš Predić,
dvorska biblioteka i veoma reprezentativan nameštaj, samo su neke od vredsnoti koje Vladičanski dvor čine svojevrsnim muzejom.
Vladicanski-dvorac-Vrsac-7a-to.vrsac_.com_.jpg


11. DVORAC KAPETANOVO (KOD STAROG LECA)


Brojne legende, neke ne tako lepe, vezane su za ovaj velelepni dvorac koji je sagradio župan Botka Bela 1904. godine,
a njegova osnovna koncepcija određena je idejom srednjovekovnog zamka.
Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin–Vršac u blizini mesta Stari Lec.
Ima dva ulaza, a oko njega je nekada bio prostran park s fontanom.
Godine 1938. župan Bela je izgubio zamak i tada ga je kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki,
koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu.
Milan je zadržao dvorac u vlasništvu do kraja Drugog svetskog rata, kada je Kapetanovo nacionalizovano.
Zgrada je primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije, veoma skladnih proporcija
sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Privatno je vlasništvo i još nije otvoren za javnost.
Zasad ga je moguće videti samo spolja.


20210702_MDJ_ds.rs_kapetanovo_0003-min.jpg

12. DVORAC BEZEREDI (ČELAREVO)


Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko objekata u prostranom parku, predivnog engleskog tipa.
Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, ali je ovo zdanje izgubilo na autentičnosti kasnijim izmenama.
Sledeći vlasnik Nikola Bezeredi je oko 1837. godine sagradio veliki dvorac – klasični primer spahijske rezidencije sa odlikama klasicizma.
U dvorcu je bio Muzej Vojvodine sa izložbom primenjene umetnosti i autentično očuvanog nameštaja i enterijera nekadašnjih vlasnika, porodice Dunđerski. Do Prvog svetskog rata bio je stecište značajnih političkih i kulturnih ličnosti –
posećivali su ga Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić,
koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute.
Iako je dvorac Bezeredi pod zaštitom države, proglašen je spomenikom kulture od izuzetnog značaja,
u lošem je stanju i nije otvoren za posete
.

_mg_9909.jpg

 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347

13. DVORAC DANIJEL (KONAK)


Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine, po kome je ovo predivno zdanje i dobilo ime.
Uz glavnu zgradu, koja je služila za stanovanje veleposednika, postoji još jedna skromnija građevina za sluge, kao i ekonomski objekti:
konjušnica, štale i druge pomoćne prostorije.
Dvorac Danijel okružuje veoma lep park, koji se prostire na nekoliko hektara,
a u kome se nalaze retka stabla raznih egzotičnih vrsta.

Dvorac se nalazi u blizini reke Brzave, na izlazu iz Konaka, prema Vršcu.
Danas se u dvorcu nalazi OŠ Vuk Karadžić, a u ekonomskim objektima borave predavači i radnici u školi.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a park je zaštićen kao spomenik prirode II kategorije
. I pored toga, dvorac Danijel nije otvoren za posetioce.

1648895580523.png
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
https://www.travelmagazine.rs/savet...ragulj-arhitekture-koji-je-prepusten-vremenu/

Špicerov dvorac​

Dvorac porodice Špicer nalazi se u Beočinu i podignut je 1898. godine za porodicu imućnih nemačkih veleposednika
koja je bila jedan od vlasnika Beočinske cementare.
Možda najzanimljivija stavka u vezi dvorca je čovek iza njegovog idejnog rešenja.
U pitanju je čuveni arhitekta Imre Štajndl koji je projektovao zgradu mađarskog Parlamenta u Budimpešti.

6624-min.jpg


Sam dvorac je pravi primer eklektične arhitekture.
Na njemu su primetni elementi kako starih stilova (poput romanike, gotike, renesanse i baroka),
tako i tada modernog pravca, secesije.


Unutrašnjost dvorca urađena je u duhu mađarske secesije kitnjastih oblika i nastala je nešto kasnije.
U isto doba kada je napravljen dvorac, oko njega je podignut i veliki park.
U ovom parku se nalazi jedan mali paviljon.

Porodica Špicer je bila među najbogatijim porodica u Srbiji,
dok je dvorac važio za jednu od najlepših arhitektonskih zgrada ovog dela Evrope.
6628-min.jpg



Pred početak Drugog svetskog rata Špicerovi napuštaju Beočin
.
Za vreme rata, u dvorcu je bila smeštena nemačka vojna komanda,
da bi posle njegovog okončanja objekat bio nacionalizovan.
Od tada je u u njemu bila smeštena gradska biblioteka, zatim Dom kulture, sedište rukometnog kluba, radio stanica,
dom za vojne invalide i na kraju ekskluzivan restoran sa prenoćištem.
Nakon privatizacije preduzeća Podunavlje u čijem je sklopu funkcionisao,
objekat je napušten i od tada je započelo njegovo naglo propadanje.

dvorac-spicer-2.jpg


Čak i kada je objekat 1997. godine proglašen za spomenik kulture
nije bilo pomaka niti rešenja za njegovu restauraciju i očuvanje.
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
FERNBAHOV DVORAC(BABA PUSTA)Aleksa Šantić


Fernbahov dvorac u Aleksi Šantiću, naseljenom mestu na teritoriji grada Sombora,
podignut je 1906. godine i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

28277357_805110809681029_3833098610416629954_n.jpg


Dvorac koga zovu još Baba Pusta podigao je 1906. godine za svoje potrebe Karolj Fernbah,
veliki bačkobodroški župan i jedan od najvećih industrijalaca i trgovaca žitom
po projektu Ferenca Rajhla u stilu bečke secesije.

maxresdefault (1).jpg

Dvorac u svojoj osnovi, po projektu Ferenca Rajhla u stilu bečke secesije,
izgrađen je kao reprezentativna porodična zgrada za ono vreme.
Lociran je u sredini nekada uređenog parka po principu engleskih vrtova,
sa akcentovanim ulazom sa portikom i bočno postavljenom četvrtastom kulom zvonarom.
Na zadnjoj strani zgrade dominirala je polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju
koja je povezana stepenicama sa parkom.
U prostoru na spratu se nalazilo iz hodnika, prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice.


2664-min.jpg

Poruka je automatski spojena:

S posebnom pažnjom projektovana je mala porodična kapela,
u neposrednoj blizini dvorca. Uređena je sa polukružnim apsidom i kalotom, oslikanom anđelima.
Arhitekta je sastavio tada aktuelna secesijska načela sa potrebama vlasnika.

6617-min-684x1024.jpg

Danas je dvorac u velikoj meri devastiran, čijem propadanju doprinosi razvlačenje građevinskog materijala.
Sa polovine dvorca je nestao krov, dok je enterijer koji je nekada bio obogaćen mermerom,
drvetom, staklom, lusterima, kamenomi reprezentativnim komadima stilskog nameštaja
uništen. Ista sudbina zadesila je i ikone, nekada utisnute u zid hodnika koji vodi u kapelu.

1280px-Фернбахов_дворац_у_Алекси_Шантићу_03.jpg

Park oko dvorca koji se prostirao na deset hektara, danas je neprepoznatljiv,
gde je više od 165 vrsta reprezentativnog bilja nestalo ili zaraslo..

800px-Фернбахов_дворац_у_Алекси_Шантићу_19.jpg
 

White Guar

Primećen član
Poruka
924
Nemaš neku fotku?
Posetio sam vilu pre nekoliko godina ali su slike ostale na mom starom kompu u Srbiji, osim ako nisu obrisane. Radi se o tipičnoj austrougarskoj vili, sa parkom i dosta zemlje unaokolo.. čak je vila zidana na blagom uzvišenju. U dosta je lošem stanju.
Ne znam šta se tačno desilo pa su moji proterani iz nje, to je neka porodična tajna, čak su neki nestali bez traga iz familije, no to nije ni bitno. Vila nije bila naša već pripadala nekoj staroj grofoviji, pa je data nama pa onda oduzeta. Ludo neko vreme bilo.
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
Posetio sam vilu pre nekoliko godina ali su slike ostale na mom starom kompu u Srbiji, osim ako nisu obrisane. Radi se o tipičnoj austrougarskoj vili, sa parkom i dosta zemlje unaokolo.. čak je vila zidana na blagom uzvišenju. U dosta je lošem stanju.
Ne znam šta se tačno desilo pa su moji proterani iz nje, to je neka porodična tajna, čak su neki nestali bez traga iz familije, no to nije ni bitno. Vila nije bila naša već pripadala nekoj staroj grofoviji, pa je data nama pa onda oduzeta. Ludo neko vreme bilo.
Zanimljiva priča.
Mistična.
 

RickRoss

Buduća legenda
Poruka
25.897
Najpoznatiji i najveći dvorac u Novom Kneževcu ipak nije Maldegem već dvorac porodice Servijski koji se nalazi u neposrednoj blizini, takođe u novokneževačkom parku. Nekada je u njemu bilo sedište opštinskog suda, a do skoro i katastar. Sada je mislim prazan i napušten. U istom parku se nalaze još dva omanja dvorca. Jedan je bio pretvoren u hotel, a drugi u tepiharu. Nažalost obe zgrade su devastirane i predstavljaju pravo ruglo. Ovu koja je bila hotel danas poseduju glumica Nataša Ninković i njen muž neki biznismen, mafijaš ili šta je već. Valjda su prali neki novac preko nje, nemam pojma. uglavnom opština je više puta stupila u kontakt sa njima sa namerom da otkupi tu zgradu i uradi nešto od nje, ali ovi ni da čuju. Zaista šteta jer Novi Kneževac ima zaista lep, veliki i zelen park između centra i reke Tise, sa četiri dvora na tako malom prostoru. Kada bi se to sredilo zaista bi izgledalo prelepo i imalo bi neki turistički potencijal

Dvor porodice Servijski.
7_dvorav_servijski_sulpe_nknezevac.jpg


sulpe-min.jpg
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
Zapustenost Fernbahovog dvorca je jedna od najvecih sramota Vojvodine ili bolje reci, vojvodjanskih vlasti. "Kulturno dobro i spomenik kulture" my ass.... Bolje reci spomenik javasluku i nemaru. U kakvom je stanju sada, mozda bi bilo bolje da ga sruse.....na zalost.
Slažem se..Tužno i sramotno .
A inače je leglo migranata.
Htela sam da fotkam jednom prilikom kada sam bila u prolazu .
Meštani su mi rekli da ne idem tamo sama.
I nisam.
 

Svetluca

Primećen član
Poruka
753
Dvorac "Biserno Ostrvo"- Bačko Gradište




Dvorac na Bisernom Ostrvu izgradio je baron Rohonjci Gedeon krajem 19. veka. Nalazi se u prirodnom okruženju rukavca, tzv. mrtve Tise, pogodne za uzgoj vinove loze. Sa ovog mesta potiče najkvalitetnije vino Krokan. Dvorac predstavlja spratnu zgradu sa stilskim obeležjima klasicistike. Na glavnoj fasadi dominira rizalit sa tri simetrično postavljena prozora na prizemlju i spratu. Na središnjem delu glavne fasade u prizemlju nalazi se ulazni trem. Rizalit je naglašen u malterskoj plastici koja imitira kamene kvadere. Krov je masivan, a na njegovom središnom delu se nalazi oktogonalna kula osmatračnica, koja je kasnijim adaptacijama izmenjena. Dimenzijama i stilom dvorac na Bisernom ostrvu predstavlja vredan objekat, posebno u ambijentu kome glavni pečat daje blizina tise i vinogradi. Danas je dvorac u lošem stanju, ali se očekuje renoviranje. Biserno ostrvo i dvorac je iznajmio unuk Rohonjci Gedeona, koji pokušava da se izbori za svoje nasledstvo. Od sledeće godine će započeti proizvodnju vina Krokan po recepturi svoga dede, u originalnoj vinskoj flaši iz doba Rohonjci Gedeona. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.​


Dvorac nije otvoren za posetioce!
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347

Neogotički biser sa tužnom legendom​

Na prvi pogled dvorac Kapetanovo će vam verovatno izgledati kao neobična građevina iz srednjeg veka.
Međutim, izgled ponekad zna da prevari. Ovaj zamak je 1904. godine sagradio župan Botka Bela i on predstavlja primer
izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije.
Kapetanovo je, takođe, i redak primerak “poljskih dvoraca” i pseudosrednjevekovnih zamaka.

A ukoliko ste ljubitelj neobičnih legendi, Kapetanovo će vam se još više dopasti.
Naime, ono što ga čini veoma intrigantnim, jeste priča o “tajni plavog pramena”.
Ide otprilike ovako: vlasnik dvorca je imao dve ljubavi – ženu Emu i kocku.
Kada je zbog druge izgubio dvorac, Ema se popela na najvišu kulu, polila benzinom i zapalila.
Tada su govorili da od nje nije ostalo ništa, pa čak ni pepeo.
Samo jedan plavi pramen kose koji je dugo lutao, a po nekima,
i dalje luta oko dvorca…


1651668134722.png

 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.347
1651668278794.png


Палата Илион




представља једну од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца,
као просторне културно-историјске целине изузетног значаја за Србију.
Палата Илион подигнута је у периоду од 1836 до 1848. године као боравиште Јосифа Рајачића,
митрополита карловачког (1842-1848), доцнијег патријарха српског (1848-1861)
1280px-Palata_Ilion_8.8.2018_011.jpg

У дворишту палате налази се чесма Патријарховац, посвећена Богојављењу, изграђена је 1864. године
Зграда је током времена претрпела више обнова.
Године 1920. изведена је прва обнова по плановима бечког архитекте Рудолфа Зибека, уношењем рокајних елемената.
Овим изменама она је добила изглед летњиковаца из времена Јосифа II.
Последњи радови на санацији зграде изведени су 2007. године.

Палата Јосифа Рајачића је 1948. проглашен спомеником културе,
да би накнадно био категорисан као културно добро од изузетног значаја.

Данас је у палати смештен Завичајна збирка Сремски Карловци,
као део Музеј града Новог Сада[
. У музеју се налази етнолошка збирка предмета, са собом и кухињом са краја 19. века.

1280px-Česma_Patrijarhovac_8.8.2018_025.jpg

Према свом архитектонском концепту палата Илион представља јединствен пример урбане стамбене палате.
Гледано из свих праваца, палата доминира својим габаритима и велелепним изгледом над околним грађевинама.
Терен на којем је смештен објекат са вртом, благо се спушта од југа ка северу,
па према улици има сутерен са два нивоа, високо приземље, спрат и поткровље
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.