Quantcast
  • Dragi prijatelji, od sada mozete da primate obavestenja na svojim uredjajima o novostima (push notifikacije). Kliknite ovde za uputstvo.
  • Od sada mozete i na forumu da koristite emodzije. Kliknite ovde za uputstvo.
  • Blog je internet dnevnik u kome autor iznosi svoja razmišljanja na neku temu. Molimo vas da se pridržavate Pravilnika Bloga.

Dvorac od peska (knjiga deo 1)

Sandveil dance

Ističe se
Poruka
2.744
579487

Ulje na platnu by Sandveil dance

Tokom tri dana i dve noći najžešće oluje koja se ikad pamtila, peščani dvorac je i dalje odolevao kao i mali, neustrašivi stanovnici.

Vetar je fijukao savijajući do zemlje priobalne četinare, lomio im nedovoljno vitalne i gipke grane, čupao cveće i lišće, bičevao bezvremenu slanu kobilu da ne posustaje, da se uzdiže talasima nalik na raspomamljenu neman koja želi da razruši stenje i proguta ga, jarosno napada litice otkidajući sve sa korenom bilje koje je tu neoprezno izraslo i smrskavajući svoje stanovnike koji se nisu na vreme sakrili u veće dubine. Gromovi su odjekivali kao udarci ogromnog čekića bušeći rupe u zaglušujućoj buci kiše, vetra i mora. Osim sablasne svetlosti munja skoro da ni jedne druge nije ni bilo pod olovnim nebom, zatrtim nabreklim oblacima koji se nisu praznili iako je kiša besomučno lila. Dan se od noći razlikovao samo po malo svetlijem sivilu mora i ljubičastim nijansama oblaka, ali ne i pravim svetlom koje je mutno i žuto treperilo kroz okna peščanog dvorca na pustom žalu nadomak besne vode.

Vojnici su bili raspoređeni duž spoljašnjih zidova koji su se nizom terasa spuštali od male okrugle zaravni na krovu sve do zemlje. Dugim kopljima posebno napravljenim u tu svrhu branili su građevinu od otkinutog lišća, cveća, grančica, šljunka i insekata koji su nošeni vetrom postajali opasni poput topovske đuladi. Desilo se da je jedna zalutala lasta bila bačena velikim talasom posred zida iznad zapadne kapije, ali vešte ruke su je kopljima presrele u letu i odbacile nazad. Nesrećno stvorenje se posle toga stropoštalo na most što je povezivao treću kapiju sa unutarnjim dvorištem, zakačivši usput najistureniju kulu severozapadnog krila. Kula nije pretrpela veću štetu, ali se most zamalo urušio dok je šest vojnika velikom mukom uspelo pažljivo da izvuče povređenu pticu iz krhotina gornjeg sloja slepljenog peska i odnese je u ambulantu u unutrašnjim prostorijama. Radnici i građevinci su poduprli napukli luk sopstvenim telima dok su članovi jedinica inžinjerije zalivali pukotine gnojem, krvlju, slinama, gnojivom, suzama i svim ostalim poznatim lepkovima.

Posebni odredi milicije dežurali su sa druge strane bedema, na tlu u podnožju zidina pazeći da uznemireni račići ne pokušaju da se sakriju od nevremena kopajući duge tunele u pesku zbog kojih je u prošlosti više puta dolazilo do podlokavanja temelja i jednom se čak i cela zapadna kapija odlomila i sručila na plažu. Zapadna strana, okrenuta moru, bila je najugroženija i njen opstanak je značio koliko i opstanak celog zamka, tako da nije bilo čudno što je glavnica svih raspoloživih boraca, majstora i graditelja bila razmeštena duž nje. Ostatak življa koji nije bio dovoljno stručan, snažan ili zdrav, bio je sklonjen u najbezbednije sale gde je nastojao da svoj doprinos da skupljajući što veće količine lepkova.

Početkom treće noći vetar je popustio dozvolivši kiši da uvije svet u veo šuma sitnih kapi koje su se ravnomerno i tačkasto otkidale sa oblaka. Prijatan šuštavi mir potrajao je više od dva sata. Zamenik komandanta olujne odbrane zamalo nije poslao većinu snaga na zasluženi odmor kad je nenadano oluja zadala poslednji i najjači udarac. Vetar je promenio pravac i zaduvao sa severo-istoka. Spuštajući se sa kopnenih visova poneo je sa sobom šišarke, šljunak i grančice kojima je zasuo slabije branjenu stranu zamka delom oslonjenu na litice koje su se poput korenja velikog drveta spuštale od planina ka moru. Zaštitna ograda i potporni stubovi koji su oivičavali široku platformu na drugom spratu iznad istočne kapije za nekoliko trenutaka bili su razneseni na više mesta od čega se platforma nakrivila i izvitoperila preteći da će se survati i zatrpati unutrašnje dvorane. Od ugaonih kula koje su je nosile jedna je ostalala bez krova, a druga se nakrivila ljuljajući se pod šamarima vetra. Ono malo ljudi što se tu zateklo očajničkim naporima je pridržavalo konstrukciju da ne popusti čekajući pomoć sa zapadne strane koja je stizala onoliko brzo koliko su bačve sa lepkovima mogle da se kotrljaju preko oštećene površine stepeništa, terasa i prolaza koji su spajali nivoe iznad kapija sa centralnim dvorištem. Naposletku, platforma je spasena iako se jedna od kula odvojila tresnuvši celom dužinom preko prilaznog hodnika ka kapiji koji je zatrpala kao lavina, onemogućivši sasvim prohodnost sa istoka.

Pred samo jutro četvrtog dana oluja je napokon posustala. Do sredine prepodneva i kiša je prestala. More se razdvojilo od neba spustivši se blago namreškano u svoja udubljenja, a poslednji ostaci vetra su očistili sve tragove oblaka sa horizonta. Činilo se da je sunce prvi put ponovo provirilo preko ruba zemlje nakon tri duga dana.

U peščanom dvorcu vladalo je svečano i radosno raspoloženje. Šteta je bila prilično velika, ali samo na ukrasnim detaljima i manje važnim objektima građevine, dok nijedan konstruktivno važan deo nije bio bitno oštećen. Stanovnici su sa ponosom čestitali jedni drugima još jednu pobedu nad silama prirode.

Branioci su se povukli i prepustili pozornicu inžinjerima i sakupljačima lepkova koji su se razmileli na sve strane i velikom brzinom vraćali dvorac u prvobitno stanje. Imali su samo šest dana da izvrše sve popravke jer su morale da budu završene do jutra sedmog dana od prestanka oluje kada će se održati velika proslava preživljavanja kao što tradicija nalaže.

„Ništa čudnije nisam video“, pomislio je leptir stojeći nepokretan kao kip i skoro nevidljiv na vrhu velike stene nedaleko od vredne, poslom zaokupljene zajednice. Danima ih je zaneseno posmatrao diveći se požrtvovanju i posvećenosti sa kojom su prkosili daleko nadmoćnijim silama i trudu da održe privid trajnosti nečega toliko nepostojanog kao što je dvorac od peska.

U rano jutro na dan zakazane proslave leptir se pokrenuo, protegao je nožice i osvrnuo se oko sebe. Tek tada je primetio vatromet ružičastih tonova izlazećeg sunca kako se presijava na mirnom staklastom moru koje je poput zagrljaja bilo obuhvaćeno otvorenim prstenom finog peska, presečenim tek tu i tamo velikim stenama obraslim algama i školjkama na delovima kojima su zaranjale u slanu vodu. Iza peščanog pojasa širokog tek kojih desetak metara, tlo se uspinjalo pokriveno raznovrsnim miomirisnim poljskim cvećem, bagremovima, lijanderima, bugenvilijama, čempresima i primorskim borovima, dok ne bi preraslo u ogoljene visove koji su se zaštitnički nadnosili nad zalivom.

„Kakav besmislen život vode ova mala bića!“, prođe leptiru kroz glavu videvši ih udubljene u svoje poslove i kao krtice ukopane jedino u ideju održanja dvorca, slepe za sve ostalo što se krilo i čekalo da bude otkriveno na ovom lepom svetu. A šta ako nisu ni znali da ceo svet postoji živeći zaronjeni u sumanut i nemoguć zadatak kao da su začarani? Tog trenutka u leptiru se rodila nerazumna želja da oslobodi jadne male stanovnike. Svestan svoje moći oprezno je doleteo i veoma pažljivo prednjom nožicom dodirnuo je vrh središnje kupole. Velelepna građevina je počela da se topi i curi slivajući se u talasima dok se nije pomešala i stopila sa ostalim peskom.

Preneraženi, ali potpuno nepovređeni, mali ljudi, žene i deca stajali su na ravnom morskom žalu gde se donedavno izdizao ponos, svrha i smisao njihovog postojanja. Začuo se lelek, kuknjava i plač presečen izlivima stravičnog očajanja. Najodvažniji među njima pojuriše leptira i zasuše ga kopljima, drvljem i kamenjem i svime što se uopšte moglo zavitlati u njegovom pravcu, kunuše mu ceo rod i vrstu tako strašnim kletvama koje se do tada nisu mogle ni zamisliti.


Iznenađen više nego zaista razočaran, leptir se okrenuo da ih napusti. Kamenčići, drvca i slepljene grudve peska proletele su kroz njegovo nematerijalno telo, ali jedna kletva izrečena u gustom besu dečačkog straha od beznadežne budućnosti pogodila je sam centar njegovog bića. Neprimetno mali i neizmerno veliki udarac oborio je leptira u letu i proizveo dug pad kroz mnoge svetove.
 
Poslednja izmena:
Top