На Видовдан 2012. изађао је 51. број часописа „Двери српске“, специјални темат посвећен изборној крађи! Због чега је битан овај број?
Да нисмо урадили овај број, ретки подаци о изборној крађи 2012. године остали би расути по архивама алетрнативних сајтова, а историја би уместо истине запамтила маркетиншке трикове Крстића, Шапера и њима сличних.
Уместо тога, Двери нуде:
• детаљну анализу Бошка Обрадовића како је извршена изборна крађа;
• примере крађе избора из „демократског света“, које је забележила Мила Алечковић-Николић;
• анализу Јасмине Вујић о избацивању дијапосре из бирачког тела;
• детаљан извештај тима Двери за преглед бирачког материјала, са обиљем доказа;
• правне анализе улоге РИК-а у изборној крађи, легитимности и уставности избора, из пера наших еминентних правника, предвођених Костом Чавошким;
• обраћања Двери еминентним друштвеним институцијама које су остале неме (САНУ, СПЦ, УКС...);
• ексклузивну анализу инструктора ЦеСИД-а који тврде супротно од директора те организације;
• коначно, начине спречавања крађе и остваривања истински сувереног демократског друштва, оригинални и сасвим јединствени на политичкој сцени, предлог Двери за контролу изборног процеса!
Доћи ће време када ће постати сасвим јасно да једино несистемска опозиција, она за коју Европа има алтернативу, за коју о сарадњи са НАТО-ом нема ни говора, која не верује у неолибералне економске мантре, која уме да каже ММФ-у „Напоље из Србије!“, није смела да уђе у парламент ове, 2012. године!
Тада, биће итекако битна прича о изборној крађи у мају и начину на који су Двери спуштене испод цензуса, да би несметано могао да се приведе крају процес евро-атлантског уништавања Србије.
Ту битку, систем ће добити једино ако се заборави шта је радио. Не смемо му то дозволити и због тога смо штампали овај број. Данас, неко би могао да каже да изборна крађа није тема, али врло брзо, овај темат број постаће много важнији него што се претопставља.